Naučnici su čuveno nepoznata družina, ali malo njih može da se poredi po čudnoj i nezasluženoj nepoznatosti sa matematičkim genijem 20. veka – Amalie Neter.



Albert Ajnštajn nazivao ju je najznačajnijim i najkreativnijim ženskim matematičarem svih vremena, a njeni drugi savremenici težili su tome da izbace ispravku o polu. Ona je pronašla teoremu koja je sa magistralnom sažetošću ujedinila dva konceptualna stuba fizike: simetriju u prirodi i univerzalne zakone održanja. Neki smatraju Neterinu teoremu, kako se sada naziva, jednako važnom kao Ajnštajnova teorija relativiteta; ona leži u osnovi velikog dela danas vodećih istraživanja u fizici, uključujući lov za svemoćnim Higsovim bozonom. Ipak, sama Neter ostala je uveliko nepoznata, ne samo široj javnosti, već i mnogim članovima naučne zajednice.

Kada je Dejv Goldberg, fizičar sa Dreksel Univerziteta koji je pisao o njenom radu, skoro uradio malu “Neter anketu” nad nekoliko desetina kolega, studenata i onlajn pratilaca, bio je zaprepašćen rezultatima. “Iznenađujuće malo ljudi moglo je reći ko je tačno ona bila ili zašto je bila važna”, rekao je on. “Nekoliko drugih znalo je njeno ime, ali nisu mogli da se sete šta je uradila, a većina nije nikad ni čula za nju.”



Matematički genije 20. veka

Neter je rođena u gradu Erlangen, u Nemačkoj, ovog meseca pre 130 godina. Dakle fino je vreme da se suočimo sa hroničnom zapostavljenošću i proslavimo život i rad briljantnog teoretičara čiji su joj nepokolebljiva ljubav prema brojevima i iracionalno snažan smisao za humor pomogli da prevaziđe nekoliko velikih prepreka – prvo, što je bila žena u Nemačkoj u vreme kada većina nemačkih univerziteta nije primala ženske studente ili zapošljavala ženske profesore, potom, što je bila jevrejski pacifista usred rasta moći nacista.

Usred svega toga, Neter je bila visoko plodan matematičar, objavljivala je revolucionarne radove, ponekad pod muškim imenom, u poljima apstraktne algebre i teorije prstena. A kada je primenila svoje jednačine na univerzum oko sebe, otkrila je neke od njegovih osnovnih pravila, poput toga kako su vreme i energija povezani i zbog čega je, kako fizičar Li Smolin sa Perimeter instituta kaže, “vožnja bicikla bezbedna”.

Rensom Stivens, fizičar i novinar koji naširoko predaje o Neter, kaže: “Možete načiniti snažan slučaj u prilog tome da je njena teorema oslonac na kome je izgrađena čitava moderna fizika.”



Kompletan članak o životu Emi Neter možete pročitati na The New York Times Science – The Mighty Mathematician You’ve Never Heard Of