Narodne poslovice

С

С брда с дола
С ким си такав си
С коња на магарца
С пола језика (рећи, казати) — полугласно, тихо (рећи, казати)
Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља
Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај
САД остатак света држе као таоце
Сад смо квит
Сакрио се у мишију рупу
Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам
Само нек комшији цркне крава
Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита
Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође
Свагђе је добро, али код куће је најбоље.
Свак за се козе пасе!
Свак по себи суди о другоме.
Свака батина има два краја
Свака будала има своје весеље
Свака журба је спора
Свака је шала пола истине
Свака књига има своју судбину.
Свака мука за времена, а срамота завијека
Свака птица своме јату лети
Свака камена глава, једним ударцем чекића се разбија
Сваки је почетак тежак
Свако има права колико има моћи.
Свако је своје среће ковач
Свако чудо за три дана
Свећа је свећа ако је слепац и не види
Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
Свуда пођи, кући дођи.
Сиротињо, и Богу си тешка
Сит гладном не верује
Слабо слови, али добро лови.
Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Споља је гладац, а изнутра јадац
Спрам свеца и тропар, спрам андјела и крила
Снага на уста улази
Смрзо сам се ко пичка
Срећан је онај који седи у својој кући
Срце оће, а дупе клокоће
Стари вук, маладо месо тражи
Срдитом попу празни бисази.
Сребрно седло не чини добра коња
Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
Срећан је онај који седи у својој кући.
Стари вук, пасја спрдачина.
Старије је јутро од вечери
Старост је болест од које свако умире.
Сто људи, сто ћуди
Страх је већ пола несреће.
Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.

Т

Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
Тврд је орах воћка чудновата,не сломи је ал зубе поломи.
Тамница је за људе начињена
Терао зеца па истерао вука
Тешко волу у јарму и човеку у најму.
Тешко дому у ком нема слоге
Тешко земљи куда прође војска
Тешко је добро видети, а ласно га познати
Тешко је дуго добар бити
Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
Тешко је шуту са рогатим бости се
Тешко коњу ког слепци терају
Тешко ногама под лудом главом
Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека
Тешко свету кад се луде појуначе
Тешко свуда своме без својега
Тешко томе ко за туђом памети иде
Тиха вода бријег рони.
Тражи хљеба преко погаче
Трипут кроји, једанпут режи.
Туђа рука свраб не чеше.
Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
Туђе је слађе.
Туђе се козе прцале, а мог јарца боле јаја.
Туђина је свуђе иста.
Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо
Тукле се јетрве преко свекрве.
Тумара ко пијан по помрачини.
Туп као уд.
Туп ко будак.
Туцао му лук на глави

Ћ

Ћераћемо се ми још
Ћирилица нема ћелава, а латиница имаде
Ћутање злата вреди
Ћутање је злато
Ћути аветињо једна
Ћути и покри се ушима
Ћути као прасе кад пиша у воду (из Шумадије)
Ћути, ту си где(ди) си
Ћорава му посла!
Ћути,да не урекне зло!
Ћути,добро није!
Ћути и гледај своја посла.
Ћути ко говедо.
Ћути ко курва.
Ћути ко мула.
Ћути ко ћутук.
Ћути и пливај даље!
Ћутање је злато а говорење сребро.
Ћорава му срећа.
Ћар поjео вајду.

У

У вину је истина.
У гладним очима сваки је комад мали.
У ког је нож, у тог је погача
У ког су овце, у тог је и планина
У кога је погача у тога је и нож
У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.
У невољи не треба плакати, него лека тражити
У ратара црне руке, а бијела погача
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд
У стара глава, у млада снага
У стара крвника нема новог пријатеља
У текућој води муљ не лежи
У туђем оку види сламку, а у своме греде не види
У шуму дрва носи
Уз мало може бити доста, а у доста мало
Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде
Ум царује, а снага кладе ваља
Умро ко ради, умро ко не ради
Утопљеник се за сламку хвата
Уздај се у се и у своје кљусе
Учење је светлост.
Учини добро, не кај се; учини зло, надај се

Ф

Фале му два краја и средина.
Фалим те Боже!
Фали му једна даска у глави.
Фркће ко покисо коњ.
Фабрика је кошница са много трутова
Фали ми пет да начиним шест
Фали му даска у глави
Фудбал воде паметни, а гледају луди
Фудбал се не игра за публику него за новац
Фркће од беса.

Х

Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће
Хајдучке куће нема
Харем је брак са највише рупа
Хартија и ћуприја трпе све
Хвали га ко Циганин коња
Хвали село, а живи у граду
Хвалте ме уста да вас не поцепам(подерем)
Хвала ти до неба!
Хвала ти ко брату!
Хвалим те Боже!
Хвали се ко Црногорац.
Хвалити на сва уста.
Хвата змије туђим рукама.
Хвата муву на сирће.
Хвата се у коло, а не уме да игра
Хватач муња голим рукама.
Хладан ко стена.
Хладан ко шприцер.
Хлеба и игара.
Хлебом га душмани хранили!
Хлеб ти се огадио!
Хоће ватру која непече.
Херој надживи себе
Хиљаду зашто хиљаду зато
Хлеб јести - није мајсторија; хлеб пећи - мала је мајсторија; а хлеб зарадити - то је највећа мајсторија
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
Хранитељ је као и родитељ
Хтела би да се јебе ал' да јој не уђе
Хоће га сваки ђаво.
Хоће хлеба преко погаче.
Хоће хлеба без мотике.
Храбрима срећа додаје руку.
Храбре срећа прати!

Ц

Цар над царом увек се нађе
Царска се не пориче
Цару царево а богу божје навјек и амин
Цвет је најлепши док је неубран.
Црногорци не љубе ланце
Целом свету не можеш угодити!
Цигани ти кућу кућили!
Цару царево,нама наше.
Црн му образ!
Црно раде а још црње мисле.
Цело лето једна шљива,и она црвљива.
Цар далеко,а Бог високо.

Ч

Часна смрт прослави вас живот
Чаша иза чаше, а иза чаше истина
Чега се мудар стиди, тим се луд поноси
Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.
Често малена варница велику ватру ужеже
Четири ствари могу да униште цовека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
Чија сила, тога и правда.
Чије јуне, онога и уже
Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.
Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.
Чини другом што је теби драго да ти се учини.
Чист рачун, дуга љубав
Чисти рачуни - добри пријатељи.
Чистоћа је пола здравља
Човек без слободе, к’о риба без воде
Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
Човек има само оно што даје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Човек се до смрти учи
Човек се нада док год је душе у њему
Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
Човјек све дава за образ, а образ ни за шта
Чувај беле новце за црне дане.
Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
Чувај се оних који кроз смех уједају.
Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
Чувај се тихе воде и пса који ћути.
Чутуром се преграби и највеће буре

Џ

Џаба ти свила и кадифа.
Џабе је и сирће слатко.
Џабе му је, да дуби на глави.
Џин на стакленим ногама.
Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
Џаба га било!
Џаба ти супа кад је слана.
Џаба им.

Ш

Шета се по оштрици ножа
Шило за огњило
Шољу млека па у кревет
Шта вреди знање без радње
Шта зна дете шта је петсто кила
Шта ко мисли, о оном и сања
Шта ко чини све себи чини
Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка
Шта могу кад волем да кољем(речено на свињокољи)
Шта освета чини
Шта се хоће то се може
Што више силе, више и зла.
Што данас не потрошиш, то си стекао.
Што их мање титраш то те више спопадају
Што их паса лаје, да сваки уједе, зло
Што је баби мило то јој се и снило
Што је брзо то је кусо
Што је већа птица, веће јој гнездо треба
Што је више брдо, то је дубља доља.
Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
Што је свачије, то је ничије.
Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити
Што људи имају више, то више желе.
Што мачка коти, миша лови.
Што не знаш питај онога ко зна
Што не умеш поправити, немој ни мењати
Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима
Што си рад да сам знаш, не говори ником
Што смије поп, не смије ђак
Што срце не запази то ни очи не виде
Што ти је живот - тражиш од правде руку, добијеш ногу
Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота
Што ти мени попујеш
Што тријезан мисли, (то) пијан говори
Што у кући треба, цркви се не даје
Што у муз то у гуз
Што ходаш кад можеш да пузаш
Што човек више живи, више и зна
Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније
Шуга и љубав се не могу сакрити
Шугава овца све стадо ошуга
Шупаљ си ко црквено звоно
Шупље је испод неба
Шупљу главу и ветар носи

Волети неког значи оставити му довољно простора да расте.


*
Времену се ваља покоравати.

Covek se pozna u tri slucaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.


Bolje je s mudrim plakati, nego sa budalom pevati.


Ko laze za tebe, lagace i protiv tebe.


Ko zeli da peva, uvek ce naci pesmu.


Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.


Onome, ko ume da ceka, vremenom sve dolazi.


Reci su kao pcele, one su istovremeno i med i zaoka.


Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da se umiljava.


Ucenje je svetlost.


Ljudi se najvise muce zbog hleba i ljubavi.


Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.


Izreke su ukras govora.

Hrabrog sreća hoće.


( Srpska poslovica )

Bolje je ne obećati nego reč ne održati


( Srpska poslovica )

Strah tera čak i starce da trče


(Nemačka izreka)

Bivši prijatelj gori je nego neprijatelj


(Ruska narodna izreka)

Bogataš u tuči nastoji sačuvati lice, a siromah kaput.


(Ruska poslovica)

Nesta blaga, nesta prijatelja.


(Narodna poslovica)

Čuvaj se besa strpljiva čovjeka.


(Narodna izreka)

Narodne izreke i poređenja čoveka sa biljkom
Kako je narod kroz narodne izreke i poređenja povezivao neke ljude sa osobinama biljaka. Šta znači kada se kaže Šupalj kao bukva?


POREĐENjA



Narodne izreke i poređenja čoveka sa biljkom - Drkće kao prut!Poređenja (sa „kao“, „kako“ i „kano“) vrše se skoro uvek u odnosu na čoveka: porede se njegove osobine i svojstva sa karakterističnim osobinama i svojstvima naročito životinja i bilja, prirodnih pojava i nebeskih tela.

Poređenja su po takvoj svojoj ulozi neobično zahvalna, ekspresivna, živopisna i poetska građa, od koje postaje jak i sažet, figurativan, ponajpre metaforičan izraz. Po svojoj kakvoći i nameni poređenja stoje na prelazu između govornih izraza doslovnog i govornih izraza prenesenog značenja (Obraz mu je kao đon; Lepe mu se novci za ruke kao med za usta, itd.).

U poređenjima čuvaju se i pojedine geografske oznake i istorijske uspomene (Obilazi kao kiša oko Kragujevca, Prošao kao Janko na Kosovu, itd.); i osobine i karakterne crte pojedinih ličnosti i narodnosti (Lukav kao Latinin, ***** kao Turčin, Šeta se kao Grk po praznom dućanu itd.); pa i tragovi starih izbledelih i iščilelih paganskih verovanja (Lep kao vila, Prazna (kuća) kao vilina pećina, Crven kao vampir, Jak kao vjedogonja, Čupava kao veštica, Teško kao mora, itd.).

Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije. Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun; zelen kao jed, jogurida; šaren kao detlić, leptir; i dinamička, izvedena od istih: pobeleo kao ovca itd.

Prava poređenja su više stvarna i ozbiljna, a suprotna šaljive i ironične namene.

Poređenja nalazimo i kao uspelu živopisnu sliku i kao zahvalan pesnički začin u svim rodovima književnih ostvarenja, naročito u narodnim pesmama i pričama, a njih ima i u poslovicama i govornim izrazima (kletvama, zakletvama i blagoslovima), i u bajalicama i zdravicama.
Poređenja su često u upotrebi i kao poslovice (Promeće se kao odža kroz ponjavu, Prošao kao Petronije na Brajićima itd.). Zato je potrebno praviti razliku između poređenja koja su samo to — i onih poređenja koja pored toga imaju i poslovično značenje (Hud kao i lud, Hranitelj kao i roditelj itd.).

Poređenja su vrlo ekspresivna frazeološka građa i s pravom ih treba ubrojati u njen ponajvredniji deo kao stilska i poetska sredstva višega reda.


Narodna poredjenja čoveka sa biljkom

Visok kao bor.

Vitak kao jela.

Drkće kao prut.

Žuti se kao smilje.

Zarumenio se kô jabuka.

Zdrav kao dren.

Ispucale mu ruke kao borova kora.

Leže kao snoplje.

Leti kao kunina.

Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne.

Ođeven kao cvijet.

Ođeo se kao kaćun.

Okitio se kao gora listom.

Opravio se kao lipa u proleće.

Osta jedan kao panj u lazinu.

Porastao kao konoplja.

Pun besede kao šipak zrna.

Pući će kao nenačet kesten (u vatri).

Raste kao vrba.

Rumen kao ruža.

Sâm kao suvo drvo u planini.

Suv kao vejka.

Tanka kao konopljika.

Utanjio se kao stari dub u lazini.

Šupalj kao bukva.



Izvor: Antologija narodnih umotvorina – Milivoje V. Knežević

Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečovjeka do čovjeka.

Gdje se konji biju i igraju,tu magarcu nigdje mjesta nema.

Sve se znade šta je i kako je:svako djelo dođe na vidjelo.

Ko želi da pjeva, uvijek će naći pjesmu.