Vegetarijanstvo

Povisite unos hrane biljnog porijekla i smanjite udeo hrane životinjskog porijekla čest je lekarski savet. Vegetarijanstvo kao načina prehrane pogoduje prevenciji mnogih bolesti.



Svedoci smo porasta stope degenerativnih bolesti koje su često uzrokovane nepravilnom prehranom, a kod takvih dijagnoza obično savjet liječnika i nutricionista pojednostavljeno glasi: povisite unos hrane biljnog porijekla i smanjite udio hrane životinjskog porijekla.

Osobe koje se hrane vegetarijanski dijelimo na:
1. semivegetarijance
2. lakto-ovo-vegetarijance
3. laktovegetarijance
4. vegane.

Dok je svima zajedničko da prehranu temelje na žitaricama, povrću i voću, razlika je u konzumaciji životinjskih namirnica. Semivegetarijanci u svoj obrok ponekad uključe ribu ili perad, mliječne proizvode, jaja, ali ne i crveno meso. Lakto-ovo-vegetarijanci konzumiraju mlijeko, mliječne proizvode i jaja. Laktovegetarijanci uzimaju mlijeko i mliječne proizvode dok vegani jedu isključivo hranu biljnog porijekla.
Gledajući sa nutricionističkog stajališta, što je prehrana restriktivnija, veća je mogućnost nedostatka pojedinih nutrijenata. Dobro planirana semivegetarijanska prehrana se često povezuje sa uravnoteženom, idealnom prehranom, a zbog povremenog konzumiranja ribe i peradi poistovjećuje se s mediteranskim modelom koji preporučuju i medicinska i nutricionistička struka te podupiru preventivne učinke takve prehrane na pojavu kroničnih bolesti.

Veganska prehrana već zahtijeva puno više vremena, educiranja i planiranja obzirom da nepažljivim odabirom namirnica može doći do deficita više nutrijenata. Stoga treba obratiti pozornost na unos proteina, vitamina B12, cinka, željeza i kalcija dakle svih onih nutrijenata poglavito zastupljenih u životinjskim namirnicama.

Zdravstvene blagodati

Prije tridesetak godina, u žarištu je interesa znanstvenika bilo je istraživanje nutritivne uravnoteženosti vegetarijanstva, odnosno zadovoljava li uopće ovakva prehrana potrebe ljudskog organizma, dok se u današnje doba provode studije koje razmatraju vegetarijanstvo kao prevenciju i terapiju niza kroničnih bolesti.

Koncept vegetarijanstva kao načina prehrane koji pogoduje prevenciji mnogih bolesti prihvaćen je već duže vrijeme. Kao posljedica pravilno planirane vegetarijanske prehrane uočena je manja stopa smrtnosti i stopa obolijevanja od kroničnih bolesti kao što su pretilost, povišen krvni tlak, dijabetes, artritis, karcinom debelog crijeva i smanjena pojava bolesti srca.

Mnogobrojni pozitivni učinci vegetarijanske prehrane na zdravlje mogu se objasniti povećanim unosom zaštitnih tvari kao što su prehrambena vlakna, vitamini, minerali i fitonutrijenti uslijed konzumacije žitarica, mahunarki, povrća i voća. S druge strane, ograničavanje namirnica životinjskog porijekla dovodi do smanjenog unosa zasićenih masnoća i kolesterola koji pogoduju razvoju mnogih bolesti današnjice. Velik utjecaj zasigurno se može pripisati i općenito zdravijim životnim navikama vegetarijanaca kao što je nepušenje, smanjena konzumiranje alkohola i redovna telesna aktivnost.


Net.hr

Moj izbor: ne jesti životinje!



Vegetarijanska ishrana je, svakako, prvi korak na putu ka kvalitetnijem životu, jer hrana u velikoj meri određuje naše misli, raspoloženja, osećanja, ponašanje. Dobrodošli u svet vegetarijanstva – svet zdravlja, radosti, vitalnosti, mirne svesti i ljubavi...



Razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na vegetarijansku ishranu su raznovrsni. Jedni se odlučuju iz etičkih razloga, tj. iz saosećajnosti, nešto ih iz dubine duše takne i počnu da osećaju pravu ljubav prema "tim divnim stvorenjima". Neko je rekao: "Volim životinje, one su moji prijatelji, a ja ne jedem svoje prijatelje." Drugi se odlučuju iz zdravstvenih razloga: zbog problema u vidu prekomerne težine, otežanog varenja ili opstipacije, visokog nivoa lošeg holesterola u krvi, kardiovaskularnih oboljenja, hormonalnih poremećaja, da više ne nabrajamo…Treći postaju vegetarijanci iz religioznih razloga. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, Postanju, piše: "I još reče Bog: Evo, dao sam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu." (Postanje 1.29 <D>). Ima, naravno, i onih kod kojih su estetske i gastronomske blagodeti koje takva ishrana pruža dovoljan razlog da prihvate vegetarijansku ishranu.

Ubedljivi razlozi za promene

U svakom slučaju, reklo bi se da u današnje vreme način života koji vodimo pruža dovoljno ubedljivih razloga da bar počnemo da razmišljamo o tome da smanjimo unošenje mesa i namirnica životinjskog porekla. Opšteprihvaćen, i po mnogima najjednostavniji, način ishrane "šnicla plus prilog" nije dovoljno uravnotežen način ishrane. Ljudi već masovno osećaju zdravstvene posledice usled prekomernog unošenja masnoća životinjskog porekla. S druge strane, svakodnevno smo u prilici da slušamo izveštaje iz raznih delova sveta o novim vrstama oboljenja životinja koja izazivaju smrtne posledice i kod ljudi koji ih jedu. Sve te činjenice govore same za sebe. Verujem da su one aktivirale "budilnik", koji poziva na buđenje. Probudi se čoveče, vidi šta radiš sebi i svetu oko sebe!

Vegetarijanska opcija izranja, blista u mraku, pruža nadu u bolji život, kvalitetnije i srećnije okruženje, sveopšte pomirenje. Naš velikan Nikola Tesla rekao je da ratovi na Planeti neće prestati dok ljudi ne prestanu da ubijaju životinje. Ja mu negde u dubini duše verujem, zvuči mi logično, znam da onaj ko može da ubije nedužnu životinju samo da bi pojeo jedan njen deo može da ubije i čoveka. Ali, hrabri me činjenica da je sve manje onih koji to mogu, a sve više onih koji meso jedu po inerciji, jer su tako navikli, jednostavno ne razmišljaju. Uzimaju ono što im se servira.

Bez nervoze, agresije, nemira...

Vreme je da polako menjamo svoje navike. Promena nam može doneti mnogostruke koristi. Smanjujući konzumiranje mesa počećemo da se osećamo bolje. Nestaće nervoza, agresija, nemir, jer konzumiranje mesa umnogome utiče na pojavu takvih stanja. Primetićemo da se polako oslobađamo viška kilograma, da nam se ten pročistio, da nam je varenje olakšano, da imamo normalnu probavu. Zatim će u srcu zaigrati radost, radovaćemo se obilju novih boja, mirisa, ukusa, teksture u svom tanjiru. Pojaviće se višak slobodnog vremena u životu, jer, da bi se skuvao obrok od povrća i žitarica, nije potrebno provoditi sate kraj šporeta. Shvatićemo i da nam je novčanik dosta pošteđen, jer vegetarijanska ishrana je neuporedivo jeftinija i izdašnija. Četvoročlana porodica lako pojede jedan kilogram mesa za obrok, a, bogami, teško savlada istu količinu integralnog pirinča, tofu sira ili sejtana. O hranljivosti, o vitaminima, mineralima i belančevinama govorićemo neki drugi put.

Osećaj lakoće posle vegetarijanskog obroka pruža nam više slobodnog vremena, jer nema obamrlosti, koja se redovno javlja posle uzimanja mesnog obroka; period varenja je mnogo brži, taj »višak« energije može da se iskoristi za fizičke i umne aktivnosti. Naš sistem za preradu i varenje hrane nije prilagođen konzumiranju mesa. I o tome ćemo više pisati u nekom od sledećih brojeva.

Čovek polako gubi volju da se hrani na stari način kada počne da otkriva blagodeti ovakve ishrane. Shvata da biti vegetarijanac ne znači biti strog prema sebi. Birajući zdraviju opciju ishrane, čovek počinje da otkriva novi svet, svet prirodne hrane (termin »prirodna hrana« usvojila sam od autora knjige "Zdravi i vitki" gospodina H. Dajmonda, koju ovom prilikom najtoplije preporučujem onima koji žele inspiraciju).

Sistem "kako bi bilo da pokušam"

Za početak, počnite da razmišljate na temu »kako bi bilo da pokušam, ili mogao bih bar da probam da se tako hranim neko vreme«. I ne brinite ako vam prelazak izgleda spor i mukotrpan. Oslobađanje od starih navika nije lako i obično se ne odigrava preko noći. Postepeno ćete se kretati ka zdravijem načinu ishrane.

Igrajte se, ukinite za početak bar jedan mesni obrok, zamenite ga namirnicama bogatim vlaknima, koja su neophodna za oslobađanje organizma od otpadnih materija. Jedite žitarice, voće i povrće. Ako se odlučite da odmah pređete na vegetarijansku opciju, ne brinete o tome da li unosite sve ono što je vašem telu potrebno, ne brinite o belančevinama, mineralima, vitaminima. Strah vas neće nikuda odvesti, samo će vas zbuniti i blokirati vaš pokušaj. Objavljena je obimna literatura i kod nas i u svetu o ovoj temi, prepune su knjige podataka izraženih u gramima i procentima o hranljivosti pojedinih namirnica. Zato, ako vaš um vapi za konkretnom informacijom, posegnite za knjigom, umesto da odustanete, nahranite ga informacijom i pođite radosno dalje na putovanje ka boljoj ishrani.

Saveti za vegetarijance početnike

Za ovu priliku daćemo vam nekoliko jednostavnih saveta iz prakse, koji će vam sigurno pomoći na početku.

1. Znajte da je sasvim moguće živeti zdrav i ispunjen život kao vegetarijanac.
2. Da biste uneli sve potrebne sastojke, jednostavno jedite što raznovrsniju hranu i ne brinite, telo će biti zadovoljno.
3. Unosite sveže povrće i voće, integralne žitarice, jer integralno zrno ima veoma visoku hranljivu vrednost. U opni zrna nalaze se sve hranljive materije koje su neophodne za rast i razvoj organizma.
4. Koristite proizvode od integralnog brašna, klice od žitarica i mahunarki, mahunarke, sojine proizvode i ne možete pogrešiti.
5. Birajte nerafinisanu, što manje prerađenu hranu, izbegavajte šećer, posegnite za prirodnim zaslađivačima od žitarica, malteksom – ječmenim sladom, pirinčanim sladom ili javorovim sirupom.
6. Izbegavajte prekomerno unošenje soli. U svakom slučaju, koristite morsku so, jer je ona najbolja koja se trenutno može naći na našem tržištu. Trudite se da je obavezno termički obradite, bilo kuvanjem ili pečenjem u tiganju, jer takva mnogo manje šteti našem organizmu.
Sledite za početak ova jednostavna uputstva i razmišljajte, misao je seme koje će jednom u vama proklijati u prelepu biljku.

Recept za vas:

PAŠTETA OD MUNG (ZELENOG) PASULJA I SUNCOKRETA

Potopiti 1 šolju mung pasulja preko noći (nije obavezno, ali ubrzava proces kuvanja).
Ujutru ga isprati i dodati 3 šolje vode, pa staviti da se kuva. Kada provri, smanjiti vatru, dodati prstohvat morske soli, poklopiti i kuvati otprilike još sat vremena. Jezgro sirovog suncokreta propržiti na suvom tiganju, pa ga samleti u mašini za orahe. Kada je mung pasulj skuvan, propasirati ga, dodati mu suncokret, 2-3 supene kašike hladno ceđenog maslinovog, susamovog ili lanenog ulja, sitno iseckan peršun, nekolika češnja belog luka i kašičicu tamarija. Ako želite, možete dodati ruzmarin i bosiljak.

Lekovita svojstva:

MUNG PASULJ je bogat belančevinama (sadrži više belančevina od mesa), lako se vari, bogat je vlaknima i olakšava probavu.

JEZGRO SUNCOKRETA je bogato omega-3 i omega-6 nezasićenim masnim kiselinama. Povoljno utiče na snižavanje triglicerida i holesterola u krvi. Dobro je za kosti. Bogato je i vitaminom E, koji usporava starenje, razara krvne ugruške, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, ublažava grčeve u nogama. Dobar je antioksidans.

Najpre to da je vegetarijanstvo došlo iz tradicionalne Indije. Čak i danas, kada je postalo ustaljeno i na Zapadu, čak 70% vegetarijanaca na svetu čine Indijci. Međutim, prvo vegetarijansko udruženje je osnovano na drugom kraju sveta, u Engleskoj, 1847... Njihov glavni cilj je bio da podignu svest o mogućem životu bez mesa. Od prvog oblika vegetarijanstva koje se odriče mesa nastalo je mnogo varijacija.

Najpoznatije je vegetarijanstvo koje se odriče ishrane bilo kojim mesom, pa i ribljim. Tu imamo dve vrste: laktovegetarijanstvo (u kojem se ne jedu ni jaja) i ovolaktovegetarijanstvo (u kojem se jaja jedu).

A tu je i sve popularnije veganstvo - odricanje od bilo koje namirnice životinjskog porekla (pa čak i meda), ali i nošenja odeće i obuće od životinjskih proizvoda (pa čak i vune).

Smatrate da je veganstvo ekstremno?

Ima nešto još doslednije... Engleski fruitarianism, koji bi u prevodu glasio voćerijanizam (a u stvari plodojedizam) - jeste oblik ishrane korak dalje od veganskog, pri kojem ne samo da ne jedete namirnice životinjskog porekla, nego ni namirnice koje ugrožavaju biljku na bilo koji način. Voćejedi tj. plodojedi se hrane isključivo plodovima koje je moguće ubrati bez ozleđivanja same biljke. Npr. jedu krušku, ali ne i šargarepu koja se u potpunosti vadi iz zemlje.

Jedan od razloga prelaska na vegetarijanstvo je i religijski - kao recimo pripadnici Pokreta za svesnost Krišne ili rastafarijanci.

Evo jedne činjenice koja će vas naterati na dodatno razmišljanje - u Britaniji je proučavan odnos IQ-a i budućeg izbora vegetarijanstva kao načina ishrane. Da, pogodili ste, što je viši IQ, to raste šansa da će kao odrastao čovek jednog dana odbiti da jede meso.

Ako vam za primer ne služe pametna deca Britanije, možda će vas neko od ovih ljudi ubediti: poznati vegetarijanci su Sokrat, Isak Njutn, Nikola Tesla, Franc Kafka, Leonardo da Vinči, ali i Pol Mekartni, Ozi Ozborn, Šined O'Konor, Bred Pit..