Pod terminom privatnost danas se smatra potreba pojedinca da se fizicki izdvoji iz okoline i time bude zasticen od drugih (bar pogleda, ako ne i prisustva).

Iako smo drustvena bica, rodjena za zivot sa drugima i pored drugih, povremeno je svakome od nas potrebno malo vremena koje cemo posvetiti sebi, i prostor u kome cemo to vreme provesti.
Zbog toga svoj prostor za zivot gradimo kao stanove ili kuce, namenjene porodici, a ne zivimo u nekakvim masovnim prostorima za smestaj velikih grupa ljudi.

Medjutim, privatnost moze da bude i urgentna, hitna potreba - postoje stvari koje znamo da ce nam se desiti, samo ne znamo - kada.
Znaci, rec je o - fiziologiji.

Pravila po kojima se grade prostorije za obavljanje prirodnih potreba organizma su vrlo stara i postoje od pocetka gradnje prostora za stanovanje.
Te prostorije su individualne, deo svakog naseg stana ili kuce, ali i javne - sagradjene na javnim prostorima, tamo gde boravimo kada nismo u svom stanu, i gde nam mogu zatrebati.

Ili ukratko - rec je o javnim toaletima u svetu.
Kako izgledaju prostorije koje treba da vam omoguce nekoliko trenutaka samoce, da obavite ono sto ne trpi odlaganje.

Javni toalet star 1900 godina

Ovo na slikama je nesto vrlo staro: anticki javni toalet iz starog Rima.
Ocuvan je prilicno dobro, a sagradjen u Ostiji, gradu na 20-tak km od Rima, na obali Tirenskog mora, oko 100. godine nove ere.



Zanimljivo je da anticki Rimljani nisu tezili prevelikoj privatnosti i da im nije smetalo da ono obavljaju pred drugima, na ovakvom mestu.
Nesto slicno su imali i za kupanje, poznate terme u kojima takodje nije bilo posebne privatnosti.
Izgleda da je tu teznju za diskrecijom donela nova religija (tacnije hriscanska crkva), sa svojom matricom javnog morala (citaj: stida od vlastitog tela).



Na slici se jasno vidi kako se ovo koristilo: u kamenoj ploci je izbusen otvor na koji se sedne, otvor sa prednje strane je sluzio za ciscenje, a ispred je zidan plitki kanal kroz koji je tekla sveza voda.

Stakleni WC, London



Ovo je javni toalet u Londonu, postavljen ispred same Tejt galerije (koja postoji jos od 15. veka).
Saradjen je u obliku kocke, od stakla.
Staklo je neprozirno za poglede spolja (ima efekat ogledala) a potpuno prozirno za pogled iznutra.
Unutra je kompletno opremeljeno, kao sto wc i treba da bude.
Jedna neobicnost su prozirni zidovi kroz koje vidite sve sto se dogadja oko vas (dok radite ono so vam treba).

Projektant je Italijanka Monika Benvicini, a svoje delo je nazvala "Don't miss a sec" odn. "Ne gubite ni sekund".

Da li je mislila na to da onaj ko obavlja svoje potrebe u njenom umetnickom delu nece propustiti nista od onoga sto se zbiva napolju - mozemo samo da nagadjamo.



Osim u Londonu, njen objekat je obisao Evropu - bio je u Roterdamu, Bazelu, Luizijani u Danskoj...

U svakom slucaju, uprkos tome sto znate da je staklo neprozirno za prolaznike, mislim da treba skupiti hrabrost da se "nesto" obavi u ovom toaletu.
Ili - potreba mora da bude vrlo urgentna, a zurba - stvarna.

Berlin

Amsterdam

Pariz

Stokholm

Berlin

Pariz 1834

Kumamoto , Japan

Chalta Hai - Indija

Amsterdam

Prag

Pariz



Pariz je pre par godina dobio nove elegantnije javne WC, upotreba je besplatna u toku dana, nocu ne rade.
Prostor je dovoljno veliki da hendikepirani sa kolicima mogu da ga koriste.
Posle svakog koriscenja cela kabina sa automatski opere pre nego sto udje sledeci korisnik.
Vreme koriscenja je ograniceno na 15 min, barem tako pise, ne znam sta se desi kada vreme istekne  

Olakšan pristup i higijena su uslovi koji se nameću kao potreba, a ne luksuz. Godinama su ovakvi objekti bili na marginama javnosti, nezasluženo izopšteni iz arhitektonskih projekata, služeći samo „osnovnoj“ svrsi. Poslednjih godina, dizajneri širom sveta, pokušavaju da javne toalete učine zanimljivijim, da ih približe običnom čoveku. Pojedini gradovi su poznati po Ajfelovom tornju, po Koloseumu ili Crvenom trgu, dok se drugi ponose jedinstvenim javnim toaletima, kako po pitanju dizajna, tako i mogućnosti upotrebe.



Maleni grad u Norveškoj, Lofoten, pokušao je kroz smele inovativne oblike i materijale da kreira strukturu sa dodatnom vrednošću - da u isto vreme doprinose svojoj svrsi i da se uklapaju u jedinstveni pejzaž Norveške. Inače, klima na severu je jedan od odlučujućih faktora koji je doprineo da javni toaleti sadrže znatno više termoizolacionog materijala nego što je to inače slučaj.

Prozori su izrađeni od posebno ojačane strukture, koja je u stanju da izdrži mnoge vremenske uslove i koja enterijeru daje neophodnu svežinu i osvetljenost. Čelična struktura se nalazi i na bočnim zidovima, kako se toaleti ne bi urušili usled snažnih vetrova.

U samom centru Ustara, u Švajcarskoj, nikla je građevina koja se retko viđa, zahvaljujući arhitektonskom uredu Gramazio & Kohler. Oni su pretvorili javni toalet u jedinstvenu strukturu zahvaljujući vertikalnoj aluminijumsko-trakastoj fasadi. Nijanse zelene boje su pažljivo birane kako bi se što bolje uklopile u okruženje, imajući u vidu da je toilet nalazi u parku.



Kompletan toalet se sastoji od 295 savijenih aluminijuskih traka, koje zahvaljujući različitim stilovima savijanja i hromiranim nijansama, na sunčanim zracima daju blistavi odsjaj.



Engleski grad Gravesend može se pohvaliti javnim toaletom piramidalnog oblika. Smešten na gradskom trgu, predstavlja kombinaciju engleske jednostavnosti i modenog dizajna. Svaki od metalnih elemenata je laserski sečen i ručno savijan, a zatim uvijen u aluminijumske limove koji čine fasadu objekta. Zanimljivo je da ovo nije unikatni projekat, jer se dizajneri nadaju da će postati osnova za buduće javne toalete.



Kažu da je jedino mesto na koje i kralj ide peške zapravo toalet, a u skladu sa tim, londonski V&A muzej je jedna od mnogih građevina koja ima posebno konstruisan toalet za kraljicu.





Beograd ima više od 20 javnih toaleta koji su uglavnom raspoređeni u centru grada. Toaleti se razlikuju po stepenu opremljenosti, lokaciji, radnom vremenu i da li su renovirani ili ne. Treba istaći da je upotreba svih javnih toaleta besplatna, a da toalet u parku Manjež jedini ima pristupnu rampu za osobe u invalidskim kolicima. U centru, pet toaleta radi do ponoći, dok samo tri objekta leti imaju produženo radno vreme do 22 sata.

Zanimljivo je da je renoviranje javnog toaleta kod Narodnog pozorišta na Trgu Republike koštalo Beograđane tričavih 68.000 evra! Tako je vrednost toaleta kojim će se služiti prolaznici izjednačena sa cenom jednosobnog stana u centru prestonice! Za kompletnu obnovu WC-a površine 70 kvadrata izdvojeno je oko 5,3 miliona dinara iz gradske kase, a „svečano otvaranje“ bilo je krajem avgusta.





mojenterijer.

Novozelandski gradić Kawakawa ponosi se neobičnom atrakcijom - javnim toaletom koji je dizajnirao austrijski arhitekt i slikar Friedensreich Hundertwasser.



Premda toalet koji se nalazi nasred glavne gradske ulice privlači brojne turiste, Kawakawa je zadržao svoj mir zbog kojeg je slavni bečki umjetnik i došao na Novi Zeland.



Zahod omogućuje korisnicima da se olakšaju u tipičnom hundertwasserovskom ambijentu: podne pločice su neravne, zidovi su zaobljeni, prozori su napravljeni od boca raznih boja, a na predimenzioniranom krovu raste trava.

Hundertwasser je 1974. došao na Novi Zeland, te je nedaleko od Kawakawe, u selu Kauriniju, kupio farmu na kojoj je i pokopan 2000. godine.



metroportal.

Naši javni toaleti ne mogu se pohvaliti nekim higijenskim uslovima, ali barem, za razliku od ovog u Bjelorusiji, pružaju privatnost.

Sporni WC nalazi se na autoputu Minsk-Mogilev, a prolaznici koji svrate, usljed fiziološke potrebe, mogu se kriti iza zidića napravljenog od betonskih blokova.



Jest da su "posjetioci" izloženi očima javnosti, ali barem mogu da uživaju u lijepom pogledu.

Australija

Kumutoto