Otac Tadej

О ДЕПРЕСИЈИ И ТУГОВАЊУ


Има у данашњем свету пуно депресивног света, људи који изгубе веру Оптерећује човек себе мислима које му нису потребне и не може ништа учинити, он може размислити добро, али учинити добро опет без Бога не може, добро можемо учинити само Божанском енергијом, јер једино Бог је добар. Хвала Богу што је свуда присутан и помаже сваком, и оним слабим и оним јаким. Свима је помоћ потребна. Када вас ухвати туга не треба се много секирати ни бринути се. Шта ће бити са нама, како ће бити, ако би то мислили не би имали мира. Бог се брине. Како буде воља Божија тако ће бити, не вреди мислити, ако се бавите добрим мислима имаћете мир. Ако мислите биће ово, биће оно, онда сами себи погоршавате расположење, немате ни мир ни спокој. Доста нам је свакодневних невоља јер не знам колико да је човек физички здрав, ипак има недостатке. Ниједно биће није савршено, са Богом можемо бити савршени а без њега не можемо. Али пошто је он Љубав, кад му се обратимо срцем, ево нам помоћи одмах.

U naše vreme mladi zuzimaju čudan stav: oni bi da uče a da ne pohađaju školu( često učestvuju u školskim štrajkovima i sl.), da imaju visoka zvanja bez napornog rada i da svoje fakultetske diplome dobiju u kafićima u kojima sede i zabavljaju se.

Rak nije zarazan ni prelazan.

Gospod je otkrijo tajnu kako se leci rak.Hranom se unose otrovi u organizam,pa ga hranom treba i leciti.Oni koji imaju rak,ne treba da jedu meso!To je osnovno.I treba da piju vodu sa izvora.

Mesa se dele na bela i crvena,u crvena mesa spada i piletina.Bela mesa su riblja mesa i ona su zdrava.Riblje meso je mnogo zdravo!
Crvena mesa su djubre.Ona hrane celije raka,od njih prosto bujaju.
Bila su vremena kada su se mogla jesti i crvena mesa,ali zbog silnih otrova,vise meso ne treba jesti.Truju nas sa svih strana i iz vazduha.
Ako pijete cesmensku vodu,i ako ne jedete meso ne mozete ozdraviti,jer je duplo vise hlora u njoj nego sto sme da bude.
Meso zamenjuje kopriva.Ona je jaka.Najbolje je brati kad dostigne visinu od 10 do 15 centimetara.Koristi se kao caj u corbi i testima.
Treba je osusiti za zimu da se i onda ima,narocito kada je post.
Zene je suse i zimi stavljaju u kuvani pasulj na primer.
Vazno je jos jesti sto vise svezeg voca i povrca.
Svaka kuca treba da ima na stolu rende i da domacica renda,sve sveze da se jede,cvekla ,sargarepa ,crne i bela rotkva,celer i td.
Kuva se corba od crnog luka ali se ne zaprzava.Corba od crnog luka se jede bez zaprske dok je bolest.Crni luk veliku sitost daje.(Na primer skuva se corba od crnog luka,sargarepe i celera,bez ulja i soli).
(Glavicu luka ,velicine limuna,zajedno sa smedjom ljuskom,iseci u male komade,lako przeni u ulju,a posle preko toga naliti pola litra hladne vode i kuvati dok se luk dobro ne skuva,na kraju dodati prirodan zacin,i dobro izmesati,procediti i uzimati samo bistru tecnost!

Kada je otac isao u Jerusalim ,cetiri sestre su mu sve rendale i sve mu sveze davale da jede i kaze lako je izdrzao put.
Niko ne treba da jede zamrznutu hranu iz zamrzivaca a kamoli bolesnik!Dok hranu zamrznete ,pa odledite,nista od toga nema.
Ako je hrana u frizideru stajala,ona je treci dan vec otrov!
Svaki dan kuvati sveze !Istog dana ako jedes hranu koja je ostala ,samo malo smlaci da ne prokljuca.
Vremena su se promenila i moramo da pazimo kako se hranimo jer je sve prskano.
Kupite na pijaci one male jabuke,neprskane jer su zdrave.Siromasni seljak nema para da kupi sredstvo za prskanje,pa na pijacu iznosi zdrave jabuke.Ove druge,svaku obavezno oljustite,nije dovoljno da se samo operu.
Paradajs jedite samo kada stigne po nasim bastama.Onda kada se deca gadjaju paradajsom.
Kafa je droga ,posle dve sekunda udara na glavni srcani misic.
zasto doktori piju kafu uvece? Da bi se rasanili.Ja ne pijem kafu,ali gosti vole samnom da popiju kafu , ja popijem s njima ponekad ,ali posle toga mi nije dobro.

Kad covek ima rak .Treba da se irigatorom sa obicnom mlakom vodom klistira.
Voda ide skoro do vrha stomaka i ispira otrove.
Doktori neznaju kako se dobija rak,oni zrace ljude,prevrcu ih ,operisu ih,daju im da jedu meso,zato se svi uplase kad cuju da neko ima rak,jer ljudi umiru od toga.


(Sveti starac Tadej).

Uzeti puno ljusaka od krompira(vise od pola kilograma),ali nikako da bude prskan i staviti u vodu da se kuva 10-15 minuta.
Skloniti sa sporeta, prekriti glavu carsavom i dobro se napariti.Udisati to 15 minuta.
Posle skuvati belog luka ,celog,oko pola kilograma 10-15 minutai opet se pariti ne isti nacin 15 minuta.
Ponoviti tri dana.Pocece sinusi da se ciste.Gnoj ce poceti da curi.
Ne na operaciju!


(Svetiti starac Tadej).

O odvikavanju od pusenja.
Ako hoces da prestanes da pu*šiš treba da se molis Bogu da te spase od greha pusenja i da jedes tri dana samo jabuke i nista drugo.Cetvrtog dana sam organizam vise ne podnosi nikotin.Treba potom imat cvrstu volju i ne zimati cigarete u ruke,pa da su od zlata,a ne smrdljive trave.


(Otac Tadej).

Čovek je otišao u berbernici da ošiša svoju kosu i sredi svoju bradu. Zatim je počeo razgovarati sa berberom o mnogim stvarima.

Osim drugog, oni su ćaskali i temu o Bogu. Berber je rekao: "Čoveče, ja ne verujem da Bog postoji kako što ti kažeš."

"Zašto kažeš tako?" Pitao je klijent.

U redu, to je mnogo lako; treba samo da izađeš na ulici da bi uvideo da Bog ne postoji. Reci mi, da postoji Bog, da li bi bilo toliko bolesnih? Toliko napuštene dece? Ako postoji Bog, niko ne bi patio od bolova. "Ja ne mogu zamisliti Boga koji može sve to dozvoliti." Klijent ja stao jednom razmisliti i nije hteo odmah da reaguje jer je bio zbunjen i nesiguran.

Berber ja završio svoj posao i klijent je napustio radnju. Odmah nakon toga, on je video jednog čoveka sa dugom kosom i bradom (videlo se da se taj čovek nije dugo brijao ili šišao kosu i bio je tako neuredan).

Klijent se opet vratio u berbernici i rekao je berberu: Znaš šta? Berberi ne postoje..

"Kako mogu da ne postoje? pitao je berber. Ja sam tu, ja sam berber."

"Ne!", uzviknuo je klijent. "Oni ne postoje, ako bi oni postojali, ne bi bilo tako neurednih ljudi koji šeću ulicama.

"Aa, berberi postoje, a šta možemo ako ti ljudi ne posete nas."

"Tačno tako!" Rekao je klijent. "To je poenta. Bog postoji , ljudi ne idu k Njemu i ne traže Njega, tako da oni trpe na ovom svetu.

Otac Tadej, jedan od najistaknutijih duhovnika novijeg vremena, rođen je kao Tomislav Štrbulović u okolini Petrovca na Mlavi.


Kao bolešljivo dete koje nije moglo da se bavi zemljoradnjom, roditelji su ga upisali na zanat, nakon čega je otišao u Beograd da radi.
Nakon 6 godina u Beogradu, teško se razboleo, a lekari su mu prognozirali još 5 godina života.
Zbog toga je odlučio da ode u manastir Miljkovo kod Svilajnca, gde je upoznao ruskog monaha, arhimandrita Ambrosija, uz kojeg se približio Bogu, a zatim i zamonašio. Ispostavilo se da je prognoza lekara o dužini života bila netačna, pa je otac Tadej poživeo punih 89 godina.
Preminuo je 2003. godine u Bačkoj Palanci, a iako je prošlo 12 godina od njegove smrti, njegove mudre pouke i poučne besede i dalje su inspiracija i zvezda vodilja mnogima.


Evo kako je govorio otac Tadej:
Kakvim se mislima bavimo – takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe – eto nam mir. Ako su nam misli negativne – eto nam nemir. Mi tražimo pomoć od roditelja i kad ih zamolimo, oni raskrvare svoje roditeljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro.
Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo.
Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: „Mir vam.“
Gospod će vas nagraditi mirom ako se izmirite i okrenete Apsolutnom Dobru, a Apsolutno Dobro je Gospod Bog. On želi da mi imamo jednu božansku osobinu – smirenje je ta božanska osobina. Gde god smirenje caruje, bilo u porodici, bilo u društvu, ono iz sebe izvija mir i radost.
Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.
Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.

Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, mi dobijamo utehu i snagu.
Ako se mi okrenemo Izvoru Života, Gospod će nam dati snage da učvrstimo u sebi misli pune dobra, jer dobre misli, dobre želje, daju mir i utehu svuda. Moramo se ( misleno ) izmeniti.
Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.
Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i spokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši.
Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.

„Profesor je rasejan. On je takav i takav!“ Moli da Gospod da blagog anđela i profesoru i tebi. Ako zavoliš profesora, tako ćeš lako odgovarati i dobiti ocenu. Kada se profesor i učenik pomire, među njima više nema (mislenog) rata.
Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem – neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.
Sveti Oci kažu: „Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti.“ Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodimo od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde – takvi prelazimo u večnost.

Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.
Mi možemo svašta raditi, ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina (ovde na zemlji) je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati i u tim dušama nema osobina ovoga sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom.
Pitali su Svetog Serafima Sarovskog: “Šta je cilj našeg života?” – “Vraćanje u naručje Oca Nebeskog.”
Mi remetimo mir. Gospod nas tada ostavlja sa našim mislima – eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu – ona više ne oseća stradanja.
Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Gospod kaže: „Ja sam taj koji začinje plod u utrobi majke.“
Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim. Gospod blagosilja brak. Potrebno je vreme da se popuni (broj) onih pavših anđela koji su otišli sa satanom, a Bog je i za njih, duhove zlobe, Bog. Oni su visokointeligentna bića, ali za njih nema ni mira ni pokoja.
Mi moramo tražiti utehu od bližnjih budući da smo stvoreni, ograničeni vremenom i prostorom, i ne možemo da damo beskonačno, ali tražimo beskonačno. Tražimo mir beskonačni, radost beskonačnu – sve beskonačno. Ali naši najblizi ne mogu sve da nam pruže. Svi smo ograničeni i u stalnom smo ratu sa zlim mislima, jer su pali duhovi puni zlobe (zli duhovi napadaju preko misli – ubacujući zle misli u čovekovu glavu).
Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo?

Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže.
Božija energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.

Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i spokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši.

Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.

„Profesor je rasejan. On je takav i takav!“ Moli da Gospod da blagog anđela i profesoru i tebi. Ako zavoliš profesora, tako ćeš lako odgovarati i dobiti ocenu. Kada se profesor i učenik pomire, među njima više nema (mislenog) rata.

Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem – neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.

Sveti Oci kažu: „Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti.“ Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodimo od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde – takvi prelazimo u večnost.

Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.

Mi možemo svašta raditi, ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina (ovde na zemlji) je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati i u tim dušama nema osobina ovoga sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom.

Mi remetimo mir. Gospod nas tada ostavlja sa našim mislima – eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu – ona više ne oseća stradanja.

Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Gospod kaže: „Ja sam taj koji začinje plod u utrobi majke.“
Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim. Gospod blagosilja brak. Potrebno je vreme da se popuni (broj) onih pavših anđela koji su otišli sa satanom, a Bog je i za njih, duhove zlobe, Bog. Oni su visokointeligentna bića, ali za njih nema ni mira ni pokoja.

Mi moramo tražiti utehu od bližnjih budući da smo stvoreni, ograničeni vremenom i prostorom, i ne možemo da damo beskonačno, ali tražimo beskonačno. Tražimo mir beskonačni, radost beskonačnu – sve beskonačno. Ali naši najblizi ne mogu sve da nam pruže. Svi smo ograničeni i u stalnom smo ratu sa zlim mislima, jer su pali duhovi puni zlobe (zli duhovi napadaju preko misli – ubacujući zle misli u čovekovu glavu).

Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo?

Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže.

Božija energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.

Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.

U Starom Zavetu piše: "Sine, daj mi srce svoje." Gospod je jedina uteha i anđelima i Svetima i svima koji Ga traže. On je jedini Beskonačan.

Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem- neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.

Sveti Oci kažu: "Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti." Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodimo od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde - takvi prelazimo u večnost.