SUBOTICA - Ako vas put narednih dana navede u Suboticu, a ljubitelj ste umetnosti, posetite Bunjevačku maticu. Da vidite kako izgleda narodna umetnost koja odiše tradicijom. Naravno, govorimo o slikama od slame i njihovom zlatnom sjaju. ...
Dužijanca kao manifestacija zahvalnosti na žitu, salaši i motivi prošlosti. To su najčešći motivi slika izrađenih od slame koje su izložene u Bunjevačkoj matici. Radile su ih nadaleko poznate slamarke iz Bačke.


[You must be registered and logged in to see this image.]

"Slama je svemoćni materijal. To je nešto što sam tek sad shvatila. Sa slamom sam se mučila i mučila, ali sam sada videla da ne treba. Slama sve daje, samo je treba prepoznati i ona je čudo. Ja mislim da bi slama trebalo da bude proglašena za umetnost", kaže slamarka Ivana Dulić.

Subotičke slamarke, žene-poljoprivrednice, najčešće sa salaša, čuvajući guske, vreme su provodile uz slamu koje je nakon žetve bilo u izobilju. Počele su sa jednostavnim perlicama, a umešnost razvile do te mere da su svojim slikama, od sedamdesetih prošlog veka pa na ovamo, proslavile grad širom sveta.

"Ova umešnost ponekad zaslužuje epitet prave umetnosti. Ona jeste ponikla iz naroda i za narod. I, konačno, i nama, govori mnogo o nasleđu ovoga grada, o tradiciji koja se oplemenjuje i menja. Jer – okamenjena tradicija i nije tradicija. Jedino ona koja živi postaje deo naših života i našu stvarnost čini boljom", naglašava istoričarka umetnosti Nela Tonković.

Izrada slika od slame nije karakteristična samo za Suboticu, već i za Sombor.

"Na našim slikama nećete videti čistu pletenu slamu Ivane Dulić ili čistu peglanu slamu kao što se vidi na slamarkama iz Tavankuta, nego je to neka kombinacija peglane i pletene slame. Radimo naravno slike u 3D tehnici", kaže rukovoditeljka slamarske sekcije "Bunjevačko kolo" Sombor Ksenija Vuković.

Za rodnu ravnopravnost u svetu slamarstva, koje je u Bačkoj vezano za slamarke, pobrinuo se svojim radovima Stipan Budinčević.

"Ja sam se isto tako pronašao u tim radovima. Jednostavno, svideo mi se taj rad. Pre toga sam se bavio folklorom. Naravno, dolazio sam na Dužijance ovde u Subotici i Somboru i tako počeo", kaže on.

Ukoliko posećujete Suboticu ne propustite da pogledate ovu izložbu zlatnog sjaja, a ukoliko neku od slika ponesete sa sobom kao suvenir, onaj kome je darujete sigurno će znati da dolazite iz Subotice.

Slike od slame čuvaju deo vojvođanske istorije

NOVI SAD - Iako stvara još od 1966. godine, pre nepunih godinu dana imao je svoju prvu samostalnu izložbu, a njegove slike od slame, pobrale su mnoge pozitivne komentare. Gavra Radin iz Kaća u svojoj kolekciji ima 34 slike od slame na kojima su verno predstavljene čuvene novosadske građevine. ...

Za jedno umetničko delo potrebno mu je više od 100 sati rada, makaze, lepak, pinceta i hamer. Slike od slame Gavre Radina, čuvaju mali deo vojvođanske istorije i verno prikazuju Sinagogu, Gradsku kuću, Maticu srpsku, ali i druge arhitektonske bisere našeg grada.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Pa inspiracija, uglavnom radim ove po gradu zgrade što su, što se meni sviđaju, i ove sezone me je jedan doktor profesor, Vukadinov, dao mi je ideju da pravim gradske, ne gradske, vojvođanske kuće, e sad to je neka njegova ideja i za nagradu je dobio jednu sliku", rekao je Radin.

Prvu sliku napravio je sa samo 14 godina, prikazao je na školskoj izložbi i tada mu nisu verovali da je njegovih ruku delo. Inspiraciju je pronašao u maloj vojvođanskoj kući.

"To je bilo 1966. godine, davno, ja sam to eto slučajno bio kod mojih nekih rođaka, rođaka se pohvalila kako je dobila od prijateljice, ja sam to video i meni se to svidelo, i reko sam mogu ja da pokušam da napravim i uspeo, napravio sam, odmah da se pohvbalim ta slika je bila čak i u školi na izložbi", objasnio je Gavra.

Mnogo godina kasnije, imao je i svoju prvu samostalnu izložbu koju je posetio i čuveni kritičar Sava Stepanov. Stvara zimi, jer kako kaže, to je njegova sezona za umetnost. Trenutno u svojoj kolekciji ima 34 slike.

"Tehnika je što slamu moram prvo da ovlažim, pa je onda raspeglam, svu slamu rascepim je i raspeglam u belu u boju, e onda kasnije biram te lepše slamke, koje su lepše, svetlije i to, te ostavim u boji u kojoj su ovo stavljam još dalje peglu i gorim peglu. Pegla mora biti starinska, koja nema termostat", rekao je on.

Slike nisu na prodaju, jer, kako nam je rekao, ne zna ni koliku bi im cenu odredio, ali su zato vredan poklon dragim prijateljima. U njih je utkao veliki deo svog vremena, strpljenja, ali i mali deo svoje duše, pa ih prijatelji veoma cene.

Među novosadskim arhitektonskim biserima svoje mesto na Gavrinim umetničkim delima našao je i krivi toranj u Pizi, kao i pozorište u Zagrebu. Za narednu sezonu, kako nam je rekao, u svoja dela utkaće vojvođanske kuće.