Zašto srpski đaci stagniraju?
IZVOR: DANAS

Beograd -- Od mesta na globalnoj rang-listi u PISA istraživanju, Srbiju mnogo više treba da brine podatak da je preko trećine naših učenika funkcionalno nepismeno.


Ilustracija (Tanjug, arhiva)

Ako se tome doda i značajan procenat naših đaka koji su dostigli minimalan nivo funkcionalne pismenosti, može se zaključiti da ti učenici u srednjoj školi nisu sposobni ni za kakvo učenje sem za "bubanje".

A takvih je samo u oblasti čitalačke pismenosti oko 54 odsto, ukazuje Ivan Ivić, jedan od autora Strategije obrazovanja Srbije, napominjući da je "čitalačka pismenost osnov za bilo kakvo učenje".

Prema rezultatima PISA 2012. u Srbiji je čak 40 odsto đaka funkcionalno nepismeno u matematici, 35 odsto u domenu nauke i 33 u čitalačkoj pismenosti. Aleksandar Baucal, jedan od članova PISA tima u Srbiji, objašnjava za Danas da ovi učenici mogu da odgovore samo na jednostavna, jasno formulisana pitanja koja se odnose na poznate teme ili situacije i u kojima su sve informacije eksplicitno date.

"Mogu, na primer, da rešavaju rutinske i tipične zadatke, ali ne više od toga. Ta deca su sposobna za reproduktivno učenje i to jednostavnih znanja, a s takvim sposobnostima će imati teškoće u daljem učenju, ali i u svakodnevnom životu", objašnjava Baucal.

I podatak da samo 4,6 odsto đaka iz matematike ima visoka postignuća, a svega 2,2 u čitalačkoj i 1,7 u naučnoj pismenosti takođe je alarm za uzbunu.

To, prema rečima Ivana Ivića, svedoči da "naša škola nije sposobna da ostvari vrhunske rezultate“, a oni su značajni za mlade koji nastavljaju obrazovanje na univerzitetima.

Broj đaka koji beleže najviša postignuća u matematici je dva i po puta manji od evropskog proseka, a statika je još pogubnija kada se uporede rezultati u oblasti čitalačke i naučne pismenosti - u većini evropskih zemalja između pet i 10 odsto učenika dostiže najviše nivoe postignuća, a u Srbiji svega oko dva odsto.

Ovo je delić u obilju podataka koje nudi PISA studija, a koji jasno pokazuju da nikakvih značajnijih promena na nivo obrazovnog sistema Srbije nije bilo između dva testiranja.

Aleksandar Baucal ukazuje da pomaka, ipak, ima, navodeći da su usvojeni standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg i osnovnog obrazovanja (trenutno se revidiraju), koji su u "većoj meri zasnovani na životnim kompetencijama“ i mogu biti "važna poluga za naredne promene“.

On navodi i da projekat IPA 2011 Ministarstva prosvete treba da pokrene reformu nastavnog programa, u kojem trenutno dominira učenje činjenica.

"Ključ promene i uspeha su nastavnici. Ako oni ne budu dobili dovoljno podrške i ako ne budu inspirisani za promene, ništa se neće izmeniti. Potrebne su dodatne mere za učenike iz osetljivih grupa da bi se izborili s teškoćama i da bi uz tu podršku uspeli da razviju potencijale, izađu iz siromaštva i ne budu socijalni slučajevi", smatra Baucal.

Komentarišući izjavu ministra prosvete, koji obećava bolji plasman Srbije na PISA 2015, profesor Ivić kaže da ne treba gajiti iluziju da ćemo u narednom ciklusu testiranja "odskočiti“. On ukazuje da se rezultati koje neka zemlja postiže između dva kruga istraživanja sporo menjaju, što svedoči da se PISA testovi rade veoma ozbiljno. Sumnju u ministrove prognoze izaziva i to što Ministarstvo prosvete gotovo osam meseci nije razmatralo akcione planove za realizaciju Strategije obrazovanja Srbije, u kojoj je veliki broj mera za povećanje kvaliteta obrazovnog sistema, navodi Ivić.

Promene i rezultati
Povodom izjave ministra prosvete Tomislava Jovanovića da odmah počinju pripreme za PISA 2015, Aleksandar Baucal kaže da pripreme u smislu vežbanja PISA zadataka ne mogu da pomognu.

"Ako se pod pripremom podrazumevaju promene koje će unaprediti kvalitet obrazovanja (promena programa, nastavnika, udžbenika...), to je neophodno i potrebno. Ukoliko se misli na pripreme koje bi pomogle nastavnicima i učenicima da razumeju šta su moderne kompetencije koje treba razvijati kroz obrazovanje da bi se "ugradile" u svakodnevnu nastavu i učenje, i to je sasvim potrebno. Ali ako se misli da učenici vežbaju PISA zadatke samo da bi postigli bolji uspeh, to je nepotrebno, jer ne može da pomogne", navodi Baucal.

1. Ništa ne čitaju. Kada ne čitaš, nemaš ni rječnik.

2. Ne uče i ne pišu zadaću. A prečesto im zadaću pišu roditelji ili starije sestre i braća.

3. Nemaju sustav vrijednosti u kome je temelj svega znanje.

4. Profesori nisu motivirani za rad, ne trude se da učenike zainteresiraju za učenje i vježbanje, već otaljavaju posao bez potrebnog entuzijazna i zalaganja.