Krvavi i okrutan sport koji je namenjen samo klađenju i zaradi novca vlasnicima i sudionicima ovih krvavih borbi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

geek.

Užasssssssssss   

Prokleta ta ljudska priroda.
Na vlastito govno bi se kladio.

  

Petlovi se opet bore u Banatu


Zaboravljena tradicija, borbe petlova, ponovo se širi Južnim Banatom. Žestoke okršaje u kojima bukvalno leti perje, svojevremeno je na platnu ovekovečio i Paja Jovanović. Kažu, da su takvu zabavu u ovim krajevima ustanovili Turci.


[You must be registered and logged in to see this image.]

U poseti odgajivačima ove, inače izložbene živine, saznali smo da skoro sve rase borbenih petlova potiču iz Japana, a da su se kasnije razgranale, te se danas uglavnom nazivaju po zemljama iz kojih se donose. Turski, Singapurski, Tajlandski, Malajski, Vijetnamski, a zasebnu rasu proizveli su i Amerikanci koji posebno uživaju u njihovim borbama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Odgajivači kažu da svetski poznati bokser Roj Džons Junior ima farmu sa preko 5.000 petlova. Međutim, bitna razlika između borbi u Americi i Južnom Banatu je što se tamo završavaju smrtnim ishodom, čak i za pobednika, dok se ovde prekidaju nakon što slabiji pobegne.

Takođe, tamo se koriste metalni šiljci, a ovde se petlovi obračunavaju “goloruki”. Jedino oružje im je dala priroda. Kandža naraste i do 8 centimetara. Borbe u Aziji su legalizovane. Postoje I nacionalna prvenstva.

Ovi petlovi se rađaju sa instinktom za borbu. Prirodni nagon čini da se i pilići od par dana potuku, tako da njihovo “puštanje” nije nasilno, niti nosi ozbiljne posledice.

Borbe su, kažu uzgajivači, način da se prirodnom selekcijom dođe do što boljeg potomstva. Ne može se gajiti borbena živina, a da se ne pušta u borbu, da joj se “proveri krv”, da se sazna kvalitet i da se, nakon dokazivanja, zaradi od njihove reprodukcije. Posao je posao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gordost ovih pernatih boraca, takođe je priča za sebe. U domu jednog od uzgajivača, kavezi se graniče sa domaćinstvom kojim se šeta domaći pevac, teži, od oka, bar tri puta. I sklanja se od ograde, jer ga borci netremice posmatraju. Ko zna, kaže naš domaćin, kako bi se završilo kada bi se “dokačili”.

U regionu, jedan od “jačih” centara za uzgoj ove živine je Tuzla. Borbeni petlovi koji se uzgajaju u Južnom Banatu, uglavnom u opštinama Vršac, Alibunar i Kovačica, narastu od 1.7 do 4.5 kilograma, zavisno od rase, a po glavi koštaju i do 100 eura.

Koke su jeftinije, cena im opet zavisi od legla. Da bi se od jajeta proizveo pravi borac potrebna je znatna svota novca jer se hrane kvalitetno, a mora im se obezbediti i neophodan veterinarski nadzor. Mesečno, po petlu, utroši se oko 3.000 dinara.

U borbu se puštaju sa sekundantima. Ring je dimenzija 3 x 3 metra. Za podlogu se postavlja tepih. Borbu prati sudija. Hrabrost boraca je limit trajanja borbe. Udarci kandžama i kljunom, kod odraslog petla, mogu da probuše ruku, tako da im se mora prilaziti sa respektom, jer se iz ruku puštaju i “ručno” se razdvajaju.

Veterinarska nega im je obezbeđena i posle borbi. Ni jedan se ne otpisuje, bez obzira na kvalitet, a da bi se oporavili dovoljno je par dana. Naši domaćini kažu da se vek trajanja borbenog petla meri više godina. Kad prestari za borbe, koristi se za priplod.

Suparnici se pronalaze uglavnom među poznanicima uzgajivačima. Pre izvesnog vremena, odgajivači iz Kovačice pokušali su da legalizuju borbe. Revoltirani su što nisu uspeli. Kažu, svake se godine u Mokrinu održavaju znatno surovije borbe gusana, pa to nikom ne smeta.

evrsac