Zato što drvo može da živi decenijama, u nekim slučajevima čak i vekovima, jako je važno da posadite drvo na pravu lokaciju. Kada je reč o drveću, odluka u žurbi može voditi ka tome da žalite zbog te odluke ceo život. Mnogo drveće raste sve lepše i lepše iz generacije u generaciju. Drugo drveće opet ima potencijal da pravi probleme decenijama uz otpadanje plodova ili lepljivosti. Upravo iz tog razloga, uzmite malo vremena i dobro razmislite kako biste izabrali najbolje drvo za vaše dvorište, drvo koje nudi najbolju kombinaciju kvaliteta u kojima ćete uživati iz godine u godinu. Svoju selekciju započnite pitanjem : Zašto želim drvo? Zbog hlada? Privatnosti koju krošnja može da pruži? Nešto što će izgledati lepo? Ili možda da blokirate pogled na komšijsko divno uređeno dvorište?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Takođe na vaš izbor može da utiče i brzina rasta drveta. Drveće koje sporije raste, duže živi. Ukoliko je bitno da napravite hladovinu ili da drvo procveta vrlo brzo onda izaberite drvo koje brzo raste. Obično je drveće koje brzo raste manjeg rasta i ima meko stablo i ne živi toliko dugo kao drveće sa tvrdim stablom koje sporo raste. Izaberite drvo po veličini u odnosu na okruženje gde ćete posaditi drvo. Za manje kuće i manja dvorišta izaberite drvo manjeg rasta ili srednje veličine. na bilo kom mestu, posadite manje drveće blizu kuće,a višlje drveće malo dalje u dvorištu ili uz ogradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drveće i žbunje su ili listopadne ili zimzelene biljke. Listpadne biljke ostaju bez lišća i gole su tokom zime iako lišće na takvom drveću obično biva najlpeše i u najlepšim bojama upravo pre opadanja na jesen. Zimzmeleno drveće i žbunje zadržavaju svoju krošnju tokom cele godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svako drvo koje se uzgaja zahteva odgovarajuće tlo, kao i određene uslovne koji su od ključne važnosti za njihov opstanak u dvorištu. Neki zahtevaju vlažno zmeljište bogati mineralima, dok neko drvo više voli tvrdo i suvlje tlo.

Svako drvo ima svoje obeležje. Neke vrste drveća imaju trnje što je nepraktično i neodgovarajuće za dvorište sa decom. Sa druge strane , neke vrste su obrasle u korovu. Neke vrste su vrlo neuredne i vrlo nepraktične za održavanje zbog brloga koje prave. Uzmite u obzir da drvo ima i korenje koje kasnije može da stvara probleme u podizanju asfalta, probleme sa instalacijom, itd, pa imajte sve to na umu prilikom izbora drveta koje ćete posaditi u svom dvorištu i mesta u dvorištu gde ćete ga posaditi jer kako godine prolaze drvo je sve veće i veće i morate biti u korak sa izazovima koje vam vaše drvo može priuštiti ukoliko na vreme niste bili dovoljno informisani. Sa druge strane, ukoliko izabrete dobro mesto gde ćete posaditi drvo neke od eventualnih mana se mogu prevideti i možete uživati u blagodetima koje vam drvo pruža.

Malo drvo nije uvek po pravilu mlado drvo. Zavisi od vrste drveta, ali i uslova koje drvo ima. Možda vaše drvo ne napreduje i ne raste kako bi trebalo jer mu ne odgovaraju uslovi zemljišta gde ste ga posadili, pa imajte i to na umu kada razmišljate šta posaditi i kada pomislite da je svejedno jer je drvo samo drvo.

Neko drveće je tolerantnije na tipične gradske uslove kao što su zagađivači u vazduhu od automobila i fabrika, noćnog osvetljenja, itd, itd. Obično gradsko drveće ima kraći životni vek od iste vrste drveća koje raste u manje urbanim, a samim tim i manje zagađenim sredinama.

Sve to imajte u vidu, ali ne bojte se : nije to toliko obiman posao koji zahteva veliko mozganje. Pitajte stručnjaka i vrlo lako ćete imati drvo koje odgovara vama, vašim potrebama, očekivanjima, ali i koje odgovara tlu na kome se nalazi vaš dom koji želite da ukrasite novom biljkom koja će vas radovati godinama i decenijama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

lakododoma.

Da li bih mogao da zasadim drvo limuna?


Kao i kod svih sadnica, izdanci će se razlikovati od matične biljke, jer sadrže i genetski materijal svog „oca“. Stoga, kao kod ostalog voća, kalemljenje je jedini način da se održe sorte limuna. To se postiže tako što se grane željene vrste nakaleme na „donatore korena“ koji služe kao osnova za kalemljenje.

Iako često možete uspešno da zasadite seme limuna, drvo koje izraste rađa tek nakon mnogo godina, a kvalitet i količina plodova su neizvesni jer je kombinacija gena semena nepoznata. Međutim, zanimljivo je to da u nekim slučajevima iz semena citrusa izraste ista sorta. Isplati se da pokušate. Klijanje nastupa kada se seme rashladi (ostavite ga u odeljku za povrće u frižideru 14 dana na temperaturu od 1-5 ° C).

Uživaćete u prizoru klijanja limunovih listova koji se probijaju kroz zemlju da ugledaju svetlost dana. Kada već govorimo o svetlosti: Seme citrusa bi trebalo posejati krajem februara ili početkom marta kada počinje da se uvećava količina svetlosti i raste dnevna temperatura. Vreme treba da je vedro i toplo sa konstantnom temperaturom klijanja od oko 21-25 °C. Sadnice treba da budu na veoma svetlom mestu.

Prezimljavanje

Verovatno vam je već poznato da je drveće citrusa malo nezgodno kada je u pitanju prezimljavanje. Ljudi se često pitaju kako mogu da spreče opadanje lišća do koga dolazi pred kraj zime, često zbog nepravilne nege.

Kako razumeti drvo


Vrsta uspeva u tropskoj i suptropskoj klimi, ali podnosi i mediteransku, gde temperatura zimi može da padne i nekoliko stepeni ispod nule. Kad je reč o nezi, to znači sledeće: Drvetu citrusa treba mnogo svetlosti i leti i zimi, kao što je to u njihovom prirodnom staništu.

Svetlost i temperatura su podjednako važni pošto oba deluju na aktiviranje metabolizma drveta, a to je ono što može da bude problem u zimskoj nezi citrusa. Drugim rečima: Što više svetlosti (koja pokreće fotosintezu) drvo primi, više toplote će mu trebati da postigne odgovarajuću brzinu metabolizma. Što više svetlosti drvo primi (čime će se ubrzati njegov metabolizam), više toplote će mu biti potrebno za postizanje dovoljnog nivoa fotosinteze.

Ako je metabolizam drveta previše brz tokom zime usled visoke temperature (npr. ako se biljka nalazi u dnevnoj sobi, naročito iza zavese) i ako nema dovoljno svetlosti, ono će da metaboliše više supstanci nego što može da stvori fotosintezom - trošiće samo sebe.

Međutim, dobro je uvesti biljku u hibernaciju tako što ćete je staviti na veoma svetlo mesto na niskoj temperaturi (ovo podrazumeva ventilaciju bez prisustva mraza). To se radi jer je najsvetlije moguće mesto na našoj geografskoj širini poput mračne sobe u poređenju sa tropskim uslovima, naročito zimi. Za vas koji volite brojke: izmerio sam jačinu svetlosti od 190.000 do 210.000 luksa u vreme ručka u Zanzibaru u februaru ove godine. U isto vreme je u Nemačkoj možda bilo 10-15.000 luksa na otvorenom. Veoma svetla kuća tokom zime (kao što je mali staklenik ili staklena bašta) može da obezbedi samo 10.000 luksa ili manje. Prosečna kuća u zimu (ljudi obično kažu:„Stavio sam je u hladan hodnik blizu prozora koji je okrenut ka severu, gde je najsvetlije“) dostiže oko 1000 luksa; jačina svetlosti u dnevnim sobama je obično 500 do 800 luksa. Vidite, u takvim uslovima je manje-više pitanje sreće i nadanja najboljem u zemljama kao što je naša, kad je reč o prezimljavanju drveća citrusa zbog razlike između svetlosti koja im je potrebna i količine koju zaista dobijaju.


Tri strategije za prezimljavanje koje su se pokazale uspešne.

A.: Ostavite drvo da prezimi u stakleniku rasadnika ili u malom kućnom stakleniku, staklenoj ili zelenoj bašti.

B.: Ostavite drvo da prezimi na svetlom mestu na temperaturi između 5 i 10 °C; često provetravajte prostorije i zaklonite ga u hlad ako topli sunčevi zraci ulaze u prostoriju (od kraja januara, naročito za prozore koji su okrenuti ka jugu).

C.: Ostavite drvo da prezimi na veoma svetlom mestu na temperaturi od oko 16/18 do 20°C.

Varijanta C je najteža jer je takve uslove skoro nemoguće stvoriti. U ovim predelima imamo manje svetla i u hladnim zimskim danima obično temperaturu u dnevnim sobama održavamo na najmanje 21 °C. Prostorije sa temperaturom od 16 do 18 °C, što bi bilo najpogodnije, su uglavnom one koje se retko koriste ili hladni hodnici. U takvim prostorijama drveće bi trebalo postaviti sto bliže prozoru.

Što se tiče temperature:

lišće često opada jer je drveće previše vlažno i jer su velike razlike između temperature korenja i lišća. „"Vruća glava i hladne noge" kako to baštovani kažu ili zapravo "vruće noge i hladna glava". Razlog se retko uoči: kako se prostorija zagreva, veći deo drveta se zagreje na sobnoj temperaturi od npr. 21 °C. Ali ono stoji na podu sa temperaturom od samo 16 do 18 °C. Hladnije korenje funkcioniše mnogo sporije od toplih listova; drvo je pod stresom i odbacuje listove. Rešenje: premestite drvo sa poda na pokretno postolje ili saksiju sa točkićima i dovoljno ventilacije ispod ili podmetnite debeli sloj polistirena između poda i saksije kako biste je izolovali od hladnog poda.

Obrnuta situacija: drvo može da se postavi na podno grejanje tako da se korenje zagreje do 20-28 stepeni, a krošnja bude na 18-22 stepena. I ovde imamo sličnu situaciju kao u prethodnom slučaju: drvo je pod stresom jer je sada koren aktivniji od listova. Rezultat: lišće je odbačeno.

Sada imate dosta materijala za čitanje! Međutim, što bolje budete razumeli drveće citrusa i kako možete da utičete na njih tokom faze prezimljavanja, bolje ćete se izboriti sa situacijom i smisliti strategiju za preživljavanje koja najviše odgovara uslovima u vašem domu. Ona će vam pomoći da brže reagujete i da preduzmete odgovarajuće mere ako se pojavi problem.
Ovaj odnos svetlosti/temperature je prilično jednostavan kada se uporedi sa strategijama za đubrenje i zalivanje tokom šest hladnijih meseci u godini.

Nemojte da đubrite od septembra do februara, a ako biljka treba da prezimi na hladnom (gorenavedena varijanta B), nemojte da đubrite od septembra do marta. Nedostatak gvožđa (zelene vene listova, žuto lišće) nadomestite dodatkom odgovarajućeg đubriva.

Zalivajte mekom vodom na sobnoj temperaturi. Nemojte da upotrebljavate tvrdu vodu jer bi ovo moglo da dovede do nedostatka gvožđa. Za toplije prezimljavanje, zalivajte veoma pažljivo u skladu sa uslovima, naročito izbegavajte prekomerno zalivanje i zadržavanje vode. Više drveća se potopi nego što se osuši! Za hladno prezimljavanje drveće treba da bude suvlje (blago vlažno zemljište) - zemlja ne treba da bude potpuno suva i drvo ne treba da se osuši.
Ostavite drvo napolju što je moguće duže i vratite ga napolje na proleće što je moguće ranije.

Naročito na kraju zime i u rano proleće drvo možete da držite na zaštićenom mestu. Mesto ne bi smelo da se zagreje toliko da se dnevne i noćne temperature mnogo razlikuju, npr. noću 5 °C, a danju 20-25 °C.

Pre nego što unesete drvo u kuću, detaljno ga očistite i uklonite sve puževe i vaši. Ako je potrebno, možete ga i orezati. Proredite previše guste krošnje tako da može da se probije više svetlosti. Krajem januara proverite da li ima štetočina (koje su u porastu u ovo doba godine). Štitaste vaši i prve brašnaste vaši su već u akciji u ovom periodu. Poslednje se pojavljuju lisne vaši, ali se one javljaju tek od marta.

Želimo vam mnogo uspeha u prezimljavanju drveća citrusa!


Još jedan savet:

ljudi koji žele malo, lepo drvo citrusa koje takođe može da preživi na toplim, manje osvetljenim mestima tokom zime, treba da pređu na fortunelu - kumkvat!

Sadnja drveća i žbunja


Bobicasto voce, Održavanje drveca i žbunja, Saveti u vezi sa baštovanstvom, Voce

Stabla voća i žbunje – sa prelepim pupoljcima i različitim oblicima – predstavljaju lep ukras svake bašte. Ne samo da izgledaju dobro, već ponosnog vlasnika bašte daruju voćem odličnog ukusa.

Bobičasto žbunje i drvenaste biljke u obliku žbuna ili stabljike mogu poslužiti kao idealno sredstvo za odeljivanje bašte, npr. odvajanje povrtnjaka od cveća ili kao zaštita od radoznalih pogleda komšija. Zidove prekrivene lišćem možete lako dobiti pomoću drvenih rešetki i puzavičastih stabala voća, npr. malina ili kupina.

Septembar i oktobar su idealni za sadnju drveća i žbunja. Zemlja je još uvek topla, pa biljke imaju dovoljno vremena za formiranje korenja pre zime.

Oni koje baštu žele da ulepšaju listopadnim i zimzelenim drvećem trebalo bi da se pozabave ranom sadnjom u septembru. Izuzetno je važno da se korenje zimzelenog drveća dobro razvije u toploj zemlji kako bi lišće tokom zime dobijalo dovoljnu količinu vode.

Prilikom izbora drveta ili žbuna obratite pažnju na uslove mesta na kome ćete saditi. Na primer, stablima voća je potrebna duboka, rastresita baštenska zemlja koja je bogata humusom i koja bi trebalo da bude vlažna, ali ne mokra. Oblasti u kojima postoji rizik od mraza nisu pogodne za sadnju. Potencijalna veličina odraslog stabla ili žbuna bi takođe trebalo da bude faktor koji utiče na izbor. Ako niste u potpunosti sigurni, najbolje je da zatražite savet od stručnjaka.

Da biste ispravno zasadili drvo voća, rupa za sadnju bi trebalo da bude duplo šira od podzemne stabljike. Ubacite drvo nakon u rupu nakon što rastresete zemlju. Prilikom zatrpavanja rupe, zemlja oko sadnice bi trebalo da bude naslagana do 10 cm u visinu. Stabla standardnih i polustandardnih drveća bi trebalo da budu fiksirana u toku prvih nekoliko godina. Nakon što rupu sa zasađenom sadnicom zatrpate zemljom bogatom humusom, zemlja mora biti kompaktna i dobro zalivena. Ne zaboravite da redovno zalivate drvo tokom prvih nekoliko dana, kao i kada je vreme suvo.