Brojevi su promenljiva nesamostalne imenska vrsta reči koji označavaju broj ili koliko ima onog što označava pojam uz koji brojevi stoje. Brojevi se dele u tri vrste.

1. Osnovni brojevi

Osnovni brojevi označavaju koliko ima pojmova koje imenica označava.

dva čoveka, tri žene, pet đaka, dvanaest muškaraca

Osnovni brojevi jedan, dva, tri i četiri se menjaju po padežima i imaju deklinaciju, ali u savremenom govoru i za ove brojeve možemo čuti da su nepromenljivi (primer: Imam dva sina). Brojevi od pet pa nadalje su nepromenljivi. Osim stotina, hiljada, milion, milijarada koje imaju samo funkciju brojeva, ali su zapravo imenice.

2. Redni brojevi

Redni brojevi označavaju u kom se redu nalazi pojam koji označava imenica uz koju broj stoji.

prvo mesto, treća nagrada, sedmi sprat, deseti čovek

3. Zbirni brojevi

Zbirni brojevi označavaju zbir pojmova koje imenica označava. Najčešće se odnose na imenice koje označavaju mlada bića.

troje jagnjadi, dvoje dece, dvadesetoro prasadi

Deklinacija osnovnih, rednih i zbirnih brojeva

nominativ: dva; drugi; dvoje
genitiv: dvaju; drugoga; dvojega
dativ: dvama; drugome; dvojemu/dvoma
akuzativ: dva; drugoga; dvoje
vokativ: dva; drugi; dvoje
instrumental: dvama; drugim; dvoma
lokativ: dvama; drugom; dvoma

Писање бројева

Основни и редни бројеви могу се писати цифрама, али збирни се могу писати само словима:

један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет... — 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10...
први, други, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми, девети, десети... — 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.... (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X)
двоје, троје, четворо, петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо...

Иза редних бројева пише се тачка уколико су написани арапским цифрама — 1. а када их пишемо римским цифрама, подразумева се да су редни (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, осим у изузетним случајевима када се и иза њих може написати тачка). Уколико после редног броја написаног арапским цифрама следи неки знак интерпункције, тачка се губи .

Вишечлани/сложени бројеви (24, 853/ XXIV) када их пишемо словима, што се чини само изузетно, пишу се одвојено (двадесет (и) четири, осамсто/осам стотина/ педесет (и) три/ двадесет (и) четврти). Наравно, то важи и за збирне бројеве, који се само словима и могу писати (педесет (и) осморо, шестсто/шест стотина (и) двоје). Везник и се у свим овим случајевима може и не мора писати. Распрострањена грешка писања оваквих бројева спојено, проистиче из обичаја да се на чековима, уплатницама итд., из безбедносних разлога дотични бројеви често пишу спојено, што никако не правда такво писање.

Такође, број 600, словима можемо писати као шестсто или шест стотина. Распрострањена је грешка шесто. Шесто је заправо VI тј. 6. (нпр. село) по реду.