Dizanje tegova je pravi Olimpijski sport i kao sport pripada grupi BAZIČNIH SPORTOVA zajedno sa atletikom i plivanjem. Kao takmičarski sport u kome takmičari, kao i u disciplini snage, pokušavaju da podignu što je moguće veću težinu tega, oslanjajući se samo na mentalnu i fizičku snagu, dizanje tegova (weightlifting) ima svoja kontinentalna i svetska prvenstva u sledećim uzrasnim grupacijama: za dečake i devojčice od 13 do 17 godina starosti, za mladiće i devojke (juniore i juniorke) od 15 do 20 godina starosti, za muškarce i žene (mlađe seniore i seniorke) od 15 do 23 godine starosti, za muškarce i žene (studente i studentkinje) od 17 do 28 godina starosti, za muškarce i žene (seniore i seniorke) od 15 do 35 godina starosti i naravno za muškarce i žene (veterane) koji se dele na starosne grupacije - muškarci (od 36 do 39, od 40 do 44,od 45 do 49, od 50 do 54, od 55 do 59, od 60 do 64, od 65 do 69, od 70 do 74, od 75 do 79, 80 godina i preko) i žene (od 35 do 39, od 40 do 44, od 45 do 49, od 50 do 54, od 55 do 59, od 60 do 64, od 65 do 69, od 70 godina i preko). Dizanje tegova je takmičarski sport koji se nalazi na programu svih velikih planetarno-sportskih događaja kao što su:
• Letnje olimpijske igre
• Letnje olimpijske igre mladih
• Mediteranske igre
• Letnje univerzitetske igre (letnja univerzijada)
• Letnje pan-američke igre, Svetske veteranske igre
• Kontinentalne (evropske) veteranske igre
• Letnje veteranske pan-američke igre.

U dizanju tegova pored izuzetne snage potrebno je imati i poznavati tehniku dizanja tegova. Dizači tegova, pored snage, moraju veliku pažnju da posvete tehnici dizanja tegova. Tehnika je najbitniji aspekat dizanja tegova, jer se bez nje dizač tegova može trajno povrediti i ne postići očekivane rezultate. Odmor od vežbanja je podjednako bitan. Izraz "dizanje tegova" se obično odnosi na samo treniranje za takmičenje, u procesu treninga se jačaju glavne mišićne grupe potrebne za takmičenje, stiče kondicija i priprema srce za veliki napor. Zbog takvih rezultata i mnogi drugi sportisti u svoj trening uključuju slične vežbe. Međutim, ako se neispravno rade, ove vežbe mogu dovesti do poremećaja fizičkog zdravlja, pa je potreban iskusan trener i oprezno i postepeno vežbanje.

Olimpijska disciplina u dizanju tegova se sastoji od dva dela. U prvom delu se teg diže iz jednog poteza sa zemlje do iznad glave, a u drugom delu se, uglavnom sa većim težinama, teg diže do iznad kolena u jednom trzaju pri čemu se obično spušta na kolena da bi sebi olakšao, zatim diže na ramena opet spuštajući se prema zemlji i praktično dižući teg nogama, i na kraju uvis, opet se pomažući nogama. Dizači tegova raspoređeni su u osam kategorija za muškarce (do 56kg do 105+kg) i sedam za žene (do 48kg do 75+kg). Kao i u disciplinama snage i u dizanju tegova za regularnost pokušaja zadužene su tri sudije koje nadgledaju proces. Princip suđenje je isti, kada takmičar postigne cilj, svaki sudija podigne belu zastavicu, ako smatra da je pokušaj uspešan. Kada bar dvojica sudija tako označe uspešno dizanje, ono se smatra ispravnim. Ako sudija smatra da dizanje nije bilo ispravno, on to označi crvenom zastavicom. Tegovi se moraju podići bar do nivoa koljena u roku od 60 sekundi. Ako takmičar dva puta za redom pokušava da digne teg, dozvoljeno je 135 sekundi za drugo dizanje.

Težinske kategorije u dizanju tegova po uzrasnim i grupacijama na nacionalnim, kontinentalnim i svetskim takmičenjima
Mladi od 13 do 17 godina starosti

• dečaci - do 50kg, do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg i preko 94kg telesne težine
• devojčice - do 44kg, do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg i preko 69kg telesne težine telesne težine
Juniori od 15 do 20 godina starosti

• mladići - do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg, do 105kg i preko 105kg telesne težine telesne težine
• devojke - do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg, do 75kg i preko 75kg telesne težine
Mlađi seniori od 15 do 23 godine starosti

• muškarci – do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg, do 105kg i preko 105kg telesne težine
• žene – do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg, do 75kg i preko 75kg telesne težine
Studenti od 17 do 28 godina starosti

• muškarci – do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg, do 105kg i preko 105kg telesne težine
• žene – do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg, do 75kg i preko 75kg telesne težine
Seniori od 15 do 35 godina starosti

• muškarci – do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg, do 105kg i preko 105kg telesne težine
• žene – do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg, do 75kg i preko 75kg telesne težine
Veterani

• muškarci – do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg, do 94kg, do 105kg i preko 105kg telesne težine
• žene – do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg, do 69kg, do 75kg i preko 75kg.

Težinske kategorije u dizanju tegova na velikim sportskim događajima

Na letnjim olimpijskim igrama, mediteranskim igrama, letnjim pan-američkim igrama i letnjim univerzitetskim igrama (letnja univerzijada), težinske kategorije i za muškarce i za žene su seniorske kategorije. Na letnjim olimpijskim igrama mladih od 16 do 17 godina starosti kategorije za dečake su do 56kg, do 62kg, do 69kg, do 77kg, do 85kg i preko 85kg telesne težine, dok za devojčice važe kategorije do 48kg, do 53kg, do 58kg, do 63kg i preko 63kg telesne težine.

Najstariji takmičari i takmičarke u dizanju tegova smatraju se majstorima ovog sporta i oni imaju svoje svetsko prvenstvo i svoja kontinentalna prvenstva kao i svoju olimpijadu u ovom sportu koja se održava svake treće godine, odnosno godinu dana pre održavanja zvaničnih letnjih olimpijskih igara. Takođe, veterani u dizanju tegova nalaze se na programu veteranskih svetskih, veteranskih kontinentalnih (evropske) i letnjih veteranskih pan-američkih igara. Veteranske svetske igre održavaju se svake treće godine odnosno godinu dana nakon zvaničnih letnjih olimpijskih igara, a veteranske kontinentalne (evropske) igre održavaju se na svake dve godine. Težinske kategorije i za muškarce i za žene veterane su seniorske kategorije na svim ovim takmičenjima, a uzrasne grupacije za veterane na veteranskoj olimpijadi su kao na svetskim i kontinentalnim veteranskim takmičenjima, dok su uzrasne grupacije na veteranskim svetskim igrama, kontinentalnim veteranskim igrama (evropskim) i letnjim veteranskim pan-američkim igrama sledeće:
Veterani u muškoj konkurenciji

• od 36 do 40 godine
• od 41 do 45 godine
• od 46 do 50 godine
• od 51 do 55 godine
• od 56 do 60 godine
• od 61 do 65 godine
• od 66 do 70 godine
• od 71 do 75 godine
• od 76 do 80 godine
• od 81 godina starosti i preko

Veterani u ženskoj konkurenciji

• od 36 do 40 godine
• od 41 do 45 godine
• od 46 do 50 godine
• od 51 do 55 godine
• od 56 do 60 godine
• od 61 do 65 godine
• od 66 godina starosti i preko

Dizanje tegova i borba protiv dopinga na takmičenjima i van sportskog borilišta

Internacionalna Federacija za dizanje tegova i sve kontinentalne federacije vode veliku borbu protiv upotrebe nedozvoljenih sredstava na sportskim takmičenjima i van sportskog borilišta. Mere koje preduzimaju dizači tegova su veoma rigorozne i daleko su ispred ostalih sportova na planeti jer je ovaj sport veoma ugrožen od stane globalnog farmaceutskog lobija i raznih tajnih individualnih laboratorija. Internacionalna federacija za dizanje tegova je za sada jedina međunarodna granska federacija koja svoje takmičare i takmičarke koji su pozitivni na doping testu kažnjava merom udaljenja sa nacionalnog i internacionalnog sportskog borilišta na četiri godine, a ako im se to ponovi u daljem nastavku sportske karijere i doživotno se udaljavaju iz sporta. Takođe, kažnjavaju se i treneri takvih takmičara i takmičarki i to odmah doživotno. Kažnjavaju se i celokupne nacionalne reprezentacije i njihovi lekari merama udaljenja sa velikih takmičenja, a ako je potrebno takve reprezentacije dobijaju i doživotno isključenje iz sistema međunarodnog sporta.

Neprekidno se u toku jedne takmičarske godine na svim meridijanima sveta organizuju stručni skupovi, kongresi, seminari, sinpozijumi i okrugli stolovi zajednički sa Međunarodnim olimpijskim komitetom i Svetskom anti-doping agencijom namenjenim sportistima, njihovim trenerima, klubskim lekarima i lekarima i fizioterapeutima nacionalnih reprezentacija, radi njihovog što boljeg upoznavanja i stručne edukacije o stepenu rizika i velike štetnosti po organizam sportista prilikom korišcenja nedozvoljenih sredstava. Internacionalna federacija za dizanje tegova ima i posebno odeljenje za borbu protiv dopinga u sportu koju čine njeni interni anti-doping kontrolori koji putuju po svetu i rade takozvane "nenajavljene doping kontrole" kako nacionalnih reprezentacija, tako i individualno klubova širom sveta, radi što većeg stepena zaštite ovog sporta i njegovih sportista, trenera i lekara od sigurnog ambisa.

Kompanije za proizvodnju olimpijskih tegova i prateće opreme za trening i takmičenja u dizanju tegova



Da bi neka kompanija, koja proizvodi tegove iz bilo kojeg dela sveta mogla da se aktivno uključi u dizanje tegova kao takmičarski sport, mora prvo da dobije licencu za proizvodnju i distribuciju takve opreme od strane Internacionalne federacije za dizanje tegova i Međunarodnog olimpijskog komiteta, te da svake godine plaća licencu Internacionalnoj federaciji za dizanje tegova. Kontrola kvaliteta i bezbednost proizvoda je ono na čemu najviše insistira i Medjunarodni olimpijski komitet i Internacionalna federacija za dizanje tegova. Iz tih razloga veoma je malo proizvodjača koji ispunjavaju tako stroge kriterijume, a najpoznatiji sa licencama i za trening i za takmičenja su Eleiko iz Švetske, Uesaka iz Japana, Werksan-sport iz Turske, ZKC company i DHS sport iz Kine i York iz Sjedinjenih Američkih Država. Kompanije koje imaju licence za proizvodnju tegova i prateće opreme samo za trening su Leoko iz Finske, Bohemia iz Češke, Roma-sport company iz Italije, Palinnii-sport iz Francuske i Challenge sport company iz Indije. Najpoznatija kompanija za proizvodnju sportske odeće i obuće za dizače tegova je Adidas iz Nemačke.



kdtjedinstvo.

Настанак и развој дизања тегова

Једна од основних карактеристика спорта јесте такмичење. Дизање тегова је велика драма где је најважније победити самог себе. Једна је од ретких спортских грана где судија не може прогласити победником некога ко то није заслужио. Слободно судијско уверење је минорног карактера, спортиста је подигао, или није подигао тег изнад главе, а до данас на великим међународним такмичењима није забележен ни један већи инцидент у коме је погрешна судијска одлука била од значајног утицаја на такмичарски пласман.

Килограм је симбол дизања тегова. Неки резултати из прошлости и данас су недостижни. Осамдесетих година XIX века су забележени бројни светски рекорди:

Американац Адам Коркоран је 04.10.1873. године, тег тежине 5,44 кг потискивао десном руком 14000 пута.



Канађанин Луис Кир (1863-1912) је 18.01.1892. године, тег тежине 247 кг подигао изнад тла са малим прстом. Успео је да неколико сантиметара од земље подигне са обе руке 862,2 кг, са једном руком 448,6 кг, а са једним прстом 252,3 кг.

Макс Даутиџ је постигао следеће рекорде: за 1 сат је извео 2290 чучњева, за 2 сата 4200 чучњева, за 3 сата 6000 чучњева; са 37,5 кг је извео 300 чучњева, са 50,0 кг 200 чучњева, са 65,0 кг 150 чучњева, са 70 кг 100 чучњева, а са 100 кг 67 чучњева; на једној нози је извео 103 чучња, са 80 кг 39 чучњева на левој нози , а на десној 41 чучањ.

Свет је био збуњен снагом, а стручњаци техником коју је крајем XXвека демонстрирао најјачи Баскијац Иганцио Перурена.

Пред 5000 гледалаца, на подијуму на коме се одржавало Европско првенство у дизању тегова, 01.05.1984. године у Виторији, Игнацио је за 3 минута, три пута левом руком подигао камен тежак 200 кг на раме и после трећег подизања, са теретом на рамену, попео се на такмичарски подијум, руковао са Анатолијом Писаренком и спустио камен. Непосредно пре тога, Перурена је са обе руке подигао камен тежак 260 кг три пута на раме.

Овај баскијац је познат по следећим рекордима: са обе руке је четири пута за пет минута подигао четвороугаони камен изнад главе тежак 285 кг; једном руком је подигао цилиндрични камен тежак 240 кг; за један сат и четрдесет седам минута је цилиндрични камен тежак 200 кг, користећи само једну руку, подизао 60 пута.

Експерти ове спортске гране још увек се нису усагласили где је граница између дизања тегова као “манифестације снаге” и дизања тегова као спорта. Међутим, сви су сагласни да је модерно дизање тегова настало осамдесетих година XИX века и да се може говорити о другом веку историје модерног дизања тегова. Почеци дизања тегова, као савремене спортске гране, налазе се у Аустрији, Русији, Немачкој и Уругвају.Из дизања тегова су настале још две спортске гране: боди билдинг и дисциплине снаге (поwерлифтинг).
С обзиром на то да су ове две спортске гране када су настајале организационо биле слаба, да је постојало више федерација које су организовале такмичења и представљале тај спорт у свету, МОК је бригу о њима препустио Међународној федерацији за дизање тегова, као једној од настаријих спортских федерација и уједно спортској грани из које су настала та два спорта.

Дизање тегова се налази на програму Олимпијских игара од 1896. године. На првим играма, на такмичењу у дизању тегова, учествовало је 8 такмичара из 5 земаља.

Такмичења у дизању тегова нису одржана на Олимпијским играма 1900. године у Паризу, 1908. године у Лондону и 1912. године у Стокхолму. Олимпијске игре нису одржане 1916, 1940. и 1944. године. Такмичење жена у програм Олимпијских игара је укључено од 2000. године у Сиднеју.
Више година се водила дискусија око тога које такмичење треба означити као прво званично Светско првенство. До Олимпијског конгреса у Лос Анђелесу 1984. године, сматрано је да је прво светско првенство у дизању тегова одржано 1922. године у Талину. Међутим, на основу истраживања и на предлог Владана Михајловића, за прво Светско Првенство званично је прихваћено такмичење одржано 1898. године у Бечу, док се данас за прво Светско првенство сматра такмичење одржано у Лондону 1891. године.
Прво европско првенство је одржано 1896. године у Ротердаму. Прво јуниорско светско првенство је организовано 1975. године у Марсељу, а прво светско првенство за жене 1987. године у Дејтона Бичу.

Дизање тегова у Србији у периоду од 1857. до II светског рата.

Такмичења “ко може више подићи” су веома стара. Половином XIX века почиње организован развој дизања тегова у земљама западне Европе и Русије.

У Србији, у неким грађанским друштвима, у то доба се такмичи у дизању бакрача (бакарни котао) пуног воде и дизању камена. Стеван Тодоровић (1832-1925) је 1857. године основао “Прво Српско друштво за гимнастику и борење” у оквиру кога се развијало вежбање са теговима.



Друштво је 1891. године променило име у Београдско гимнастицко друштво “Соко”, да би се пред I светски рат ујединило са Гимнастичким друштвом “Душан Силни” и добило назив “Савез соколских друштава Душан Силни”.

У Сомбору, 1880. године, Александар Шане Деметровић поставља темеље спорта у том граду. Један од основних спортских реквизита које је користио били су тегови. У периоду од 1894. до 1896. године у Сомбору је боравио др Петар Тадић, велики стручњак за дизање тегова оног времена.
У Суботици, 1880. године, браћа Вермеш (Лајош, Нандор и Бела) у Суботичком спортском друштву развијају дизање тегова.
Владан Ђорђевић (1844-1930) је 1882. године основао “Београдско грађанско друштво за гимнастику и борење” у коме се вежбало и дизање терета. Од команданта београдске тврђаве, Богићевића, набављена су ђулад која су коришћена за вежбање снаге. Најистакнутији вежбачи са теговима били су Љубомир Петровић и Емерих Штајнлехнер.
Београдско гимнастичко друштво “Соко” је организовало 30.11.1890. године “гимнастицко вече” на коме су учествовали и дизачи тегова: Лазар Савић, Јован Стојановић, Љубомир Станојевић.
На освећењу заставе гимнастицког друштва “Душан Силни”, 1897. године у Београду, организовано је такмичење у дизању тегова од 50 кг. Победник је био Радисав Јовановић из Београда. Ван конкуренције је наступао Сретен Пашић, директор гимназије и председник гимнастицког друштва “Душан Силни” из Параћина. Он је подигао у вис бучицу од 50 кг три пута.
Крајем 1909. године у Београду, Александар Цатовић оснива клуб “Милош Обилић”. У клубу се вежба рвање и дизање тегова.
У Прагу је 1912. године одржан 6. Чешки свесоколски слет. На слету су учествовали, како је забележила тада штампа, и “Срби из Зајечара и освојили су 11. место”. Такмичили су се Драгиша Нејић, Драгутин Ђорђевић и Војислав Димитријевић у дворуцном потиску тега од 50 кг што више пута.
У Првом Југословенском спортском алманаху дат је списак клубова чланова Тешко – атлетског савеза Југославије. У следећим клубовима, са територије Србије, вежбало се дизање тегова:

“Новосадски атлетски клуб”, Нови Сад
Шпортни клуб “Јуда Макаби”, Нови Сад
“Сенчански атлетски клуб”, Сента
“Сенчанска јеврејска омладина”, Сента
“Раднички спорт клуб”, Сомбор
Сомборски југословенски шпортски клуб “Аматер”, Сомбор
Сомборско југословенско шпортско удружење “Аматер”, Сомбор
“Сомборско шпортско удружење”, Сомбор
Шпортски клуб “Ферум”, Суботица
Атлетски клуб “Конкордија”, Суботица
“Суботичко атлетско ногометно друштво”, Суботица
Шпортски клуб “Косово”, Велика Кикинда
Шпортски клуб “Кадима”, Велики Бечкерек
Железничарски атлетски шпорт. клуб “Славија”, Велики Бечкерек

Након формирања савеза 1921. године почиње веће интересовање за дизање тегова.

Дизање тегова у Србији у периоду од 1948. до данас

Иницијативни одбор за формирање тешкоатлетског савеза Србије и тешкоатлетског одбора Београда формиран је 3. августа 1949. године.

Одбор за оснивање тешко атлетског Савеза Србији сачињавали су: Милан Ерцеган, Ђока Вељковић, Миладин Поповић, Бранко Тегелтија, Гојко Бабић, Јован Ружић, Никола Адамовић и Фрањо Фишер.

Међутим, и пре овога су дизачи тегова са територије Србије учествовали на организованим такмичењима. У Љубљани је 11 јула 1948. године одржано I првенство Југославије за сениоре. На њему је учествовало три такмичара из Србије, сви из “Милиционара” из Новог Сада.

До те године евидентирано је четири клуба за дизање тегова у читавој Републици и 9 судија са положеним испитом. Већ 1949. годинебилојерегистрованоосамклубова, 1950. годинедевет, а 1966. годинедеветнаест. Надан 1. априла 1966. годинебилоје 495 регистрованихтакмичарауСрбији.

Прво првенство Србије за сениоре је организовано 19.06.1949. године у Новом Саду. Тада се такмичило у шест категорија. Победници на првом првенству Србије за сениоре, по категоријама били су:

бантам, Александар Русић 200,0 кг (60,0 60,0 80,0)
перолака, Слободан Сивац 190,0 кг (60,0 55,0 75,0)
лака, Шандор Тот 195,0 кг (60,0 60,0 75,0)
средња, Даворин Шоштарић 240,0 кг (75,0 70,0 95,0)
полутешка, Шандор Тома 245,0 кг (70,0 75,0 100,0)
тешка, Ференц Граца 240,0 кг (65,0 75,0 100,0)

Оснивачка Скупштина тешко атлетског савеза Србије одржана је 18. јуна 1950. године у Београду. У оквиру савеза радила су два одбора, за рвање и дизање тегова.

Екипна и куп такмичења Србије одржавају се од 1956. године. Прво првенство Србије за старије јуниоре одржано је у Новом Саду 25.05.1958. године. Прво првенство за млађе јуниоре одржано је у Инђији 23.03.1974. године. Такмичења за жене се одржавају од 2005. Године, а за ветеране повремено. У периоду до 1985. године (В. Михајловић, 1985а), по броју титула државних првака истичу се Марко Острогонац, Владимир Зрнић, Златко Миловац, др Ђура Кермеци, Душан Мирковић. У периоду од 1948. до 1992. године, дизачи тегова из Србије освојили су највећи број медаља на сениорским екипним првенствима Југославије. Од укупно 2461 додељене медаље, дизачи тегова из Србије освојили су 1086 медаља (44,13%), из Босне и Херцеговине 599 (24,34%), из Хрватске 464 (18,85%) и Словеније 312 (12,68%). Као тренери и спортски радници, посебно су се истакли браћа Корхец, Миодраг Јовановић, Михајло Антонијевић, Ерих Шпајзер, Ђура Кермеци, Стипан Верт, Милан Маширевић, Владан Михајловић, ВојиславИлић и др.

Након формирања СРЈ, ДЗСЦГ и осамостаљивања Србије, Савез Србије за дизање тегова наставља континуитет чланства у Међународној федерацији за дизање тегова.

Миле Стојановић је 1945. године основао КДТ ‘”Динамо” из Панчева. Фузијом фискултурног омладинског клуба “Јован Микић – Спартак” и ”Радничког” 1947. године у ”Радничко фискултурно друштво Јован Микић – Спартак”, Суботица добија спортско друштво са 17 секција. Једна од секција је била дизање тегова. Самостална спортска организација, КДТ ”Спартак” постаје 1959. године. Алек Хубер оснива 1947. године КДТ ”Нови Сад”. Слободан Сивац оснива КДТ ”Срем” у Сремској Митровици 1949. године. Секција тешкоатлетског клуба ”Партизан” формирана је 15.05.1950. године у Београду, а 1961. године секција прераста у клуб. ТАК ”Банат” у Зрењанину, оснива Тоша Нишагачин 1953. године. КДТ ”Херкулес” из Бача је основан 1953. године. Боривој Лалић 1956. године оснива КДТ ”Јединство” у Новом Бечеју. При ДТВ ”Партизан” у Инђији је 1960. године основана секција за дизање тегова која је касније прерасла у КДТ ”Железничар”. У оквиру тешкоатлетског кллуба ”Сента”, Раде Вукотић 1961. године оснива КДТ ”Сента” из Сенте. Данашњи КДТ ”Дубочица” из Лесковца је основан као секција при ДТВ ”Партизан” 1962. године. КДТ ”Партизан” из Кикинде 1963. године оснива Белић Војица. КДТ ”Млади радник” из Пожаревца је настао као секција за дизање тегова при ДТВ ”Партизан” 1963. године. Одлуком Генералштаба ЈНА 1963. године, формирана је школа за телесно васпитање ЈНА у Београду и Шибенику са циљем окупљања свих ондашњих врхунских спортиста у Југославији који су се налазили на одслужењу војног рока. Највише успеха су постизали дизачи тегова који су чак освајали титуле шампиона Југославије и екипног првака Србије. У нишу је 1966. године формирана секција за дизање тегова ДТВ ”Партизан” у Нишу. Из ове секције је настао КДТ ”Ниш”. КДТ ”Раднички” из Сомбора је настао 1965. године. У Малом Зворнику је 1966. године основан КДТ ”Рекорд”. КДТ ”Омладинац” из Змајева је основан 1966. године. КДТ ”Вождовац” је формиран 1977. године у Београду. КДТ ”Црвена везда” је основана 1997. године.

Већи број клубова за дизање тегова је основан након 1998. године: Камен, Титан Џим, Домино Лукс, Импулс, Шварц, Дача, Спорт Актив, Студент и др.

За следеће клубове нису могли да се пронађу подаци о години њиховог оснивања: Милиционар – Нови Сад, Еђшег – Бачка Топола, Наша крила – Земун, Пољопривредник – Биково, Партизан – Темерин, Симпо – Врање, Јединство – Стара Пазова (први назив клуба је био Јединство – Голубинци, затим Јадран – Голубинци), Братство – Ада, Бачка – Мол, Јединство – Бачко Петрово Село, Радник – Врбас, Младост – Апатин, Бродарац – Мачванска Митровица, ТАК Победа – Петроварадин, ФАМ – Нови Сад, Лиман, Цемент – Беочин, ТАК – Челарево, ТАК Партизан – Србобран, Обилић – Кнежевац, Слобода – Горњи брег, ТАК – Бездан, Ударник – Стара Моравица, Партизан – Палић, Пролетер – Чока, Нафта – Велика греда, Еђшег – Мали Иђош, КДТ Техничка средња школа – Суботица и један клуб из Чантавира који је наступао на Првенству Југославије 1954. године (нажалост, нема информација о имену клуба). Ови клубови више нису активни, осим КДТ Симпо из Врања и КДТ Јединство из Старе Пазове.

dizanje.

Шампиони



Од 1950их до 1980их година многи шампиони су потицали из бившег Совјетског Савеза и источне Европе. Анкета коју је Удружење спровело 1982. године представила Томија Кона као најбољег у историји. Томи Коно је заступао Сједињене Америчке Државе, постављајући 26 свјетских рекорда, освајајући 2 златне медаље на олимпијади (1952. и 1956.) и олимпијску сребрну медаљу (1960). Василиј Алексејев из Совјетског Савеза је 80 пута поставио свјетски рекорд и освојио двије златне медаље током 1970их и сматра се најбољим икад дизачем тегова у супертешкој категорији. Од тада, дизачи тегова из Ирана, Грчке и Турске су постизали велике успјехе на међународном нивоу. У историји дизања тегова, само четири дизача тегова су успјела да освоје три златне медаље на олимпијади. Наим Сулејманоглу из Турске, Пирос Димас и Каки Какијашвили из Грчке и Халил Мутлу из Турске.

Олимпијска дисциплина



GIF-анимација дизања избачајем

Олимпијска дисциплина се састоји од два дијела. У првом дијелу се тег диже из једног потеза са земље до изнад главе, а у другом дијелу се, углавном са већим тежинама, тег диже до изнад кољена у једном трзају при чему се дизач обично спушта на кољена да би себи олакшао, затим диже на рамена опет спуштајући се према земљи и практично дижући тег ногама, и на крају увис, опет се помажући ногама.

Три судије надгледају процес. Када такмичар постигне циљ, сваки судија засвијетли бијелим свјетлом. Када бар двојица судија тако означе успјешно дизање, оно се сматра исправним. Ако судија сматра да дизање није било исправно, он то означи црвеним свјетлом. Тегови се морају подићи бар до нивоа кољена у року од 60 секунди. Ако такмичар два пута за редом покушава да дигне тег, дозвољено је 135 секунди за друго дизање.



GIF-анимација дизања трзајем

Рекорди



Рекорд за категорију мушкараца до 56 kg тежине је 305 kg, а за мушкарце преко 105 kg тежине је 472,5 kg