Dragana Konstantinović

ŠETNJA GRADOM


Danas sam bila u gradu
voljenom, dragom i starom,
prisela na Taš u hladu
pa krenula Bulevarom.

Kad stigoh čak do Liona
onako nogu pred nogu,
prebacih se do Londona
svog zavijenog u smogu.

Onda prošetah do Ade
dok je još sunčanog dana,
obiđoh zemunske zgrade,
stigoh do Kalemegdana.

Usput sam srela i kumu,
raspoloženje joj palo,
imam li, pita, na umu
da dođem na duže malo.

Neki glas tada me trže
sa ovog tu kraja sveta -
došao čas da što brže
napustim svet interneta...

VESTI


Čitam neke vesti, sve pisano jasno,
sve je tol'ko dobro da boljega nije,
pa se pitam ako je sve tako krasno,
zašto mi drug piše iz Australije?

Čitam neke vesti, sve je tako fino,
kako sunce sija, kako cveće cveta,
pa se pitam što mi brat ode sa sinom
čak na Novi Zeland, s one strane sveta?

Čitam neke vesti, sve pisano lepo,
kako neki ljudi bolji život grade,
pa se pitam kom sam verovala slepo
i što ja sad pišem pesme iz Kanade?

IMA JEDNA ZEMLJA


Ima jedna zemlja al' joj ne znam ime,
ni na jednoj karti ne može se naći,
odvojena od svih plaši se i zime
i još mnogo čega što je može snaći.

Ljudi već navikli na previše toga
tapkaju u krugu vise k'o aveti,
napušteni i od sveta i od Boga,
sami s' svojom mukom i svojom pameti.

Nekad mi se čini da svi tamo sniju
k'o u nekoj bajci stogodišnje snove,
pa da zatvorenih očiju, ušiju
ne vide da sviću neke zore nove.

Princ na belom konju kao da se čeka
da čarobnim mačem dotakne sve ljude,
kao da im treba čarolija neka
da otvore oči i da se probude.

Ali, princa nema niti će im doći
makar ga čekali milenijumima.
Ah, kad bi probali da otvore oči,
videli bi da je sva snaga u njima.

SUSRET

Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tisine
zasjao iskrom ,bljesnuo nadom
i saziveo usred tmine.

I poput duge u kisnom danu
na tren tama poce da plamti
kad lagani dodir na mome dlanu
ostavi nesto sto se pamti.

Prebrzo sve su prekrile sjene
i sjaj oka, i to lice...
Ostase rjeci nedorecene
za neke druge pozornice.

I nista vise.Sve sto je bilo
zacas se pokrilo velom cutnje
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.

SUSRET

Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tisine
zasjao iskrom ,bljesnuo nadom
i saziveo usred tmine.

I poput duge u kisnom danu
na tren tama poce da plamti
kad lagani dodir na mome dlanu
ostavi nesto sto se pamti.

Prebrzo sve su prekrile sjene
i sjaj oka, i to lice...
Ostase rjeci nedorecene
za neke druge pozornice.

I nista vise.Sve sto je bilo
zacas se pokrilo velom cutnje
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.