SKRIVENA ZNANJA NAŠIH PREDAKA

Da li se ispod misteriozne Sfinge ili neke od piramida stvarno nalazi 'Dvorana istorije' koja krije najvažnije spise civilizacije starije od egipatske?


Arheolozi su pre petnaestak godina obelodanili da su u Dolini kraljeva došli do vrlo važnih otkrića - između ostalog, svetlo dana ugledala je i grobnica sinova Ramsesa II. Ova je bilo utoliko čudnije, ako se zna da je Dolina kraljeva u poslednjih sto godina toliko detaljno istražena, da su arheolozi verovali da tu više i nema šta da se traži. Zaista je neverovatno da egiptolozima može da promakne objekat takve veličine! Sve to nagoveštava još mnoštvo tajni koje možda krije pustinjski pesak nadomak Nila.
Neki stari istorijski ali i ezoterijski izvori izveštavaju o jednom zaboravljenom arhivu napunjenom znanjem drevnih predaka, čiji značaj i vrednost premašuju basnoslovno bogatstvo Tutankamonove grobnice. Izveštaji govore o jednoj odaji koja se navodno nalazi ispod Sfinge ili Velike piramide kod Gize. Tu se navodno krije zaostavština jedne visokorazvijene kulture koja je bila starija od egipatske.
Jedan izvor iz egipatske prošlosti, takozvani 'Zidarski tekstovi', daje nam važne informacije o mogućoj lokaciji Svorane istorije. 'Zidarski tekstovi' pronađeni su među zapisima na unutrašnjem bedemu Horusovog hrama u Edfuu, u srvu južnog Egipta. Oni se dovode u vezu sa nizom rukopisa koji su u međuvremenu nestali, a bili su deo zbirke pod imenom 'Sveta knjiga hramova'. Tu su bile informacije o nastanku i izgledu svih važnijih svetilišta duž celog Nila.
Rukopisi se pozivaju na jednu grupu nepoznatih bića pod imenom Šebtivi koja su bila povezana sa Totom, egipatskim bogom mudrosti. Po kazivanju 'Zidarskih tekstova', Svete knjige i Znamenja moći smešteni su u jednu odaju koju su Šebtivi potom zapečatili i tako je, sem za stražare, ostala sakrivena od ostatka sveta. To mesto kasnije je nazvano 'Mesto prestola za dušu' i tu su se izvodili samo najviši sveti obredi.



MUDRI DJEDA

U jednom drugom egipatskom tekstu, poznatom pod imenom 'Vestkarpapirus', koji je između ostalog omogućio tačno datiranje četvrte dinastije, nalazimo i priču o tajanstvenom mudracu po imenu Djeda, koji je, sem sposobnosti za izvršavanje magičnih junačkih dela, posedovao i određene informacije 'o tajnim komorama sa Totovim knjigama'.
U toj priči, Djeda daje faraonu Kufuu - Keopsu uputstva gde bi mogao da pronađe određene ključeve kojima bi jednoga dana ponovo otvorio te tajne komore: 'U gradu Ani (Heliopolis) postoji jedan hram po imenu Kuća-Sapti (ovde se misli na petog faraona Prve dinastije, koji je vladao oko 3.000 godina pre Hrista). U tom hramu postoji biblioteka u kojoj se čuvaju inventarski rukopisi u obliku smotuljaka. Zidovi te prostorije sačinjeni su od blokova peščara. Iza jednog od tih blokova postoji skrovište u kojem se nalazi jedan sanduk od kremenca, a u njemu leže IPVT-pečati, to jest, tajanstveni ključevi, koji će ponovo otvoriti skrivene Totove komore'.
Kada je Kufu (Keops) zamolio Djedu da mu pribavi te ključeve, mudrac mu je odgovorio kako on nije u moći da to učini, ali je zato prorekao da će ključeve jednoga dana pronaći jedan od trojice sinova Rad-dedet supruge visokog sveštenika u Heliopolisu. Još je rekao da će sinovi biti rođeni 15. dana u mesecu tubi (oktobar-novembar).



Ispostavilo se da su ta tri brata bila tri prva faraona Pete dinastije. Međutim, imajući u vidu višeslojnu simboliku egipatske literature, moguće je da sve ovo ima skriveno značenje, i da su ta tri brata u stvari oni koji će jednoga dana pronaći i otvoriti Dvoranu istorije. Inače, veliki deo starog grada Heliopolisa i dalje leži neistražen ispod rastućih predgrađa Kaira. Tajna Saptijevog hrama možda još čeka da bude otkrivena.
Zaharije Sičin, američki orijentalista, citira nam jednu himnu iz XVIII dinastije koja govori o tome kako je bog Amon, onog trenutka kad je stupio pod svodove koji se nalaze ispod Sfinge, preuzeo zadatke nebeske Harakti (Sfinge), 'srce njegovo mudrost dosegnu, reči njegove moćne postadoše'.
Grčki istoričar Herodot na kraju svog izveštaja o poseti Egiptu 443. godine pre Hrista, piše da se 'ispod piramida i Sfinge prostire veliki lavirint koji vodi u podzemni svet...'



MNOGO JE POTVRDA


Rimljanin Marcelinus pisao je u četvrtom veku da su 'adepti' (oni koji su posvećeni) ispod piramide uz veliki napor izgradili lavirint podzemnih hodnika i odaja, jer su znali da Potop dolazi i da će uništiti znanje o svetim ceremonijama.



Marcelinusov savremenik, Jamblihus, napisao je jedan sastav o egipatskim misterijama u kojem izveštava i o jednom svetom ritualu koji je bio povezan sa Sfingom: 'Na jednom tajnom mestu između šapa Sfinge nalaze se jedna bronzana vrata koja se skrivenom polugom mogu otvoriti. Kroz ta vrata mladi sveštenici ulaze u jednu okruglu prostoriju, u kojoj moraju da prođu određene provere pre nego što mogu biti primljeni u krug posvećenih'.
Slično tvrdi i koptski hroničar Al Masudi: 'Čovek stupa kroz piramidu kroz jedan podzemni hodnik dužine od preko 100 kubita (1 kubit=0.44 metara) - svaka piramida ima jedan takav prilaz'.
Nešto kasnije, srednjovekovni arapski hroničar Firouzabad izveštava kako su odaje ispod Sfinge izgrađene u isto vreme kao i one ispod Velike piramide: 'Veliku piramidu sagradio je Idriz (Tot, Enoh, Hermes), da bi celokupno sakupljeno znanje zaštitio od najavljenog uništenja. I ostali visoki sveštenici sačuvali su svoje zabeleške iz medicine, magije i talismana'.
Ibn Ad Alokim, koji je zabeležio priču o snu kralja Salouka o Potopu i njegovoj naredbi da se izgrade piramide, pominje i jednu dvoranu u blizini piramida koja je napunjena svim mogućim dokumentima o matematici, astronomiji i fizici: '... I oni izgradiše jedan podzemni svod. Kamen je iz Etiopije donesen, olovom i železom spojen. Nakon završetka, dvorana je presvučena obojenim mermerom, a kralj Salouk priredio je slavlje u kojem su učestvovali svi žitelji kraljevstva'.
I judejski istoričar Josif Flavije beleži kako je Enoh izgradio jedan podzemni hram koji se sastojao od devet svodova izgrađenih jedan iznad drugog. Manli P.Hol iznosi da kod slobodnih zidara postoji jedno proročanstvo koje kaže da će jednog dana ta tajna dvorana biti otkrivena od strane jednog 'Posvećenog'.



Pre dvesta godina za svetu geometriju Velike piramide interesovao se i Isak Njutn. Verovao je da se u njenoj unutrašnjosti nalazi lavirint od tunela i komora, koji je, po njemu, predstavljao 'proročanski kalendar od kamena'. Od tada pa do dana današnjeg cela jedna legija neučnika trudi se da dešifruje kamena proročanstva Piramida.

KOSMIČKI KLJUČ

Možda i sama Sfinga krije sopstvena proročanstva. Sledeći stare egipatske i koptske tradicije, Sfinga je, pre nego što je dobila konačnu formu, imala šape kao u lava, zadnje noge i rep bika, i lice čoveka. Još i danas održali su se ostaci kamenih zgarišta koja noću upaljena, Sfingi daju vatreni vid i uspon jednog orla. Lav, bik, čovek, orao. To nisu samo četiri bića koje je prorok Jezekilj opisao ispred božanskog trona, već i četiri fiksna znaka zodijaka: Lav, Bik, Vodolija i Škorpija!
Razdoblje Vodolije je započelo (a lik Sfinge simbolizuje lice celog čovečanstva, u jednom duhu i srcu sjedinjenog) što je cilj vladavine Vodolije. Za 6000 godina ispuniće se Sfingino proročanstvo, dakle u epohi Škorpije.
Po jednom drugom modelu razmišljanja, Sfinga ne predstavlja samo četiri fiksna znaka zodijaka, već i četiri određene astrološke konstelacije koje je Filip Sedvik lokalizovao na 14 stepeni u Lavu, u Biku, u Vodoliji i Škorpionu. Mnogi veruju da će poklapanje te četiri pozicije u zodijaku sa planetarnim konstelacijama poslužiti kao 'kosmički ključ' za rešavanje Sfingine zagonetke.
Edgar Kejs (1877-1945), najčuveniji američki vidovnjak, opisujući u svojim vizijama vreme kada je podignuta Velika piramida (pre 12 hiljada godina) pominje i preduzimanje mera za očuvanje Knjiga znanja. Kejs je, gledano iz pravca Sfinge, tačno odredio gde je smeštena 'Dvorana istorije'. Video je više ulaza između Sfinge i Nila, prema istoku, gde se sunce iznad vode uzdiže, a granica između svetla i senke nalazi se između šaša Sfinge. I francuski najčuveniji prorok Nostradamus ostavio je nekoliko redova stihova u kojima se, kada budu do kraja dešifrovani, verovatno kriju dragoceni podaci o 'Dvorani istorije' koju pesak i monumentalni kameni spomenici starog Egipta ljubomorno čuvaju.



Evo jednog kratkog dešifrovanog primera: 'Oni će otkriti skrivenu topografiju zemlje (u Gizi). Urne u građevinama (piramide), koje mudrost sadrže, biće otvorene. Njihov sadržaj unaprediće shvatanje svete filozofije, belo umesto crnog, lažnost razotkriti, mudrosti nove zameniće tradicije stare, koje su vrednost svoju izgubile'.


MOŽDA ĆE SE ZNATI USKORO


Posmatrajući zbir informacija dobijenih iz istorijskih i ezoterijskih izvora, uočavamo neke vrlo značajne podudarnosti. Položaj 'Dvorane istorije' u blizini je ili ipod Sfinge. Njena starost je: najmanje 12.000 godina. Identite njenog graditelja: Tot, Hermes. Njena svrha: arhiv i mesto ritualnog obreda. Opis njenog sadržaja: visokorazvijena nauka i mudrost. Okolnosti njenog ponovnog otkrivanja: kroz duhovnu intuiciju. Vreme tog otkrića: između 1999. i 2012. godine.
Većina konzervativnih egiptologa smatra da je 'Dvorana istorije' samo jedna legenda, jer se njeno postojanje jednostavno ne uklapa u trenutno prihvatljiv model razmišljanja.
Međutim, priče o 'Dvorani istorije' dokumentovane su već hiljadama godina. Podudarnost njenih opisa i verodostojnost mnogih izvora govore nam da mnogo toga ipak odgovara istini. Možda ćemo se već uskoro, ako se predskazanja ostvare, pridružiti mišljenju egiptologa Džeralda Masaija koji piše: 'Jednog dana otkrićemo da mitovi sadrže istinu, a da je ono što smo do sada smatrali za istoriju - samo mit, koji smo mi sami izmislili'.



Ponovno otkriće 'Dvorane istorije' bez sumnje će u potpunosti izmeniti naš pogled na prošlost, a istovremeno i naša budućnost će iz osnove biti drugačija. Uz to, možda će se zbog toga promeniti čak i naše shvatanja o vremenu kao veličini'.



slovenska.sos4um.com