Gradinar, lični sluga, ujedno i baštovan.

Pesma je oblikovana u dijalogu, pesnik zapravo želi da služi ženi u koju je zaljubljen.

Želi da ga više ne šalje u borbe, pobede, već da je stalno tu, uz nju, da joj uredjuje vrt, stazu kojom se šeta, da je ljulja na ljuljašci, puniće joj kandilo mirisnim uljem.

Jedina “nagrada” koju je tražio jeste da je drži za ruke, miluje noge, tabane, da je ljubi.

Molba mu je uslišena.

Pesnik želi da iskaže ljubav, ali se ne usudjuje, jer se boji da će biti ismejan. Boji se da će ona posumljati u njih, da mu se možda neće vratiti istom merom.

Gradi surovi zid oko sebe! Ne može da bude pored nje, jer će mu srce iskočiti, a ni da je ostavi, jer će tada otkriti njegov kukavičluk.