Bizarne moći kraljice: Elizabeta II slavi dva rođendana i vlasnica svih delfina u Velikoj Britaniji


Tačno je da je uloga kraljice Velike Britanije uglavnom ceremonijalna, ali Elizabeta II i dalje ima veliku moć. Neki aspekti te moći su pokazatelj toga da svet još nije odustalo od monarhije, a neki su u najmanju ruku bizarni.
Kraljica je vlasnica svih labudova na Temzi

Tehnički, svi neobeleženi labudovi pripadaju Kraljici, iako Kruna demonstrira svoju ulogu samo u određenim delovima Temze.

Danas se ta tradicija ogleda u jedinstvenom običaju hvatanja i prstenovanja labudova, koji se potom ponovo puštaju u divljinu. “Love” ih stručnjaci obučeni u tradicionalne uniforme u pratnji zvaničnog obeleživača.
Kraljica je vlasnica svih delfina u britanskim vodama

Svi kitovi i delfini koji plivaju oko Ostrva u vlasništvu su suverena i to prema odluci iz 1324. godine kada je Britanijom vladao Edvard II.

Kraljica može da vozi bez vozačke dozvole

Vozačke dozvole se izdaju u kraljičino ime, a ona ostaje jedina osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu kojoj nije potreba dozvola da vozi, a njena kola ne moraju da imaju ni registarske tablice.

Kraljica se odlično snalazi za volanom, budući da je naučila da vozi još tokom Drugog svetskog rata, kada je upravljala vozilom hitne pomoći. Zahvaljujući dobroj obuci, ume da zameni i svećice.

Kraljica ima dva rođendana

Kada ste monarh jedne države, jedan rođendan nije dovoljan. Kraljičin zvanični rođendan slavi se jedne od subota u junu, iako je njen pravi rođendan 21. aprila.

Kraljica poseduje privatni bankomat

U podrumu Bekingemske palate instaliran je bankomat iz čisto praktičnih razloga. Kraljica ima karticu banke „Coutts“, jedne od najprestižnijih u Britaniji.
Kraljica ima ličnog pesnika

Pesnik laureat je počasna titula koju Britansko društvo dodeljuje pesniku “čiji je rad od nacionalnog značaja”. Kad je ta titula prvi put uvedena, kraljičin pesnik dobijao je 200 funti godišnje i buteljku vina. Sada lauret dobija bure šerija.
Kraljica ima mogućnost da sruši australijsku vladu

Budući da se nalazi i na čelu Australije, kraljica ima određenu nadmoć u odnosu na vladu te zemlje. Na primer, 1975. kraljičin predstavnik u toj zemlji ser Džon Ker otpustio je premijera, a tri sata kasnije i parlament. Izbori su morali da se u celosti sprovedu.

Osim Velike Britanije i Australije, kraljica vlada Antigvom i Barbudima, Bahamima, Barbadosom, Belizeom, Kanadom, Grenadom, Jamajkom, Novim Zelandom, Papuom Novom Gvinejom, Sent Kitsom i Nevisom, Svetom Lucijom, Sent Vinsentom i Grenadinima, Solomonskim ostrvima i Tuvaluom.

Svi su članovi Komonvelta, odnosno, nekadašnje britanske kolonije.

Ona je i na čelu crkve

Kraljica Elizabeta II je i na čelu Anglikanske crkve koju je ustanovio kralj Henri VII nakon odvajanja od katoličanstva u 16. veku.

Njena zvanična titula je “braniteljka vere i vrhunski vladar Anglikanske crkve”. Ona takođe ima moć da postavlja biskupe i nadbiskupe.

Zanimljivo je da naslednici krune ne mogu biti druge veroispovesti. Na primer, ako bi princ Čarls poželeo da pređe na islam, ne bi mogao da nasledi tron.

Kraljica ima i određena istorijska prava i privilegije. Ovo su samo neke od njih:

Vojvoda od Atola mora da ružama pospe stazu kojom kraljica prolazi svaki put kad mu ona to zatraži. Poslednji put to se desilo za vreme vladavine kraljice Viktorije. Nije poznato da li ruže moraju biti neke određene boje.

Ako kraljica prođe pored Kidveli zamka u Velsu, kućepazitelj joj mora ponuditi zaštitnika u punom oklopu. Istini za volju, zamak je ruina, pa se ovo pravilo ne primenjuje.

Vlasnik Folisa mora isporučiti, na zahtev, grudvu snega u sred leta.

Grad Gločester plaća korišćenje kraljevske zemlje pravljenjem džinovske pite od mesa jegulje.

(B92)