Nerazjašnjene smrti srpskih velikana

Kao i mnogi drugi geniji, jedan od najvažnijih naučnika svog vremena, a daleko ispred njega – Nikola Tesla je svoj život okončao neshvaćen, zaboravljen i u novčanim problemima.

1 Nikola Tesla



Čistačica otkrila smrt


Njegovu smrt otkrila je čistačica nakon što joj se tri dana nije javljao iz hotelske sobe u kojoj je živeo hraneći golubove i do poslednjeg daha u svojoj glavi usavršavajući svoje zamisli – mašine, oružja kakva danas postoje... Umro je usred Drugog svetskog rata, u Americi, koja ga je do smrti sumnjičila, i za njega mislila da je austrougarski, a kasnije i ruski špijun. Posle njegove smrti u hotelsku sobu su ušle CIA i FBI, nakon čega je izdat lekarski nalaz da je slavni naučnik umro od srčanog udara u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu hotela „Njujorker“, 1943, negde između 5. januara uveče i 8. januara ujutro, u 87. godini života. Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze 7. januara 1943. godine u 22.30. Pa ipak, uzrok njegove smrti nikada nije do kraja razjašnjen.

2 Miloš Obilić

Dve legende



Jedan od svakako najpoznatijih legendarnih srpskih junaka Miloš Obilić poginuo je, kako se zvanično smatra, 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru.

Tokom Kosovske bitke, Miloš je došao do turskog logora pretvarajući se da je prebegao na stranu Turaka, i u pogodnom trenutku se probio do sultanovog šatora i smrtno ga ranio, nakon čega su mu Turci odrubili glavu.

Druga legenda govori o tome da je grupa srpskih ratnika tokom boja nabasala na carevu svitu i da su ga tu napali i ubili, a da je napad predvodio sam Miloš Obilić. Hrišćanski i turski izvori se razilaze oko načina i vremena pogibije ovog junaka. Turski izvori tvrde da je sultan ubijen na prevaru posle bitke, a hrišćanska strana je o ovom događaju napravila legendu o podvigu usamljenog viteza koji je žrtvovao svoj život da bi zaustavio moćnog sultana.

3 Mileva Ajnštajn

Tužan kraj



Nakon što je Ajnštajn 1916. godine zatražio razvod od Mileve, nju je zahvatila teška bolest.

Bliski prijatelji su tvrdili da je upravo zahtev za razvod bio razlog njenog iznenadnog gubitka zdravlja. Nakon dve godine pristala je da mu da razvod, a on je za uzvrat obećao da će joj dati novac od Nobelove nagrade koju eventualno bude dobio.

Milevu su, međutim, nakon toga snašle mnoge nevolje, sestra Zorka je doživela nervni slom, umrla joj je majka, a ubrzo nakon toga i sestra, a sinu Eduardu je ustanovljena šizofrenija.

Posle jednog Eduardovog nasilnog napada Mileva je, 1948. godine, pala u nesvest i prebačena je u bolnicu. Tamo je i umrla, tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. pod nerazjašnjenim okolnostima. Ni sami lekari nisu mogli da utvrde uzrok smrti. Njeni najbliži prijatelji su govorili da joj je srce prepuklo od tuge. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.

4 Patrijarh Varnava



Trovanje ili ne?


Rođen 29. avgusta 1880. bio je protiv konkordata, to jest, protiv pritiska Rimokatoličke crkve da Kraljevina Jugoslavija potpiše konkordat, čime bi Sveta stolica sa svojim vernicima bila u povlašćenom položaju.

U tim nemirnim danima, iako veroispovednički neustrašiv, patrijarh Varnava je zdravstveno počeo da slabi.

Iznenada je preminuo u noći između 23. i 24. juna 1937, baš u vreme izglasavanja konkordata u Narodnoj skupštini. Nenadana smrt patrijarha Varnave potresla je sve pravoslavne ali i nepravoslavne istinoljubive i pravdoljubive stanovnike Kraljevine Jugoslavije.

Uveliko se u narodu pričalo da je patrijarh otrovan od svojih bliskih osoba (kuvara). Mnogi su, međutim, mislili i da to nije tačno. Danas, 70 godina kasnije, o tom događaju se i dalje piše. Patrijarh Varnava je sahranjen u malom Svetosavskom hramu na Vračaru.

Lažni Car Šćepan Mali



Sluga mu okončao život

Šćepan Mali vladao je Crnom Gorom 1767–1773, predstavljajući se kao ruski car Petar III. Učvrstio je centralnu vlast, suzbijajući plemensku neslogu. Uspešno je ratovao protiv Turske.

Ubio ga je njegov sluga, Grk, potplaćen od Turaka, 1773. godine po nalogu skadarskog paše Bušatlije. Niko ne zna kako i zašto se to zapravo dogodilo.

Stefan Dečanski

Legenda o prokletstvu



Za smrt Stefana Dečanskog vezuje se legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske države.

Naime, Stefan je kada su Dušanovi ljudi došli da ga ubiju prokleo sina i njegove potomke. Postoje dva predanja. Prema jednom, dvojica tamničara su ga zaklala u ćeliji, dok je prema drugoj car otrovan. Za oba događaja se, ipak, vezuje Dušanovo ime.


Mada se pominjano prokletstvo nije ispunilo na sinu, ipak je palo na unuka Uroša, koji je izgubio carstvo. Ova legenda je živela mnogo vekova, a prokletstva su se setili kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija potpala pod tursku vlast.

Car Dušan Silni



Moždani udar ili epilepsija


Nasledivši kraljevstvo od oca Stefana Dečanskog, Dušan (1346–1355) je od svoje države i od osvojenih novih teritorija načinio carstvo, a sebe je proglasio carem Srba i Grka. Vladao je od 1331. do 1355. godine, a da ga smrt nije pretekla ostvario bi i plan da osvoji Vizantiju. Svoju mudru vladavinu utemeljio je zakonikom, prozvanim Dušanov, koji se u istoriji pravnih nauka i danas izučava kao izuzetan.

Car Dušan je umro 20. decembra 1355. godine, još uvek mlad i u punoj snazi. Uzrok smrti nikada nije utvrđen, ali govorilo se o trovanju, moždanom udaru, pa čak i o epilepsiji. Sahranjen je u svojoj zadužbini, manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena.


Posle Dušanove smrti Srpsko carstvo je postepeno počelo da se raspada. Kada su 1927. godine vršena arheološka iskopavanja na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je nađen mermerni grob za koji je ustanovljeno da je carev. U grobu su pronađene ispreturane kosti koje su kasnije prenesene u crkvu Svetog Marka u Beogradu gde i danas počivaju. Treba pomenuti i to da je Dušan jedini pripadnik dinastije Nemanjića koji je posle smrti nije proglašen za sveca.

Tihomir Zavidović, veliki župan Srbije



Pobeda ili poraz u bici

Tihomir (1165–1166) je bio veliki župan Srbije, a brat Miroslava, Straćimira i Nemanje. Nakon nesporazuma u odnosu Tihomira i Nemanje prema Vizantiji do odsudne bitke među braćom dolazi na Kosovu, kod mesta Pantine (blizu Vučitrna) 1170. godine, gde je na čelu svoje vojske stajao sam Tihomir. U bici je Tihomir poginuo, a Nemanja je postao veliki župan Raške – Srbije. Druga dokumenta, međutim, svedoče da je Tihomir bio taj koji je pobedio u bici, a da se nakon toga misteriozno udavio u Sipnici. U zvaničnim dokumentima se navodi da je jedan od braće poginuo, a zatim izvori više ne pominju Tihomira.

Mihailo Obrenović


Tajanstvena zavera



Dok je knez Mihailo Obrenović (septembar 1823. – maj 1868) zavodio apsolutizam u zemlji, protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije. Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braća Radovanovići, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovića. Kosta Radovanović, glavni izvršilac ubistva je bio imućan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanović je bio s njim za vreme atentata, a treći od braće je bio Đorđe Radovanović. Neposredni pomagači u ubistvu su bili Lazar Marić, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogić, bivši trgovac. Tek mnogo godina kasnije mnogi neposredni dokazi su upućivali na to da ova teorija nije tačna, a da su iza same zavere kao i izvršenja stajali Britanci. To, međutim, nikada nije dokazano.

Olivera Lazarević



Zaboravljena junakinja


Olivera je bila ćerka srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice. I iako možda ne spada u red „zaslužnih” velikana i vladara, ona je jedna od velikih žena kojima svakako treba odati počast. Ona je ta koja je data Bajazitu zarad mira i radi uspostavljanja saveza između Osmaniljskog carstva i Srbije. Nakon Kosovske bitke, njena majka (kneginja Milica) ju je udala za sultana Bajazita 1389. ili 1390. godine (ne zna se tačan datum). Olivera nije bila na silu poslana Bajazitu u harem, kako se ponegde spominje, štaviše, venčanje Bajazita i Olivere je bila poslednja formalna svadba nekog sultana. Bajazit je poštovao Oliverino hrišćansko poreklo i nije je preveo u islam. Čak je za nju pripremio i ceremonijalnu svadbu. On je bio veoma blagonaklon prema svom vazalu Stefanu Lazareviću (njenom bratu), naročito posle bitke kod Nikopolja 1396, gde mu je Stefan doneo pobedu. Oliverina sudbina je postala gorka nakon poraza Bajazita kod Angore 1402. godine, nakon čega ju je Bajazit dao svom savezniku Tamerlanu (1336–1405) koji ju je uzeo u svoj harem, odbivši ponudu Stefana Lazarevića da otkupi svoju sestru. Njoj se nakon toga zatire svaki trag i ona umire negde nakon 1443. godine, ali ni do sada nije otkriveno od čega i kako.


blic.