Lepenski Vir

**Učlanjen** : 06.12.2012

Lepenski Vir

Kultura Lepenskog Vira

Da bi se istrazilo jedno maleno naselje iz epohe mladjeg kamenog doba, otpoceto je 1965. godine sa arheoloskim iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi pokraj Lepenskog Vira. U tom trenutku niko nije ni slutio da je ovo mesto, koje se nalazi u bespucu Djerdapa, nekada bilo i srediste jedne od najslozenijih i najblistavijih kultura praistorije. To je postalo jasno tek 1967. godine. U toj su godini, ispod naselja prvih zemljoradnika i stocara iz razdoblja od 5300-4800 god. pre n.e., otkriveni spomenici koji su iznenadili ceo svet; u sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i skupljaca hrane (Proto-Lepenski Vir Ia-e, Lepenski Vir II), nadjeni su : brojna planski gradjena stanista, grobovi koji dokumentuju cudne pogrebne rituale, obilje majstorski izgradjenih alatki od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, plocice sa urezanim znacima slicnim pismu i monumentalne skulpture od kamena. Odmah se moglo ustanoviti da su sve ovo ostvarenja od pre 5300. god. pre n.e., a to je znacilo da su ribolovacko-lovacke zajednice koje su naseljavale terasu pokraj Lepenskog Vira prve u Evropi uspostavile slozene privredno-drustvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture od dzinovskih oblutaka. Tako se Lepenski Vir [165qu 1967. godini pojavio na arheoloskoj karti Evrope kao izuzetno znacajan, ali i sasvim usamljen kulturni centar; njegovi spomenici, tako neobicni i tako zagonetni, tada su samo ukazivali da u buducnosti treba ocekivati slicne arheoloske spomenike koji ce uciniti razumljivim sve ono sto je ostvareno na ovoj maloj dunavskoj terasi.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Praroditeljka, skulptura iz svetilista

U narednim godinama sva ocekivanja su i realizovana. Zahvaljujuci intenzivnim arheoloskim istrazivanjima obala Dunava, posebno u Djerdapu, do 1971. godine otkriveno je jos desetak naselja iz istog razdoblja (Hajducka vodenica, Padina, Vlasac, Ikoana, Kladovska skela i druga). Arheoloska gradja koje je u ovim naseljima nadjena pokazala je da Lepenski Vir treba smatrati sredistem jedne osobene i dugotrajne kulture koja se danas u arheoloskoj nauci s pravom naziva kultura Lepenskog Vira.
Kolevka kulture Lepenskog Vira je Djerdap, a njeni tvorci su potomci stare evropske populacije iz razdoblja starijeg kamenog doba (antropoloski tip Brno-Psedmost). Pred kraj ledenog doba (oko 20000 god. n.e.) zajednice ove populacije nastanile su i pecine u Djerdapu i u njima su zivele sve do oko 7000 god. pre n.e., kad je opsta klima osetnije otoplila. Promena klime omogucila je zivot pod vedrim nebom, ali je faktor izolacije taj zivot ucinio veoma slozenim. Prva naselja podizana su na niskim terasama koje su redovno male i izolovane, jer ih po duzini preseca Dunav, a po sirini zatvaraju strme padine okolnih brda. Zbog toga je teritorija koju u toku godine ekonomski koristi jedno naselje ne samo mala vec i strogo ogranicena. Svaka od ovih teritorija poseduje obilje vode, ogreva, divljaci i jestivih plodova. Medjutim, sva ova bogatstva ne bi bila dovoljna da obezbede vekovni zivot u jednom naselju s obzirom na velicine i izolovanost ovih teritorija. Ljudske zajednice u djerdapskom podrucju nisu mogle da osiguraju egzistenciju stihijski, nikontroslisanim preuzimanjem prirodnih dobara, vec samo uspostavljanjem novog privrednog i socio-kulturnog sistema.

Ovaj novi sistem formiran je postupno, a sa njime i kultura Lepenskog Vira. Na konacno uoblicavanje ove kulture, osim faktora izolacije, presudno je delovao prirastaja stanovnistva, odnosno uvecanje obima ljudskih zajednica. To jasno pokazuje strukturu svih naselja koja su otkrivena na Lepenskom Viru.
Na osnovu broja stanista i grobova u najstarijem naselju (Proto-epenski Vir) moze se pouzdano zakljuciti da se zajednica koja je u njemu zivela sastojala od tri do cetiri bioloske porodice, tj. najvise od dvadesetak clanova. Ovaj broj je usaglasen kako sa velicinom nastanjenog prostora i pristupacnog terena tako i sa tradicionalnim nacinom zivota. Ova uskladjenost prouzrokovala je, medjutim, privredno-drustveni imobilizam, zgoc cega se u najstarijoj fazi kulture Lepenskog Vira jos ne zapazaju pojave koje bi bitnije razlikovale ovu kulturu od ostalih istovremenih kultura Podunavlja. Malobrojnost zajednice, ogranicenost komunikacija i svodjenje ekonomski eksploatisane teritorije na neposrednu okolinu naselja, nuzno uspostavljaju privredno-drustvene odnose koji se zasnivaju na ucescu svih odraslih clanova zajednice u radu i koriscenju dobara, jednakim obavezama i istim pravima, na solidarnosti koja je neprijateljski raspolozena prema svakom autoritetu i svim individualnim teznjama. Zbog toga je struktura obog naselja jos neartikulisana; pokojnici se sahranjuju bez odredjenog reda, a sve sirovine se dobijaju iz najblize okoline.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Rodonacelnik, skulptura iz svetilista XLIV

**Učlanjen** : 06.12.2012

Adam, skulptura iz svetilista XLIV

Sasvim drugaciju sliku privredno-drustvenog zivota pruza naselje iz naredne faze - Lepenski Vir Ia. Ovo naselje se sastojalo od dvadesetak stanista i imalo je najmanje stotinak zitelja. Ovaj broj vise ne odgovara velicini terena na kojem se zivi i znatno premasa broj clanova u tradicionalnim lovacko-skupljackim zajednicama. Posto geomorfoloske odlike terena nisu dozvoljavale ovoj mnogoljudskoj zajednici da regulise svoju brojnost trajnim raseljavanjem, ona je morala da trazi druga resenja. Iz napora da se nadje izlaz iz ove teske situacije nastalo je sasvim osobeno privredno, drustveno i ideolosko ustrojstvo kulture Lepenskog Vira.
Uvecanje obima primarne zajednice propraceno je nizom novih pojava. Stanista se vise ne grade proizvoljno, vec po utvrdjenom obrascu. Njihove osnove precizno su razmeravane i uvek imaju oblik zarubljenog kruznog isecka pod uglom od 60 stepeni. U sredistu ovog naselja nalazili su se prostrani trg i velika kuca, a stanista oko njih rasporedjena su redove. Pokojnici se od ovog vremena sahranjuju van naselja. Samo pojedinci, najcesce muskarci i zene koji su doziveli duboku starost, sahranjuju se na trgu ili iza pravougaonih ognjista koja se uvek gradjena od velikih i teskih kamenih blokova. Knjiga "Ruski avangardni roman", Mile Stojnic, objavljena u izdanju Knjizevne zajednice "Zvezdara", Narodne biblioteke "Vuk Karadzic", preduzeca "Apostrof" i "Sprint", pravi je mini roman o svakom romanu i licnosti ruske avangardne knjizevnosti, receno je na predstavljanju knjige nedavno u Udruzenju knjizevnika Srbije.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Danubius, skulptura iz svetilista XLIV

Analiza ostataka flore i faune pokazuje da se u ovo vreme prosiruje podrucje ekonomskih zahvata naselja i da se na njima suceljavaju nekoliko ekoloskih zona. Svaka od ovih zona koristi se, medjutim, samo izvesno vreme, i to u meri koje ne iscrpljuje njene prirodne potencijale. Da bi se izvori hrane i sirovina iskoristili u dovoljnoj meri i u pravo vreme, podizu se sezonski logori. Tako se vec u toku starije etape kulture Lepenskog Vira uspostavlja kombinovana sedelacko-mobilna ekonomika. Podizanjem sezonksih logora, populaciono uvecanje zajednice Lepenskog Vira oboezbedila je vecu ekonomsku dobit, a istovremeno se i rasteretila viska svojih clanova. S druge strane, sedeladko-mobilna ekonomika nuzno dovodi do podele rada i specijalizacije. Odredjeni broj clanova zajednice cinio je mobilnu grupu (verovatno odrasli muskarci), ali se i ova grupa delila na podgrupe specijalizovane za lov na odredjene vrste divljaci, na iznalazenje pojedinih sirovina ili za sakupljanje plodova. Medju clanovima imobilnog dela zajednice (verovatno zene i deca) takodje se dele zaduzenja, odnosno obazuju se grupe za hvatanje kornjaca i vodenih pitica, za vadjenje krtolastih plodova ili za preradu pojedinih sirovina.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ovakva podela rada u okvirima neproizvodjacke ekonomike ne dovodi do sticanja privatnog vlasnistva vec do sve vece specijalizacije i isticanja sposobnosti pojedinaca. Slozenost pogrebnih rituala pokazuje da se u ovo vreme formira drustvo u kome neki pojedinci uzivaju posebne povlastice za zivot i trajno postovanje posle smrti. Ova hijerarhija mogla je da se zasniva samo na posedovanju onih znanja i sposobnosti koji imaju vitalan za zajednicu. Poseban smisao za odredjene vrste poslova, posvecenost u tajne prirode ili sposobnost da se pronadju novi izvori hrane i sirovina verovatno su utvrdjivali autoritet pojedinaca i obezbedjivali im povlascen polozaj u drustvu.
Podela naselja na dva dela, koja se uocavaju u strukturi naselja Lepenski Vir Ib-e i Lepenski Vir II, takodje je relevantna za proucavanje ekonomike i drustva. Na osnovu brojnih etnoloskih paralela moze se pretpostaviti da ova podela naselja odrazava rodovsku strukturu sa dualnom podelom u osnovi. Dualna organizacija obicno podrazumeva i dalje drustvene podele, ali se o njima ne moze nista odredjeno reci na osnovu arheoloskih nalaza. Jedino se trg, koji postoji u svim ovim naseljima, moze tumaciti kao mesto na kojem su obavljeni razni rituali koji su objedinjavali sve delove zajednice u celini. Ovakva slozenost odnosa u okviru jedne manje rodovske zajednice, komplikovana i odnosima sa zajednicama koje nastanjuju i ekonomski kontrolisu teritoriju u susedstvu, podrazumeva uspostavljanje brojnih tabua koji se clanovima zajednice namecu obrednim ceremonijama ili obrazlazu odgovarajucim mitovima. Stoga u kulturi Lepenskog Vira osobeni nacin privredjivanja prati i sasvim osobena religijsko-magijska praksa i za nju vezana umetnost.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Da bi svi delovi drustva solidno funkcionisali, bilo je neophodno da svaki pojedinac i svaki deo zajednice obavlja svoje duznosti u odredjeno vreme i na ocekivani nacin. Ovo se moglo postici jedino restriktivnim metodama, odnosno nekim autoritetom. Na osnovu arheoloskih dokumenata moze se zakljuciti da je u kulturi Lepenskog Vira taj autoritet bila religija.
U naseljima Lepenskog Vira otkrivena su kulturna mesta i brojni sakralni predmeti. Monumentalne kamene skulpture koje su otkrivene u mnogim kucnim svetilistima, svakako su ikonografska ilustracija jednog slozenog mita. Postavljane iz generacije u generaciju uz kucna ognjista, ove skulpture od dzinovskih oblutaka - na kojima su najcesce modelovane ljudske glave, ribe, jelen ili zagonetne arabeske - bile su za sve clanove zajednice svetinje koje su im otkrivale velike istine o svetu i odredjivale ponasanje u svakodnevnom zivotu. Preko oblutaka koji "nastaju" i "zive" u velikoj reci kraj naselja svi clanovi zajednice povezuju se, za zivota i posle smrti, sa osnovnim i vecitim elementima svoje zivotne sredine - sa vodom i kamenom. Postavljanjem oblutaka uz ognjiste ovim elementima je pridruzena i vatra, a preko nje - topolota i svetlost sunca. Glavni motivi koji se prikazuju na oblucima svakako su i osnovni sadrzaji postojeceg mita. Verovatno se mislilo da se iz oblutaka, kao iz velikog praiskonskog jajeta, radja sve sto zivi, na prvom mestu ribolika bica (praroditelji ljudskog roda) i zivotinje koje se najcesce love (riba, jelen). Glavni elementi ovog mita su istovremeno i simboli za osnovne elemente neproizvodjacke ekonomike (voda, kamen, vatra, riba, divljac.) Tako su ove skulpture i ovaj mit trajno osigravali bezbednosti svim dobrim zajednicama, kako drustvenim tako i ekonomskim, i sprecavali da se ona narusavaju ili proizvoljno koriste.

**Učlanjen** : 06.12.2012

U razdoblju kad religija i umetnost dolaze do najviseg uspona, na planu privredjivanja ostvarena su dva podviga - pripitomljene su ili selekcionisane odredjene vrste zivotinja i kultivisane su neke vrste divljih zitarica. Ovo su dve glavne tekovine velike revolucije (tkz. neolitska revolucija) koja je presudno uticala na razvoj kultura u Podunavlju. U kulturi Lepenskog Vira do ovih tekovina nije se doslo ni slucajno ni trenutno, tj. one su razultat istrajnog posmatranja prirode, sistematizovanih znanja, brizljivog odabiranja i dugotrajnog negovanja odredjenih vrsta biljnog i zivotinjskog sveta. U naseljima Lepenski Vir Ib-e nadjeni su brojni predmeti na kojima su ugravirane zagonetne predstave i znaci, slicne koordinatnom sistemu, skicama predela, slovima i brojkama. Njihov smisao ostace tajna, ali ne treba sumnjati u to da su to zabeleske o odredjenim zapazanjima. Jednoobraznost koja odlikuje sva svetilista i kamene skulpture, pokazuje da su u mladjoj etapi kulture Lepenskog Vira predacka znanja objedinjena u celovit sistem. Iz tih razloga svetilista Lepenskog Vira ne treba posmatrati samo kao mesta u kojima je ponikla jedna od najslozenijih religija praistorije i najstarija monumentalna skulptura Evrope, vec i kao neku vrstu naucnih laboratorija u kojima su anticipirana znanja i vestine naredne, neolitske epohe.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ostaci flore i faune iz naselja mladje etape kulture Lepenskog Vira pokazuju da sa prvim uspesima u kultivaciji zitarica i pripitomljavanju zivotinja nisu odmah usledili zemljoradnja i stocarstvo. Na osnovu celokupne arheoloske gradje moze se pouzdano utvrditi da je proteklo nekoliko stoleca pre nego sto su ovi pronalasci svrsishodno iskorisceni. Stanovnici naselja iz mladje etape kulture Lepenskog Vira ostvarili su osnovne tekovine "neolitske revolucije", ali nikada nisu postali ni zemljoradnici ni stocari. Situacija koja je ranije uspostavljena u drustvenim odnosima, nacinu privredjivanja i religijskoj praksi, stolecima se bitnije nije menjala. Ovo okamenjivanje kulture upravo je posledica uvodjena sve veceg broja restriktivnih normi, nametanja stroge discipline i ritualne obuke - mera kojima je cilj uspostavljanje novog psiholoskog stava i utvrdjivanje samodisciplinovanog odnosa prema pojedinim vrstama biljaka i zivotinja. To je nuzni preduslov za zemljoradnju i stocarstvo, tj. za proizvodjacku ekonomiku na kojoj ce se temeljiti kultura naredne epohe - mladjeg kamenog doba.
Koji su sve faktori uticali na to da se ova situacija izmeni, jos je nedovoljno jasno. Bez obzira na to kako ce ovaj problem biti resen u buducnosti, jedno je izvesno: prve zemljoradnicko-stocarske zajednice, medju kojima i one koje su podigle naselja Lepenski Vir III, formiraju se u vreme kad vec ranije ostvareni uspesi u pripitomljavanju zivotinja i kultivisanju biljaka izlaze iz ritualnog konteksta; u trenutku kad oni postaju opsta, svima pristupacna dobra, ukidaju se, medjutim, tradicionalni drustveni odnosi, nestaje monumentalna umetnost, rusi se stari mit, a sa njim i kultura Lepenskog Vira.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Svakodnevne aktivnosti

Svakodnevni zivot stanovnika Lepenskog Vira sastojao se od brojnih i raznovrsnih aktivnosti, kako onih koje su imale za cilj zadovoljenje ekonomskih potreba (iznalazenja sirovina, izrada alatki za obavljanje raznih poslova), tako i onih koje su vezane za zajednicka slavlja i obredne ceremonije.

**Učlanjen** : 06.12.2012

U aktivnostima vezanim za zadovoljenej ekonomskih potreba koriscen je alat od razlicitih sirovina: kamena, kostiju velikih papkara, jelenskih rogova i ocnjaka divljih svinja.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Brojne i raznovrsne predmete od kamena i kostiju moguce je po funkciji razvrstati u oruzje za lov i ribolov (projektili, udice, batovi), orudje za domacu radinost (nozevi, ubadaci, siljci, sila, dleta) i alatke za rad u prirodi (sekire, motike, rala, budaci).

**Učlanjen** : 06.12.2012

U grupu predmeta utilitarne namene spadaju i predmeti za izradu i obradu alata (tuckovi, kugle, utege, glacala, perkuteri, tegovi) na kojima je primetna standardizacija formi).

**Učlanjen** : 06.12.2012

Skulptura

Monumentalne skulpture u svetilistu XLIV

U vreme izgradnje naselja Lepenski Vir Ib otpocinje modelovanje skulptura koje se postavljaju u stanistu, neposredno iza ognjista, gde zajedno s kamenim "stolovima" i zrtvenikom formiraju mala svetilista. Od ovog trenutka skulpture postaju integralni deo arhitekture i sve do kraja kulture Lepenskog Vira izradjuje se od istog materijala (veliki obluci od krupnozracnog pescara).

**Učlanjen** : 06.12.2012

Skulpture u Svetilistu kod stene

Prema onome sto prikazuju, skulpture Lepenskog Vira mogu se razvrstati u dve grupe: figuralne skulpture i skulpture na kojima su modelovane apstraktne arabeske.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ljudski skelet i skulptura u stanistu 42

Figuralne skulpture, modelovane u naturalistickom ili ekspresionistickom stilu, prikazuju ljudsku figuru. Najcesce je jasno oblikovana jedino glava, i to samo njega osnovna obelezja: snazni lukovi obrva, usi, dug nos i velika, siroka usta. U svetilistima su cesto postavljeni obluci cije su povrsine pokrivene zamrsenim brazdama. Ove krivudave brazde teku slobodno po povrsini oblutka, spajaju se medjusobno, prekidaju i opet se iznenadno pojavljuju, ali pri tom zivom kretanju ipak se ne ostvaruje ni jedan celovit motiv.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Sirena, skulptura iz stanista

Skulptura Lepenskog Vira je autonomna tvorevina lovacko- skupljackih zajednica Djerdapa. Njen nastanak, kao i nastanak arhitekture za koju je neraskidivo vezana, motivisan je potrebom da se jedan skucen i haotican zivotni prostor preobrazi u sredjen i smisaon svet. Ova skulptura je modelovana od "svetog kamena", od oblutaka koji je vekovima i vekovima zauzimao znacajno mesto u tradicionalnoj kulturu Djerdapa i celog srednjeg Podunavlja, i to kako u svakodnevnim aktivnostima tako i u religijskoj praksi.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Grobovi

U svim fazama kulture Lepenskog Vira mrtvi su sahranjivani u okviru naselja, i to najcesce oko ognjisnih konstrukcija, ispod stanista ili u njihovoj neposrednoj blizini. Na ovaj nacin se, medjutim, ne sahranjuju svi vec samo pojedini clanovi zajednice. Samo za nekoliko pripadnika jedne generacije obezbedjivan je grob u okvirima naselja. Kako se postupalo sa ostalim pokojnicima nije poznato, ali se zato mogu utvrditi neki od kriterijuma koji su odlucivali ko ce biti sahranjen u naselju ili u okvirima svetilista. Tako je jedan od kriterijuma sigurno bio uzrast pokojnika, jer su u naseljima nalazeni gotovo iskljucivo ili grobovi novorodjencadi ili grobovi zrelih i starih osoba.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Grobnica u naselju Lepenski Vir I

U svim fazama kulture Lepenskog Vira praktikovani su izuzetno slozeni pogrebni rituali. Uocavaju se tri osnovna postupka - inhumacija i sekundarno, odnosno parcijalno sahranjivanje pokojnika.
Najveci broj inhumiranih pokojnika polozen je na ledja, u opruzenom stavu, s rukama spustenim niz telo i sakama na donjem trbuhu. Polaganje pokojnika u sedecem polozaju obavljeno je samo izuzetno.
Deca su u svim fazama kulture Lepenskog Vira sahranjivana na poseban nacin, iskljucivo u zaceljima stanista, ispod poda. Gotovo u svim stanistima otkriveni su decji skeleti, i to najcesce po dva, a katkad i po pet.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Grob u Svetilistu 22

Sekundarno i parcijalno sahranjivanje praktikovano je u svim fazama kulture Lepenskog Vira. Pokojnici koji su sahranjeni na ovaj nacin izlagani su najpre van naselja, a tek posle izvesnog vremena, po zavrsenom procesu ekskarnacije, prenoseni su u stanista i svetilista, i to ili u celini (sekundarno sahranjivanje) ili u delovima (parcijalno sahranjivanje) ili u delovima (parcijalno sahranjivanje).
Stanovnici naselja Lepenski Vir IIIa i IIIb, koji su se bavili zemljoradnjom i stocarstvom, smatrali su zemlju velikom majkom - hraniteljicom i zato su mrtve uvek sahranjivali u zgrcenom, embrionalnom polozaju s uverenjem da ce ih materinsko krilo zemlje vecito stititi i grejati.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Naslednici

Ogrlica od spondilusa, kosti i paligorskita

Na terasi Lepenski Vir, u sloju III, otkriveni su ostaci dva superponovana naselja (Lepenski Vir IIIa, Lepenski Vir IIIb) sa stanistima, grobovima i raznovrsnim predmetima za svakodnevnu upotrebu, koji se u mnogo cemu razlikuju od onih iz starijih slojeva, iz naselja Proto-Lepenski Vir, Lepenski Vir I i Lepenski Vir II. Naselja Lepenski Vir IIIa i IIIb sastoje se od veceg broja trosnih koliba u kojima su nadjeni: glineno posludje, nove vrste alatki od kamena, kosti i roga, kao i ostaci domacih zivotinja (govece, koza, ovca, svinja) koji pouzdano dokumentuju novu, zemljoradnicku-stocarsku ekonomiku.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Sve ove inovacije, na prvom mestu uzgajanje domacih zivotinja i proizvodnja glinenog posudja, karakterisu kulturu prvih podunavskih zemljoradnika. Ova kultura, nazvana starcevacka kultura, reprezentuje prvu etapu mladjeg kamenog doba (stari neolit) u srednjem Podunavlju (oko 5500-4500 god. pre n.e.).

**Učlanjen** : 06.12.2012

Arheoloski nalazi iz naselja Lepenski Vir IIIa i IIIb omogucuju da se rekonstruise svakodnevica prvih zemljoradnickih zajednica srednjeg Podunavlja. Velika kolicina keramike koja je nadjena u svim kolibama pokazuje da se aktivnost usredsredjuje prvenstveno na proizvodnju posudja i smestaj hrane. Velika paznja poklanja se izradi alatki od razlicitih stena (valjkaste i jezicaste sekire), kremena (dugacka seciva i strugalice) i kosti (sila, igle). Za nakit su korisceni retki, iz udaljenih krajeva dopremljeni materijali (ljusture od skoljke spondilus, paligorskit, jaspis, opal, malahit, azurit). Predmeti namenjeni kultu su, medjutim, malobrojni (zoomorfne i antropomorfne figurine, glineni zrtvenici).

**Učlanjen** : 06.12.2012

Zastita Lepenskog Vira

Zbog znacaja koji Lepenski Vir ima za nasu i svetsku nauku, godine 1969. doneta je odluka da se otkriveni ostaci ovoga nalazista prenesu na jedan plato u neposrednoj blizini i spasu od vode novog akumulacionog jezera. Dislokacija Lepenskog Vira zapoceta je 1970. godine i iste godine preneti su svi nadjeni arheoloski ostaci na visi plato, a vec sledece godine oni su postavljeni na nove polozaje. Tu, na novoj lokaciji - udaljenoj od prvobitne za oko sto metara u pravcu severozapada i izdignutoj za 29,5 m - rekonstruisana je u potpunosti konfiguracija terena na kojem je Lepenski Vir lezao, ostvaren je isti medjusoban polozaj prenetih objekata; zadrzana ista orijentacija u odnosu na strane sveta i u odnosu na slikoviti planinski masiv Treskavice na suprotnoj strani Dunava.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Delovi Lepenskog Vira koje je trebalo preneti, ostaci su kuca. Sastoje se od podova nacinjenih od jedne vrste maltera crvenkaste boje. U podove kuca ugradjene su skulpture i kamene ploce koje cine ognjista, a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje je imalo konstruktivnu ulogu. Od ukupnog broja otkrivenih objekata samo su dva ostala na prvobitnom polozaju. Ostalih 67 je preneto i ostavljeno na nove polozaje.
Gradjevinski ostaci Lepenskog Vira preneti su na dva nacina. Jedan broj karakteristicnih i reprezentativnih objekata prenet je ili u celini ili su izdvojeni njihovi centralni delovi sa ognjistem i okolnim uredjajima i preneti zajedno sa podlogom debljine 75 do 100 cm. Objekti preneti u celini imali su sa svojom podlogom tezinu oko 20 tona. Prevuceni su na nov polozaj kosmo rampom prosecenom izmedju prvobitnog i novog polozaja. Druga metoda se sastojala u vadjenju fragmenata poda pogodne velicine i svih delova konstrukcije kuce, zasebno u rekonstruisanju objekata od prenesenih delova. Ova metoda je primenjivana na vecem broju objekata stoga sto se pre pocetka dislokacije znalo da ispod zatecenih podova kuca postoje stariji ostaci koje je trebalo arheoloski ispitati.