Babuška (Carassius gibelio)



Babuška je sve češća na našim ribolovnim vodama. Prvi put se kod nas pojavila početkom osamdesetih i njena populacija raste, obično na štetu karasa sa kojim se može mješati. Pari se zajedno sa karasem u svibnju i lipnju. Prosječna težina babuške kreće se oko 500 grama, ali je moguće naići i na babušku tešku preko 2 kg. Ovo je riba dna, sa koga jede dijelove biljaka i životinjice. Ljeti, kada je vrijeme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je preživiti u zaleđenoj vodi,zahvaljujući kožnoj izlučevini koja se ne smrzava. Također, kao i karas, u toku sušnih mjeseci, ukopa se u dno i tako preživi sušna razdoblja.
Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba naći mjesto gdje se nalazi jato babuški po mehurićima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predvečer babuške prilaze bliže obali i hrane se među priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80 cm od dna. U zavisnosti od količine vegetacije u vodi babuška se lovi na sljedeće načine:

• Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreću i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To čine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a također isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama - čistim dijelovima vodene površine okružene njime.

• Na vodama gdje nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najčešće slučaj na većim jezerima.

Lov babuške



Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i često će vas iznenaditi krupan primjerak koji je došao na samo jednog mesnog crvića ili zrno žita. Najčešća metoda pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 - 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskopski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naiđe, stalno držimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korištenju mašinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omogućava i daleka zabacivanja i dovoljnu jačinu da se izbori sa najvećim babuškama. Pri izboru udice uvijek imajte na umu već rečeno, velika babuška hoće da dođe na zrno pšenice ili jednog mesnog crvića. Dakle veličinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utiče mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - sličan pipkanju. Ako se lovi na većoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.

Ukoliko babušku pecate na većim daljinama možete se odlučiti za jedan od dva osnovna naćina: dubinski naćin i naćin sa klizećim vagler plovkom. Kod oba naćina preciznost zabačaja je od esencijalne važnosti. Uvijek bacajte na isto mjesto u sred trokuta na čije rubove ste bacili po kuglu primame. Kod oba naćina, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj naćin pecanja je glista đubretarka, zakačena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neće moći da skine pri prvom pipanju, kao kruh recimo, pa ćete lakše kontrirati.

Od primame i točnog zabačaja cijeli lov će i zavisiti. Ako je voda topla i stajaća treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod čistog dna primama treba da bude tvrđa, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala još dok pada i posula što veći areal. Kupovne provjerene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mješaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova količina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šaka kuhanog žita, ukoliko planirate i sutra da dođete na isto mjesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gdje se peca nema cverglana i sunčice u hranu valja dodati malo isjeckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili komadić gliste.

Kao mamac koristi se: kuhana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, krušna ruža, gliste i mesni crvići. Sa proljeća i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvići, dok su u ljetnjem periodu uspešniji kruh i kuhana pšenica. Ukoliko se mjesto hrani kukuruzom, babušku treba čekati na udicu namamčenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuhana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, bijelog luka ili pšenicu kuhati sa karanfilićem kako bi se aromatizirala. Na kilogram pšenice stavlja se vrečica karanfilića. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosječna veličina babuški. Pri mamćenju vrh udice mora uvijek da bude potpuno slobodan. Zrno se obično probada bočno, kroz dvije opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice, 14-tica i 12-tica se uspješno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Česta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promjenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara.

Babuška je dobar borac i treba je polako privlačiti obali, pazeći da ne uđe u travu. Ukoliko se to ipak dogodi, opustite najlon i ona će sama izaći iz bilja. Budite maksimalno pažljivi, jedna otkačena babuška, često će rasterati cijelo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude. Što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naiđe, stalno držimo u ruci.

Бабушка



Бабушка (лат. Carassius gibelio пре 2003. године лат. Carassius auratus gibelio) је слатководна риба веома прилагодљиве природе. Припада породици шарана. Пореклом је из Азије, односно Сибира. У нашим рекама и језерима се први пут појавила почетком осамдесетих година 20. века, а донесена је из Кине.


Дивља бабушка

Бабушка по својим карактеристикама припада породици шарана средње величине и углавном не прелази тежину од 3 Кг и дужину од 45 центиметара.

Има дебело тело, најчешће је сребрне боје и нема брчиће попут обичног шарана.

Станиште, навике, исхрана и распрострањеност

Настањује углавном језера и реке са мирнијим током. Чест је становник стајаћих вода и речних рукаваца. Бабушка се креће по дну где и проналази храну. Сваштојед је, јако је прождрљива, начешће се храни мекушцима и воденом вегетацијом. У зимском периоду се укопава у муљ на дну воде што јој омогућава да преживи веома ниске зимске температуре. Пореклом је из Сибира, али данас је распрострањена широм Азије и Европе.

Размножавање

Полну зрелост примерци ове врсте постижу у 3 или 4 години живота. Плодност је од 160.000 до 380.000 јаја. Бабушка се код нас размножава гиногенезом, јер нашим водама се јако тешко проналазе мужијаци ове врсте, а по неким тврдњама уопште их и нема. Гиногенеза подразумева укрштање полно зреле женке са мужијацима сродних врста из групе шарана (Cyprinidae) - обичним шараном и другом белом рибом. Сперматозоиди других врста улазе у јаје, али не долази до оплодње. Дакле Бабушке се могу размножавати и из неоплођених јаја. За време мреста скупљају гранчице како би ухватиле рибну вегетацију при дну. Јаја се везују за биљке. Јединке које настањују језера селе се у речна ушћа да би избегле ниску концентрацију кисеоника у води током зиме.

Други називи

Бабушка се још назива Мелез, Сребрни караш, Пастак и Коров.

(Wikipedija)