[You must be registered and logged in to see this image.]

Пчела је било која врста инсеката из реда опнокрилаца, натфамилије пчела (Apoidea). Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 mm до 4 cm. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.

Најзаступљеније врсте пчела

Солитарне пчеле (дивље или усамљене; Anthophorinae и Xylocopinae) живе усамљено и углавном не стварају веће резерве хране. Презимљавају само оплођене женке. Свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради земљане коморе за полагање јаја и одгајање ларви.

Бумбари (лат. Bombinae) прикупљају цветни прах задњим ногама и хране се углавном нектаром. Стварају мања гнезда у земљишту, са мањим резервама хране. Презимљава само оплођена женка. (Видети: Бумбар)

Безжаочна пчела (лат. Meliponinae) луче восак од 2 до 4 трбушног сегмента, и то женка. При прављењу саћа мешају га смолом и земљом. Ова потфамилија распрострањена је углавном у тропским пределима Јужне Америке и нема економског значаја, јер се не може прилагодити узгоју у кошници. (Видети: Безжаочна пчела)

Праве пчеле (лат. Apinae) луче восак од 2 до 5 трбушног степена, и то само младе радилице од 10 до 18 дана старости. Најближе по свом изгледу и развићу фамилија Апиаде је фамилија Vespoidae (праве осе) и живе у друштвима. (Видети: Праве пчеле)

Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (Apis mellifica L.), која се узгаја широм света

[You must be registered and logged in to see this image.]

Опрашивање

[You must be registered and logged in to see this image.]

Пчела радилица са сакупљеним поленом при уласку у пчелињак.

Пчеле играју велику улогу у опрашивању цветова. Могу се фокусирати на скупљање нектара или скупљање полена, у зависности од њихових тренутних потреба.

Претпоставља се да трећина људске хране зависи од опрашивања које чине пчеле. Већина пчела има електростатски набој који повећава апсорпцију полена. Полен и нектар стварају масу која је најчешће вискозна, али може и бити крута. Та маса је сфероидног облика те похрањена у мале ћелије у којима се и јајашца налазе.

Непријатељи пчела

[You must be registered and logged in to see this image.]

Главним непријатељима пчела се могу сматрати: пчелиња ваш, мрави, мишеви, птице, сви већи инсекти, сви загађивачи природе, дивље и домаће животиње, олује и ветрови и човек са нестручним и несавесним опхођењем.

[You must be registered and logged in to see this image.]


1. Medonosne pčele (Apis mellifera) proizvode med već 150 miliona godina i one su jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi. Također su ekološki vitalne kao oprašivači.

2. Pčela zamahne oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk ‘zujanja’

3. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Njihov njuh je toliko precizan da one mogu razlikovati stotine različitih biljnih sorti.

4. Prosječna pčela proizvede oko 1/12 žličice meda u svom životu, a tokom jednog leta ona posjeti 50-100 cvjetova.

5. Mozak pčele je ovalnog oblika i velik je kao sjeme sezama, ali to ne znači da one nemaju izvanrednu sposobnost učenja i pamćenja, te da nisu sposobne napraviti kompleksne proračune vezane za svoje ‘izlete’.

6. Matica može živjeti i do pet godina (u rijetkim slučajevima i do 7 godina), a ona je jedina pčela u košnici koja polaže jaja. Ona je najproduktivnija u ljetnim mjesecima, kada polaže i do 2.500 jaja dnevno.

7. Svaka pčela u koloniji ima jedinstven miris, kako bi je članovi kolonije mogli prepoznati.

8. Samo pčele radilice mogu ubosti, i to samo ako osjećaju da su u opasnosti. Matice imaju žaoku, ali pošto nikada ne napuštaju košnicu, nisu ni opasnost. Dok u većini slučajeva umru nakon što ubodu čovjeka, većina pčela ne umre nakon što ubodu druge insekte ili životinje. Razlog je taj što se žaoka ‘zakači’ za ljudsku kožu i istrgne je od tijela pčele.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. Pčele se ne rode znajući kako da naprave med. Mlade pčele sve nauče od starijih i iskusnijih.


[You must be registered and logged in to see this image.]

11. Pčele radilice su zapravo spolno nerazvijene ženke.

12. Muške pčele se zovu trutovi i oni uopšte ne rade i nemaju žaoke, njihov jedini zadatak jeste parenje sa maticom.

13. Kolonija pčela sastoji se od 20.000 – 80.000 pčela i jedne kraljice.

14. Medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, te mogu računati uglove kako bi se orijentisale (prema nedavnim naučnim istraživanjima).

15. Medonosne pčele dobiju ‘posao’ u košnici na osnovu svoje starosti. Na primjer, poslovi radilica izgledaju ovako:

1 – 2 dana starosti: provode dane čisteći ćelije, počinjući sa onom u kojoj su se rodile
3 – 5 dana starosti: hrane starije larve
6 – 11 dana starosti: hrane mlađe larve
12 – 17 dana starosti: proizvode vosak, prave ‘medne lončiće’, nose hranu i vrše pogrebne dužnosti
18 – 21 dan starosti: stražare na ulazu u košnicu, i štite istu od uljeza
22 dana, pa sve do smrti (40 – 45 dana): prikupljaju nektar, polen, vodu, oprašuju….


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3.000.000 cvjetova

Kako pčele razvijaju novu maticu (kraljicu)?

Medonosne pčele razvijaju nove matice iz nekoliko različitih razloga, kao što je smrt prethodne matice, ili pretrpana košnica i razvijanje nove kolonije.

U svakom slučaju, medonosne pčele razvijaju novu maticu u 10 sljedećih koraka:

1. Pčele izgrade do 20 voštanih ‘kraljicinih’ ćelija.

2. Živa kraljica polaže oplođena jaja u svaku ćeliju (ili u slučaju smrti kraljice, neka postojeća jaja stara tri dana pretvorit će se u ‘stanice kraljice’ metodom u sljedećem koraku).

3. Mlade pčele hrane mlade ličinke posebno bogatom kremastom hranom koja se zove Matična mliječ, te proširuju ćelije prema dolje sve dok ne budu dugačke oko 25mm.

4. Oko devet dana kasnije, prva ćelija se zapečati slojem voska.

5. Pretpostavljajući da se nova kraljica razvija zbog prenaseljenosti unutar košnice, veliki roj pčela napušta košnicu, na čelu sa starijim pčelama. Stara kraljica se izgladnjuje kako bi se smanjila i kako bi mogla odletjeti sa rojem u potrazi za novim mjestom za koloniju. Roj će često praviti pauze i slati skaute da istraže okolinu. Skauti ‘predlažu’ lokacije dok se konačno ne odabere samo jedna.

[You must be registered and logged in to see this image.]

6. Nazad u prvoj košnici, nakon otprilike sedam dana prva matica napušta svoju ćeliju. Nova kraljica će morati donijeti odluku: ili da ubije preostale matice koje su još uvijek u ćelijama, ili će sa sobom povesti mali roj pčela i započeti novu koloniju. Ukoliko odluči da ode, sljedeća matica će morati donijeti istu odluku… i sve tako dok se jedna ne odluči da ostane u košnici i ubije preostale potencijalne kraljice.

7. Mlada kraljica leti uokolo upoznavajući se sa svojim okruženjem.

8. Kraljica će se pariti sa do 20 muških pčela koje se zovu trutovi; a svi ti trutovi će umrijeti nakon parenja.

9. Nekoliko dana kasnije, nova kraljica će početi polagati oplođena jaja i to oko 2000 jaja po danu. Oplođena jaja postanu ženske pčele. Neoplođena jaja oplode trutovi, te ona postaju novi trutovi. U bilo kojem trenutku u zdravoj košnici, postoji jedna matica, do 40.000 ženskih pčela i nekoliko stotina muških (trutova).

10. Ova kraljica će ostati u koloniji najmanje godinu dana, a nakon toga će i ona moći napustiti roj i započeti novu koloniju. Iako pčele žive samo 40 – 45 dana, matica može živjeti i do pet godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

čim trutovi posexaju matice, izbace ih iz košnice

kakva nepravda

pčele su feministkinje  

A i koj će im više    

nije to baš mudro..
da sam na mestu pčela, ne bih ih izbacivao, nego naterao da čiste košnicu, kuvaju, peglaju...  

kriger ::nije to baš mudro..
da sam na mestu pčela, ne bih ih izbacivao, nego naterao da čiste košnicu, kuvaju, peglaju...  

  

mnogo bolja ideja   

Pčelinji otrov za 700.000 dolara

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pčelinji otrov, veoma cenjen u farmaceutskoj industriji, bez problema se u SAD može prodati za neverovatnu sumu od 700.000 dolara po kilogramu

- U jednoj košnici žive: kraljica, oko 59 000 radnica i par stotina muških trutova (lenjih sve do svadbenog leta, kada neki od njih postaju kraljičini pratioci).

- Pčele, kao helikopter, nadleću cveće. Zatim, pomoću svojih rilica koriste nektar i odzuje, brzinom od 25 km na sat, do košnice. Istovare slatki teret i vraćaju se do izvora.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Na jednom svom putu, pčela sakupi nektar ali istovremeno na zadnjim nogama nosi polenov prah i radi još jedan važan posao – oprašuje.
Po jednom letu, svaka pčela donese oko 0,03 grama nektara. To nije mnogo, ali zahvaljujući vrednoći i neraskidivoj zajednici, 1 740 pčela sakupi 1,4 kg meda.

- Svaka stota pčela radilica umesto nektara, u svom rezervoaru nosi vodu (25 litara po sezoni i košnici). Vodu koriste za spremanje hrane za mlade koja se sastoji od biljnih semena. To ravno 10 dana rade stare negovateljice, pčele čiji je prvi posao da tri dana brižljivo čiste saće.

- Voda je pčelama potrebna i za regulisanje temperature. Ušprica se u košnicu, a laki treptaji krilaca, kao ventilatori šire prijatnu svežinu. Sve funkcioniše po jednom savršenom redu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Pčele su veoma pametne. Već i početnice iz podataka sa svog prvog leta „otkrivaju količine nektara“ i „udaljenost od košnice“ proračunavajući da li se izvor nektara isplati.

- Pčele imaju smisla i za porodicu. „Deca“ su od iste majke, čak iako su im očevi različiti (pošto kraljica ima oko 12 trutova). Zajednički se zalažu za dobrobit svoje zajednice.

- Svaka četvrta pčela u košnici je sakupljačica, a to je i najviši položaj na lestvici poslova, koji upražnjavaju do smrti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Ples je jezik pčela. One koje nemaju posla, stoje na ulazu u košnicu i od svojih koleginica putem plesnih koraka saznaju u kom pravcu se mogu pronaći kapljice meda. Ako napolju ima toliko nektara, da pčele sakupljačice ne mogu da ga sakupe, one pozivaju pčele koje se brinu o mladima. Ona koja je izabrana, bude prodrmana šesnaest puta u sekundi. I ona odmah polazi. Važno je da se priključi radu.

- U proseku, 15 mm dugačke pčele, lete do cvetova i do 6 km udaljenosti od košnice.

- Drugi poziv po važnosti su spremačice meda. One čekaju na ulazu u košnicu. Odstranjuju vodu iz nektara, dezinfikuju ga pomoću vodonik-peroksida koji sami naprave i pretvaraju ga u lako rastvorljive šećere. Zatim ga stavljaju u saće napravljeno od pčelinjeg voska.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Graditeljke su treći poziv po važnosti u zajednici. One neumorno prave šestougaono saće. Ako spremačice meda ne mogu da ostvare svoju normu, one angažuju pčele koje čuvaju mlade. Ovog puta drhtavim plesom.

- Ako su na jabukovom drvetu, one ostaju na njemu. Ukoliko, na primer, drvo kruške oplode leptiri, prinos će biti 45 kg. Ako to učine pčele, tu je čak 156 kilograma.