Otac Tadej (19. oktobar 1914 — 13. april 2003), rođen kao Tomislav Štrbulović, bio je poznati srpski iguman koji je napisao poučnu knjigu „Kakve su ti misli, takav ti je i život“ u kojoj govori o duhovnom životu. Bio je iguman manastira Vitovnica od 14. aprila 1962. do kraja marta 1972. godine.

Otac Tadej rođen je 1914. godine u selu Vitovnica u zemljoradničkoj porodici. Zamonašio se 1935. godine u manastiru Gornjaku. 14. jula iste godine bio je rukopoložen u čin jerođakona. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u manastiru Rakovica. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Neverovatna proročanstva oca Tadeja: Do sada se sve obistinilo



Sveti srpski prorok i veliki bogovidac, isposnik i utešitelj srpskog naroda, starac Tadej Vitovnički, koji se upokojio 2004. godine, ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, o Crnoj Gori, o Kosovu, o Bosni i Hercegovini, o mnogim ljudima i događajima koji će se uskoro zbiti.

Osam godina pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, otac Tadej je rekao: "Šiptari će proglasiti nezavisnost. Ali, to će biti protivpravno i bitno je samo da srpski političari nikada to ne potpišu. Jednog dana, posle velikih stradanja u koje će upasti Srbija i čitav srpski narod, zbog bogoodstupništva srpskih vlastodržaca ali i jednog dela naroda, ipak će doći do ujedinjenja najvećeg dela Srba. Srbija će se osloboditi i DOS vladara. (čiju politiku starac Tadej nije simpatisao). I Amerika i Zapad će Srbe ponovno goniti. Ipak, posle velikih srpskih stradanja (ovo je govorio posle 1999), iznenada, Amerika i Zapad će doživeti strahoviti poraz, pa će se sva njihova vojska povući sa Kosova. Tada će Srbi, za veoma kratko vreme osloboditi svoju duhovnu kolevku i Šiptara više nikada tamo neće biti. Ni jednoga."

Još nekoliko proročanstava starca Tadeja.

Govorio je da će Crna Gora da se odcepi i postane nezavisna. Takođe je govorio da će udar na srpski jezik biti silan u Crnoj Gori i da će bezbožna vlast udariti i na Srpsku Crkvu.

Neki građani koji su navodno imali direktan susret sa ocen Tadejom kažu da im je rekao da će u Crnoj Gori u jednom trenutku početi građanski rat, a na kraju i rat sa Šiptarima.

Jednom čoveku iz Nikšića koji je stalno išao kod starca Tadeja rekao je da ne kupuje stan u Nikšiću jer još nije pravo vreme, i da Crna Gora uskoro postaje nezavisna te da će za Srbe biti veoma teško.

Ipak, opet je rekao da će Srbi na kraju, posle velikih stradanja pobediti, ali da će cena pobede biti veoma velika.

Najveći udar biće na SPC u Crnoj Gori i Mitropoliju na Cetinju.

Na kraju, kako je govorio starac Tadej, Crnu Goru će miriti ljudi iz Srbije, i ona će na kraju ponovo ući u sastav jedinstvene srpske države.

Čak je govorio da će i mošti Svetog Vasilija Ostroškog jedno vreme morati da budu prebačene iz Ostroga na sigurnije mesto. Toliko će biti teško u jednom trenutku.

Tadej je govorio da će Mila Đukanovića ubiti sami Crnogorci, oko njega, i da će u građanskom ratu u Crnoj Gori biti žrtava.

Najopasniji i najžešći udarac ipak će na kraju doći od Šiptara koji će napasti Crnu Goru. Stradanja će biti velika, ali konačna pobeda ipak na strani Srba iz Crne Gore.

- Tako sam slušao od drugih da je govorio starac Tadej o budućnosti Crne Gore, a očigledno je da su se neke stvari već i dogodile, piše jedan anonimni građanin.

Starac Tadej nije govorio vremenski potpuno precizno, ali dovoljno precizno jeste govorio.

Naime, on je govorio da će Crna Gora na referendumu da se odcepi od Srbije i postane nezavisna, i to uskoro. I pogodio je.

On se upokojio 2004, a 2006. Crna Gora je postala nezavisna.

Tako je govorio i da će Kosovo postati protivpravno nezavisno, ali da to nije toliko važno, koliko je važno da mi nikada ne potpišemo tu nezavisnost i da se pokajemo za neke stare srpske grehe koje i sada ponavljamo.

Govorio je da su ti gresi pre svega, necrkvenost, čedomorstva, psovke, spiritizam, sujeverja, razvrat, preljube, neverstva supružnika jedno drugome, ne držanje postova, ne držanje molitve, sodomija, pogrešno vaspitavanje dece, neposlušnost i prkos dece prema roditeljima...

Govorio je i da će Amerika uskoro pući kao balon, i da će tek posle kraha Amerike, Zapada i NATO-a, Srbi da oslobode Kosovo, jer će se NATO povući sa Kosova pre toga, i Šiptari će biti strahovito brzo poraženi, tako da više neće biti ni jednog Šiptara na Kosovu.

Što je tragično, rekao je da će Srbi da se vrate Bogu tek posle žestokog stradanja, i da će Zapad ponovo i vojno ratovati protiv Srbije.

Bio je otvoreno protiv politike DOS po mnogim pitanjima, i govorio je da su mnogi u DOS otvoreni antisrbi i nesrbi, koji uništavaju Srbiju.

Govorio je da će i Vojvodina da krene putem separatizma, uz pomoć Zapada, i da će u Vojvodini i Beogradu biti najteže, a najsigurnije u Centralnoj Srbiji.

Što se tiče Srba u Republici Srpskoj, starac je rekao da će se i oni na kraju, posle oslobođenja Kosova, Crne Gore i Vojvodine, pridružiti ujedinjenoj srpskoj državi.

A evo i još jednog proroštva koje je jednom Nikšićaninu R.K. navodno rekao lično starac Tadej.

Ovaj Nikšićanin je otišao kod starca sav prestavljen jer je sanjao neki veoma upečatljiv san, gde je video prenos moštiju Svetog Vasilija iz Ostroga na jedno skrito mesto.

- Tačno znam i koje ali zbog antisrba u CG neću reći, piše anonimni autor.

Bio je veliki zbeg naroda, na hiljade ljudi, a on vidi sebe u snu kako zajedno sa nekim svojim prijateljima čuva Sveti Ćivot Svetog Vasilija Ostroškog.

Kada je pitao starca da li je to neki istiniti san, ili demonska obmana, starac mu je blago rekao: "Zaista će doći ti strašni dani u Crnoj Gori, kada će se i narod i Svetac Vasilije morati povlačiti na sigurno mesto. I zaista ćeš i ti biti čuvar Svetog Ćivota. Tačno je i naveo mesto gde će biti zbeg naroda srpskoga i gde će se jedno vreme čuvati mošti Svetog Vasilija Ostroškog, piše anonimni autor.

Istom Nikšićaninu je strac rekao da ne kupuje stan u Nikšiću, jer će uskoro da dođe do velikih razaranja grada i nesigurnih vremena.

Autor teksta koji je prenet na portalu pogledi.rs kaže da je čuo da je Tadej govorio da Evropskom unijom upravlja sam Satana.

Pitali su ga ljudi kako starče. On im je rekao sledeće: "U jednoj kružnoj prostoriji okupe se najveći kapitalisti iz Evrope i njihovi političari koji ih slušaju, i oni zajedno direktno prizivaju Satanu. Ta prostorija je u skoro potpunom mraku. Satana im stalno direktno daje upustva. Čak im otvoreno Satana kaže - Dok ne ukinete Pravoslavlje i dok se ne prekine Sveta Liturgija ja neću moći da uspostavim svoju vlast u čitavom svetu", piše u tekstu na pogledi.rs.

Oni zato i napadaju najneposlušnije pravoslavne narode Srbe i Ruse. Tu je najviše Svetih liturgija. To je glavni razlog zašto gone Srbe i Srbiju, jer smo još uvek u jednom delu Hristovi, piše on.

Tadej je navodno mnogo voleo Ruse i govorio je da oni imaju veliki dar pokajanja kakvog kod Srba retko ima. Govorio je da se treba stalno moliti, biti smiren i dobar, voleti bližnje, biti poslušan roditeljima i u mislima. Prvi duhovnik u manastiru mu je bio Rus koji se zvao Amvrosije, u manastiru Miljkovo kraj Morave.

Biće mnogo opasno, u jednom trenutku doći će do skoro totalnog kraha Srbije, biće puno stradanja, ali posle svega doći će do ujedinjenja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

Kosovo će biti bez Šiptara. To je često ponavljao strac Tadej, piše odbor obavešte autor teksta.

Tadej je takođe navodno govorio da se ne kupuju kuće pored velikih reka, i da treba ulagati u nekretnine, u kupovinu zemlje i objekata u Srbiji, pre svega Centralnoj.

Pogotovo je govorio da se izbegava kupovina kuća u Vojvodini i Beogradu, a ako već neko hoće da kupi kuću ili stan u Beogradu da to ne bude u centru niti pored Save i Dunava, već malo ka periferiji i dalje od velikih reka, piše nepoznati autor.

Starac Gavrilo je to objasnio zašto:

Pola Beograda biće poplavljeno, a pola će se urušiti sam od sebe jer je potkopan nekakvim tunelima. A i druga će ga nevolja snaći. Ljudi neće smeti ni ulicom slobodno šetati. Strah za svoje živote će osećati. Kad su ga pitali: Pa kako oče? Zašto? Ne znam rekao je, samo vidim kolone ljudi kako izlaze iz Beograda, nemojte tamo ići i budućnost počinjati, moraćete bežati iz njega.

Savetovao je svim gastabajterima da ulažu u nekretnine u Centralnoj Srbiji i da ne drže novac u bankama, jer će im to preko noći propasti, kad na berzama dođe do haosa.

Sve što vam ostane u bankama, govorio je strac, propašće vam.

Pogotovo je to savetovao Srbima u Americi, da ne gomilaju novac, već da se kupuju nekretnine i ulaže u Centralnu Srbiju, jer će im propasti ako im ostane u bankama.

Nikada nije podržavao politiku DOS, nazvavši je antisrpskom.

Govorio je i o kursu dinara, rekavši da se on drži na nerealnom nivou, i da se povlači svež novac iz opticaja, samo da bi srpska privreda bila bez krvotoka, jer je privreda bez dovoljno novca, kao čovek bez dovoljno krvi.

Pogledajte i snimak u kojem otac Tadej govori o propasti sveta i posledicama čipovanja.

Kakvim se mislima bavimo - takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe - eto nam mir. Ako su nam misli negativne - eto nam nemir. Mi tražimo pomoć od roditelja i kad ih zamolimo, oni raskrvare svoje roditeljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro.

Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo. Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: "Mir vam."

Gospod će vas nagraditi mirom ako se izmirite i okrenete Apsolutnom Dobru, a Apsolutno Dobro je Gospod Bog. On želi da mi imamo jednu božansku osobinu - smirenje je ta božanska osobina. Gde god smirenje caruje, bilo u porodici, bilo u društvu, ono iz sebe izvija mir i radost.

Duhovni zivot jeste aktivnost bez ucescaja culnih osecaja,koja je opisana kod svetih otaca.
Umovi svetih se uzdizu iznad materjalnog i grubeceg tela,i pocinju da gledaju,umno diveci se Bogu.
Ovo jeste stanje naslade buducim blagima,koje se daje,u slobodi besmrtnog zivota,u zivotu posle vaskrsenja,kada covecija priroda ne prestaje da se svagda divi Bogu...
I kako onda moze um da se udalji od lepote Bozije,i dali ce takvog da ozalosti smrt ili telesna potreba ili siromastvo,ili prepreke,ili nesavrsenstva prirode,ili okruzenje stihijama,ili susret sa drugima,ili camotinja,ili teskoce telesnog truda...
Jer nema kraja lepoti.

Сваки човек има свој задатак на земљи. Сваки листић, свака травка, сваки цветић има задатак, који треба да испуни. Ми се трудимо, али Бог одлучује, шта ће и како бити у нашем животу. И када Му захваљујемо за свој положај, тада се све сређује. Нема ничег незначајног, све је важно.

Сваки земаљски суд може да се подмити, а савест - Божији суд у нама не може ничим да се подмити, већ може само покајањем да се обнови.

Болести долазе због мисленог пада. Човек треба да буде свој лекар. Ако није миран, тих унутра, онда му залуд сви лекови и најбољи лекари.

Да будемо помирени са свима! Да не примамо увреде к срцу. Пусти то, данас нас увреди овај, сутра ко зна ко ће. Ми стално обраћамо пажњу на те увреде, а треба све то да савладамо миром. Да не примамо к срцу. И кад не примамо к срцу, онда непријатељ хоће да вређа, но ако се то одбија од нас, то не ремети наш унутрашњи мир, и после виде људи: вређају, вређају, па на крају дигну руке.

Није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да ли се свађају, да ли су добри или нису добри, за тебе они морају да буду светиња. Да би имала благослов Божији, да ти буде добро. Не смемо ни мислима вређати родитеље.

Мораш да опростиш свима из прошлости све, и непријатеља да загрлиш и нахраниш, излечиш и утоплиш.
Не смеш мржњом да одговараш на неправду јер када даш љубав за мржњу и та душа која шаље мржњу ће имати шансу да се поправи.

Mislio sam da svi monasi, sveštenici i episkopi imaju besplatnu blagodat. Kad ono, čoveče, toliko godina do sada sam proveo sa kaluđerima i sveštenicima a sreo sam
samo jednog kaluđera na kojem se primećivala besplatna blagodat. Samo jednog kaluđera!
Kod mirskih ljudi koji žive sa porodicama sreo sam mnogo više pojedinaca na kojima počiva besplatna blagodat. Dolazio je ovde kod mene jedan Bosanac iz Banjaluke koji živi u svetu i upražnjava Isusovu molitvu. On ima jednog svog školskog druga koji je porodičan čovek, ima decu, zaposlen je. Taj njegov prijatelj nije bio baš posebno
pobožan, ali je bio dobričina, dobra duša. Jednog dana oni tako pričaju i ovaj predloži: "Što se ti ne bi bavio Isusovom molitvom?". Prijatelj ga začuđeno pogleda i odgovori: "Bih, ali ne znam kako". "Ja ću te naučiti..." I ovaj ga pouči i dade mu brojanice. Za kratko vreme taj je njegov drug zadobio besplatnu blagodat i preobrazio svoju ličnost i porodicu. A ovaj toliko vremena upražnjava Isusovu molitvu, pa ništa... Posle nekog vremena taj čovek dođe ovde kod mene i priča mi: "Ne znam, oče,
neka me radost obasjala i neopisiv mir. Stalno čujem u srcu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga. Znam kakav sam bio, šta sam sve mislio, sada više ništa od toga nema u mojoj glavi. Imao sam grešne misli prema ženskom svetu, znao se naljutiti i za najmanju sitnicu, a sada, ne znam, ne mogu da se naljutim. Ne mogu ni da pomislim ono što nije dobro, i kada hoću, ne mogu. Ne znam šta se to desilo sa mnom.
Samo se radujem, u čitavom mome biću vlada neka neopisiva radost, i mir".
Dobio si besplatnu blagodat, kažem mu, i imaćeš je sve dotle dok misao svoju ne vežeš za neku ovosvetsku brigu. A ako to učiniš, najpre više nećeš čuti molitvu u srcu, a posle ćeš postepeno izgubiti mir i radost iz duše. Tada će opet da te muče teške misli ovoga sveta kojim vladaju demonske sile. Ako hoćeš da sačuvaš tu besplatnu blagodat, treba da se stalno moliš Bogu da bi molitvom odbio teške i turobne misli od svoga uma i tako sačuvao taj mir i radost koje sada osećaš.


(Sveti starac Tadej).

Kakve su ti misli takav ti je život!

Свети Јован Златоусти учи да свако зло потиче од нас самих, па тек онда од ђавола. Ако држимо ум свој будним и срце своје чврсто у вери, ђаво нема приступа у нама. Ђаво само излази у сусрет нашим сопственим злим помислима. Кад смо завидљиви, гневни, мрзимо неког и то често или дуже времена, ми сами отварамо прозор свога бића за ђавола. Он даље храни ове грехе и ми се онда од њих не ослобађамо лако. Некад тако огрезнемо у неки грех да он постаје наша друга природа и тада нас само Бог може спасти, и од нас самих и од ђавола.

Spaljivanje mrtvih nije hrišćansko delo.
To je delo savremenog sveta da bi sto manji prostor zauzelo telo. Ako je covek pobozno ziveo, telo je blagodacu Svetoga Duha osveceno, i kao telo ne sme da se spali.
Gospod nije stvorio telo da se spali. Zna se jos od praroditelja Adama da cim dusa napusti telo, treba prah prahu, treba staviti telo u zemlju, jer spaljivanje nije hriscansko delo.


(Sveti Starac Tadej).

Vidite i sami kako mi u porodici stvaramo harmoniju ili disharmoniju, zavisno od naših misli i želja.
Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekoj teškoći, on tim mislima stvara nemir, ne samo sebi, nego i celoj svojoj porodici.
Svi su u kući utučeni, nemaju mira niti utehe. On kao domaćin treba da zrači dobrotom, pa da se iz njega emituje na sve ostale u kući.
Takav smo mi misleni aparat.
U svoje vreme nisam znao da čovek ne sme vređati svoje roditelje, ni telesne ni duhovne. Mi ih ne smemo vređati ni svojim mislima. U svoje vreme nisam bio svestan,
da vređanje donosi teške posledice za sve nas. Ja sam mnogo stradao, zbog toga što sam svoga oca mislima vređao, i sada ne mogu da se nakajem zbog toga. Moj otac je bio miran, tih, krotak čovek, neverovatan dobričina. U svome životu nikada bolestan nije bio jer je uvek imao unutrašnji mir, pa su mu i organi radili bez opterećenja.
Ceo svoj život posmatrao je kao predstavu, kada ga neko vređa nije se vređao, bio je miran i tih. Ja bih bio sretan da sam njegovih karakternih osobina. Mi smo muškarci većinom na majke, dok su ženska deca na oca. Ljudi ne znaju zašto to tako biva, da se u jednoj porodici rađaju devojke, a u drugoj muška deca.
Ljudi to ne znaju, nemaju pojma, a Gospod nam je pokazao kako to i zbog čega. To mnogo zavisi od krvne slike
roditelja. Ako su im krvne slike slične, bivaju deca i ženska i muška, ali ako je majčina krvna slika jača, onda se muškarci rađaju, a ako je očeva krvna slika jača, rađaju se ženska deca. To se može na mnogo mesta videti. To se isto može videti i preko pčela. Pčelari dobro znaju da se matica jednom u životu pari sa drugom. Koja ugine nakon parenja, i ona u sebi nosi jaja. Dokle god u sebi ima seme i jedne i druge strane, rađa i radilice i trutove. Nakon dve godine pčelar mora da je odstrani, jer nosi samo trutovska jaja, samo muškarce, nema radilice.
Vidite, na mnogo mesta Gospod nam otkriva zašto se rađaju i muška i ženska deca. Bog nam sve otkriva, ali
potrebno je malo razmišljanja, jer mnogo je što tajno i mi ne umemo da shvatimo. Od naših misli biva dobro ili zlo, mir ili disharmonija u porodici, i oni koji su
pobožni žele uvek da budu dobri i mirni. Oni se trude, ali brige zemaljske često puta opterećuju čoveka. Gospod je sve naše brige uzeo na sebe, jer mi sebi pomoći ne
možemo, već samo komplikujemo stvari.


(Sveti starac Tadej).

Господ Исус Христос каже: ''Ако је људски број као морски песак, спашће се само шачица". Свако је позван. Много је позваних, али мало одабраних. Да се молимо Господу да будемо у реду Његових одабраних. Да нас не остави, јер ми смо слаби. Ми смо тако заљубљиве природе у овом свету. Нисмо као Анђели. Анђели се не заљубљују у твари. А ми, што год видимо да је згодно и по нашем укусу, одмах бисмо хтели за себе да придобијемо.
И чим придобијемо, ми брзо изгустирамо ту ствар. И само за кратко, и одмах прелазимо на други предмет. Желели бисмо нешто друго. А кад смо ми такви, шта да очекујемо од ближњих, кад смо и ми такви превртљивци? Час једно, час друго, час треће... Значи, треба да се запечатимо тамо где је оно што је непоколебљиво. Ми тражимо ослонац овде на земљи, а сваки ослонац нам се измакне. Немамо тог ослонца који ће да буде неизмењив, постојан. Једини такав ослонац је Господ. Он је неизменљив, исти у векове. И ко се нада у Њега, неће бити постиђен.

Ljudi su promenljivi kao vetar .Danas su za tebe ,sutra protiv tebe.
Ko moze vetar da zaustavi i ko moze svetu ugoditi?

Отац Тадеј о будућности Срба:
Старцу Тадеју се приписују свакојака пророчанства, и могућа и не могућа. Но, он је био свветоотачки трезвен човек, који је знао шта говори.
Ево једног писма које је послао као одговор на питање о судбини нашег народа.
Господу Омиљена Племенита Душо
У нашем народу нема покајања. Скоро половина Срба је некрштена, а и они који су крштени, непрекидно својим псовкама доказују да су непријатељи и мрзе Бога.
Господ кроз Пророка старозаветног каже: Ја сам тај Који опомињем грех родитеља на оне који мрзе на Мене.
Сад, сам зрело размисли и видећеш, да има више Срба који мрзе Бога него ли оних који Му се моле и траже милост и спас Србије и Срба.
Сами смо себе и један другога због безбожништва гурнули у пропаст. Добро је што се трудите на преводу предсказања, да би и ако малобројни које то интересује, сазнали у ком се времену налазимо.
Мир ти и радост и све најлепше од Господа и Пресвете Богомајке жели Архимандрит Тадеј и братија.

Наследство:
Грех је продати наследство. Може да се мења, компензује, њива за њиву.
Трећи светски рат преживеће само они који буду имали земљу.
Једино у шта треба улагати новац су некретнине, кућа, нека машина за рад (земља, имање са извором воде, шума).

Zivot je nas - decija igra, ali ne bezazlena nego gresna, zato sto, i pored svoga mocnog uma i poznanja cilja ljudskog zivota mi za taj cilj ne marimo i zanimamo se poslovima zaludnim i besmislenim. Dakle, zivot je nas neoprostiva decija igra: mi se igramo icem i picem i prekomerno nasladjujemo njima umesto da ih koristimo samo u meri neophodnoj za prehranu tela i odrzavanje telesnog zivota. Igramo se odelom, umesto da njime pristojno pokrivamo telo da bismo ga zastitili od stetnih uticaja stihija. Igramo se srebrom i zlatom, diveci mu se u tajnim skrovistima ili ga troseci na raskos i zadovoljstva, umesto da ga koristimo za preke potrebe, a suvisak da razdamo oskudnima.
Igramo se i stanovima svojim i najrazlicitijom kucnom opremom, bogato i otmeno ih njome ukrasavajuci, umesto da imamo samo siguran i pristojan krov nad glavom koji ce nas stititi od stetnog delovanja stihija, odnosno neophodno i prilicno pokucanstvo. Igramo se i svojim unutrasnjim darovima - umom svojim i mastom i recima, koristeci se njima samo u sluzbi greha i tastine ovoga sveta, samo u sluzbi zemaljskog i truleznog, umesto da ih pre svega i iznad svega, koristimo radi sluzenja Bogu i poznanja Premudrog Tvorca svake tvari, za molitvu, molenja i zauzimanja za druge i blagodarnost i slavoslov Gospodu i iskazivanje uzajamne ljubavi i postovanja. Igramo se i svojim poznavanjem svetske sujete i gubimo najdragocenije vreme za ovladavanje tim znanjem, a moc poznanja dana nam je zapravo za zadobijanje vecnosti. Igramo se cesto i svojom duznoscu, svojim obavezama, te ih olako, lijeno i nepravicno ispunjavamo i stavljamo u sluzbu sopstvenih zemaljskih planova. Igramo se i ljudskom lepotom, lepim ljudima i zenama, narocito muski svet lepsim i slabijim polom i koristimo ih cesto za razonodu sopstvenih strasti. Igramo se i vremenom, koje bi trebalo mudro da koristimo za "kupovanje" vecnosti, a ne za raznorazne zabave i zadovoljstva. Igramo se, najzad, i sobom samima, pretvarajuci sebe u prave idole, pred kojima se klanjamo i trazimo da se drugi klanjaju.


(Sveti starac Tadej).

Proslo je dosta vremena od tog doba, mada ne toliko da bi ova prica bila zaboravljena.

Na vrhu brda stajala je kuca bake Lenke ,kako su je mestani iz podnozja brda od mila zvali baka Lena.
Zivela je sama na toj visoravni, nije imala nikog ali su je svi u selu smatrali svojom bakom.
Jednog dana dok je baka sedela na svojoj terasi na planini ,ugleda neregularne Turske vojnike Basibozluk, koji su se priblizavali selu.
U svom dugom zivotu nekoliko puta se sretala sa njima i uvek je jedva zivu glavu izvukla.
Povika iz svog glasa da upozori mestane sela!
Uzalud starost ,strah i umor, nisu joj dozvoljavali.Pocela je panika hvatati a pred ocima su joj se vec prividjali uzasni prizori.Nemoguce je da sidje do sela .A i da sidje ,nebi stigla na vreme.
U jednom trenutku starica se okrenu ka svojoj kuci ,koja je stajala visoko na brdu i videla se iz svakog dela sela.
Brzo uze metlu upali je i baci na tavan svoje kuce.
Stara gradja buknula je velikom brzinom.
Naravno svi su mestani potrcali da gase kucu,i spasli se od skoro sigurne smrti.

Jedan od mestana upita baku ,pa vi ste da bi nas spasli zrtvovali svoju kucu?
Lena odgovori:COVEK JE KUCA,koju niko ne moze ponovo napraviti.Nisam vas ja spasla ,vec vasa dobrota i briga za jednu staricu.

ОНО ШТО БОГ СПОЈИ НЕ СМЕ НИКО ДА РАЗДВОЈИ
"Не пожели туђег брачника" је једна од Божијих заповести које стоје у Светом Јеванђељу.
То подразумева да на туђег брачног партнера или партнерку смемо да гледамо само као на брата или сестру са потпуним одсуством сваке страсти и блудне помисли и жеље. Јако је велики грех и сама помисао на туђег брачника а о спровођењу те помисли ни да не говоримо.
Господ је рекао веома јасно да сваки ум може да разуме "ПОЖЕЛЕТИ ТУЂЕ ВЕЛИКИ ЈЕ ГРЕХ, УЗЕТИ ТУЂЕ ОГРОМНА ЈЕ КАЗНА. ОНО ШТО БОГ СПОЈИ НЕ СМЕ НИКО ДА РАЗДВОЈИ"
Када дође до црквеног брака то је Божија промисао. Та особа се нама свиди и ми је заволимо али ту особу нам је сам Господ послао да се кроз брачни крст са њом спасавамо. Тако да колико год да нам је брак тежак ми никако не смемо да се разводимо и напуштамо ту Свету Заједницу, јер Господ има свој план са нама... Колико год тежак наш брачник био наш брак са њим није наша лоша одлука већ Божија воља да се тако спасавамо кроз трпљење. Уколико смо ми криви за лош брак морамо да се посветимо Господу, молитви, исповедању и причешћу, али у колико је наш брачник тај који ствара не склад у браку НЕ СМЕМО НИКАКО да га напуштамо и да се разводимо већ да се молимо за њега, и тражимо од Господа и пресвете Богородице да му отворе очи да спозна љубав и важност брака. Постоје само два разлога која нам допуштају прекид Свете Тајне Брака а то су : НЕВЕРСТВО БРАЧНИКА И УПОКОЈЕЊЕ БРАЧНИКА!
У случају прекида Свете Тајне Брака постоје само два пута у очима Господа а то је МОНАШТВО И БЕЛОМОНАШТВО! Једино у случају упокојења једног брачника дозвољено је само под строгим допуштењем поновно ступање у брак али боље је то избећи. Господ признаје само једну Свету Тајну Брака и на страшном суду поред једног човека не могу да стоје две жене или поред једне жене не могу да стоје два човека. Битно је шта Господ каже а не људи...тако да Господ не дозвољава два, три или више бракова. Ђаво прво удара на породице и покушава ту да унесе немир и разор и ако успе на тај начин пропадају душе брачника, оног који је пожелео туђег брачника и деце тих брачника. Највећу неправду уништене Свете Тајне Брака осете деца те породице.
Уколико ти се свиди и пожелиш туђег човека или жену одмах у корену сеци ту жељу и моли се Господу да ти да снагу да се излечиш од тих прљавих мисли. Јако је опасно за душу и даљи напредак твој и твоје деце ступити у контакт и однос са ожењеним човеком или удатом женом. Такав грех у главном пада на плећа твоје деце. Господ је том човеку дао жену да се са њом спасава и обратно и не смеш га пожелети и одвојити од Свете Тајне Брака. Тада ђаво управља тобом јер ни један анђео ти неће отворити очи и срце ка ожењеном човеку или удатој жени. Зато са првом спознајом таквих осећања према ожењеном човеку или удатој жени одмах тражи помоћ кроз молитву свога духовника, ту жељу исповеди, испости, горко се кроз сузе покај, причести се и дистанцирај од те особе ка којој те је ђаво водио. Много је лакше окајати грех од помисли него очистити га од већ учињеног дела.