8 najvećih misterija našeg planeta!

Mnoga pitanja vezana uz planet Zemlju aktualna su stotinama godina i ljudi na njih uporno traže odgovore. Donosimo 8 najvećih misterija.



(Dnevnik.hr)

1. Zašto smo svi 'mokri'?

Znanstvenici smatraju kako je Zemlja bila suha stijena nakon svog nastanka prije 4.5 milijardi godina. Postavlja se onda pitanje otkud je došla životno važna voda - H2O? Možda iz međuzvjezdanog sustava, prije 4 milijarde godina... Moglo ju je stvoriti razbijanje zaleđenih asteroida u zemljinu površinu. Tako su tijekom vremena mogle nastati rezerve vode. Još uvijek nije razjašnjeno nastajanje vode na Zemlji. Točnije, umotano je u misteriozno ruho upravo jer je iz tog razdoblja preostalo veoma malo stijena za proučavanje i dobivanje dokaza.



(Dnevnik.hr)

2. Što je tamo dolje u jezgri?

Legendarna zemljina jezgra ni danas nije potpuno istražena. Dugi niz godina bila je fascinacija i inspiracija pisaca i znanstvenika te su po njoj snimani filmovi i pisane priče. '40-ih godina prošlog stoljeća znanstvenici su bili uvjereni kako su se približili ovom misteriju i napokon ga riješili. Na primjeru meteorita proučavali su ravnotežu minerala u jezgri te donijeli zaključke o onima koji su nedostajali. Nagađali su kako željeza i nikla, kojih nije bilo u zemljinoj kori, sigurno mora biti u jezgri. No gravitacijska mjerenja '50-ih godina definirala su te procjene kao netočne. Jezga je bila presvijetla. Nagađanja i dalje traju.

3. Kako je Mjesec došao ovdje?

Je li Mjesec nastao od ogromnog sudara Zemlje i planeta veličine Marsa? Ovo je još samo jedno od pitanja koje muči znanstvenike. A ovu teoriju nisu baš svi prihvatili, upravo zbog njezinih nedostataka. Primjerice, kemijski sastav stijena sa Zemlje i onih s Mjeseca toliko se podudara da sugerira kako je Mjesec nastao od Zemlje, a ne od još nekog planeta.
Moguće je da se mlada Zemlja brzo vrtjela oko svoje osi i oko sebe raspršila dovoljno rastaljenih stijena koje su stvorile Mjesec.

4. Kako je nastao život?

Još uvijek nije jasno je li život nastao na Zemlji ili je nastao u međuzvjezdanom prostoru i donesen na naš planet putem meteorita.

Najosnovnije životne komponente - aminokiseline i vitamini, nađene su na ledenim zrncima unutar asteroida te u najekstremnijim uvjetima za život na Zemlji. Jedna od najvećih prepreka biologije je otkriti kako ti dijelovi formiraju život. Veoma otegotna je i činjenica što ne postoje fosilni tragovi zemljinih prvih stanovnika, koji su najvjerojatnije bili primitivni, poput bakterija.

5. Otkud dolazi kisik?

Naše postojanje dugujemo cijanobakteriji, mikroskopskim stvorenjima koja su pomogla u radikalnoj transformaciji zemljine atmosfere. Ove bakterije izbacivale su iz svog organizma kisik kao otpad i tako napunile atmosferu kisikom prvi put oko 2.4 milijarde godina. No to nikako nije bilo stabilno stanje.

U ostacima stijena jasno je vidljivo kako je razina kisika oscilirala 3 milijarde godina te se napokon stabilizirala prije 541 milijun godina. Pa se postavlja pitanje je li zapravo ova bakterija zaslužna za kisik koji udišemo ili je riječ o nekom drugom faktoru? Upravo je razumijevanje pomaka prema kisikom bogatoj Zemlji ključni čimbenik u dekodiranju povijesti života na našem planetu.

6. Što je izazvalo kambrijsku eksploziju?

Pojava složenog života u kambriju, nakon 4 milijarde godina od postanka Zemlje, označava jedinstvenu prekretnicu. Odjednom su se pojavile životinje s mozgom i krvnim žilama, očima i srcem. Odjednom se u ovom razdoblju, koje je trajalo od prije 542 milijuna godina do prije 488 milijuna godina, sve razvijalo brže nego u bilo kojem planetarnom razdoblju danas poznatom. Kao objašnjenje ovog fenomena ponuđen je skok u razinama kisika koji se dogodio neposredno prije kambrijske eksplozije.

7. Kada je počelo pomicanje tekstonskih ploča?

Tanke ploče prekaljenih kora sudaraju se na površini Zemlje stvarajući prizore prekrasnih zalazaka sunca iz planina i nasilnih vulkanskih erupcija. Geolozi još uvijek ne znaju kad su se tektonske ploče počele pomicati jer je većina dokaza uništena. Samo šačica sitnih mineralnih zrna - cirkona, preživjela je od 4.4 milijarde godina i upravo su oni otkrili znanstvenicima kako su već tada postojale prve stijene. Geolozima još uvijek nije jasno kako su se formirale stijene.

8. Hoćemo li ikada moći predvidjeti potrese?

Slično predviđanju vremena, može se otprilike nagađati i o pojavi potresa. No, točno utvrditi dolazak potresa zasad se pokazalo nemogućim. Čak i najveći eksperiment, koji je trajao 12 godina, nije uspio. Geolozi su tada predvidjeli potres u Parkfieldu (Kalifornija), za kojeg su mislili da će se dogoditi 1994. godine, a koji se zapravo dogodio 2004. Jedna od najvećih prepreka je činjenica što geolozi ne razumiju zašto uopće dolazi do potresa i zašto oni prestaju.

U 21. veku se zna da je gotovo sve moguće objasniti pomoću nauke. Neki od izuzetaka su fenomeni koji već decenijama zbunjuju stručnjake…

Neobična svetla Hesdalen
Stanovnici doline Hesdalen u Norveškoj već decenijama posmatraju neobična svetla koji se javljaju na noćnom nebu.
Nakon što se pojave, ona plešu u raznim pravcima i ponekad svetle u različitim jarkim bojama. Svetla je video veliki broj ljudi i više puta su zabeležena kamerom, pa njihova pojava nije sporna – zanimljivo je jedino to što naučnici nakon dugogodišnjih studija nisu uspeli da otkriju o čemu je reč. Jedno od nagađanja je da je to područje radioaktivno, a radijaciju nose čestice prašine koje eksplodiraju pri dodiru s atmosferom.


Drugo objašnjenje je da se cela oblast ponaša kao velika baterija, s obzirom na to da je jedna od dolina izuzetno bogata bakrom, a druga ima cinka u izobilju. Obe komponentne se mogu pronaći u bateriji, potrebna im je samo „kisela“ veza da bi zasvetlele. Reka na dnu doline sadrži sumpor, koji može da deluje kao izvor kiseline. Teoretičari zavere u tim svetlima, međutim, vide vanzemaljski uticaj.


Vilinski krugovi Namibije
Na pašnjacima južne Afrike, najvećim delom u Nambiji, postoji na hiljade misterioznih krugova koji se pojavljuju na poluplodnoj zemlji. U Nambiji stanovnici ove misteriozne krugove nazivaju „vilinskim krugovima“. Krugovi se pojavljuju na površini, a zatim nestaju nakon nekoliko decenija. Manji krugovi u proseku traju 24 godine, dok veći mogu da postoje čak i do 75 godina.
Na pitanje ‘zašto’ je vrlo teško odgovoriti, smatra doktor Volter Činkel, biolog sa Univerziteta u Floridi. Postoji nekoliko pretpostavki, a za sada nijedna od njih nije uverljiva.
Naučnici proučavaju krugove još od 1971.godine , ali još nema jasnih dokaza o njihovom uzroku.
Po narodnom verovanju lokalnog stanovništva, pravi ih zmaj koji živi ispod Zemljine kore, čiji vatreni dah stvara „mehuriće“ na površini zemlje. Druge hipoteze uključuju dejstvo termita, sofisticirani ekološki ineženjering…

Taos Hum
Reč je o nizu čudnih, niskofrekventnih zvukova nalik pevušenju koji su snimljeni širom sveta, a naročito u gradu Taos u Novom Meksiku. Opisan je kao zvuk praznog hoda motora automobila, a navodno utiče i na ljude koji žive u tom području. Oni koji su ga iskusili tvrde da se više oseća unutar tela nego što se doživljava spolja.
Slušalice zato ne pomažu, a zvuk može da ‘vibrira’ duž tela. Njegovu je frekvenciju je teško registrovati mikrofonima, a jedno od mogućih objašnjenja je spontana otoakustična emisija – tj. da zvuk dolazi iz dlačica ušiju u samim ljudima.

Đavolji čajnik


Đavolji čajnik (Devil’s Kettle) u Minesoti je reka, odnosno formacija slapa i stena u kojoj nestaje polovina reke Brule. Ona se deli u dva dela, od kojih jedan deo pada niz stene i stvara vodopad, dok drugi odlazi u jamu i nestaje, ali niko ne zna gde. Naučnici veruju da postoji izlazna tačka negde ispod jezera Superior, ali istraživači su godinama u rupu izlivali boju i ubacivali razne predmete poput ping pong loptica, a nijedan od ubačenih predmeta nikada nije pronađen.

Geolozi tvrde da su duboke pećine koje mogu da akumuliraju toliku količinu vode vrlo retke. U čvršćim stenama tekstonske akcije ponekad mogu da zdrobe podzemne slojeve stena, stvarajući propusnije okruženje za vodu. Nažalost, ne postoje geološki dokazi za tako nešto, a čak i da postoje, malo je verovatno da bi jama mogla zauvek da ‘uvlači’ reku u sebe. Oluje i erozija ponekad u nju šalju odrone veličine drveća i u nekom trenutku bi se svakako zapušila, ali to se nije dogodilo.

(Vesti-online)

Zahvaljujući savremenim forenzičkim metodama, čini se da je danas vrlo teško sakriti zločin, ali nažalost, u stvarnom svetu nije uvek tako. Zapravo, dešava se da ni policija ni država ne mogu da objasne određene pojave. Ovo su najbizarnije misterije koje su do danas ostale nerazjašnjene.



Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima, nestanak tela u vazduhu, most s kojeg je izvršeno mnoštvo samoubistava, samo su neke od malo poznatih misterija za koje nikada nije dato naučno objašnjenje kako i zašto je do njih došlo.

Reinkarnacija
Godine 1930, kada je imala samo četiri godine, Šanti Devi iz Nju Delhija rekla je roditeljima da je nekada živela u gradu Mutri, da je bila majka troje dece koja je umrla pri porođaju i da je njeno ime bilo Ludgi. Pošto je to neprestano ponavljala, roditelji su odlučili da istraže priču. I zaista, ispostavilo se da postoji Mutra i da je u njemu živela žena po imenu Ludgi, koja je umrla pri porođaju. Tamo su doveli i Šanti, koja je odmah počela da priča tamošnjim dijalektom i prepoznala je svog supruga i decu iz prethodnog života. Čak je dala 24 precizne izjave koje potvrđuju činjenice iz života preminule Ludgi.

Most gde se susreću živi i mrtvi
Most Overtoun sagrađen je 1859. godine blizu Miltona, u škotskoj regiji Dumbarton, a postao je poznat po nizu neobjašnjivih događaja. Prvi su zabeleženi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je primećeno da psi, obično oni sa dugom njuškom, iznenada i neočekivano skaču s mosta u smrt.
U nekim slučajevima psi bi preživeli ovaj 16 metara dug pad, oporavili se, pa ponovo pokušali isto. Uočeno je da su svi psi skočili s iste strane i s istog mesta, što celu stvar čini još tajanstvenijom. Neki veruju da je ovaj most uklet.
Godine 1994. muškarac je svoje dete bacio s mosta tvrdeći da je ono Antihrist. Kasnije je isti taj muškarac pokušao da se ubije skokom s tog mosta. Neki veruju i da je most Overtoun mesto na kojem se susreću svet živih i svet umrlih, a ponekad i preklapaju.

Trkač koji je jednostavno nestao
Džejms Vorson je 3. septembra 1873. godine prihvatio izazov da u rekordnom roku pretrči 32 kilometra dugu deonicu između Lemingtona i gradića Koventrija. Trenirao je neko vreme, pa je pozvan da predstavi svoje veštine, na šta je i pristao dok su ga u kočiji pratila dvojica prijatelja - Baram Vajs i Hamerson Burns, koji je ceo događaj zabeležio kamerom. Na pola puta Vorson je odjednom zapeo i pao napred, smogavši snage za samo jedan kratak, ali upečatljiv vrisak.
"To je bio najgori mrtvački zvuk koji smo čuli", kazao je Vajs prepričavajući ovaj događaj.
Vorson pri padu nije dotakao tlo, nego je potpuno nestao u vazduhu nakon prodornog vriska i pre nego što je uspeo da dodirne tlo. Organizovana je i potraga u kojoj je lokalno stanovništvo pretražilo celo područje u potrazi za Džejmsom, a u potrazi su korišćeni i psi, koji su čudno reagovali na mestu na kojem je Vorson nestao. Nikada više nije viđen.

Đavolji otisci
U noći između 8. i 9. februara 1855. godine, kao i naredne dve ili tri noći, nakon što je napadao sneg, u okrugu Devon u Engleskoj uočene su stope koje su izgledale kao otisci kopita širine od 3,80 do 6,35 centimetara, udaljene međusobno 20 centimetara, koje su se nastavljale preko pašnjaka u dužini od 160 kilometara. Tu ne bi bilo ništa čudno da, sudeći prema stopama, "šetaču" problem nisu predstavljale kuće, reke, bale sena i ostale prepreke, koje je samo prešao, o čemu svedoče iste te stope pronađene na snežnim krovovima kuća, štala i visokim zidovima koji su mu stajali na putu. Takođe, stope su vodile do, kroz i iz odvodnih cevi promera samo deset centimetara. Organizovana je i potraga za "šetačem", u okviru koje je pretraženo celo područje, ali nije pronađen. Zanimljivo je i da su 12. marta 2009. godine duž Devona osvanule stope poput onih iz 1855. godine.

Brod duhova
U februaru 1948. godine poslan je SOS poziv koji je primilo nekoliko brodova u blizini Indonezije, a koji je došao s holandskog teretnjaka "SS Ourang Medan". Poruka od koje su se mnogi ježili glasila je: "Svi oficiri, uključujući i kapetana, su mrtvi. Moguće je da je cela posada mrtva." Nakon ove poruke usledio je neuhvatljiv Morzeov kod, a potom i poslednja jeziva poruka: "I ja umirem."
Kad je do teretnjaka stigao prvi spasilački brod, s "Ourang Medana" niko se nije javljao. Ono što je spasilačka ekipa zatekla pri ukrcavanju na brod bilo je jezivo. Kompletna posada broda bila je mrtva, oči su im bile otvorene, lica okrenuta prema suncu, ruke raširene, a na licima izraz užasa. Na telima su bile vidljive povrede. Kad je spasilačka ekipa došla, osetila je jezu iako je temperatura bila 43 stepena u plusu. Odlučili su da odvuku brod do prve luke, ali pre nego što su uspeli da izvedu tu akciju, na brodu je izbio požar. Spasilačka ekipa jedva je uspela da pobegne s broda i prereže konopac kojim su brodovi bili povezani pre nego što je "Ourang Medan" eksplodirao i potonuo. Tačna sudbina posade broda, kao i uzroci njihove smrti ostali su misterija.

SD

Činjenice o Zemlji koje nauka nikako ne može da objasni

Pre 620 miliOna godina, dan na Zemlji trajao je 21,9 sati, najtoplije mesto na planetu nalazi se u AziziJi u Libiji, a Zemlja je nekada bila ljubičasta. Evo i ostalih zanimljivosti o našoj planeti.

U 21. veku mislimo da je o našoj planeti sve poznato i da više ne postoji ništa što nas može iznenaditi, ali ove misterije dokazuju kako Zemlja itekako krije tajne za koje ne postoje naučna objašnjenja.

Nepoznato je od čega se sastoji Zemljin omotač

Seizmolozi smatraju da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsto, a spoljne je tečno i rastopljeno. Dalje je omotač čija kora klizi, ali ono što ne znamo je od čega se on sastoji jer je to područje i dalje neistraženo. Naime, nalazi se na udaljenosti između 30 i 2900 km od površine, a ljudska noga je kročila najdublje 12,3 km, i to u Rusiji.

Magnetski polovi se menjaju

Zemljini magnetski stubovi mogu da se kreću, čak i potpuno da promene smer, a naučnici su otkrili da se to dogodilo mnogo puta. Najnovija promena dogodila se pre 10 miliona godina i verojatno će se opet pojaviti, ali nko ne zna zašto.

Nekada su postojala dva meseca

Astronomi kažu da je Zemlja imala dva satelita pre 4,6 miliona godina. Drugi se nalazio oko 1200 km preko puta i kretao se oko iste orbite kao i Mesec sve dok se nisu sudarili. Takva kataklizma može da objasni zašto su dve strane Meseca toliko različite.

Potresi na Mesecu

Malo ko zna da postoje i potresi na Mesecu. Za razliku od naših, oni ipak nisu baš toliko snažni i vrlo se retko pojavljuju. Postoji verzija da se oni događaju zbog plimnih sila Sunca i Zemlje, kao i zbog pada meteorita.

Vreme "raste"

Pre 620 miliona godina, dan na Zemlji trajao je 21,9 sati. Zemlja se postepeno usporava, ali to se događa brzinom od oko 70 milisekundi u 100 godina, tako da je trebalo 100 miliona godina da jedan dan traje 24 sata.

Gravitacija nije svuda jednaka

Naša planeta nije sfera pa na njoj postoje područja visoke i niske gravitacije. Jedna od takvih anomalija je Hadson Bej u Kanadi. naučnici su otkrili da slaba gravitacija na tom mestu postoji zbog niske gustine Zemlje usled brzog topljenja glečera.

Najtoplija i najhladnija tačka

Najtoplije mesto na planeti nalazi se u mestu Aziziji u Libiji, sa temperaturama do 58 Celzijusevih. Najhladniji je Antarktik, gde se temperatura plus spušta do minus 73 stepena. Najniža zabeležena temperatura bila je je 21. juna 1983. i iznosila je vrtoglavih minus 89,2 Celzijusevih.

Zemlja je bila ljubičasta

Drevne biljke koristile su mrežnicu umesto hlorofila kako bi apsorbovale svetlost, što ih je činilo kao da su crvene i plave boje, a ne zelene. To je rezultiralo ljubičastom. Usput, neke bakterije još uvek koriste mrežnicu.

Skriveni okean

Naučnici su pronašli veliki vodeni bazen duboko ispod Zemljine površine na udaljenosti 410-660 km. Star je 2,7 milijarde godina, a pronađen je zahvaljujući fazi visokog pretiska fazi u omotaču. Voda je pod ogromnim pritiskom, a njena zapremina je dovoljna da napuni sve Zemljine okeane tri puta. To je navelo na teoriju da su svi okeani zapravo rezultat eksplozije podzemnog bazena.

Kurir.rs/Net.hr

Ja sam citala o 5.

Pet najvećih misterija savremenog sveta

Svet je pun lažnih proroka i lažnih čuda. Ne prođe dan a da ne čujemo za neko misteriozno dešavanje koje nauka u kratkom roku demantuje. No, kao po pravilu, „čuda" ostaju upamćena, a njihovo naučno opovrgavanje brzo se zaboravi.Možda baš zato malo ljudi zna za prave misterije, koje još uvek zbunjuju i laike i najpoznatije svetske naučnike.

MEHANIZAM SA ANTIKITERE

Ova složena mehanička naprava za računanje položaja nebeskih tela izvađena je sa dna Egejskog mora, sa jedne olupine. Sama po sebi, naprava nije kompleksnija od, recimo, preciznog i komplikovanog mehaničkog časovnika iz, na primer, 18. veka. Tu je i problem: olupina sa koje je izvađena stara je najmanje 2.000 godina, a tehnologija koja je korišćena za pravljenje ove naprave nije mogla biti poznata još najmanje 1.000 godina. Ne samo da je mehanizam bio ispred svog vremena, nego pre nove ere nisu bili poznati ni zakoni gravitacije potrebni da bi se napravila mašina za njihovu primenu.
Drugim rečima, mehanizam sa Antikitere je imao funkcije koje niko živ u to vreme nije mogao razumeti (po onome što dosad znamo o antičkoj Grčkoj), a broj funkcija koje naprava poseduje daleko prevazilazi svaku moguću upotrebu poznatu u to doba.


VOJNIČEV RUKOPIS

Ova misteriozna knjiga nastala je, prema najnovijim istraživanjima, u 15. ili 16. veku. Reč je o onome što bismo danas nazvali „slikovnica", mada niko ne zna kakva joj je uloga tada bila. Sve otkad je postala poznata široj javnosti (američki prodavac knjiga poljskog porekla Vilfrid Vojnič ju je otkrio 1912. godine), bila je predmet interesovanja laika i naučnika, jer nikome nije bilo poznato na kojem jeziku je napisana i o čemu se u njoj govori.
Jedino oko čega se naučnici slažu je da je reč o organizovanoj, smislenoj celini, bez nasumičnog ponavljanja znakova, odnosno o tekstu napisanom na pravom, mada potpuno nepoznatom jeziku.
Rukopis su za ovih skoro 100 godina pokušavali da reše mnogi matematičari, lingvisti, kriptografi, vojni šifreri, i niko nije odmakao ni korak dalje od početka.
Ukratko, niko ništa ne zna o ovome.


ZVUK

Ovo je najveća od svih misterija (i bukvalno). Početkom 1997. godine američka Nacionalna okeanska i atmosferska uprava zabeležila je veoma čudan zvuk sa dubine okeana. Čudan i veoma glasan, toliko glasan da su ga zabeležila dva mikrofona udaljena 3.000 kilometara jedan od drugog.
Naučnici, kojima se zvuk učinio krajnje interesantnim, došli su, posle nekoliko meseci marljivog rada, do neverovatnog zaključka: sa sigurnošću od 99,9 odsto mogli su da kažu da je zvuk organskog porekla (da ga je „napravila" neka životinja). Problem - zvuk je previše jak da bi ga „napravila' bilo kakva poznata životinja. U prirodi, zaključak je, ne postoji životinja dovoljno jaka i moćna da bi proizvela ovakav zvuk. Čak i moćni plavi kit, dugačak do 33 metra, pravi je patuljak u odnosu na stvorenje koje je proizvelo „zvuk".

=THE CALL OF CTHULHU –Ghoul comment;


BAGDADSKE BATERIJE

U školama se uči da je baterije u 19. veku izumeo Alesandro Volta, a nigde se ne pominje da je neki izumitelj iz Bagdada skoro 15 vekova pre Italijana izumeo istu stvar. U stvari, ovo otkriće je bilo toliko neverovatno da su naučnici još uvek u pravom ratu oko otkrivanja pravog značenja ovog otkrića.
Samo jedno je sigurno: u ćupu, nalik mnogim ćupovima iz tog perioda, nalazi se bakarni valjak koji pokazuje znake nagrizenosti kiselinom (isto kao u savremenim baterijama, usled uronjenosti u tečnost koja u interakciji sa bakrom proizvodi električni napon).
Mada je sada skoro sigurno da je reč o nekoj vrsti baterija, rasprava još traje oko načina njihove upotrebe. I dok jedni tvrde da su ih u starom Bagdadu koristili čak i za osvetljavanje grada, drugi misle da su ih koristili metalurzi, za pravljenje legura, i lekari, za „šok-terapije".


CEVI IZ BAJGONGA

U delu Kine koji nikad nije bio naseljen nalaze se stotine starih, čeličnih cevi koje zadiru duboko u utrobu planine, a čiji otvori izlaze na vrh planine. Neke od cevi vode do slanog jezera u blizini, a sve su povezane tako da čine smislen oblik. Neke od cevi imaju prečnik od oko 40 centimetara, a većina ih je uniformne veličine.
Šta je problem s ovim? Možda je sve deo nekog zaboravljenog rudnika?
Problem je što su naučnici, američki i kineski odredili starost ovih cevi i došli do zapanjujućeg otkrića: cevi ne samo da nisu napravljene u doba kad je bila poznata tehnologija izrade čelika, nego su napravljene u vremenu kad je najveći domet naših predaka bio da isprže nešto na vatri a da im se pri tom ne zapali krzno na leđima.
Drugim rečima, ove cevi su, naučno je potvrđeno, nastale daleko, daleko pre nego što je to, po svemu što nas uči istorija, moguće.


znaksagite