Dobrica Ćosić

Gost

“Radoznalost je čovekov najopasniji porok.”

Gost

“Slušaj svog tajnog i najčešće nepogrešivog čuvara hrabrih. On boravi u glavi, ali i ispod srca.”

Gost

“Sve nam se smrklo da ne svane nikad, jer i nema za šta kad nam je sudbina pseća i do rata i u ratu.”

Gost

Samoća je sudbina i prokletstvo svakog ko raspolaže moćima koje nema ljudska većina.”

Gost

VREME SMRTI

Zlu, ?or?e, treba sve u inat. Na zemlji niko ne može da pobedi inat.

Ima državnika koji patriotskim izgovorima prigrabe prava na tajne sednice i tajne odluke. Jedino tirani tajno odlučuju o sudbini naroda. Ljudi kojima je politika služba otadžbini služe je javno.

Neuspeh u našoj sredini učini čoveka budalom. Osramoti ga. Ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprotstavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.

Kažem vam, mlada gospodo, revolucija nije umno delo ne zato što je krvava i što ubija. Nego zato što pretura ono što je vreme, tvorac dugovečniji od nas i našeg, stvorilo i smestilo tu gde jeste i kako jeste.. Zamislite šta bi bilo od zemlje kad bi neka sila počela da premešta reke i planine i razmešta ih po svome. Zamislite, dobro razmislite, mlada gospodo - reče starac i zapreti prstom. "Pa razmislili smo i domislili smo. Reke bi tekle tamo gde ljudima koriste. Planine bi bile tamo gde ljudima ne smetaju". - E, u tome i jeste nesreća i s revolucijom. Niko na ovoj zemlji ne zna šta je za ljude samo dobro i uvek korisno. Pa tim se može dogoditi da shvatiš da je bolje bilo dok su planine i reke bile tamo gde ih je vreme smestilo. Onda zaželiš da vratiš planine tamo gde su bile i reke ponovo navrneš u stara korita. Ili to one same nekako učine. A to je još veća muka i nenadoknadiv gubitak. Izgubljeno vreme, uzaludno trošenje snage, a svet nagr?en. Zato vam savetujem, mlada gospodo, da sve te svoje divne i plemenite ciljeve i ideje ostvarite bez prevrtanja sveta. Bolje pravite puteljke preko planina i iz reka jazovima uzimajte vodu koliko vam treba. To vam je i lakše i zdravije .

Ako je narod u zabludi, njega iz te zablude ne izvode ni mudraci ni proroci nego vreme i nesreće.

U Srbiji, i s velikom školom postaje se pandur; i s velikim imanjem umire se uz plot; i s pameću završavaš me?u budalama. Ako hoćeš nešto veće da postigneš, čuvaj se, sinko, da ti ovaj zlobni i lopovski svet ne sazna šta voliš.

I kad se zlo privi?a, ne biva uvek.

Ako se mi pametno ne složimo sa sudbinom, sudbina će sama i protiv nas sve odlučiti.

U tome jeste nesreća, što Srbiju čitavo stoleće vlastodršci i vlastoljupci uveravaju da postoji samo onaj put koji su oni izabrali . A vi dobro znate ko su sve bili te putovo?e.

Opet nota engleskog poslanstva. Onaj engleski konzul u Skoplju se žalio svojoj vladi da smo udarili veliki porez nekim Turcima, trgovcima, koji su njihovi prijatelji. Javlja mi bitoljski okružni načelnik da se i vicekonzul iz Bitolja ljuti što naplaćujemo porez u dva sela gde on lovi jarebice. Gospodin Grej nema lovačkog psa, pa mu seljaci zamenjuju pse. A on ih nagra?uje osloba?anjem od poreza. Američko poslanstvo iz Beča mnogo brine za austrougarske zarobljenike. Amerikanci su nezadovoljni visinom naše plate zarobljenim oficirima i vojnicima. I tvrde da zarobljenici nemaju uslova za normalan verski život i religiozne obrede.

Nije li, ipak, ljudska glupost mati svakog zla na ovom svetu?

Rat je pljačka koja se pravda samo velikom idejom. Ukoliko su osvajački ciljevi veći utoliko su veće i ideje kojima se opravdavaju državni i nacionalni zločini.

Za narod brinu jedino oni koji žele njime da zagospodare.

Zlu se ne zna mera i kraj. Svima što nariču za sinovima teže je no tebi. Majci kojoj su dva poginula teže je nego onoj što je jednog izgubila. Ni oni što su izgubili sve što su porodili ne znaju gde je zlu i nesreći kraj. Može da nastupi vreme kad se neće moći, ni smeti da se kuka. Tako je sazdan svet: živ si da trpiš sve što te sna?e.

Možda je najnesrećnije to što mlad čovek nema moći da razume očevo iskustvo. Ni iskustvo onih koji su uspeli ili onih koji su poraženi.

Nas i kao narod, i kao pojedince, premnogo muči sloboda. Jer smo isuviše dugo bili robovi, pa nam je znažaj slobode veći nego što on stvarno jeste. Takvi narodi u istoriji imaju samo jednu sudbinu.

Znaš li šta Dučić misli o našem seljaku? To je stupidni polumineral, kaže.

Kad dugo mrzi ili dugo voli, čudno je , ali se čovek poistovećuje s onim što voli ili mrzi.

Lako je odoleti nasilju i uništenju. To čovek mora. Teško je odoleti veri koja nudi spasenje.
Sluga ne želi više nego da stekne slugu.
Čovek koji zbog nečega hoće vlast, može da ima sve slabosti sem žene. Vojskovo?a može da ima sve strasti sem za pare. Hudožnik pesnik može da ima sve poroke sem vlasti (Stepka Rus - Mihailu Bakunjinu)

Gost

VREME SMRTI

Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.
Niko se od rata nije vajdio ni kad je pobedio.
Najbolja je ona odluka koja se ne menja.
Eh, kad bi Crnogoraca bilo dve armije u punoj formaciji... Mi bismo, moj profesore Božić proveli u Beču... (Mišić)
Malo, bogami, sasvim malo mudrog i dobrog mogu i stignu ljudi da kažu. Da urade, još manje.
I taj genijalni Napoleon, biće da je stvarno svojom glavom dobio samo jednu bitku. Za ostale pobede nisu manje zaslužni njegovi protivnici. I inače, često je za pobedu, poraženi zaslužniji od pobednika.
Nikad, ni da rat traje sto godina, neću razumeti: zašto su predstavnici otadžbine i ostalih tzv. nacionalnih svetinja uglavnom svirepi i glupi?. . . To nam je nacionalno svojstvo. Mi smo svirepi prema svemu što volimo.
Sve što ljudi čine, a nije nečasno i nikom ne smeta, treba činiti. Ne valja se mnogo izdvajati ni u poštenju.
Poginuti za pobedu ili poraz, nije naša dilema. Čak je, bogami, uzbudljivije poginuti u porazu. Niko te neće spominjati ako pogineš za pobedu.
Uzdaš li se u boga? Nije ti ni bog za veliku muku i nesreću. Kao da ti se i on pomete, pa ne ume da odredi početak i kraj.
U zdravom čoveku, ništa se tako lako i brzo ne obnavlja kao nada. Kao vera, gospodo. I kad je najočajniji, čovek vapi za nadom.
Ako postoji nešto što se može smatrati ljudskom srećom, onda je to pre svega, sigurno je to ljubav. Mi smo srećni onoliko koliko volimo i koliko nas vole.
Napaćen čovek više voli da ga dobrim prevariš no da ga u muci sa zlom istinom ostaviš. Nikog dugo ne boli kad je bijen za istinu. On će tada verovati da su starešine pravedne. A od uživanja te pravde nema većeg zadovoljstva za čoveka.
Ja smatram da je ovaj svet manje-više odvratno ure?en. Nije on takav zato što ga carevi, kraljevi i vlastodršci takvim čine. Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve su nesreće odatle. Iz gluposti.
Svet je tako sazdan da su ljudi s najvećim zabludama često i ljudi s najvećim pravima.
Sloboda je kad me nije strah da volim i poštujem ono što po svojoj pameti i duši volim i poštujem. I da ne volim i ne poštujem ono što neću. Kad je vlast nevaljatna, kao naša, ako ne možeš da je promeniš, onda joj podvaljuj.
U porazu, čovek mora biti hrabar i postojan. U uspehu, čovek treba da bude lukav i razuman.
Ništa na svetu nema takvu snagu za nered i besmisao kao vojska u strahu i osveti: ništa zemlju tako ne nagrdi kao bežanje vojske.
Sila i zlo pod jednom su kapom.
Kad mali pobedi velikog, kad slabiji porazi moćnijeg od sebe, sme li se sutra dobru nadati? Ne. Taj će biti svirepo kažnjen i za narušeni zakon ovog sveta. Sme li u mir verovati Srbija, koja porazi Austro-ugarsku carevinu? Čeka nas osveta. Neminovna osveta.
Ako jedan narod nema velike knjige o sebi, to je dokaz da nema šta ni da pamti.
Velike ratne pobede i doga?aji koje istorija proglasi pobedama pripadaju samo potomcima. Oni imaju pravo da ih uživaju i koriste. Savremenici nikako. Jedino pljačkaši, vlastoljupci i častoljupci traže ličnu vajdu u ratnoj pobedi.
Od borbe za slobodu imaju korist jedino oni kojima sloboda nije ni potrebna. Oni koji se za nju nisu ni borili.

Gost

Zaslužuje li utopija - društvo ljudske harmonije i sreće - da se zbog nje postane svirep kao Staljin, podao kao tužilac Višinski, licemeran kao Komadov, advokat optuženih, ponižen kao optuženi Zinovjev i Krestinski? Zaslužuje li zamišljeni socijalizam da se za njega aplaudira u moskovskoj sudnici Višinskom i predsedniku suda Avalumovu kad izriče smrtne presude Buharinu i drugovima?

Motivi svekolikog ljudskog delovanja, ono što se nazvalo istorijom, leže u mraku i bez ikakve su svrhe i smisla. (Niče)

Partija svesno greši. Svesno, planski, metodično ona ubija svoje članove. Najpre one najpametnije i najslabije, pa one najuticajnije najznačajnije. Pa redom, po poštenju i hrabrosti, odozgo, pa naniže. I svakog ko to shvati. Svakog ko u to posumnja. Dok svim partijcima i vanpartijcima od straha ne postane svejedno šta partija radi i čemu stremi. Dok svakom u Rusiji i celom Sovjetskom Savezu ne bude socijalizam sve što je današnjica. Sve što partija i vođa rade. Sve, apsolutno sve. Dok svaka laž ne postane dobro. Eto, tom satanskom cilju ti i ja služimo.

Nema svetske revolucije! Mrtva je naša revolucija. Revolucija je danas samo alibi za ubijanje idealista. Najpre su nam podvalili filozofi kliconoše velikog zla. Potom vlastoljupci! Revolucija je samo izgovor za vlast!

Komunistički ideal ne trpi nedoslednost u pripadništvu.

Razočarani revolucionari su jedini propali ljudi za koje u ovom svetu niko nema milosti.

Još nije napisana ta knjiga po kojoj se živi i za koju vredi umreti.

Čovek ima razloga da se razočara samo u sebe. U svet i ljude razočarani su samo glupaci.

Znate li vi, zašto je sotona prihvatio zlo? Samo zato što je Bog pre njega prigrabio dobro. E, tu se tvorac i svedržitelj kobno prevario. Osudio je sebe na manje i samoću, a sotoni je ostavio veće i većinu ljudsku. Revolucionar, boljševik je onaj koji se pati da mu zlo bude dobro.

Borcu, revolucionaru možeš dati sve slobode sem one jedne: slobode da sumnja u ispravnost postavljenog zadatka i cilja.

Vera jedino u patnji može da nastane, a stradanjem da se proveri.

Na vlasti niko nije sačuvao pamet i prijatelje. Pamet mu pojede taština, a prijatelje razjuri čim mu progovore istinu.

"Suludo je i zločinački izjaviti da je nacional-socijalizam razlog za rat... Pravi ciljevi rata zapadnih sila su da održe svoju svetsku hegemoniju i da neometano ekspoloatišu svoje kolonijalne posede... Sovjetski Savez prati s dubokim razumevanjem bitku koju vodi Nemačka da sruši versajski sistem, jer je jaka Nemačka neophodna za mir u Evropi... " (govor Molotova pred Vrhovnim Sovjetom)

Vera nema iskustvo. Ne uvažava ga. Nepotrebno joj je iskustvo.

Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.

Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš.

Ljudi su stoglave životinje. Od zveri samo jedno možeš da očekuješ. Od čoveka ono čemu se ne nadaš. Ni pameću, ni lukavstvom, ni silom ne možeš da se odbraniš.

Oslepi se kad se dugo gleda u budućnost.

Gospodin Daladje, u govoru kojim objavljuje mobilizaciju Francuske, petnaest puta je izgovorio reč - mir, a svega četiri puta rat!

Ogromna ljudska većina je nerazumna. A i onaj koji se smatra razumnim, razuman je samo na trenutke i u izvesnim prilikama, ako pod razumom podrazumevamo moć da se stvari vide onakve kakve jesu i da se celishodno postupa.

Bližnji - to su oni koji su mi najbolji! Jer ih najbolje poznajem. Bližnji - to su oni koji mi najveće patnje donose. Bližnji - to su oni koji me najviše vređaju! Bližnji - to su oni zbog kojih mi je najlakše kad ih ne gledam i ne čujem. Sada se ljudski rod u zlu izražava; sada Zlo ima moć i izraz istinske veličine. Snagom, organizacijom, perfekcijom Zla, obeležava se naše doba. Ljudima Zla, genijima Zla. Naše Zlo je kolektivno delo i produkt vekova, osobito progresa. U stvari, ono je nadljudsko. Da, Šopenhauer je u pravu. Čovek je produkt slepe, ravnodušne, zle volje.

Postoje dve vrste političkih ljudi: jedni, koji za politiku žive, a nemaju od nje nikakve koristi - to su Srbi i učitelji; i drugi, koji od politike žive i njom se bave dok im koristi: to su Englezi i novinari.

Nikad nije cenio tribune i vođe, sve te koje plebs obožava, za kojima ide i kliče: jer plebs u njima voli svoje osobine, one koje poseduje ljudska većina: vlastoljublje, lažljivost i koristoljublje. Istorija ubedljivo dokazuje da su najomiljenije političke vođe mahom beznačajni ljudi, oni što svoju popularnost stiču idejama koje se najlakše shvataju i lažima dokazuju.

Nastoji da urazumi Srbe, narod koji niko i ništa na ovom svetu ne može urazumiti. Imuni su od urazumljivanja.

Neprijatelj Srbina kupi svakom pohvalom, obmane ga najjeftinijim lažima, čašom rakije i zdravicom promeni mu političko uverenje.

U politici je preuveličavanje pojava mnogo opasnije od njihovog umanjivanja. Jer se tada nerazumno i žestoko dela. A tu je i kraj politike, kraj demokratije.

Onaj ko ume da se raduje celom, celcatom životu, i da ga boli ceo, celcat život, telom i umom da se raduje i pati, pre svega, telom, samo taj može i ume ljudima da čini dobra! Taj, i niko drugi!

Srećnima treba samo telo. Jedino nesrećni daju i dušu.

Ratne pobede i najvećeg pacifistu čine patriotom.

U svakoj borbi u kojoj se zalaže glava, u svakoj igri u kojoj se ulaže sve što se ima, ta sila - istorija, čoveku skrši vrat i uzme mu sve... Pobede odnose oni kojima je sopstvena pobeda bila jedini cilj. Oni koji nešto smeraju van svoje kože i koristi, koji se bore za ideal, budućnost, čovečanstvo, ne znaju za šta se ne bore i kad čvrsto. kao mi boljševici, veruju da to znaju. Budućnost je pomrčina!

Mnogi najbolji karakteri iz našeg pokreta su postali neprijatelji i izdajnici. Oni to nisu postali sami od sebe. NJih je takvima učinila epoha, vreme, istorija!

Sažaljenje je slabost najboljih.

Nije ljudska moć ni pravo jedne generacije, jedne vere, jedne ideologije - da promeni ono što je stvarano vekovima, stotinama generacija, bezbrojnim idejama, verama, razumom, i bezumljem, glupošću i znanjem, moćima i nemoćima ljudskim.

Gost

VERNIK

Velike odluke se ne donose; one se u ljudima dogode i samo sprovode.

Revolucionar ne sme da ima sina. Zato što on ubija oca. Otac i sin u istoj veri nikad nisu zajedno. Zašto, to mi nije sasvim jasno.

Narod je više stradao od ljudi koji su ga obmanjivali no od ljudi koji su mu neskriveno činili zla.

Čovek, ma kuda otišao i ma kakva hulja da je, ima jedno mesto na planeti i jedno ljudsko biće kojima može da se vrati. Majku i mesto rođenja. To se ne gubi i kad se sve izgubi.

LJubav je muško-ženski rat u kome jedan mora biti poražen.

Ja nisam čuo ni pročitao da se ijedna tzv. velika ljubav nije okončala velikim poniženjem. Gadošću i sramom. Obostrani proliv.

LJudi jedva čekaju moralni izgovor da budu nepravedni i zli.

Nema ni odmazde, ni mudrosti, ni dobrote, ni svrha ni volje; da bi delao moraš verovati u zablude; i delaćeš shodno tim zabludama čak i onda kada ih budeš prozreo kao zablude. (Niče)

Veliki događaj najčešće omete mala i slučajna prepreka.

Znaš li nešto od proizvoda ljudskog mozga što je neizvesnije, nerealnije, besmislenije od budućnosti? Od brbljanja o budućnosti gluplja je samo vera u ljudski razum i njegovu moć.

Svaki građanin je dužan da umre za svoju otadžbinu, ali nikoga ne treba obavezivati da laže u ime otadžbine. (Monteskje)

Srbi su narod neusaglašen sa sobom. To je narod sa ciljevima iznad moći, a sa životom ispod svojih snaga i vrednosti. Bez obzira na to koliko vole slobodu i ginu za nju, Srbima je teško vladati bez biča i mamuza.

Najgora osobina Srba je ta što se pred velikima ponašaju kao veliki a pred malima kao mali.

Sudbina?! Sudbina je najgori izgovor za sve ljudske gluposti.

Svaku nesreću čovekovo bezumlje čini većom.

Ne može čovek ni da stekne snagu da se izbori za izbavljenje, ako ne voli sav život. I ovaj stradalnički. i paćenički, i besmisleni život i sva njegova zla.

Očajanje je najdublji izvor saznanja.

Niko ne može biti srećan kad su svi oko njega nesrećni.

Otkad je sveta i veka, sve su vlade malih naroda vazalne i kvislinške. I u miru i u ratu nekom služe. Čak ni gazdu ne mogu da izaberu.

Poštovanje smo dužni samo ponekom. A ljubav svakom ko nas je voleo. Zašto se najvažnije o životu i ljudima dockan shvati?

Gost

VREME VLASTI

Onaj ko vlada pripravan je da potčinjava; potčinjeni ima samo jedan nagon: da i on nekog potčini. Zato despotija i tiranija imaju žešću podršku ljudske većine od svake druge vladavine.

Vlast su osvojili oni koji su dotad bili potčinjeni. Dok je nisu osvojili, najtvrđe su verovali u njenu pravednost, a kad su je prigrabili, poverovali su da ona daje pravo na sve i da se njom može sve.

Postoje ljudi koji nas svojim prijateljstvom čine boljim i značajnijim no što jesmo.

Ako čoveka oslobodiš odgovornosti, zatreće se ljudski rod!

Od istinoljublja nema opakije vrline. NJom se nehotice čini zlo; njom se i ubija.

A oni ne shvataju da postoji bol koji se utehama samo pozleđuje.

Stradanje je u sudbini svakog revolucionara, svakog buntovnika protiv vlasti i poretka ovog sveta.

Na ovom svetu, mnoga zla nenamerno se čine; nenamerno zločinjenje možda uzrokuje najviše nesreća i patnji, pa ljudi nisu svesni kada su krivci a kada žrtve.

Svet je nesposoban da se spase. (Montenj)

Ako Bog i pravda nisu jedno, šta će mi Bog?

Zločin veći od zločina jeste ravnodušnost prema zločinu.

Znaš li ti kakva je to moć i radost ne postideti se pred čovekom?

Ni u čemu ljudskom nema toliko prljavštine kao u osećanjima. Ni toliko poluistine kao u sećanjima; ni toliko neumerenosti kao u govoru o svojim mučiteljima i protivnicima; ni toliko banalnosti kao u priči o sopstvenim patnjama; ni toliko pametovanja kao u pripovedanju o događajima u kojima razum nije delovao.

Pokajnici najviše na svetu mrze nepokajnike. Nepokajnik postaje svedok njihovih izdaja i slabosti.

Ima neistina značajnijih od istina.

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Grabeći nam najprije dobre, lijepe i pametne, smrt životu daje veličinu "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Jao, Srbijo. Sva će ti poštena djeca izginuti, a kad nastupi mir, samo će lopovi zemljom da gaze. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ljudi, sami smo. Srbija je sama u ovom evropskom pokolju. Sama je, iako je sa
saveznicima i na njihovom frontu. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Možda će se i nama Srbima čudo spasenja jednom dogoditi!"

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad mu Adam pobeže iz voćnjaka, Bog se razljuti i na ljude pusti i zverinje, i bolesti, i glad, i vatru, i poplave, i tolike ratove i ne naudi nam. Sve nas više ima. Pod ovim nebesima nema toga boga i sotone koji mogu ljudima da doakaju

....My heart beats only for you....

Gost

Dobrica Ćosić
ŠOKANTNA TVRDNJA PROFESORA ABRAMOVIĆA! Dobrica Ćosić nije napisao nijednu svoju knjigu! KORENE je pisao rođeni brat SLAVNOG SRPSKOG GLUMCA!
Profesor Velimir Abramović, u jednoj emisiji, izneo je šokantne tvrdnje o književnom radu Dobrice Ćosića tvrdeći kako čuveni jugoslovenski pisac nije autor nijedne svoje knjige.

"Mi znamo da Dobrica Ćosić nije napisao nijednu svoju knjigu", kaže Abramović i dodaje:

"Kada je u pitanju knjiga "Daleko je sunce" Čosić je jedan veliki kupus od hartije dao Oskaru Daviču. Ovo što vam sada govorim meni je lično pričao Oskar Davičo. Oskar Davičo je pregledao taj kupus i rekao Ćosiću: Znaš šta, Dobrice ovo najbolje da baciš."

Ćosić je, kako priča Abramović, poslušao Oskara Daviča i bacio prvu verziju knjige.

"Onda je pisao drugu. Ali drugu nije dao Oskaru Daviču nego, pošto je bio član, Centralnog komiteta, preko svojih veza je angažovao starog profesora književnosti Đura Gavelu. Postoji ugovor sa Gavelom da sredi rukopis "Daleko je sunce". Dakle Gavela je to pisao na osnovu rustikalnih motiva sa Kosmaja koje je polupismeni Ćosić dao", rekao je Abramović.

A onda je Abramović izneo još jedan šokantan podatak.

"Romane "Deobe" i "Koreni" je pisao Žika Stojković dok je "Bajku" napisao Mihajlo Marković."

Ono što treba podsetiti je to da je pomenuti Žika Stojković bio rođeni brat slavnog srpskog glumca Danile Bate Stojkovića.

» Koreni - Dobrica Ćosić
» "Vreme smrti" Dobrica Ćosić
» Dobrica Erić