|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:03 | |
| Čarls Bukovski
Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Biografija Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj. Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu “Ham on Rye“. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona MekKulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču “Aftermath of a Lenghty Rejection Slip”. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. 1947. godine upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa “Arlekin“. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u “Arlekinu” i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu “Post Office“. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama “Flower, Fist and Bastial Wail” Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće “Outsider” Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu “Outsider of the Year“, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu “Chicago Literary Times“. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ” All Assholes in the World and Mine” objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama “At Terror Street and the Agony Way” (1968) i “The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill” (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom “The Notes of the Dirty Old Man” u časopisima “Open City” i ” Los Angeles Free Press” koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. 1970. godine Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće “Black Sparrow Press” Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman “Post Office“. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. 1976. godine upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa “U-2” mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film “Priče o običnom ludilu” sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ” The Last Night of the Earth Poems“, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u “Grean Hills” memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru. Danas su veoma popularni i njegovi romani: Holivud, Bludni sin, Žene, Zabeleške starog pokvarenjaka, Palp, Šekspir ovo nikad nije radio i drugi, kao i zbirke kratke proze Đavo je bio vruć, Priče o običnom ludilu, Fotografije iz pakla, Ljubav i ludilo u LA… Književni stil Iako nikada nije zaista bio povezan sa Henrijem Milerom, Alanom Ginsbergom i ostalim tipičnim predstavnicima „bitničke ” generacije pisaca, zbog svog neformalnog književnog izraza i buntovnog stava prema tadašnjem establišmentu, Čarls Bukovski se danas smatra jednim od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca tog perioda. Sam Bukovski svoje književne uzore pronalazio je u Hemingveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu… Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. Teme su šarolike i raznovrsne a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede. Svakako najpoznatiji junak je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je simpatični gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku. Prvi put se pojavljuje u priči “Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats“, a njegovu dalju sudbinu pratimo kroz romane “Post Office“, “Faktotum“, “Žene“,”Bludni sin“. Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Jezik je sirov, ulični ponekad vulgaran i brutalan. Verovatno zbog toga je Bukovski svoja dela objavljivao pretežno kod malih i nezavisnih izdavača. Važio je za „andergraund“ pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca nego što je ima danas. Izbor iz bibliografije Poezija “2 by Bukowski” (1967) “A Love Poem” (1979) “Africa, Paris, Greece” (1975) “All the Assholes in the World and Mine” (1966) “Another Academy” (1970) “At Terror Street and Agony Way” (1968) “Burning in the Wather, Drowning in the Flame: Selected Poems 1955-1973 (1974) “Cold Dogs in the Courtyard” (1965) “Confessiones of the Man Insane Enough to Live with Beasts” (1965) “Crucifix in Deathhand:New Poems, 1963-1965 (1965) “Dangling in the Tournefortia” (1981) “Fire Station” (1970) “Flower, fist and the Bestial Wail” (1959) “Grip the Walls” (1964) “If We Take…” (1969) “It Catches My Heart in His Hands: New and Selected Poems, 1955-1963 (1963) “Legs, Hips and Bahind” (1978) “Longshot Poems for Broke Players” (1962) “Love is Dog from the Hell: Poems 1974-1977 (1977) “Love Poems for Marina (1973) “Maybe Tomorrow” (1977) “Me and Your Sometimes Love Poems” (1972) “Mockingbird, Wish Me Luck” (1972) “Night‘s Work” (1966) “On Going Out to Get the Mail” (1966) “Play the Piano Drunk Like Percussion Instrument Until the fingers Begin to Bleed a Bit” (1979) “Poems Written before Jumping out of an 8-story Window (1968) “poems and Drawings (1962) “Run with the Hunted” (1962) “Scarlet” (1976) “Sparks” (1983) “The curtains are Waving” (1967) “The Days Run Away like Wild Horses over the Hills” (1969) “The Flower Lover” (1966) “The Genius of the Crowd” (1966) “The Girls” (1966) “The Last Generation” (1982) “The Last Nights of the Earth Poems (1992) “The Roominghouse Madrigals:Earli Selected Poems, 1944-1966 (1988) “To Kiss Worms Goodnight” (1966) “True Srory” (1966) “War All the Time:Poems, 1981-1984 (1984) “Weather Report” (1975) “While the Music Played” (1973) “Winter” (1975) “Sifting trough the Madness for the Word, the Line, the Way” (2003) Proza “Notes of a Dirty Old Man (1969) “Post Office” (1971) “Madness” (1972) “South of no North:Stories of the Buried Life (1973) “Factotum” (1975) “Women” (1978) “Ham on Rye” (1982) “Horsemeat” (1982) “Bring Me You Love” (1983) “Hot Water Music” (1983) “Barfly” (1984) “There‘s No Business (1984) “Hollywood” (1989) “Pulp” (1994) Preuzeto sa: wikipedia |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:05 | |
| Ako uzmemo
Ako uzmemo ono što vidimo mašine koje nas izluđuju, ljubavnike koji se na kraju mrze, tu ribu na pijaci, što zuri naviše u nas, cvijeće koje trune, muve u paukovoj mreži, ulične nerede, urlike lavova u kavezu, klovnove zaljubljene u novčanice, nacije što pomjeraju ljude kao pione, dnevne lopove sa prelijepim noćnim ženama i vinom, pretrpane zatvore.
Uobičajeno nezaposlene, anemičnu travu, ljude dovoljno stare da vole grob.
Te stvari, i druge, pokazuju kako se život klati na istruljeloj osovini.
Ali ostavili su nam malo muzike i govornički šou na uglu, čašicu viskija, plavu kravatu, džepno izdanje Remboovih pjesama, konja koji juri kao da mu đavo uvrće rep, i onda je tu ponovo ljubav kao tramvaj koji na vrijeme stiže iza ćoška, grad koji čeka, vino i cvijeće, voda što šeta preko jezera i ljeto i zima i ljeto i ljeto i opet zima. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:43 | |
| Beda
čovek koga nikad nisi video onaj je koji te održava, onaj koji će možda doći jednog dana.
on nije napolju na ulicama niti u zgradama niti na stadionima ili ako je tamo mora da sam ga promašio. on nije neki od naših predsednika guvernera ili glumaca.
pitam se ima li ga negde. hodam ulicama pored radnji i bolnica bioskopa i barova i pitam se ima li ga tamo. tražim već skoro pola stoleća i nikako da ga vidim.
živog čoveka, istinski živog, kad recimo spusti ruke pošto je pripalio cigaretu i vidiš mu oči kao oči tigra koje zure nekud u vetar. ali kad se ruke spuste uvek su to neke druge oči večito večito druge.
i uskoro će biti prekasno za mene i proživeću život s dragstorima, mačkama, čaršavima, pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i drugim asortimanom, ali nigde živog čoveka. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:44 | |
| Bez snova
Stare sjedokose kelnerice po kafeima u noći odustale su, i dok koračam niz pločnike svjetlosti i gledam u prozore staračkih domova vidim da toga više nema u njima. Gledam ljude po klupama u parku i vidim po tome kako sjede i gledaju da je iščezlo. Gledam ljude koji voze i vidim po tome kako voze svoja kola da niti vole niti su voljeni niti više mare za seks sve je zaboravljeno kao neki stari film. Gledam ljude u robnim kućama i samoposlugama dok se kreću među rafovima kupujući stvari i vidim po tome kako im stoji odjeća i po načinu na koji hodaju i po izrazu njihovih lica i očiju da im nije stalo ni do čega i da ničemu nije stalo do njih. Vidim na stotine ljudi dnevno koji su sasvim odustali. Ako odem na hipodrom ili na stadion vidim hiljade koji ne osjećaju ništa ni za koga i niko ne osjeća za njih. Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim osim za hranom, krovom i odjećom, usredsređeni samo na to, BEZ SNOVA. Ne shvatam zašto ovi ljudi ne iščeznu, ne shvatam zašto ovi ljudi ne izdahnu, zašto ih oblaci ne usmrte, zašto ih psi ne usmrte, zašto ih cvjetovi i djeca ne usmrte, ne shvatam. Biće da su već mrtvi pa ipak ne mogu da se naviknem na njihovo postojanje, jer toliko ih je mnogo. Svakoga dana, svake noći, sve ih je više, u metrou, u zgradama, u parkovima. Oni ne osjećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni. Toliko, toliko, toliko mojih bližnjih. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:45 | |
| Bez vođa, molim
Obnovi se i preobnovi, ne plivaj večno u istoj bljuzgi. Obnovi se i preobnovi i kloni se račjih klešta osrednjosti.
Obnovi se i preobnovi, menjaj često ton i oblik, da te ne dospiju ukalupiti.
Ojačaj i prihvati to što jest, ali samo pod uslovima što si ih sam sebi zadao i osmislio.
Budi samouk. I stalno obnavljaj svoj život, jer naprosto moraš; to je tvoj život i njegova prošlost i sadašnjost pripadaju samo tebi. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:47 | |
| Bezobzirno
Noći u kojima se boriš najbolje su kada je svo oružje upereno na tebe, kad svi glasovi bljuju svoje uvrede dok se san gasi.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada razum udaraju u samu bit, kada trijumfalna kola tame okruže te.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada smijeh ludih ispunjava prostor, kada se poljubac smrti vidi kao ljubav.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada je igra namještena, kada gomila vrišti za tvoju krv.
Noći u kojima se boriš najbolje su noći kao ova kada progoniš na hiljade nitkova iz svoje glave, kada ustaješ protiv nemogućeg, kada postaješ brat nježnoj sestri radosti i
nastavljaš dalje
bezobzirno. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:53 | |
| Devojke koje smo nekad pratili kući
Devojke koje smo nekad pratili kući sada su dame sa torbama, ili je jedna od njih ona sedokosa stara vrana koja te zveknula štapom. Devojke koje smo nekad pratili kući sede na guskama u staračkim domovima, igraju šaflbord u parkovima. Ne rone više u talase sa belim kapama, te devojke koje smo pratili kući ne mažu više svoja tela uljem ispod sunca, ne lickaju se više pred lepim ogledalom, te devojke koje smo pratili kući te devojke koje smo pratili kući negde su otišle neke zauvek, a mi koji smo ih pratili? Mrtvi u ratovima, mrtvi od infarkta, mrtvi od neutoljenjih čežnji, naši snovi su tv-snovi, a nekoliko nas, tako malo nas pamti devojke koje smo pratili kući kada sunce kao da je uvek sijalo. Kada se život kretao tako nov i neobičan i prekrasan u svetlim haljinama.
Ja pamtim. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:56 | |
| Dostojevski
Uzа zid, streljаčki stroj nа gotovs a ondа je pomilovаn. A štа dа su strijeljаli Dostojevskog prije nego što je nаpisаo sve to? Pretpostаvljаm dа ne bi ni bilo vаžno, ne direktno. Postoje milijаrde ljudi koji gа nikаd nisu čitаli i nikаd neće. Ali kаd sаm bio mlаd, znаm dа me izvukаo iz fаbrikа pored kurvi dizаo me visoko kroz noć i smještаo me nа bolje mjesto. Čаk i kаd sаm pijаnčio zа šаnkom sа ostаlim propаlicаmа bilo mi je drаgo što je Dostojevski pomilovаn, jer je to i meni dаlo neku vrstu pomilovаnjа, dozvolilo mi dа gledаm prаvo u tа užeglа licа u mom svijetu. Dok smrt upire svoj prst čvrsto sаm se držаo, neokаljаni pijаnаc dijeleći smrаdni mrаk sа mojom brаćom.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:57 | |
| Druga soba
uvek je neko u drugoj sobi što sluša iza zida.
uvek je neko u drugoj sobi što se pita šta ti radiš tamo bez njih.
uvek je neko u drugoj sobi što se plaši da ti je bolje kad si sam.
uvek je neko u drugoj sobi što misli da misliš na nekog drugog ili misli da ti nije stalo ni do koga osim sebe u toj drugoj sobi.
uvek je neko u drugoj sobi kome nije više stalo do tebe kao nekad.
uvek je neko u drugoj sobi što se ljuti kad nešto ispustiš ili mu se ne sviđa kad kašlješ.
uvek je neko u drugoj sobi što se pravi da čita knjigu.
uvek je neko u drugoj sobi što satima priča telefonom.
uvek je neko u drugoj sobi i ti se ne sećaš tačno ko je i iznenađen si kad stvore neki zvuk ili odu hodnikom do kupatila.
ali nije uvek neko u drugoj sobi zato što ponekad nema druge sobe. a kad je nema ponekad nikog nema ovde. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 8:59 | |
| Gde sam bio
nisam znao otkud sam došao ni gde sam pošao. bio sam izgubljen. često sam satima sedeo u nepoznatim ulazima, bez misli bez pokreta dok nije zahtevano da se pomerim.
ne mislim da sam bio idiot ili budala. mislim da sam samo bio nezainteresovan.
nisam mario ako ste nameravali da me ubijete. ne bih vas sprečio.
živeo sam za život koji mi ništa nije značio.
nalazio sam mesta za sebe. male iznajmljene sobe. barove. zatvore. spavanje i ravnodušnost izgledali su kao jedine mogućnosti. sve drugo izgledalo je besmisleno.
jednom sam sedeo čitave noći i gledao u reku Misisipi. ne znam zašto. reka je proticala i sećam se samo da je smrdela.
uvek mi se činilo da sam u autobusu koji vozi preko cele zemlje putujući nekud. gledajući kroz prljavi prozor ni u šta.
nisam želeo ni sa kim da razgovaram niti da mi se obraćaju. ljudi su me videli kao neprilagođeno i poremećeno biće. jeo sam jako malo, ali sam bio zapanjujuće jak. jednom, u fabrici, krupni mladi radnici pokušavali su da podignu težak deo mašine sa poda. nisu uspeli.
„ej, Henk, probaj ti!“ smejali su se.
prišao sam, podigao ga, spustio, vratio se poslu.
stekao sam njihovo poštovanje iz nekog razloga ali ga nisam želeo.
ponekad bih spustio roletne u sobi i po nedelju dana ostajao u krevetu.
bio sam na čudnom putovanju ali je bilo bez ikakvog smisla. nisam imao ideje. nisam imao plan. spavao sam. samo sam spavao i čekao sam.
nisam bio usamljen. nisam osećao samosažaljenje. samo sam bio zarobljen u životu u kome nisam mogao da nađem smisao.
tada sam bio mladi čovek star hiljadu godina.
a sada sam stari čovek koji čeka da se rodi
gde sam bio? |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:00 | |
| Jednoj koju sam poznavao
od svih gvozdenih kreveta u raju tvoj je bio najsvirepiji a ja sam bio dim u tvom ogledalu i žadom si šatirala kosu, ali bila si žena, a ja dečak, ali dečak dovoljan za vino i tebe
sada sam odrastao dovoljno muško za sve, a ti si, ti si stara
nisi više tako svirepa
sada je tvoj gvozdeni krevet prazan. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:04 | |
| Mrak
Skratio sam ga za levo uvo Zatim i za desno, Razneo mu alku na opasaču Vrelim olovom I onda ga za skratio Za sve što valja, A kad se sagnuo Da pokupi svoju olovku I klikere (sirota kreatura) sredio sam da ne mora više da se uspravlja.
Zevnuo sam i ušao da loknem nešto a neki tip kao da me iskosa pogledao i tako je i umro – iskosa blenući u mene.
Prizor krvi otvorio mi je Apetit. Smazao sam sendvič i Odsvirao dve-tri balade… Pogasio sam olovom sva svetla U toj rupi, a onda Izašao.
Nigde nikog nije bilo Pa sam ukokao mojeg konja (sirota kreatura). Tada sam video šerifa Kako stoji na kraju ulice I trese se Kao prut na vetru; Bio je to žaostan prizor Pa sam ga smirio Prvim metkom I milosrdno ohladio Drugim.
Onda sam se malo izvalio Na leđa I kokao zvezde Jednu po jednu, Upucao sam i mesec Pa sam prošetao I pogasio sva svetla u gradu. Ubrzo se smračilo Baš onako Kako meni prija, Jer ko će još da spava Kad mu neko svetlo Bije u lice.
Legao sam i sanjao Da sam opet dečak Koji se igra svojom Puškicom I dobija u svim partijama klikera, A kad sam se probudio Mojih pištolja nigde nije bilo I bio sam vezan, I ruke i noge, Kao da se neko Plaši od mene, I navlačili su omču na moj ružni vrat Kao da bi hteli da me obese, a neki tip je kačio vrlo zgodnu poruku na moju košulju: ima zakona za tebe a ima ga i za mene ima zakona koji te veša i od tebe pravi leša.
Moram da priznam, Od lepih stihova Uvek mi ovlaže oči, I da ne veruješ Sve su dame plakale I kao da su jecale Imena nekih drugih ljudi. Očigledno su plakale Zbog mene (sirote kreature) jer sve sam ih redom imao a zaboravio sam u onom uzbuđenju da im kažem svoje ime.
I svi su muškarci izgledali besno Verovatno zbog dece koja su nepristojno Bacala konzerve na mene, Ali rekao sam im da se ne uzbuđuju Jer uopšte nisu pogađala – Nijedan od tih dečaka nije delovao Da će postati muško od njega: Sve sam peder – A neki tip se prodrao: ”u pakao s njim!”
i s trzajem sam zaigrao moj poslednji ples, pošteno se zaljuljao i pljunuo barmenu u oko a onda buljio dole u bele sise Neli Adams tako da mi je opet pošla voda na usta. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:05 | |
| Nasmejano srce
Tvoj život je tvoj život. Ne daj da utone u bolesnu vlagu pokornosti. Budi na oprezu uvek postoje izlazi. …Negde ima svetla. Možda nema mnogo svetla, ali bolje i to nego mrak. Budi na oprezu. Bogovi će ti ponuditi šanse. Spoznaj ih, ostvari ih. Ne možeš da pobediš smrt, ali možeš pobediti smrt u životu, ponekad. I što česće to činiš biće više svetla. Tvoj život je tvoj život. Znaj to dok ga imaš. Ti si čudo. Bogovi čekaju da uživaju u tebi. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:06 | |
| Ne svraćajte, ali ako već svratite…
Da, naravno, biću tu, ako nisam napolju ne kucajte, ako su svetla pogašena ili ako čujete glasove ili možda čitam Prusta. Ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata ili neku od njegovih kostiju za moju čorbu i ne mogu da vam zajmim novac ni telefon ili ono što je ostalo od mojih kola. Mada možete dobiti novine od juče, staru košulju ili sendvič sa salamom ili prespavati na kauču, ako ne vrištite noću i možete da pričate o sebi to je tako normalno; teška vremena pritiskaju sve nas, osim što se ja ne trudim da stvorim porodicu, da pošaljem decu na Harvard ili kupim lovište, ne ciljam visoko, samo pokušavam da ostanem živ još malo, i zato, ako ponekad kucate i ja se ne javim, a unutra nema žene, možda sam slomio vilicu i tražim neku žicu ili lovim leprtire u mojim tapetima, mislim, ako se ne javim nisam se javio, a razlog je što još nisam spreman da vas ubijem ili vas zavolim, ili vas čak prihvatim, to znači da ne želim da razgovaram, zauzet sam, lud sam, milo mi je ili možda pletem omču; i zato, ako su svetla čak i upaljena i čujete zvuke kao disanja ili molitve ili pevanja radija ili kotrljanja kockica ili kucanja na mašini – odlazite, nije pravi dan, noć, čas; to nije ignorisanje neučtivosti, ne želim da ikoga povredim, čak ni bubu ali ponekad skupljam dokaze one vrste za koju treba malo razvrstavanja, a vaše plave oči, recimo plave i vaša kosa, ako je imate ili vaše misli – one ne mogu da uđu dok uže nije isečeno ili vezano u čvor ili dok se ne obrijem u novim ogledalima, dok svet ne stane ili se otvori zauvek. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:07 | |
| Niko osim tebe
Niko te ne može spasiti osim tebe. naći ćeš se ponovo i ponovo u gotovo nemogućim situacijama. oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima, pod maskama i silom da te natjeraju da podlegneš, odustaneš i/ili tiho umreš iznutra.
Niko te ne može spasiti osim tebe i biće dovoljno lako da ne uspiješ tako lako ali nemoj, nemoj, nemoj. samo ih posmatraj. slušaj ih. zar želiš to da budeš? bezličan, bezdušan, bezosjećajan stvor? zar hoćeš da doživiš smrt prije smrti?
Niko te ne može spasiti osim tebe ti si biće vrijedno spasa. to je rat koji nije lako dobiti ali ako je išta vrijedno pobjede onda je to ovo.
Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe. Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe. Tvog pjevajućeg magičnog sebe i Tvog prelijepog sebe. Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši.
Održavaj sebe humorom i skladom i na kraju ako je neophodno uloži i cijelog sebe u tu borbu, bez obzira na izglede, bez obzira na cijenu.
Samo ti možeš da spasiš sebe.
Učini to! Učini!
I tada ćeš tačno znati o čemu govorim. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:08 | |
| Oh, da
ima i gorih stvari od usamljenosti ali često su potrebna desetljeća da bi to i spoznao i najčešće kad to spoznaš prekasno je a prekasno je najgore. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:09 | |
| Otkud ja u imeniku
Muškarci zovu i pitaju me. Zar ste vi stvarno Čarls Bukovski, pisac?
Ponekad sam pisac, kažem, ali najčešće ništa ne radim.
Čujte, pitaju me, sviđa mi se to što pišete – imate li nešto protiv da navratim sa desetak piva?
Možete ih donijeti, kažem im, ali pod uslovom da vi ne ulazite…
A kada me pozovu žene, ja im kažem: O, da – pišem, ja sam pisac, osim što baš sada ne pišem.
Glupo se osjećam što vas zovem, kažu, i bila sam iznenađena kad sam vas pronašla u imeniku.
Ima razloga za to, kažem, nego, što ne svratite na pivo?
Neće vam smetati?!!
I one stižu, zgodne žene, uzornog uma, tijela i oka.
Često ne bude seksa, ali navikao sam na to jer dobro je, jako je dobro samo ih gledati – a ponekad me čak posluži i neočekivana sreća.
Za čovjeka od 55 koji nije spavao sa ženom do svoje 23 i ne baš često do svojih 50 mislim da bi trebalo da ostanem u telefonskom imeniku, barem dok ne dobijem onoliko koliko i svaki prosječan muškarac.
Naravno, moram da i dalje pišem besmrtne pjesme ali inspiracija je bar tu. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:11 | |
| Pesma o žilavoj mrcini
Došao je do vrata jedne noći mokar mršav izubijan i isprepadan beli zrikavi kusi mačor pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je stekao poverenje u mene a onda je jedan prijatelj naišao kolima i pregazio ga. Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara koji je rekao:”nema šanse…Dajet mu ove tablete…Kičma mu je slomljena, ali i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako preživi nikada neće hodati, gledajte, sačma je još tu…Nekada je imao i rep, neko mu ga je odsekao…”
Vratio sam maćora kući, bilo je vrelo leto, jedno od najtoplijih u stoleću, stavio sam ga na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam prst u vodu i vlažio mu njušku i pričao mu, nikud nisam išao, odvojio sam dosta vremena za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao a on gledao je u mene tim bledoplavim zrikavim očima i kako su dani prolazili načinio je prvi pokret dovukao se prednjim nogama (stražnje nisu radile) do kutije za nuždu, bilo je to kao truba moguće pobede iz tog kupatila ka čitavom gradu, vezan sam bio za tog mačora – teško mi je bilo, ne kao njemu, ali dovoljno teško…
Jednog se jutra digao, stao na sve četiri, zatim pao i samo me gledao.
“Možeš ti to”, rekao sam mu.
Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju hodao dva-tri koraka, kao pijan, stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao, odmarao, zatim se digao…
Ostalo već znate: sad je bolje nego ikad, zrikav, gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga pogled u očima nikad nije napustio.
Sada me ponekad intervjuišu, hoće da čuju nešto o životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačora i govorim: “Gledajte, gledajte ovo! ”
Ali oni ne shvataju, govore nešto u stilu:”Vi kažete da je Selin uticao na vas?”
“Ne”, držim mačora u vazduhu,”već ono što se dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!”
Tresem mog mačora, držim ga u zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten, on zna…
Tad je intervjuima kraj mada sam ponekad ponosan kad docnije vidim slike i eto mene i eto mog mačora i uslikani smo zajedno. I on zna da je to ništa, ali da sve to ipak pomaže. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:12 | |
| Ponešto za prevarante, opatice, piljare i tebe
Mi imamo sve i mi nemamo ništa A neki ljudi to rade u crkvi A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola A neki ljudi to rade u Palm Springsu Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak”-dušama “Kadilaci” i leptiri ništa i sve to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u Korpus Kristiju Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe… Nešto u 8 izjutra Nešto u biblioteci Nešto u reci Sve i ništaa U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki I ti ga njišeš Jedan Dva Tri I onda ga imaš Mrtvo meso u vrednosti od 200$ Njegove kosti uz tvoje kosti Nešto i ništa Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra Čekajući na gras da bi se spasli od mraza… Oni ti ništa ne govore Mi imamo sve i nemamo ništa Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom Rečne mahovine Gorim od onog od govana Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i Protiv pokreta Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem Putem na kome neki ludak sedi čekajući Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže I nagutanim ljuskavog sivila Dani vina i vikanja Tuča po sokacima Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva Pokopanih u jaucima Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata Koji urlaju od bola Majko Kapri! Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz Svoja tela Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i Osećaju, i trče gore-dole Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i Bubama-nalik-uverenja Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi Sa zaključanim vratima Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge Isuviše duge Dani posmatranja žive ograde… I ništa, i nista Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim Stopalima Ljudi koji liče na žabe, hijene Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i Profitirati Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje Koju treba izbušiti ili se njome razmetati Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi I onda to opravdali jer je takav zakon Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne Vide Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik Puževima balavcima I još gori I ništa Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici Aviona, U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi Želeo Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke, Slomljene glave Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka Mi imamo sve i nemamo ništa Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak Odgovarajuće ishrane Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi Automobili ili kičma slomljena na skijanju u Švajcarskoj Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne Promene i raspadanje Čovek koga si do juše poznavao S kojim si zajedno rasturio 10. turu Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom Kako samo odlaze Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći Dani kao ovaj Kao tvoj tadašnji dan Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije Do tebe? Šta vidis danas? Šta je to? Gde se nalaziš? Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji, A nekad čak i oni poslednji Prazni komadi zemlje nisu loši Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj Najboljoj sterilnosti nisu loši Užasni su ali nisu loši Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš Da ti je jezik još uvek tu Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni I pokušavaju da budu ružičasti I pokušavaju da budu germanijumi Nije čudo da žene ponekad plaču Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za Cigaretom? Još jedan dobar dan Jedan njegov mali deo I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka Neke od njih žele kakao i novine Neke od njih žele topao tuš Neke od njih žele muškarca Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju Dovoljno i nedovoljno Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat Anti-tela, kutije s maramicama…
U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog Dima iz urni I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora Pronaći ćeš prljavštinu Možda čak i zemlju A ako pogledaš koz prozor Biće opet neki dan I kako stariš i dalje ćeš gledati I gledati Usisavajući pomalo svoj jezik Aaa-aaa Nee-nee Možda Neki to rade prirodno Neki opcesno SVUDA. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:18 | |
| Prijateljski savet mnogim mladim ljudima
Idi na Tibet. Jaši kamilu. Čitaj Bibliju. Oboj cipele u plavo. Pusti bradu. Obiđi svet u papirnoj barki. Pretplati se na Saturday Evening Post. Žvaći samo levom stranom vilice. Oženi se jednonogom ženom i brij se pravim brijačem. Ureži svoje ime na njenu ruku. Peri zube benzinom. Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću. Budi monah i pij rakiju i pivo. Drži glavu pod vodom i sviraj violinu. Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama. Ubij svoga psa. Kandiduj se za gradonačelnika. Živi u buretu. Razbij sebi glavu tomahavkom. Sadi lale na kiši.
Ali nemoj da pišeš poeziju. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:19 | |
| Sloboda
Pio je vino čitave noći I stalno mislio o njoj: O načinu na koji hoda, govori i voli I priča mu stvari koje liče na istinu Ali nisu, I znao je boju svake Njene haljine I njenih cipela – znao je oblik i krivinu Svake štikle I noge koja je nosi. I opet nije bila tu kad se vratio I opet će doći s tim smradom na sebi I jeste Došla je u tri ujutro Gadna kao svinja što ždere balegu I on izvadi kasapski nož A ona vrisnu I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe Još uvek lepa Uprkos zadahu snošaja I on iskapi vino iz čaše.
Ta žuta haljina Koju najviše voli A ona ponovo vrisnu
I on podiže nož Cimnu kaiš Pokida odeću pred njom I odreza jaja.
Poneo ih je u šakama Kao kajsije Bacio ih u šolju I pustio vodu A ona je i dalje vrištala I soba je postala crvena.
BOŽE O BOŽE! ŠTA SI UČINIO!
A on je sedeo i držao tri peškira Među nogama Ne mareći sada da li je otišla Ili ostala Da li nosi žuto ili zeleno ili Nema ništa na sebi.
I držeći se jednom rukom Pružio je drugu I natočio novu čašu vina. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:20 | |
| Smrt ***** moje cigare
Znaš: Ponovo sam ovde I pijan I slušam Čajkovskog na radiju . Isuse , čuo sam ga pre 47 godina Kada sam bio izgladneli pisac I sada evo ga Ponovo Sada kada sam stekao delimičnu slavu Kao pisac I smrt šeta ovom sobom Gore-dole Pušeči moje cigare Cirkajući moje vino Dok Čajk uporno odrađuje Svoju Pathetique , Kakav je to samo put bio I sva sreća koja me je zadesila bila je Samo zato što sam kockice bacio Kako treba: Ginuo sam za svoju umetnost, Ginuo sam da se dokopam 5 prokletih minuta, 5 sati 5 dana – Sve što sam želeo bilo je da izbacim Reč iz sebe Slava, novac nisu bili važni: Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe A oni su me želeli za štanc-presom , Fabričkom trakom Želeli su da budem magacioner u Robnoj kući . Pa, kaže smrt, prolazeći sobom, Svejedno ću te ščepati Ma šta bio: Pisac, taksista, svodnik, kasapin, Padobranac, ščepaću te . Važi srce, kažem joj . I sada pijemo zajedno Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva Po ponoći i Samo ona zna pravi trenutak Ali sam je ipak zajebao: Izvukao sam svojih 5 prokletih minuta i još mnogo preko toga. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:21 | |
| Sreća
nekada smo bili mladi za ovom mašinom… pili pušili kucali
bilo je to najlepše čudesno vreme
i sad je
osim što sada umesto da idemo u susret vremenu ono ide u susret nama
čineći da se svaka reč utiskuje u papir
jasno
brzo
teško
ispunjavajući prostor koji se zatvara.
Čarls Bukovski
(Septuagenarian Stew: Stories & Poems, 1990) |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:22 | |
| Šta možemo da uradimo
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, ubistvima.
šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?
ništa.
izbegavajte ga koliko god je moguće. ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu što je otrovno, zlo i bezumno. ali pazite. ono ima zakone koji ga štite od vas. može da vas ubije bez ikakvog razloga. a da biste pobegli morate biti lukavi. malo ih je pobeglo.
morate sami da smislite plan.
nisam upoznao nikoga ko je pobegao.
upoznao sam neke velike i slavne ali oni nisu pobegli jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu.
ja nisam pobegao ali nisam prestao da stalno iznova pokušavam.
nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim sopstveni život. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Čarls Bukovski Uto 23 Jul - 9:36 | |
| Za Džejn
225 dana pod travom i znaš više od mene. Odavno su ti uzeli svu krv suva si pritka u korpi. Tako li to biva? U ovoj sobi sati ljubavi još bacaju senke.
Kada si otišla uzela si gotovo sve. Klečim u noćima pred tigrovima koji me ne puštaju.
To što si bila neće se ponoviti. Tigrovi su me našli i nije me briga. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Čarls Bukovski | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 595 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 1 Skrivenih i 594 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|