U istoriji umetnosti nameštaja mogu se razlikovati pojedine epohe počev od orijentalnih kultura egipatske umetnosti, dobu klasične antike, grčke i rimske umetnosti.



Antički nameštaj je očuvan samo u fragmentima ali se dosta onjemu zna zahvaljujući arheologiji. Srednji vek počinje dobom predkarolinške umetnosti i preko romanske primitivnosti dolazi do razdoblja gotike. U doba renesanse se u prenji plan uvodi umetnička misao.



Barok je promena doba renesanse koji je obeležio Mikelanđelo odklonivši se od jednostavnosti i karakteriše se bogatstvom najrazličitijih formi i ukrasa u nameštaju koje su uticale na posmatrača svojim velikim rasponima linija. Posle baroka počinje nova epoha koja je trajala sve do početka 19. veka i koja se može nazvati dvorskim razdobljem.

Pozni stil Luja XIV kralja sunca je sastavljen iz delova Francuske i Nemačke.

Rokoko je minijaturizacija i zaključak baroka. Uticaj engleskih strujanja u polju nameštaja u 18. veku je bio prisutan- zatim dolazi do vraćanja ka antičkim uzorima preko stila Luja XVI.

Klasicizam je završetak dugog razdoblja koji je nastao u polovini 18. veka i prelazu od stila Luja XVI ka majestoznom i luksuznom nameštaju empira sve do nameštaja bidermajera se ogleda promena ukusa evropskog u umetničkom stvaranju.

U 19. veku se javljaju težnje za internacionalicacijom i nameštaj postaje sveobuhvatni proces civilizacije. Proizvođači nameštaja i arhitekti postaju svesni da savremeni nameštaj mora da odgovara potrebama savremenog čoveka.



wikipedija

Nameštaj starog veka

Stari vek je znao već sve vrsta nameštaja. Samo se u doba renesanse povaćao broj pojedinih vrsta i povećanje tipa nameštaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upoterbu malog nameštaja jer se uobičavalo sedenje na ćilimovima (izuzimajuć Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseća se uticaj egipatskog nameštaja o kome imamo dosta informacija.

Egipatski nameštaj je ukrašen rezberijom i ornamentima iz sveta životinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nameštaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovinom, poznavanje plemenitog drveta kao i šper ploču. U grčkom domaćinstvu je bilo malo nameštaja i nameštaj je biood drva ukrašavan staklom, slonovinom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomoću vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili ugnačani nekom vrstom politure.

Razlike između Egipatskog i grčkog nameštaja su razlike u shvatanju života i smrti jer je egipatska umetnost bila za život posle smrti iako nameštaj i odevanje podleže istim zakonima. Grčke skulpture i rezbarije imaju estetski značaj. Grčki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nameštaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi načini obrađivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i činjenica da su svi pronalazci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nameštaja spojen i zavisan od društvenih i privrednih odnosa.

Srednji vek

Posle raspada rimske imperije i prodora germana se usidrila rimska kultura u istočnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci antičke umetnosti očuvali vekovima. Na istim osnovama se izgrađivala umetnost nameštaja. Obljublena dekoracija je bila ulaganje slonovine a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nameštaj je bio izmanjen antički nameštaj kod kojih su antički elementi barbarizovani ali je razvijena kultura uvek pobeđivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oživljeni oblici stolica na rasklapanje.

Pozna gotika

15. vek se karakteriše i cvetanjem kulture i počinje građanska kultura i stvara se spoj narodne i antičke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogućio razvoj novih oblika nameštaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na čelu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedočanstva i primali nove učenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate.

Renesansa i barok

U 15. veku se javlja oživljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako umepredilo zanatstvo i izradu nameštaja. U 16. veku se ovo pročiruje i na ostale zemlje u Evropi i raširuje se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane još u egipatskoj umetnosti i koja jegajena u Orijentu i dolazila je preko Španije i Venecije i upotrebljavana je za ukrašavanje škrinja, stolica i klupa. Neki nameštaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija.

Rokoko

U baroku je bio u Italiji obljubljen nameštaj sa pozlatama. U rokokou su se odlonjavali od lepota i raskošnosti i davali su prednost lakiranim nameštajima sa cvećem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokaže da nameštaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku došlo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napredka. Posle se počinje javljati novi klasični stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemačkom nameštaju u pomoć i novi podneti za rađajuću se evropsku demokratiju.

Louis XIII (1610-1643)

Louis XIII stil se najbolje može razumjeti kao proizvod konzervativnijeg (i manje imućnog) vremena. Verski ratovi su iscrpli resurse Francuske do početka Louis XIII ere. Nameštaj  je i dalje obeležen teškim rezbarijama. Komadi poput komode sadrže profiliranu lamperiju u geometrijskim oblicima. Ormar stavljen na postolje je novi dizajn za to razdoblje. Skladišni komadi su bili tipični i odražavali su potrebu za utilitarnom funkcijom, čak i komadi napravljeni za kralja i njegov dvorac. Ostali tipični dizajn, su bile teme, dijamant, tačka, piramida , i velike noge na stolovima.

Louis XIV (1643-1715)

Louis XIV (1643-1715)

Dok je Louis XIII-namještaj koristio crkvu i njen monumentalan dizajn, Louis XIV-namještaj veliča kralja kao da ima apsolutnu vlast u naletu materijalima i motivima.

Svetska trgovina i početak carstva donosi nov nivo bogatstva kruni, a Louis XIV koristi nameštaj i kraljevsku palatu u Versaillesu kao izraz bogatstva i moći. Koriste se sredstva za stvaranje verzije vizualnog šoka i strahopoštovanja prema velikom dvorcu i to se odrazilo u više ugrađenih materijala u Louis XIV stilu. Solidan-srebrni nameštaj je izrađen, i drugi materijali kao slonovača, kornjačevina, mesing, rog, i uvezen japanski lak. Ovi materijali su korišteni za naglašavanje moći kralja.

Louis XV (1723-1774)

Pošto Louis XV nije bio dovoljno star da postane kralj, kada je njegov pradeda umro, Régent je vladao Francuskom u međuvremenu. Ova prelazna faza između Luja XIV i stila Louisa XV nazvana je u skladu s tim. Za Regence stil je važno napomenuti kako ovaj stil ima elemente oba Luja XIV i stila Louisa XV.

Do 1730, Francuska je bila najmoćnije kraljevstvo u Evropi. Kako je Francuska rasla naviknuta na svoje bogatstvo, fantastičan stil je proizveden u skladu sa svojim postignućima, težnjom i prestižima. Dizajn nameštaja je naglasio i uveličao uređenje interijera i pokrivanje zidova koji su bili integrirani u velikom arhitektonskom ambijentu.

Cvijeće su omiljeni motiv u uređenju u rezbarijama i zidni panelima. Sve u svemu, korišćene su svetle boje, za promjenu više sumornih boja Luja XIV.

Od najranijih vremena čovek je nastojao da izmisli stvari da bi život učinio lakšim.

Nameštaj je nastao kao upotrebna forma koja u početku nije imala nikakve umetničke pretenzije. Služio je za potrebe života i njegov stil je određivan isključivo na osnovu tih potreba i načina života njegovih korisnika.

Od praskozorja zabeležene istorije, čovek ga je gradio i koristio.


Egipćani su stvorili neke od prvih komada funkcionalnog nameštaja na svetu. Grub i nezgrapan po današnjim standardima, tada je zadovoljavao samo svoju osnovnu upotrebnu vrednost.

Još od antičkih vremena do danas, dizajn nameštaja izraz je kulture i civilizacije u kojoj nastaje. To je odraz onoga kako vidimo svet i kako mislimo da treba da bude uređen u našem domu. Vremenom je postajao više od funkcionalne potrebe.

Louis XVI. (1774-1792)

Bogata i utjecajna, u pokušaju da pokaže svoje razumevanje prema ljutnji francuskog naroda, počeli su poticati izradu nameštaja koji bi bio više prizeman. Umesto savijanja koje je postajalo sve veće i veće zbog 25-fitnih stropova, Louis XVI. nameštaj naglašava simetriju, i povratak klasičnih dekorativnih motiva. Zahvaljujući popularnosti u izrađivaju nameštaja za bogate koji su razmetali svoje bogatstvo, pojava stila Luja XVI. započela je pre kraljeve vladavine, 1774 godine. Do kraja vladavine Luja XVI. krivulja je odbačena. To nudi veći vizualni trag kod komada nameštaja Louis XVI: jer je većina strukturnih linija ravna.

Međutim, pravilo korišćenja skupih materijala je još uvek postojalo i vrlo vešti umetnici koje su samo bogati mogli zaposliti, su i dalje pravili nameštaj kao u vreme vladavine Luja XV. Slikovni dizajn je favoriziran nasuprot labavog nesimetričnog rasporeda cvetnih ukrasa. Teme su slikovno prikazani pejzaži i arhitektonske teme. Porculan postaje popularan u ovom razdoblju kao jedinstveni francuski dizajnerski materijal.

Stil nameštaja je svojevremeno diktirao vladajući monarh jedne zemlje, ali i uslovi određene epohe, dostupnost materijala i alata za rad. On je takođe bio pod uticajem znanja dizajnera i zanatlija onog vremena, kao i međunarodnom trgovinom i opštih ekonomskih uslova u zemlji. Kažu da je jedan od prvih komada nameštaja koji je izmišljen bio presto. Kada je ovaj zahtevni zadatak bio obavljen, dizajniranje stola, stolice i vascelog ostalog nameštaja, nije bilo teško ostvariti.


U istoriji umetnosti nameštaja mogu se razlikovati pojedine epohe počev od: orijentalnih kultura, egipatske umetnosti, doba klasične antike, grčke, rimske umetnosti.

Antički nameštaj je očuvan samo u fragmentima ali se dosta o njemu zna zahvaljujući arheologiji.

Srednji vek počinje dobom predkarolinske umetnosti i preko romanske primitivnosti dolazi do razdoblja gotike.

U doba renesanse, koje je obelezio Mikelanđelo, u prednji plan se uvodi umetnička misao i jednostavnost.

Barok je epoha koju karakteriše bogatstvo najrazličitijih formi i ukrasa u nameštaju koje su uticale na posmatrača svojom raskoši linija.

Posle baroka počinje nova epoha koja je trajala sve do početka 19. veka i koja se može nazvati dvorskim razdobljem.

Pozni stil Luja XIV, Kralja Sunca, mešavina je uticaja Francuske i Nemačke umetnosti i kulture.

Rokoko predstavlja završnicu baroka i karakteriše ga minijaturizacija.

Uticaj engleskih strujanja u pravljenju nameštaja bio je prisutan u 18. veku, zatim, preko stila Luja XVI, dolazi do vraćanja antičkim uzorima

Klasicizam je završetak dugog razdoblja koje je nastalo u polovini 18. veka, od stila Luja XVI, ka majestoznom i luksuznom empir nameštaju.

Podela nameštaja


Sve delove nameštaja delimo na;

   nosioce i
   kovčege

Njihovom kombinacijom je nastao celokupni nameštaj. Razlikovanje pojedinih vrsta nameštaje je znak kulturnog napredka.

Nosioci

Forma nosioca je sastavljena iz tri ili četiri vertikalna podupirača na kojima počiva okvir ili daska. Ponekad se u istoriji javljaju simboličke forme kojim se podupiračima daju forme životinjskih ili ptičijih nogu da bi se naglasile funkcije stajanja.

Kovčezi

Kovčezi su u svojoj jednostavnoj formi kubičnih oblika koji su sabijeni i sačinjeni od dasaka. Životnost je omogućena uramljivanjem koje je trebalo da predupredpredi neke nedostatke drveta i koje se koristi za naglašavanje linija i ukrašavanje. Površine su prvo bile neutralne a kasnije su se rastavljale. Od mlađeg kamenog doba se susrećemo sa kovčezima sa krovovima koji imaju sličnost sa kućama. Ovaj način je bio podnmetovan za prenošenje arhitektonskih ideja u gradnju nameštaja.

Nameštaj starog veka

Stari vek je znao već sve vrsta nameštaja. Samo se u doba renesanse povaćao broj pojedinih vrsta i povećanje tipa nameštaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upoterbu malog nameštaja jer se uobičavalo sedenje na ćilimovima (izuzimajuć Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseća se uticaj egipatskog nameštaja o kome imamo dosta informacija. Egipatski nameštaj je ukrašen rezberijom i ornamentima iz sveta životinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nameštaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovinom, poznavanje plemenitog drveta kao i šper ploču. U grčkom domaćinstvu je bilo malo nameštaja i nameštaj je biood drva ukrašavan staklom, slonovinom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomoću vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili uglačani nekom vrstom politure. Razlike između Egipatskog i grčkog nameštaja su razlike u shvatanju života i smrti jer je egipatska umetnost bila za život posle smrti iako nameštaj i odevanje podleže istim zakonima. Grčke skulpture i rezbarije imaju estetski značaj. Grčki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nameštaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi načini obrađivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i činjenica da su svi pronalazci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nameštaja spojen i zavisan od društvenih i privrednih odnosa.

Srednji vek



Posle raspada rimske imperije i prodora germana se usidrila rimska kultura u istočnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci antičke umetnosti očuvali vekovima. Na istim osnovama se izgrađivala umetnost nameštaja. Obljublena dekoracija je bila ulaganje slonovine a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nameštaj je bio izmanjen antički nameštaj kod kojih su antički elementi barbarizovani ali je razvijena kultura uvek pobeđivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oživljeni oblici stolica na rasklapanje.



Pozna gotika

15. vek se karakteriše i cvetanjem kulture i počinje građanska kultura i stvara se spoj narodne i antičke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogućio razvoj novih oblika nameštaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na čelu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedočanstva i primali nove učenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate.


Renesansa i barok

U 15. veku se javlja oživljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako umepredilo zanatstvo i izradu nameštaja. U 16. veku se ovo pročiruje i na ostale zemlje u Evropi i raširuje se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane još u egipatskoj umetnosti i koja jegajena u Orijentu i dolazila je preko Španije i Venecije i upotrebljavana je za ukrašavanje škrinja, stolica i klupa. Neki nameštaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija.

Rokoko


U baroku je bio u Italiji obljubljen nameštaj sa pozlatama. U rokokou su se odlonjavali od lepota i raskošnosti i davali su prednost lakiranim nameštajima sa cvećem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokaže da nameštaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku došlo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napredka. Posle se počinje javljati novi klasični stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemačkom nameštaju u pomoć i novi podneti za rađajuću se evropsku demokratiju.

Nameštaj u jugoistočnoj Evropi


Na jugoistočnoj Evropi- Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Grčka, Turska i Jugoslavija u ranom srednjem veku je bilo mnogo suprotnosti i izražavale su se težnje za osamostaljivanjem na ruševinama Rimskog carstva i kasnije osamostaljivanje od Vizantijskih uticaja i to je sezalo do 9. veka u sudbinu Mađarske i Srbije i drugih zemalja ovoga dela evrope.

Stanovanje i stambena kultura je bila u svim imenovanim zemljama potisnuta od strane Turske imperije jako napadno. Glavno središte viših stremljenja bili su kraljevski dvorovi, gradovi, manastiri i plemstvo. Izrada je bila vođena južnonemačkim i italijanskim zanatlijama i njihovi se uticaji postepeno šire i na seosku sredinu i njihove sobe. U Mađarskoj koje je osim Hrvatske donekle bilo iznimkom javljaju se kasnije povratci ka evropskom kulturnom razvoju. Sve ostale zemlje su podlegli uticajima orijentalizma i središte su svoga interesa u stambenoj sredini preneli na tekstilne izrađevine. Primerci nameštaja su se minijaturizovali u stambene dopune. Samo posle potpunog isterivanja Turaka iz Evrope 1912. godine vratilo se u sve zemlje opet evropski načini stanovanja.

14 vek Italija -