Kodeks Gigas je najveći srednjovekovni rukopis na svetu. Takođe je poznat pod nazivom Đavolova Biblija, zbog velike ilustracije koja predstavlja đavola, a koja se nalazi unutar knjige, kao i zbog legende koja ga okružuje.

Smatra se da je nastao u ranom 13. veku u Benediktinskom manastiru Podlažice u Bohemiji (sadašnja Češka Republika). Rukopis sadrži Bibliju Vulgatu, kao i mnoge istorijske dokumente, sve napisane na latinskom. Tokom Tridesetogodišnjeg rata 1648, čitavu kolekciju je odnela švedska vojska, kao deo ratnog plena i sada se čuva u Nacionalnoj Biblioteci Švedske u Stokholmu, premda obično nije izložena.

Opis

Kodeks se nalazi u drvenoj kutiji prekrivenoj kožom i ukrasnim metalom. Sa svojih 92 cm dužine, 50 cm širine i 22 cm debljine, to je najveći poznati srednjovekovni rukopis. Kodeks Gigas teži 74,8 kg i sastavljen je od 310 listova pergamenta uglavnom načinjenih od koža 160 magaraca i verovatno teladi. Kodeks Gigas je na svetu najveći i najzagonetniji srednjovekovni rukopis. On je prvobitno imao 320 strana, ali su neke od njih kasnije uklonjene. Nije poznato ko je uklonio stranice ili u koju svrhu ali je verovatno da su one sadržale monaška pravila Benediktinaca. Rukopis je ispisao samo jedan pisar.

Ceo dokument je napisan na latinskom, a dodatno sadrži hebrejski, grčki i slovenski alfabet (ćirilični i glagoljski).

Istorija

Veruje se da je kodeks načinio monah Herman u Benediktinskom manastiru Podlažice, u blizini Hrudima. Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu se završavaju zaključno sa godinom 1229. Kodeks je kasnije zaveštan Cistercitskom manastiru Sedlek, a potom ga je kupio Benediktinski manstir Brevnov. U periodu od 1477-1593. godine čuvan je u biblioteci manastira Brumov, dok nije odnet u Prag 1394. da bi postao deo kolekcije Rudolfa II. Krajem Tridesetogodišnjeg rata, 1648. godine, celu kolekciju je odnela švedska vojska kao deo ratnog plena. Od 1649. do 2007. rukopis je čuvan u Švedskoj Kraljevskoj Biblioteci u Stokholmu. Mesto njegovog nastanka je predstavljeno maketom u muzeju grada Hrasta. U petak, 7. Maja 1697., snažan požar je buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu i Kraljevska biblioteka je bila znatno oštećena. Kodeks je spašen od plamena tako što je izbačen kroz prozor. Kodeks je očigledno pretpeo oštećenja, jer su neki listovi odleteli i dan danas nedostaju. 24. septembra 2007. godine, nakon 359 godina Kodeks Gigas je vraćen u Prag, kao pozajmica od Švedske do januara 2008. i bio je izložen u Češkoj Nacionalnoj Biblioteci.

Sadržaj

Otprilike polovinu kodeksa čini cela latinska Biblija u Vulgata verziji, izuzimajući knjige Dela i Otkrovenje, koje pripadaju pre-Vulgata verziji. One idu sledećim redom: Postanje – Rut, Isaija-Danijel, Josija-Malahija, Jov, Samuil i Kraljevi, Psalmi – Solomonova Pesma, Mudrost Solomonova, Mudrost Isusova, Jezdra, Tovija, Judita, Ester, Makabejci. Takođe sadrži Josifove Jevrejske starine i Judejski rat, kao i enciklopediju Etimologije, Isidore od Sevilje, medicinske radove Hipokrata, Teofila, Filareta i Konstantina. Iza prazne strane nastavlja se Novi Zavet sa Matejom-Delima, Jovanovim Otkrovenjem i Poslanicama Rimljanima i Jevrejima. Iza slike đavola nalazi se Bohemijska Hronika Kozme od Praga, lista braće u manastiru Podlažice i kalendar sa nekrologom, magijskim formulama i drugim lokalnim izveštajima kojim se kodeks završava. Ceo dokument je napisan na latinskom, a dodatno sadrži hebrejski, grčki i slovenski alfabet (ćirilični i glagoljski).




Rukopis sadrži iluminacije u crvenoj, plavoj, žutoj, zelenoj i zlatnoj boji. Početna slova su bogato ukrašena, često i preko cele stranice. Kodeks ima ujednačen izgled, budući da se način pisanja kroz ceo rukopis ne menja, ne pokazujući tragove godina, bolesti ili raspoloženja od strane samog pisara. To je možda dovelo do uverenja da je knjiga napisana za veoma kratko vreme. Ipak, naučnici su skloni da veruju u teoriju da je bilo potrebno preko 20 godina da se knjiga kompletira. Na listu 290, inače praznom, nalazi se slika đavola, oko 50 cm visine. Nekoliko prethodnih stranica su napisane na tamnijem pergamentu, drugačijem od ostatka kodeksa. Razlog ovoj drugačijoj boji je izloženost pergamenta svetlosti. Odmah naspram đavola nalazi se slika Nebeskog kraljevstva, nalik na ”dobro protiv zla” u kontrastu prema slici đavola.

Legenda

Prema jednoj verziji legende zabeležene još u Srednjem veku, pisar je bio monah koji je prekršio svoju monašku zakletvu i bio osuđen da bude živ zazidan. Da bi okajao ovu tešku kaznu on je obećao da će stvoriti knigu za jednu noć, koja će zauvek proslaviti manastir i koja će obuhvatiti celokupno ljudsko znanje. Blizu ponoći je shvatio da neće moći da ispuni zadatak sam, tako da je uputio posebnu molitvu, ne Bogu, već palom anđelu Luciferu, kako bi mu pomogao da završi knjigu u zamenu za njegovu dušu. Đavo je završio knjigu, a monah je dodao sliku đavola iz zahvalnosti za njegovu pomoć. Prilikom testiranja, procenjeno je da bi samo za kaligrafski deo, bez ilustracija i ukrašavanja, trebalo 5 godina neprekidnog pisanja.

Dokumentarni film Nacionalne Geografije je obuhvatio intervjue sa stručnjacima za rukopis, koji su ukazali na dokaze (analiza rukopisa i njegova pripadnost monahu Hermanu), koji idu u prilog tome da je rukopis delo samo jednog pisara.





antikvarneknjige

Inače, mnogo pažnje privlači i činjenica da stranica na kojoj se nalazi ilustracija đavola (kao i okolne stranice u manjoj meri) izgleda spaljeno, sagorelo. Ovome se u prošlosti pridavao veliki značaj i uzimano je kao dokaz đavolje rabote, verovalo se da je sam đavo u njoj i da ju je on spalio, ali je objašnjenje mnogo logičnije. Naime, ova ilustracija je oduvek privlačila najviše pažnje i najčešće je knjiga otvarana baš tu, zbog čega je jednostavno izbledela od svetla tokom dugog niza vekova.


net

Ogromna i mračna.

Knjiga nazvana "Kodeks gigas" (Codex Gigas), poznata pod nazivom "Đavolja biblija", najstariji je i najveći sačuvani srednjovekovni rukopis.

Naziv "Đavolja biblija" dobio je zbog velike ilustracije đavola u njoj i mita o njenom nastanku. Napisana je u prvoj polovini 13. veka, ima 620 stranica, a za pergament u njoj bila je potrebna koža od čak 160 životinja. Ima zastrašujuće dimenzije. Kada stoji uspravno visoka je 92 santimetra, 50 santimetara je široka i debela 22 santimetra, a teška je čak 75 kilograma.

Legenda o veličanstvenom "Kodeksu gigasu" međutim kaže da je knjigu za samo jednu noć napisao sveštenik koji je prodao dušu đavolu. Prema legendi, benediktinci su Hermana Reklusa, fratra u jednom češkom manastiru, nameravali živog da zazidaju u njegovoj sobi jer je prekršio svoju zakletvu. Da bi izbegao drastičnu kaznu, obećao je da će se iskupiti tako što će za noć napisati najveću knjigu na svetu, koja će sadržavati celokupno ljudsko znanje.

Kako se ponoć približavala, a on nije bio ni blizu kraja, zatražio je pomoć đavola. Obećao mu je svoju dušu ukoliko on umesto njega dovrši knjigu do ponoći. Đavo pristao, ali je tražio i da u knjizi bude portret Sotone.

Rukopis se sastoji od nekoliko različitih dela napisanih na latinskom jeziku. Počinje Starim zavetom, posle kog su prepisana dva dela Flavijusa Josefusa. U sredini se nalazi Stari zavet, a rukopis se završava sa još dva dela Boemskih hronika autora Kosmasa.

Između ta četiri dela, rukopis sadrži i brojna manja, originalna dela prepuna priča, legendi i recepata za magične napitke i lekove. Jedan od najzanimljivijih delova knjige svakako se odnosi na opis demona, čarolija, isterivanja đavola i njegovih moći.

Rukopis ima iluminacije od 5 boja: crvene, plave, žute, zelene i zlatne. Velika slova su savršeno osvetljena, često preko čitave stranice. Kodeks je jedinstven po tome što "ne stari". Inače prazna 577. stranica sadrži jedinstvenu sliku đavola koja je visoka 50 santimetara.

Misteriozna knjiga trenutno se nalazi u švedskoj Nacionalnoj biblioteci. Iako se njome bave već decenijama, istoričari, još nisu uspeli da odgonetnu kako je nastala i ko je njen pravi autor.