Dobrica Ćosić

Gost

Boriti se može protiv careva, tirana, papa, lopova i medveda, pitona i krokodila. Sićušnu vašku zaludno je ubijati. I smešno je i bezumno ubijati vaši.”

Gost

“Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve su nesreće odatle. Iz gluposti.”

Gost

“- Zato što mnogo, za vas nepojmljivo, volim život.
- Ta vaša logika dubi na glavi, majore.
- Ne, ne. Čovek koji ne zaželi da umre, ne zna ni zašto živi.
- Ja ne verujem da se živi za nešto što stane u reč.
- Živi se sa nešto, ili zbog straha od smrti. Ili zbog jednog, ili zbog drugog.”

Gost

“Kad mu Adam pobeže iz voćnjaka, Bog se razljuti i na ljude pusti i zverinje, i bolesti, i glad, i vatru, i poplave, i tolike ratove i ne naudi nam. Sve nas više ima. Pod ovim nebesima nema toga boga i sotone koji mogu ljudima da doakaju.”

Gost

“"Tvoj ujak je od prve bitke bio hrabar ratnik. Bio mi je potreban silan napor da pred njim spasem čast. Taj nespretan, mekušan i komplikovan čovek, taj Ivan Katić, kao vetar je uletao u kišu kuršuma i karteča! Nesposoban za obično, imao je začuđujuću snagu za neobično. On nije mogao što svi mogu, a mogao je ono što samo izuzetni mogu. Nije razumeo ono što svi shvataju, a shvatao je ono što jedino retki razumeju. Istina mu je bila važnija od budućnosti sveta, a lična sloboda preča od revolucije."
(Bogdan Dragović o Ivanu Katiću, u pismu Vladimiru)” - Otpadnik

Gost

“Zbog mene ne treba i ne smeš ništa da menjaš u svom životu. To je tvoj jedini život. I nosi ga, sestro, do kraja. Ako sada pokušaš da se iščupaš iz njega, bićeš još nesrećnija.”

Gost

“Čovek ima razlog da se razočara samo u sebe. U svet i ljude, razočarani su glupaci.”

Gost

“Dobro je što je noć. U njoj i ružna nesreća može da sačuva neko dostojanstvo, a i stid se stanji u čoveku kad mu drugi ne vide lice. Ali, za nekoliko sati svanuće, nastupiće dan, a na svetlosti patnja gubi dostojanstvo tragike i dobija banalni izgled svakodnevne nesreće; i onaj najčovečniji stid svetlost pretvara u sramotu...”

Gost

“Sledi sebe, to je ipak najlakše. (...) Bogdan ostade na peronu gledajući u voz dok se ne zagubi među drvećem niz Kolubaru, ne verujući da je najlakše slediti sebe.”

Gost

“- Mrzim sve što je odricanje!
- Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odričem. Ja hoću ceo, sav, prepunjen život, da menjam ovaj svet.”

Gost

“Vi ste vernik?
- Jesam.
A koji je Vaš Bog?
- Budućnost.
Budućnost? Ne razumem.
- Nijedan se Bog ne može razumeti.”

Gost

“Jer zna i voli sve svoje, ima celovitu i preosetljivu svest o svojstvima i posebnostima svih delova tela i organa: od nožnih prstiju do ušiju, od noktiju do kose, osećao je sebe, uživao u sebi. Oni koji su to smatrali narcisoidnošću, nisu ga voleli. A on je, inače, preziranje Narcisa smatrao jednom od nižih čovekomrzačkih gluposti.”

Gost

Veruj, istraj. Užasno je ako je ovaj svet večan, nikakav je naš život ako ga gledaš kakav jeste, ako pristaneš na njegovu realnost, ako ne veruješ u nemoguće! Sanjaj, sine! Ne budi se!”

Gost

“Rat je najgori ljudski posao, Ivane. Uvek zlo ratuje. Ponekad taj strašni posao pokreće pravda. Neko ga radi da bi živeo. Mi Srbi radimo za život. Idi s voljom da živiš. I s verom pošao, sine.”

Gost

“Smatram da je Bog prvo veliko pitanje mladosti. Na njega se mora bez tuđe pomoći odgovarati sebi. Čovek najpre treba da se odredi prema Bogu, pa potom prema svetu.”

Gost

“Jednom sam, u očajanju, morao da pitam mamu:
"Zašto ljudi ne vole one koji im nikakvo zlo ne čine?"
- "Zato sine, što ti dobri ne liče na njih ostale", odgovorila mi mama, bez premišljanja.
"Pa, ipak, mama, neće biti da su svi ljudi zli.", rekao sam prilično ubeđeno.
Mama je ćutala i ja sam to ćutanje zapamtio. Oca nisam o tome pitao jer sam se plašio njegovog odgovora.”

Gost

“Znam, i zločin se lakše priznaje od zablude. Inteligentnom čoveku najteže je da prizna zabludu. Međutim,samo od njega to se i može očekivati.”

Gost

“Za ubijanje moraju se imati neke ideje. Te krupne, banalne, svim ljudima iste reči. Bez takvih izgovora mi smo i sebi samo obične ubice. Mora se imati ratni cilj, mora se pristati na ratnu obmanu.”

Gost

Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali.”

Gost

Od spoljnih nepogoda ljudskog života, najužasnija je nepogoda - Vreme. U radosti ima brzinu svetlosti, u patnji staje. Malo ga imamo za razumevanje sveta u kome smo bez krivice, a osuđeni da ga s mukom shvatamo, svaku istinu preplatimo, najbitnije ne saznamo. Noćas se, valjda, konačno osvešćujem: čovek nema vremena sebe da shvati.”

Gost

“Seljanke su najistinitije odredile svoje ženske zahteve i potrebe. Njihova ljubavnost se izražava pojmom - moj čovek. Moj čovek - to je sve. I muškarac, i prijatelj, i muž, i zaštita, i sigurnost u životu, i njeno imanje, i njen ponos, ugled...sve što je život za ženu, sadrži se u tome - moj čovek.”

Gost

Poštovanje smo dužni samo ponekom. A ljubav svakom ko nas je voleo.”

Gost

“Sve dok se čovek bori, postoji mogućnost da pobedi; sve dok je živ, ima pravo da se nada.”

Gost

Čovek ostavlja sebe svuda gde je voleo. Onoga koga volimo, uvek možemo naći tu gde smo zajedno bili.”

Gost

Gleda biblioteku: dva zida puna knjiga do tavanice - to je sav njegov svet. Iz njega ga niko ne ugrožava i ne ponižava. Tu bira sabesednike. Spusti pogled na radni sto i pisaću mašinu: taj ružni predmet organ je njegovog tela; on ga na ovom svetu jedino poznaje, njemu je skoro sve rekao što je moglo da stane u reč, on je sve zapamtio.”

» Koreni - Dobrica Ćosić
» "Vreme smrti" Dobrica Ćosić
» Dobrica Erić