Jean-Michel Basquiat
(1960.- 1988.)


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jean-Michel Basquiat (Brooklyn, 22. prosinca 1960. - New York, 12. kolovoza 1988.),
američki slikar, grafiti umjetnik i pjesnik haićanskog i američkog podrijetla.
Jean-Michel Basquiat, sin haićansko-američkog oca i majke Portorikanke, rođen je i odrastao
u Brooklynu. Još u ranoj dobi pokazao je zreo talent za crtanje, a majka ga je upisala kao
mladog člana Brooklyn Museum-a kad je imao samo šest godina.
Basquiat je najprije stekao slavu kao tinejdžerski grafiti pjesnik i glazbenik. Do 1981., u dobi
od dvadeset godina, prešao je od prskanjae grafita na zidovima zgrada u Donjem Manhattanu
na prodaju slika u galerijama Sohoa, ubrzo postaje jedan od najuspješnijih umjetnika svoje
generacije. Lukav sakupljači počeli su kupovati njegova djela, a njegove izložbe su bile
rasprodane. Kritičari su isticali izvornost njegovog rada, njegove emocionalne dubine,
jedinstvenost ikonografije i formalne prednosti njegovih boja, kompozicija i crteža.
Basquiat se zanimao za glazbu, jezik i afro-karipske kipove, koje je kombinirao sa svojom
jedinstvenom uporabom tehnika kao što su kolaž i sitotisak.
Do 1985., našao se na naslovnici časopisa The New York Times Magazine kao simbol vrućeg
mladog umjetnika u procvatu tržišta umjetnina. Tragično, Basquiat je počeo koristiti heroin i
umro je od predoziranja drogom sa samo dvadeset i sedam godina.
Basquiat bio ključna figura umjetnosti 1980-ih, ali njegova umjetnička ostvarenja su značajna
i za umjetnost dvadesetog stoljeća i u cjelini. Inspiriran svojom baštinom, Basquiat je pridonio
i uzdizanju afro-utjecajnog modernističkog idioma. naime, Basquiat je bio posljednji veliki slikar
u duhu koji je započeo desetljeća ranije u Europi s oponašanjem afričke umjetnosti suvremenih
umjetnika poput Picassa i Matissea.


^wikipedija



[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Glenn, 1984.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Žan Mišel Baskijat predstavljao je avangardu otkako se rodio, nije morao da se
 pretvara da je drugačiji, kao većina ostalih „neshvaćenih" umjetnika, on se
 jednostavno razlikovao od drugih. Rođen 1960. u Bruklinu u mješovitoj porodici,
 od oca Haićanin i majke Portorikanke, Baskijat se lako snalazio u šarenilu Njujorka.
 Sa samo jedanaest godina znao je tečno da govori tri jezika (engleski, španski i francuski).
 Rano je razvio ljubav prema umjetnosti, postavši mlađi član Bruklinskog muzeja kada
 mu je bilo svega šest godina. Od djetinjstva je crtao i slikao, uz „Grejovu anatomiju"
koju mu je majka poklonila, u kojoj su se nalazile predstave crnih skulptura muškaraca
 koje su kasnije postale okosnica njegove umjetnosti. Bio je samouk, čitao je ono što
 je želio da čita, i onoliko koliko je želio da čita. Sam njegov pogled na svijet bio je
 proizvoljan, slobodan i nedorečen.

tekst preuzet sa tragom.me
Petar Perović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet Crne Gore

............

[You must be registered and logged in to see this image.]


Počeo je da stvara još u srednjoj školi, iz koje je pobjegao sa 17 godina
 i odselio od kuće. Prva podloga na kojoj je slikao bili su zidovi i fasade
 zgrada u njujorškom naselju Soho, u kojem je zajedno sa svojim društvom
 pod pseudonimom SAMO (same old shit) „krečio" sve do osamdesetih u stilu
 hip-hop ekspresionizma čiji su bili začetnici. U njihovim grafitima jasno se
 oslikavala snažno izražena sarkastična poruka, opomena i kritika, nešto
 kao dječije ruganje tadašnjem američkom potrošačkom, kičerskom društvu.
 „SAMO©... 4 THE SO-CALLED AVANT-GARDE" i „PAY FOR SOUP
 / BUILD A FORT / SET IT ON FIRE" bili su neki od njih.
 Nastavljajući da šara po blokovima, Baskijat nastoji da sve češće uključuje
 riječi u njegove slike te postaje poznat po političko-pjesničkim grafitima.


..............

[You must be registered and logged in to see this image.]


Zan Misel Baskijat sa Madonom kada je ona bila nepoznata

Krajem sedamdesetih Baskijat konačno uspijeva da se probije, gostuje kod
poznatog voditelja Glena O'Brajena koji ga uvodi u svijet glamura i upoznaje
sa čovjekom koji će najviše uticati na njegovu umjetnost, a i život uopšte,
Endijem Vorholom. U ovim godinama odustaje od grafita, pod uticajem Vorhola
koji je bio oduševljen njegovim talentom, i prelazi na platna. Njihova saradnja
je imala za rezultat oko 60 zajedničkih radova koja su bila mješavina Vorholove
individualne pop estetike i neobuzdanog Baskijatovog ekspresionizma kao
reakcija na umjetnički minimalizam sedamdesetih godina. Juna 1980. učestvuje
u Times Square Soho-u, multi-umjetničkoj izložbi, pod pokroviteljstvom
Collaborative Projects Incorporated-a (Colab) i Moda Moda.
Njegov rad snimio je i Rene Ričard koji objavljuje članak „Zračeće dijete"
u ArtForum-u koji je širem umjetničkom svijetu skrenuo pažnju na Baskijata.
Početkom osamdesetih pridružio se Annina Nosei galeriji u Sohou i od 1982.
Baskijatov rad se redovno prati, i pored Džulijana Šnabela, Dejvida Sela,
Frančeska Klementea i Enca Kukija dospijeva na sam vrh neoekspresionističkog
pokreta. 


...............

[You must be registered and logged in to see this image.]

Profit I

[You must be registered and logged in to see this image.]

Baskijat i Endi Vorhol

[You must be registered and logged in to see this image.]


Fallen Angel

Жан-Мишел Баскијат између мита и стварности


Цртач графита на улицама Менхетна и Бруклина који је најпре стварао под
псеудонимом Само, за мање од деценије урадио је око 1.000 слика и преко
2.000 цртежа

[You must be registered and logged in to see this image.]

Баскијат: Иронија црног полицајца (Фото Паула Гудман)

Торонто – На новој, великој изложби посвећеној уметности Жан-Мишел Баскијата (1960–1988) лако је наћи одговор на питање шта раздваја уметност од уметника. Наиме, у критичарским референцама је потврђено да је оно што идентификује Баскијата као једног од водећих америчких уметника храброст и снага за личну трансформацију. После његове њујоршке ретроспективне изложбе у Витни музеју 1992, многобројних поставки и студијских текстова, овом канадском ретроспективом је вероватно окончана непријатна сумња да ли легендарни трагични уметник фасцинира због онога што је направио или тиме због чега је престао да ствара. Можда је прихватљивије решење по коме делује да је фасцинација подељена на једнаке делове између његове уметности и живота. Овом реалнијем тону вредновања једног опуса доприносе и филмови посвећени Баскијату: Шнабелов уметнички (1996) и документарнифилм „Дете које зрачи” (Тhe Radiant Child, 2010). Кључне речи у Баскијатовој каријери могу бити – брзо, много и рано. 
Добар почетак велике каријере везује се и за њујоршку сцену и изложбу „New wave” (1981), на којој се Баскијат, до тада цртач графита под псеудонимом Само, издвојио експресијом у којој је специфичност уметности графита улица Менхетна и Бруклина била есенцијална инспирација. Маркантне су чињенице да је за мање од деценије Баскијат остварио завидну продукцију (око 1.000 слика и преко 2.000 цртежа), да је излагао у Америци, Европи, Јапану, да његови радови и даље изазивају велику пажњу, која се може мерити и рекордним ценама на аукцијама.
Концепт изложбе у Торонту и ново читање ове уметности поверен је Дитеру Букхарту, кустосу из Беча. У универзуму могућности, он је код Баскијата препознао интензитет близак Мунковом, који се, по његовом мишљењу, тешко може наћи негде другде. Мада без формалног уметничког образовања, Баскијат је добро познавао уметност и њену историју: од раног детињства био је посетилац њујоршких музеја, имао је и чланску карту музеја у Бруклину од шесте године.
Поставка у Галерији Онтарија – 85 слика и цртежа из музеја и приватних колекција – груписана је у проблемске целине – „Улица”, „Хероји”, „Идентитет”, „Поистовећивање”, „Дуалитети”, „Узимање узорка и шкрабање” – које кроз ремек-дела и мање познате слике и цртеже осветљавају Баскијатову комплексну стваралачку појаву и контроверзе везане за његов живот и порекло, естетику и етику. Овај сликар је био дубоко повезан са социјално-политичком реалношћу Њујорка осамдесетих година и у том пољу се могу тражити његове преокупације, инспирације, утицаји и стваралачки карактер. Његов снажан визуелни језик у мотивима, симболима и речима бескомпромисно се усредсређује на феномене расне дискриминације, класне разлике, социјалну хипокризију, историју Aфроaмериканаца… Стварао је у годинама када је после концептуалне уметности био актуелан неоекспресионизам и ренесанса сликарства,што је било блиско његовој енергији, брзини, сугестивним аутобиографским наративима.
Да би се боље разумела Баскијатова уметност, треба имати увид и у његову љубав према музици, која је давала тон његовом стваралачком амбијенту. Као тинејџер свирао је у свом бенду „Греј”. У сликама и цртежима је током година једноставно и лако користио различите језике (био је мултилингвалан) и експресије, показивао афинитет за џез, блуз и оперу, Равела и Хендрикса. Поред музике, он остварује дијалог и са уличном уметношћу, спортом, стрипом и осталим културним феноменима тематизујући и стилизујући различитепоруке кроз своје поетичке и критичке фразе и записе. Баскијат сарађује са музичарима, филмаџијама, визуелним уметницима, што је овом поставком истакнуто сликом коју је реализовао са Китом Херингом, и сликама са Ворхолом и плакатом за њихову заједничку њујоршку изложбу, коју је критика негативно оценила. Повезујући културне симболе и Баскијатовангажовани став, поред његове слике „Сад је време” из 1985, која је и наслов изложбе позајмљен од истоимене композиције Чарлија Паркера, поставку прати и рефрен„ Сад је време и ја имам сан” из чувеног говора Мартина Лутера Кинга из 1963.године.
...............

[You must be registered and logged in to see this image.]

У центру Баскијатове уметности је људска фигура, а њено значење може се наћи између знакова, симбола, термина, фраза или речи. Његове слике, цртежи, колажи и објекти реализовани су различитим методама и материјалима, подлоге су врата, прозори, кутије, зидови, платно, папир.
Пантеон његових звезда којима је у својим сликама направио омаж, чувени су афроамерички атлетичари и музичари. „Црнци су протагонисти највећег броја мојих слика. Нисам видео много слика са црним људима на њима”, један је од Баскијатових записа на зиду изложбе који јасно изражава његову преокупацију и сопственим пореклом. У прилогу његових идеја пише: „Ја не мислим о уметности кад радим, ја покушавам да мислим о животу”, „Веровали или не, ја заправо умем да цртам” или „Што више сликам, то више волим све”. Поставка је динамизирана наизменичним платнима великих формата и триптисима са цртежима и колажима, а три аутопортрета илуструју иронично-саркастични тон, брзу и интензивну егзистенцију.
Уметничка и лична легенда и харизма, које и данас прате Баскијата, често су контрапродуктивне, а побуњенички имиџ тинејџерског доба збунио је неке критичаре који питају шта је направило Баскијата тако великим уметником. И организатори изложбе у Торонту питају шта Баскијат нама значи данас и како његов глас звучи у мултикултуралном контексту Канаде. Одговор дају сама дела и поставка: мит његове славе је реалан, а снажне, свеже и парадигматичне визије Жан-Мишела Баскијата покрећу нас и данас. Јер питања која поставља у својим делима и даље су актуелна.

Љиљана Ћинкул

politika.rs