|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:28 | |
| Фридрих Шилер (нем. Friedrich Schiller; Марбах ам Некар, 10. новембар 1759 — Вајмар, 9. мај 1805) је био немачки песник, драматург, филозоф и историчар. Шилер је рођен 1759. у Марбаху на Некару. Отац му је био официр у војсци Виртемберга. Нешто касније, око 1764, породица се преселила у Лорх где су живели до 1766. Детињство и младост је провео у релативном сиромаштву. Шилер је почео да студира право 1773, а 1775. медицину. Постао је војни доктор у Штутгарту. Анонимно је објавио драму „Разбојници“ 1781. Дело је доживело приличан успех на својој премијери, нарочито код млађе публике. Међутим, Шилер је услед револуционарних порука драме ухапшен и кратко време је провео у затвору, тако да је напустио посао у Штутгарту и прешао у Манхајм. Године 1783., радио је као библиотекар и добио уговор да ради као писац за позориште у Манхајму. Од 1783. се често селио (Лајпциг, Дрезден, Вајмар), а први пут се срео са Гетеом 1788. Крајем те године, добио је место професора историје и филозофије у Јени. Писао је историјска дела. Имао је велике симпатије за великана свога времена: Вилхелма фон Хумболта. Године 1790, оженио се Шарлотом фон Ленгенфелд. Нажалост, здравствено стање му се погоршало (вероватно од туберкулозе) и додељена му је пензија 1791. На Гетеов наговор, 1794, почео је да пише за сатиричне часописе. Револуционарна Француска му је 1792. дала француско држављанство, због његових честих чланака против тираније. Године 1799, вратио се у Вајмар где га је Гете усмерио да пише за позориште. Са њим је основао „Вајмарски театар“ који се брзо наметнуо на позоришној сцени Немачке, и допринео препороду драмског књижевног жанра. Шилер је живео у Вајмару све до смрти. Добио је племићку титулу 1802. Умро је три године касније, у 46-ој години живота. Од 1934, Универзитет у Јени носи Шилерово име. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:28 | |
| Књижевни значај Споменик Гетеу и Шилеру у Вајмару Значај Шилерових дела није очигледан за истраживача у XXI веку. Његово дело је пуно реторике, и често веома осећајно. Али теме којима се она баве, политичке, етичке или естетичке, значајно су допринеле развоју нових идеја на крају XVIII века, и нарочито су допринеле развоју романтизма. Шилер је био великан доба романтизма, и то више него Гете. Његова филозофска дела су и даље актуелна, пуна дубоких мисли, и много приступачнија него теорије његовог омиљеног узора и савременика, филозофа Канта. Данас Шилерове представе нису често на програму позоришта. Његови позоришни комади су полетни, представљају људе и личности великог формата, и незаборавне ликове: Виљема Тела, краља Филипа II из „Дон Карлоса“, Карла из „Разбојника“, и многе друге. Био је изванредан у представљању мужевних и паћеничких темперамената, док је женске ликове обично занемаривао. Парадоксално је да је овај велики романтичар у Немачку донео и дух класицизма, која она до тада није познавала. Превео је драму „Федра“ Жана Расина, неке драме Еурипида, и примењивао у својим делима драмске методе по узору на класичне грчке трагедије. Својим значајем у књижевности класицизма и романтизма, Шилер заузима централно место у немачкој и европској књижевности. Међу великим поштоваоцима шилеровог дела су Достојевски, Бетовен, Ђузепе Верди и Томас Ман. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:31 | |
| РУКАВИЦА
Пред својом цирком, вртом лавова, Чекајући борбу љутих зверова, Шеташе краљ Франц. Са њим сама Властела, украс његова трона, И, као венац, широм балкона, Ту и круг отмених дама. Краљ диже прст. По том знаку Одскоче врата зверињаку И тихим ходом, поносан сав, Изиђе лав.
Около обазресе. Погледа сву арену, Два пута страшно зену И гривом затресе, Затим се протеже И леже.
Краљ опет прстом даде знак И с других врата паде превор јак; А дивљим скоком, крвожедан, Улете тигар један. Спазивши лава саде Бесно урлати стаде; Снажно свој реп пружи, Њиме поче да кружи; Зарежа страшно, зину И око лава мину Опрезно; па мумлајући, У други крај се прући.
И краљ поново руком даде знак. Тад излетеше хитро на арену Два леопарда у истом трену; Жељни да страшна почне игра Јурну на тигра.
Њих страшне шапе дочепаше; Но ту лав ко - сила виша - Уста и рикну - све се утиша. И страшне мачке ове, Све жељне крви нове, У круг се поређаше.
Тад рукавица с балкона се вину, И на крваву упућена бину, Гле те: Пред самог лава слете!
А Кунигунда, горе на балкону, У подсмешљивом обраћа се тону Делоргу, витезу, па му збори: - Ако вам срце баш љубављу гори И осећаји ваши су пламени, Као што стално говорите мени, Донесите ми рукавицу ону!
И витез журно доле сиђе, У страшни цвингер стиже; И смело, лако Из круга страшног тако Он рукавицу диже.
Запрепашћене језа проже Ритере, даме и велможе Од страха све претрну; Али он се с рукавицом врну. И похвала се глас захори ту; А Канигунда љупка, испред свију - Захвалност сија из њених очију Обећавајући му срећу сву. Но он - рукавицу баци јој у лице: - Не треба мени хвала, госпођице! Па се окрете и напусти њу.
С немачког препевао Трифун Ђукић Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:33 | |
| ПЕВАЧЕВ ОПРОШТАЈ
Ћути сад муза; са стидом на свом девичанском лицу, она стоји пред тобом, да суд саслуша над њом, суд који цени, ал’ га се не боји. Добром би да се свиди, само том ко истину од лажног сјаја двоји, Ком за лепоту бије срце врело, тај само сме да њој овенча чело.
Песме ми биће само дотле ту док буде једне душе да их среће; да маштањима слатким сплићу њу, узвишеног јој чувства беру цвеће, С временом оне роде се и мру и до потомства долебдети неће. У магновењу настану, забрује, Па с брзим колом часова отхује.
Пролеће дође! Тле загреја млак ветар, па живот свуд младићки бије. Све проже мирис омаман и јак; а с неба песма весело се лије. Старо и младо благосиља зрак и сваким својим чулом радост пије. С пролећем све то мину! Сазре цвеће, што на свет дође, мирно гробу креће. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:34 | |
| Дела Поезија Вече (1776) Освајач (1777) Елегија о смрти младића (1780) Ода радости (1786) Грчки богови (1789) Уметници (1789) Ибикови ждрали (1797) - балада * Речи илузије (1799) Касандра (1802) Позориште Разбојници (Die Räuber) (1781) Фијескова завера у Ђенови (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Сплетка и љубав (Kabale und Liebe) (1783) Ода радости (Ode an die Freude) (1785) Дон Карлос (1787) Девица Орлеанска (1801) Вилхелм Тел (Wilhelm Tell) (1804) немачки превод Магбета од Вилијама Шекспира (1800) Алманах Муза (Musenalmanach) (1797) Валенштајн (1799) Марија Стјуарт (1800) Вереници из Месине (1803) Есеји О естетичком васпитању човека (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Епиграми Ксеније (заједно са Гетеом) (1797) О односу животињске природе човека са његовим разумом (1777) О љупкости и достојанству (1793) О наивном и сентименталном песништву (1796) Историјска дела Историја отпадништва уједињене Низоземске (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Истоија Тридесетогодишњег рата, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Писма Писма Кернеру, Вилхелм фон Хумболту, Гетеу, итд. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:35 | |
| RELIGIJA ŠILERA Sredinom maja 1805, dakle pre dva veka, pred ponoć, dvadesetak stanovnika nemačkog grada Vajmara išlo je za jeftinim drvenim sandukom ka groblju sv. Jakova. Mnogogodišnjom bolešću izmučeno telo velikog književnog stvaraoca Fridriha Šilera spušteno je u zajedničku grobnicu, jer pojedinačnu nije imao ko da plati. Ponoćnu grobljansku tišinu nije prekidalo ni opelo. Sveštenika nije bilo. Pokojnik je imao 44 godine. Obdukcioni nalaz je pokazao da je od toliko bolesti bolovao da je neverovatno da je i toliko živeo. Lekar je govorio o »medicinskom čudu«. Godinama je duh bio jači od tela, na kraju je telo pobedilo. Šiler je ne retko, kao idealista, mislio da duh može da na materiju odlučujuće deluje. Poslednjih dana života borba duha za opstanak bila je velika. Kao da je i kosmos učestvovao u njoj. Bolesnik je pokušavao da prikupi još malo snage, od prevelikih bolova nije jaukao već je halucinirao. Nikoga glasno nije prizivao, čak ni Boga. Književnik je bio savremenik Kanta, Herdera, Getea. Lično ih je poznavao. Iako tada u Vajmaru, Gete mu nije došao na sahranu, ni na jednu nije odlazio. Šiler je rođen u Virtembergu (1759). Kao dečak, uz saglasnost oca, želeo je da postane evangelistički sveštenik. Autokratski vladar, vojvoda Karl Eugen, to mu nije dozvolio, prisilio ga je da uči za vojnog lekara. Kao da ga je vojna akademija odvojila od sva tri oca – telesnog, vladarskog, ali i nebeskog. Za takvu konstataciju analitičari nalaze povod u njegovoj prvoj drami »Razbojnici«. Od tada, pa sve do smrti, prema Bogu ostaje na distanci. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:36 | |
| Ateista Šiler ne postaje, nikako ne u smislu šta se danas pod tim podrazumeva. Bezbožništvo francuskih prosvetitelja nije usvojio, u pariskoj revoluciji je video lepe ideale, ali mu je ona bila isuviše krvava. Nije ništa pisao protiv Tvorca, u delima ima tragova poštovanja prema njemu i od njega željenoj harmoniji, koja uključuje čoveka u punom dostojanstvu. Šiler je poštovao pobožnost svoje žene, siromašne plemkinje Šarlote fon Lengenfeld. Dopustio je da mu svo četvore dece budu kršteni. Dva Šilerova teksta na temu religije izuzetno su snažna. Prvi je o vlasti Isusovačkog reda u Paragvaju u 19. veku, a drugi, o sudu inkvizicije. Najbezazlenije sumnje i najnepuzdanija svedočenja bila su dovoljna da se neko proglasi huškačem protiv vere i pape. Šiler veoma dramatično opisuje rad inkvizicije i njene strahote. Ko bi danas želeo da zna šta je ona bila, dovoljno je da pročita nedugi Šilerov tekst o njoj. Iako su se nemački protestantizam, začet od Lutera, ili švajcarski, pokrenut od Kalvina, veoma razlikovali od rimskog katoličanstva, izgleda da zbog bliskosti, pa i sjedinjenosti sa vlastima Šileru nisu bili bliski. On je težio nesputavanju slobode i ličnom, diskretnom, nejavnom doživljavanju transcendentnog Boga. U svojim dramama, baladama i pesmama često koristi biblijske citate, doduše obično vrlo slobodno. Zapažen je tekst »O poslanju Mojsija«, to je zapravo njegovo predavanje na univerzitetu Jene. Mojsija vidi kao prosvetitelja i začetnika monoteističke vere, a jevrejstvo kao izvor kasnijeg hrišćanstva i još kasnijeg islama. Jevreji su u njegovo vreme obično mislili da ih Šiler nije razumeo, kao ni njihovo istorijsko poslanje, ne smatraju ga svojim prijateljem, ali ni neprijateljem. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:39 | |
| Šiler ni posle smrti nije od okoline dobio mir. Grob mu je oskrnavljen, 1827. je među dvadesetak lobanja zajedničke grobnice izabrana jedna i tvrdilo se da je njegova. Skoro sto godina kasnije je iz iste grobnice izvađena druga lobanja za koju se takođe tvrdilo da pripada njemu. Obe se i danas čuvaju kao »relikvija«.. Nikome nije stalo da se DNK analizom, kako je neko skoro ponudio, ustanovi koja je prava, pribojava se da nije ni jedna. Verujući ljudi Evrope su Šilera tokom protekla dva veka rado čitali. Nalaze u njegovom životu tragičnost vrednu poštovanja, a principe koje je zastupao, bliske hrišćanstvu, dok su kod Getea, takođe rado čitanog, prepoznavali , uz drugo, i panteizam, stran evropskoj duši. drustvosnsRazmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Uto 20 Jan - 17:40 | |
| ПОКЛОНИК
У рано пролеће младости, још к'о младић путник поста; живот игре и радости у очевој кући оста.
Са наслеђем и имањем весела се растах лика па, с дечијим осећањем, узех штаку поклоника.
Моћном надом пут ми створен – поуздање вера шаље: "Пут је теби већ отворен, путуј – вели – "само даље."
Све ка јутру... а где стоје златна врата, ту се свраћа уђи – ту све земно што је у вечно се преобраћа.
Ту од таме светлост бива, све се мења дању, ноћу – али вечно ту се скрива то што тражим и што хоћу.
На мом путу стоје горе, и бујица све препреке; греде мећем на поноре, а мост преко дивље реке.
Стигох тако једном залу: река тече ка истоку, ја се дадох њеном валу, предадох се њеном току.
Мору грдном на пучину таласа ме игра води, односи ме у празнину ал' ме циљу не приводи.
Ах, ту нема више стазе! Тајне које небо крије на свет земни не силазе – оног тамо овде није! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Pet 23 Jan - 11:39 | |
| Jak čovek je najjači kad je sam.-Fridrih Šiler
Poslednji izmenio Esti dana Pet 23 Jan - 11:42, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Pet 23 Jan - 11:41 | |
| Malodušnost je najveća opasnost.- Fridrih Šiler |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Pet 10 Apr - 23:39 | |
| Fridrih Šiler svojoj Ljubljenoj
7. decembar 1784.
Bio sam siguran da me nećete naterati da Vam napišem ovakvo pismo. Tako sam želeo da nikada ne poželim da Vam napišem ovakvo pismo. I, šta sad radim, dok Vi zmajeve u sebi krotite? Ustajem sa poda, a govorili ste da me volite. I dalje ne želim da Vam napišem ovakvo pismo. I nisam ga napisao, ali Vi ste ga napisali meni. Moglo je sve da se završi onog prvog jutra, da ne dozvolite da Vas sve više uzaludno želim, da Vas ne volim toliko da noću molim zvezde da me ne razdvajaju od Vas. Ostaju mi dani kad je sve bilo smeh, kada sam osećao da sa Vama, da sa Vama sve mogu, da i Vi sa mnom sve hocete, voljena moja. Sada se sklanjate kada ja dođem, okrećete glavu kada nešto kažem. U čemu sam pogrešio? U tome što vas volim? Ostaje mi praznina gde mi je srce nekada bilo, više i ne pitam zašto, to nije pravo pitanje... obavijen slutnjom prihvatam naša ćutanja i jos uvek ne znam kako da izgubim nadu, pomozite mi makar u tome....
Vaš Fridrih Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Sub 13 Jun - 10:51 | |
| Oda radosti u rukopisu Fridriha Šilera iz 1785. godine |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Sre 16 Dec - 19:51 | |
| Реке си препливао, И мора што прете броду, Вртоглав мостић те носио Над алпским бездном и стењем, Мене да изблиза видиш И моју да славиш лепоту О којој запањен свет Збори са усхићењем; Сад ту си, И свету ме можеш дотаћи - Овога часа, Но сада - да л си ми ближи, И теби да ли ближа сам ја? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:14 | |
| Bilo da su lanci od čelika ili svile – oni su i dalje lanci.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:15 | |
| Iz reči nekog čoveka može se, istina, saznati kakvim on želi da ga smatraju, ali to što on |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:15 | |
| zaista jeste, moramo nastojati pogoditi iz mimike što prati njegove reči i crta lica, dakle pokreta koje on ne želi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:15 | |
| Duh je taj koji sebi gradi telo. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:15 | |
| Bedan je i skučen ideal pisati samo za jednu naciju… |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Fridrih Šiler Ned 24 Dec - 18:16 | |
| Svet je tesan, a um prostran. Misli žive lako jedna pokraj druge, ali se stvari u prostoru bolno sudaraju. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Fridrih Šiler | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 163 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 163 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|