Evropska kancelarija za zapošljavanje (EURES) objavila je izveštaj u kojem piše da Norveška traži inženjere, nastavnike, medicinske sestre, kao i vozače autobusa, kuvare i konobare.



Evropska kancelarija za zapošljavanje (EURES) objavila je izveštaj u kojem piše da Norveška traži inžinjere, nastavnike, medicinske sestre, kao i vozače autobusa, kuvare i konobare, a kojima se u toj sređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od gotovo 4.500 evra, a prenosi Buka.

Naime, ovoj zemlji trebaju inžinjeri koji su stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, zatim predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Kompanije u Norveškoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kværner, Kongsberg Gruppen, Aibel, Roxar i Fabricom.


Koji papiri su vam potrebni


Prema navodima EURES-a, za boravak u Norveškoj treba se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatan posao.

Stranac može boraviti u Norveškoj šest meseci dok pokušava da se zaposli.

Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće svetske izvoznike morske hrane.

Bruto domaći proizvod (BDP) Norveške trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku.

Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Norveška je smatrana i jednom od najbezbednijih zemalja u svietu.

Na referendumu 1994. godine građani Norveške odbili su članstvo u Evropskoj uniji, a prema nedavno sprovedenoj anketi, 80 posto Norvežana ni sada ne želi članstvo u EU.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Norveškoj među najboljima i najhumanijima u svijetu.

Radno vreme 7,5 sati na dan



Radnici sa poslodavcem zaključuju ugovor u pisanoj formi koji podrazumeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja ugovora na duži vremenski period.

Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposlenom radno vreme traje 37,5 sati nedeljno, što znači 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u nedelji.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svom izveštaju navodi da zaposleni u Norveškoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni stariji od 30 godina imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen. Prosečna plata u ovoj skandinavskoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu.

Tako je prosečna mesečna plata u Norveškoj trenutno oko 36.700 norveških kruna (NOK), odnosno 4.384 eura.

Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika Norveške u proseku zarađuju oko 71.000 NOK mesečno, odnosno 8.541 evra, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mesečno zarađuju oko 20.600 NOK ili 2.460 eura. Ipak, EURES napominje kako je hrana u Norveškoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u drugim zemljama Evrope.

Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostalim zemljama Evrope.

Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode.

Norvežani u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje zarade, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.


U Norveškoj se najduže živi



Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Norveška je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim zaradama, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život građana.

Većina stanovnika Norveške poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju sopstvenu kuću ili stan.
Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK, odnosno 657 eura.

Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje.

Takođe, kuća sa baštom u Norveškoj se može kupiti u prosjeku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Norveške teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u kojeg se slivaju sredstva od nafte i gasa.

Centralna banka Norveške, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona norveških kruna, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje.

Tako se prvi put u istoriji Norveške desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

Izvor: blic.rs