Najpoznatiji Srbi u svetu

Ako se izuzmu političari koji su nas devedesetih ocrnili i vrhunski sportisti koji su formirali najjači srpski brend, u svetu se Srbi prepoznaju uglavnom po ljudima koje u našoj zemlji malo ko zna

I posle svega, samo nam je sport ostao. Koliko god zvučala otrcano fraza da je sport najbolji izvozni proizvod Srbije, činjenica je da su, ako se izuzmu političari čija su imena punile stupce svetske štampe tokom burnih devedesetih, jedino sportisti iz naše zemlje globalno poznati i prepoznati kao ljudi koji dolaze iz Srbije.

U našem narodu postoji čvrsto uverenje koje kaže da ne može da se pronađe mesto na svetu gde nema Srba i gde oni na ovaj ili onaj način ne vode glavnu reč. Uporedo s tim, nekim javnim i uspešnim ličnostima koji naprave mali iskorak u svetu, kod nas se daje veliki značaj i precenjuje se njihov uspeh. Turbulentna istorija ovih prostora je dovodila do velikih talasa iseljavanja naših, uglavnom najkvalitetnijih ljudi, a i mnogi su svoj lokalni uspeh uspeli da prodaju i na svetskom tržištu.

Zato je Pressmagazin sastavio listu najpoznatijih Srba u svetu koja pokazuje da su, izuzimajući naše sportiste, u svetu najuspešniji Srbi uglavnom oni za koje mi i ne znamo da postoje.

S druge strane, imena sportista predvođenih Novakom Đokovićem ili Vladom Divcem retki su primeri ljudi koji su ostvarili svetsku slavu, a čiji se uspesi povezuju sa državom iz koje dolaze. Već kada dođemo do umetnice Marine Abramović, jedne od najpoznatijih pripadnika savremene umetnosti, koja je izvodila performanse u najprestižnijim muzejima u svetu, videćemo da je to "izuzetak koji potvrđuje pravilo", jer se radi o osobi koja je u svetu daleko poznatija nego u zemlji. A njeno srpsko poreklo je asocijacija tek onim njenim obožavaocima koji odu na "Vikipediju" i pronađu podatak da potiče iz Srbije.

Naše istraživanje je pokazalo i da na najpriznatijim svetskim univerzitetima, na visokim profesorskim pozicijama rade srpski naučnici, ali su njihova imena malo poznata ovdašnjoj javnosti, koja može samo da žali što oni ta svoja znanja ne prenose domaćim studentima.

Ministar za dijasporu u Vladi Srbije Srđan Srećković kaže da se u našem narodu često glorifikuje uloga i uticaj pojedinih Srba u svetu, ali da taj uticaj nikako ne sme da se potceni imajući u vidu da uporedo sa tim glorifikacijama u narodu nije dovoljno razvijena svest da smo mi, ipak, mala zemlja.

— U odnosu na značaj koji Srbija ima na geopolitičkoj i ekonomskoj mapi sveta, naši ljudi su objektivno daleko uticajniji nego što su neke naše institucije ili naša država u globalu. Kada se sagledava uspeh tih ljudi iz sveta nauke, kulture, sporta, kod nas se često ne uzima u obzir iz kakvog okruženja oni dolaze i da smo mi mala zemlja na brdovitom Balkanu. Često se precenjuje naša uloga i značaj u svetu, i zanemaruje da smo mi malobrojan narod. Kada se to uzme u obzir, uspeh svakog Srbina u svetu je svakako veliki podvig — kaže Srećković.

Da se značaj Srba u svetu često precenjuje smatra i Srđa Trifković, donedavni glavni urednik američkog magazina "Kronikl" i cenjen politikolog u američkim konzervativnim krugovima. On kaže da je to posledica "tradicionalne srpske grandomanije" i mita o uticajnoj dijaspori i jakom lobiju.

Upravo zbog slabe organizacije u srpskoj dijaspori, ne oseća se velika korist brojnih uspešnih ljudi. U Americi je, recimo, dugogodišnji američki senator Džordž Vojinović, iako polu-Srbin i odrastao kao katolik, činio dosta za srpsku zajednicu. Ali imamo i slučaj Voltera Bogdanića, jednog najuspešnijih američkih novinara, urednika u "Njujork tajmsu" i dobitnika tri Pulicerove nagrade, za koga se donedavno u zemlji nije znalo. On je u intervjuu za Pressmagazin (prvom u srpskim medijima) izrazio žaljenje što nema kontakte sa srpskom zajednicom, ali i želju da dovede decu u Srbiju kako bi posetili zemlju svojih predaka.

Da taj neiskorišćen osećaj pripadnosti srpskom narodu postoji čak i kod onih koji ni na koji način nisu vezani za Srbiju osim genetikom, pokazuje i slučaj Ričarda Milanovića, najpoznatijeg indijanskog poglavice i uspešnog biznismena u Kaliforniji. Njemu je, naime, otac Srbin koji se zaljubio u Indijanku i sa njom dobio dete. Poglavica Milanović je u razgovoru za Pressmagazin rekao da mu američki novinari često postavljaju pitanje u vezi sa prezimenom i poreklom, da ga je otac napustio kada je još bio dete i da ga je uz majku odrastao u indijanskom duhu. On, međutim, i pored toga kaže da je ponosan na svoje srpsko poreklo.

I Aleks Mačeski, doskorašnji glavni urednik klivlendskog "Plejn dilera", jednog od dvadeset najuticajnijih dnevnih listova u Americi (još jedan poznat i uspešan Srbin koga srpskoj javnosti predstavlja Pressmagazin), kaže da se srpske vlade ponašaju po principu "sedi i ćuti".

— Imamo kongresmenku Melisu Bin, koja je srpskog porekla, i još 25 članova tog srpskog kokusa. Ali kokus nema dovoljno finansijske podrške za lobiranje. Jermenija je, recimo, mnogo manja zemlja, ali ima lobiranje na nivou Izraela. I zato Jermenija dobija veliku pažnju američkog establišmenta — kaže Mačeski.

Ministar Srećković potvrđuje za Pressmagazin da Srbija ne koristi dovoljno potencijale svojih uspešnih ljudi u svetu, što je posledica opšteg lošeg odnosa prema srpskoj dijaspori.

— To je duboko ukorenjen odnos koji traje od perioda posle Drugog svetskog rata. Komunističke vlasti su u dijaspori videle ideološke neprijatelje i opasnost za režim. Naravno, i u emigraciji se razvio osećaj nepoverenja prema državi. Popravljanje tog odnosa je dugotrajan proces — kaže Srećković.

Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije kaže da najveću korist od uspešnih Srba mogu da imaju domaći naučnici, koji mogu da koriste pomoć svojih uspešnih kolega.

— Naučnici su, međutim, specifični ljudi, neki daju veliki značaj svom poreklu, dok neke to prosto ne zanima. Mi, recimo, imamo jednog od najpoznatiji američkih ekonomista Bojana Jovanovića, ali njemu poreklo prosto ne znači mnogo. Dok, s druge strane, ekonomista Branko Milanović, isto tako uspešan, svake godine dolazi u Srbiju i pokušava da pomogne na svaki način — kaže Nikolić.

Neki od uspešnih Srba u svetu često znaju da promene ime i potpuno se utope u okruženje u kom se nalaze, zbog čega se gubi svaka asocijacija na zemlju iz koje dolaze, kao što je, recimo, bio slučaj sa pokojnim glumcem Karlom Maldenom (iako je on uvek isticao srpsko poreklo). Goran Nikolić kaže da je najveći značaj koji Srbija ima u tome što se u javnom životu najvećih zemalja pojavljuju prezimena na "ić", što je specifična vrsta brendiranja Srbije.

— Prezimena su jedna od retkih specifičnosti našeg naroda koja su prepoznatljiva svugde u svetu. Malo ko ta prezimena vezuje za druge narode sa prostora bivše Jugoslavije. Kod Hrvata su ta prezimena zastupljena manje od 50 odsto, dok ih je kod nas između 80 i 90 odsto. To je okolnost od koje možemo da imamo neku korist. I zato nije bila loša ideja da internet domen za Srbiju bude "ic". Da se to potpuno brendira kao srpska odlika. Onda bi, kada se negde u svetu pojavi neko uspešan sa prepoznatljivim srpskim prezimenom, to automatski budilo asocijaciju da dolazi iz Srbije što bi bilo širenje pozitivne slike o nama — zaključuje Nikolić.

RS

SVETSKI POZNATI SRBI

01. Novak Đoković, trenutno najpoznatiji čovek na svetu čije ime svi vezuju za Srbiju. Iako je imao incident u Kanadi, kad su ga najavili kao tenisera iz Hrvatske, njegovo insistiranje na patriotizmu i "šišanje u Areni" koje su objavili svi svetski mediji sigurno ga stavljaju na čelo liste "srpskih brendova".
02. Nemanja Vidić, trenutno naš najpoznatiji fudbaler. Navijači Mančestera su mu spevali pesmu "Došao je iz Srbije, sve će da vas pobije".
03. Vlade Divac, popularnost ovog košarkaša je daleko premašila i njegove košarkaške sposobnosti. Tokom svoje karijere imao je prilike da bude ambasador svoje zemlje u razgovorima sa američkim predsednicima i u najgledanijim tok-šou emisijama u Americi, zbog čega je i danas jedan od retkih ljudi koga svuda prepoznaju kao Srbina.
04. Marina Abramović, jedna od najcenjenijih umetnica današnjice. Izvodila performanse u najznačajnijim galerijama i muzejima savremene umetnosti u svetu.
05. Predrag Stojaković, iako je na zalasku karijere i dalje važi za jednog od najboljih šutera NBA lige, i prepoznaje se gde god da se pojavi.
06. Emir Kusturica, jedino prepoznatljivo lice srpskog filma; stekao je svetsku slavu osvajanjem dve kanske nagrade i snimanjem u Holivudu.
07. Goran Bregović, njegova muzika se pušta na žurkama širom sveta.
08. Slavica Eklston (Slavica Radić), kao bivša supruga vlasnika Formule 1 Bernija Eklstona punila je stranice tabloida, i nikad nije skrivala svoje srpsko poreklo.
09. Marko Jarić, globalnu prepoznatljivost duguje supruzi Adrijani Limi, brazilskoj manekenki koja važi za jednu od najlepših žena planete. Ceo svet zna da se udala za "srpskog košarkaša".

POZNATI U NAUCI, TEHNOLOGIJI I MEDICINI

01. Jasmina Vujić, prva žena šef odseka katedre za nuklearni inženjering. Član je Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD.
02. Veselin Mitrović, Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Gete u Frankfurtu. Jedan od vodećih stručnjaka u Evropi za uvođenje novih lekova za lečenje srčane slabosti.
03. Bogdan Maglić, nuklearni fizičar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije. Bio predsednik Korporacije za višu fiziku na Univerzitetu Prinston i rukovodilac u NASA centru za vasionsku tehnologiju.
04. Dušan Šiđanski, osnivač Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ženevi i profesor na univerzitetima Prinston i Harvard. Savetnik predsednika Evropske komisije Žozea Baroza i predsednik Evropskog centra za kulturu.
05. Borko Đorđević, jedan od najcenjenijih plastičnih hirurga, u emisiji "Holivudski noževi" izabrali ga među 10 najboljih na svetu. Ulepšavao Nensi Regan, Za-zu Gabor, Džoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Džona.
06. Gojko Lalić, doktor organske hemije s Harvarda i profesor na Univerzitetu Vašington u SAD kao tridesetogodišnjak objavio nekoliko revolucionarnih radova i patenata s nobelovcima Derekom Bartonom, Robertom Bergmanom i najpoznatijim živim hemičarom Ilajom Korijem.
07. Jelena Božilović, doktorka nauka sa Univerziteta Gete u Frankfurtu, gde radi u Institutu za hemiju i medicinsku biohemiju.
08. Dušan Stojanović, poznati ekonomista donedavno radio u američkoj Federalnoj banci za hipotekarne kredite u Sent Luisu.
09. Vladimir Malešević, softver inženjer, magistrirao elektrotehničke nauke na čuvenom Univerzitetu Kornel. U "Motoroli" je na poziciji program menadžera.
10. Srđa Trifković, doskorašnji glavni urednik američkog magazin "Kronikl", poznat politikolog u konzervativnim naučnim krugovima u Americi.
11. Kosta Karl Savić, američki istoričar koji je 1999. osujetio namere Martija Ahtisarija da dodeli odlikovanje nacističkom oficiru iz Drugog svetskog rata. U naučnim krugovima često kritikovan zbog "prosrpskog gledanja na istoriju".
12. Stiv Pejović, profesor ekonomije na Univerzitetu Teksas, jedan od priznatijih ekonomskih stručnjaka u Americi.
13. Branko Milanović, vodeći ekonomista Svetske banke, naročito za oblast borbe protiv siromaštva. Ubedljivo naš najpoznatiji ekonomista.
14. Miodrag Stojović, genetičar koji je svojih "pet minuta svetske slave" zaradio kada je uspeo da klonira ljudske matične ćelije u medicinske svrhe.
15. Nenad Marković, naučnik koji je na Univerzitetu Berkli radio na projektu tehnologije korišćenja vodonika kao izvora energije.
16. Nadežda Basara, radi u Nemačkoj u Centru za hemoterapiju, onkologiju i presađivanje koštane srži i jedan je od najvećih svetskih stručnjaka u toj oblasti.
17. Ljubica Latinović, epidemiolog koji radu u meksičkom Ministarstvu zdravlja. Javnosti postala poznata prošle godine u vreme pandemije svinjskog gripa.
18. Zoran Krivokapić, profesor Medicinskog fakulteta, demonstrirao najsavremeniju metodu operacije kancera debelog creva na klinikama u Kaliforniji, Njujorku, Tokiju, Moskvi, Temišvaru, Bukureštu.
19. Krunoslav Subotić, bivši direktor Instituta u Vinči, vodio eksperimentalna ispitivanja za pronalazak dva nova hemijska elementa.

POZNATI U KULTURI I NA FILMU

01. Čarls Simić, među najpriznatijim živim pesnicima u Americi. Rođen kao Dušan Simić. Bio konsultant za poeziju biblioteke američkog Kongresa i dobitnik Pulicerove nagrade.
02. Željko Lučić, operski pevač nastupao u "Metropoliten operi", "Kovent gardenu", Nacionalnoj operi u Parizu. Najpoznatiji po izvođenju opera Đuzepea Verdija.
03. Mirko Ilić, strip-autor i grafički dizajner iz Njujorka koji je radio za "Njujork tajms", "Volstrit džurnal" i magazin "Tajm"
04. Dušan Petričić, jedan od najboljih svetskih karikaturista čiji radovi su objavljivani u "Njujork tajmsu", "Volstrit džurnalu" i "Toronto staru"
05. Dejan Ilić, dobitnik Oskara za tehnička dostignuća, proslavio se radom na filmovima o Džejmsu Bondu. Doktor je fizičke hemije i dobitnik svetske nagrade za inovacije. Profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu i Londonu.
06. Zoran Perišić, stručnjak za specijalne efekte na filmu, radio je na filmovima o Supermenu kao i na filmu "Povratak u Oz".
07. Marek Đorđević, čuveni dizajner "Rols-Rojsovog" modela "fantom" i "Ferari F 360".
08. Miljen Kreka Kljaković, radi kao scenograf sa najpoznatijim svetskim rediteljima.
09. Piter Bogdanović, reditelj u poznim godinama i dalje je priznat u svetu filma. Smatra se vodećim rediteljem alternativnog "Novog Holivuda".
10. Sven Stojanović, jedan od najcenjenijih svetskih reditelja nastupa uživo. Bio je glavni reditelj nekoliko izbora za pesmu "Evrovizije"
11. Saša Aleksander, američka glumica srpsko-italijanskog porekla Suzana Drobnjaković. Iako nikada nije bila u Srbiji, tečno govori srpski. Proslavila se ulogama u serijama "Marinci" i "Dosonov svet".
12. Miki Manojlović, glumac koji živi u Parizu, a najviše radi u Francuskoj i Kanadi, gde glumi u najgledanijim filmovima. Bio je nominovan za nagradu "Feliks", koju dodeljuje Evropska filmska akademija.
13. Bojana Novaković, glumica koja živi i radi u Australiji. Igrala je u filmu "Seven Pounds" zajedno sa Vilom Smitom, i u trileru "Edge of Darkness" sa Melom Gibsonom i Rejom Vinstonom. Kada ne glumi, radi kao prevodilac za srpski jezik. Dobitnica je nagrade Australijske akademije za film za najbolju glavnu žensku ulogu u TV serijama.
14. Ljuba Popović, poznati slikar koji živi i radi u Parizu.
15. Katarina Oksenberg, ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević, najpoznatija po ulozi u seriji "Dinastija". Sprema snimanje filma o svom dedi knezu Pavlu.
16. Vladimir Veličković, slikar iz Pariza i francuski akademik.
17. Anica Dobra, glumica živi u Frankfurtu, uglavnom radi u Nemačkoj.
18. Predrag Bjelac, igrao Igora Karkofa u filmskoj ekranizaciji Harija Potera
19. Stoja Dol, jedna od trenutno najpopularnijih porno-glumica u Americi. Ime Stoja je uzela po porodičnom prezimenu Stojanović. Dobitnica je porno Oskara.
20. Lolita Davidović, kanadska glumica.
21. Rade Šerbedžija, glumac koji je najviše dogurao u Holivudu, iza sebe ostavio kultnu ulogu u filmu "Sneč". Ipak, češće ga doživljavaju kao ruskog, nego kao srpskog glumca.

POZNATI U SPORTU

01. Borislav Stanković, "doživotni" generalni sekretar FIBA. Smatra se ocem moderne evropske košarke i član Kuće slavnih u Americi.

02. Milorad Čavić, srpski plivač poznat među ljubiteljima ovog sporta po istorijskim okršajima sa najboljim plivačem u istoriji Majklom Felpsom.

03. Željko Obradović, košarkaški trener koji je "bog" u Atini.

04. Dragan Stojković Piksi, fudbalska legenda u Japanu.

05. Siniša Mihajlović, trener italijanskog kluba Fjorentina.

06. Dejan Stanković, jedan od najpoznatijih fudbalera u Italiji.

POZNATI U MEDIJIMA

01. Volter Bogdanić, urednik istraživačkog tima "Njujork tajmsa" i dobitnik tri Pulicerove nagrade za novinarstvo.

02. Aleks Mačeski, doskorašnji glavni urednik novina "Plejn diler".

03. Ruška Bergman, urednik italijanskih magazina "L'Uomo Vogue" i "Vogue Italija", najpoznatija kao lični stilista Majkla Džeksona.

04. Anka Radaković, preteča Keri Bredšo. Smatra se pionirom seks-kolumnistkinja, čijim koracima je krenula i Kendas Bušnel, po čijim kolumnama je snimljena popularna serija "Seks i grad"

POZNATI U POLITICI

01. Ričard Milanović, poglavica indijanskog plemena Agva Kalijente.

02. Melisa Bin Luburić, američka kongresmenka i profesor Univerziteta Ruzvelt u Čikagu. Radila je vrlo uspešno za nekoliko kompanija.

03. Džordž Vojnović, dugogodišnji američki senator.

04. Milorad - Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa optužen za malverzacije.

NAJPOZNATI SRPSKI BIZNISMENI U SVETU

01. Filip Cepter, uvek je na listama među 50 najbogatijih ljudi istočne Evrope. Imao značajnu sponzorsku ulogu u Formuli 1.

02. Dragan Veljović, osnivač kompanije "Mejlpsoft", koja je imala godišnji prihod od preko 25 miliona dolara.

03. Milan Mandarić, vlasnik engleskog fudbalskog kluba Lester siti.

04. Rebeka Mekdonald (Ubavka Mitić), vlasnica kompanije "Džast enerdži", koja električnom energijom i gasom snabdeva više od milion i po potrošača u SAD i Kanadi.

05. Mladen Selak, vlasnik firme "Astro mašin korporejšn", koja je proteklih godina registrovala skoro 20 svetskih patenata.

06. Branislav Grujić, predsednik "PSP Farmana", jedne od najvećih građevinskih firmi u Rusiji.

07. Gojko Kuzmanović, kanadski biznismen, prvi Srbin koji je dobio federalnu medalju vlade Kanade.

08. Dragiša Ilić, vlasnik više elitnih restorana u Londonu čiji su gosti poznati ljudi iz sveta muzike, filma i politike. Vlasnik lanca restorana "Little Bay".

09. Dušan Duk Petrović, bio imenovan za predsednika kompanije "Wrigley", najvećeg svetskog proizvođača slatkiša i žvakaćih guma. Petrović je u kompaniji radio poslednjih 30 godina.

10. Milan Puškar, osnivač farmaceutske kuće "Mylan" u Zapadnoj Virdžiniji. Stadion Univerziteta Zapadne Virdžinije nosi njegovo ime.

11. Đorđe Jerić, vlasnik kule "Skajlon", turističke atrakcije na Nijagarinim vodopadima u Kanadi.

12. Borislav Milošević, bivši ambasador SRJ u Rusiji. Smatra se da je svojim vezama obezbedio azil porodici Slobodana Miloševića u Rusiji.

13. Milica Melisa Fišer, poslovna žena iz Australije i vlasnica fudbalskog kluba u Melburnu.

LOKALNO POZNATI SRBI

01. Jovan Radomir, jedan od najpoznatijih voditelja švedske državne TV. Radio je intervjue sa najvećim zvezdama šou-biznisa.
02. Stiv Pavlović, australijski muzički promoter.
03. Džef Samardžija, igrač američkog fudbala.
04. Nenad Medić, jedna od zvezda Teksas Holdem pokera.
05. Saša Petričić, televizijski novinar koji je radio priče za BBC i CNN.
06. Stana Katić, poznata kanadska glumica.
07. Aleks Lajfson (Aleksandar Živojinović), gitarista kanadskog benda "Raš".
08. Karl Stefanović, australijski televizijski voditelj.
09. Sam "Slammin" Keković, bivši igrač australijskog fudbala i sportski komentator.
10. Predrag Preki Radoslavljevic, jedini fudbaler koji je dva puta biran za MVP američke soker lige.
11. Ursula Jović, australijska pevačica i glumica.

POZNATI KRIMINALCI

01. Darko Šarić, od kada je otkrivena globalna mreža distribucije kokaina, Šarić je postao najtraženiji kriminalac iz ovog dela Evrope i njegovo ime našlo se u svim svetskim medijima.

02. Pink panteri, grupa kriminalaca i džentlmena.

IZMIŠLJENI LIKOVI

01. Niko Belić, lik iz video-igrice.

02. Nero Vulf, lik iz popularnog stripa nastao pre Drugog svetskog rata.

"NE ZNAJU" DA SU SRBI

01. DOJNA GALIĆ-BAR, američka spisateljica srpskog porekla, neuropsihijatar i prva žena direktor jedne bolnice u Americi.

02. MILA JOVOVIĆ, holivudska glumica rođena kao Milica Nataša Jovović. Nikada nije istakla srpsko poreklo.

03. DANIJEL NESTOR, kanadski teniser. Pravo ime Danijel Nestorović, zaboravio srpski.

04. AL JANKOVIČ, američki pevač, kompozitor, glumac i satiričar. Pojavio se i u popularnoj animiranoj seriji "Simpsonovi".

05. HOLI VALANS, najpoznatija australijska glumica i pevačica, rođena kao Holi Rejčel Vukadinović.

06. ALEKS BOGDANOVIĆ, drugi najbolji britanski teniser.

07. MIRANDA KER, manekenka iz Australije koja ima i srpsko poreklo.

08. INARI VAHS, jedna od najpoznatijih svetskih porno-zvezda. Ne zna joj se pravo ime. Ima srpsko poreklo.

09. RIČARD KOVAČEVIĆ, poznati američki bankar, u 2009. kao redovnu godišnju platu primio 29,8 miliona dolara, po čemu je bio čovek sa najvećim ličnim dohotkom na svetu. O njegovom poreklu se ne govori mnogo, osim da ima "srpsko-hrvatsko" prezime.


Riznica Srpska

Plivač i vaterpolista Pavo Radmilović (U donjem redu, sredini, sa loptom) osvojio je nekoliko zlatnih olimpijskih medalja takmičeći se u vaterpolu i štafetnom plivanju za Veliku Britaniju na više olimpijskih igara.

Milan Muškatirović

Kako je jedan Somborac Bečlijama zakuvao kafu



Dobar primer kako se “prodaje znanje” Evropi dao je u 17. veku jedan Somborac. To je bio Franjo Đuro Kolčić koji je otvorio prvu kafanu u Beču, a samim tim i u celoj srednjoj Evropi. Kao početni kapital poslužila mu je kafa koju su Turci ostavili na bojnom polju, a za koju su Bečlije mislili da je bezvredni zeleni pasulj.

Pre nego što se upustio u “preduzetničke vode”, Franjo Kolčić je takoreći spasao ovaj grad od Osmanlija, odigravši jednu od ključnih uloga tokom Druge turske opsade 1683. godine.
Prema podacima iz njegove knjige uspomena koja se čuva u Bečkom arhivu, Kolčić je rođen u Somboru 1640. godine. U to vreme, ovom varoši upravljali su Turci, koji su u Sombor došli 1541. godine i tu ostali bezmalo 140 godina, tačnije do 1687, kada su ga napustili bez borbe.



Franjo Đuro Kolčić

- U Somboru tada nije živelo više od par hiljada stanovnika. Turci su bili smešteni u unutrašnjoj varoši okruženoj palisadama, dok je malobrojno hrišćansko stanovništvo živelo u spoljnoj varoši. Bila su to strašna vremena za hrišćane. Tim pre što im je u svesti još bila sveža uspomena na rušilački pohod Tatara, koji su došli do Sombora 1592. Stoga je razumljivo što je Kolčić još kao mladić napustio rodno mesto i prebegao u Austrijsku carevinu, gde je stupio u vojsku – kaže Mile Vojnović, somborski hroničar.

Vešt i snalažljiv, Đuro Kolčić je u carskoj vojsci brzo napredovao. Kada su Turci 1683. godine po drugi put stigli podno bečkih zidina, nalazio se u bečkom garnizonu, na čelu čete somborskih militara. Blago je reći da su Bečlije tada bili u nezavidnoj situaciji. Na polju oko Beča bilo je raspoređeno oko 200.000 askera (turskih vojnika), predvođenih velikim vezirom Kara Mustafom, koji su presekli sve puteve snabdevanja i grad držali pod opsadom skoro dva meseca, nadajući se da će se nekih 16.000 ljudi iza bedema predati kada potroše zalihe hrane.

- Pošto je katastrofa bila na pomolu, Kolčić se ponudio da sam samcijat prođe kroz tursku ordiju i uspostavi vezu sa poljskom vojskom pana Jana Sobjeskog. Njegov plan bio je jednostavan i smeo. Kako je bio crnomanjast, i budući da je još tokom detinjstva u Somboru ovladao turskim jezikom, smislio je da se preobuče u turskog askera i tako prerušen prođe kroz osmanlijske redove. Zapovednici grada odmah su prihvatili njegov predlog, verovatno razmišljajući u smislu da je na kocki život samo jednog čoveka, koji se, povrh svega, sam prijavio za naizgled samoubilačku misiju – objašnjava Vojnović.



Umesto zlata i oružja, zatražio je da mu daju nejestivi “pasulj”

Međutim, Kolčić je, uprkos teškoćama, uspešno obavio zadatak. S tim u vezi, on u svojim memoarima veli da mu je veći problem od turskih jatagana predstavljao sam pan Sobjeski – hrabri Somborac se, naime, tako dobro prerušio, da ga je poljski zapovednik umalo prepustio svojim husarima, da se malo “poigraju s Turčinom”. Ipak, kada je pana ubedio da nije Osmanlija, već vojnik u službi Habzburga, moćna poljska vojska, zajedno sa Saksoncima, pohitala je ka Beču i do nogu potukla Turke, koji su prilikom povlačenja, na bečkom polju ostavili velike količine zlata, oružja i hrane.
- Čim su se Turci povukli, izgladnele Bečlije izašle su iz grada i pohrlili ka napuštenim komorama sa hranom. U njima su pronašli velike količine neobičnog zelenog pasulja – koliko god su ga kuvali, nikako nisu mogli da ga skuvaju. Stoga nisu mogli da se načude kada je Kolčić, koji je kao spasilac Beča imao prvenstvo prilikom podele plena, umesto zlata i oružja, zatražio da mu daju ovaj nejestivi “pasulj”. Međutim, stvar je bila u tome što je on znao da to nije pasulj, već zrnevlje nepržene kafe. Tako je Kolčić naposletku otvorio prvu kafanu u Beču, koja je ujedno bila i prva kafana u srednjoj Evropi, nadenuvši joj simboličan naziv “Kod zrna zelenog pasulja” – priča naš sagovornik.
Postoji, inače, priča da je Kolčićev podvig zapravo izveo Poljak po imenu Georg Franz Kolschitzky. Problem sa tom verzijom, pak, nije samo u imenu Poljaka koje podseća na poljsku verziju Kolčićevog, već i u istim datumima rođenja i smrti (1640 – 1694). Da li je za to “zaslužan” sam Kolčić, koji je važio za pustolova, ili neko drugi, možemo samo da nagađamo. U svakom slučaju, i dan danas u Beču postoji ulica koja nosi ime famoznog Kolschitzkog, kao i njegov spomenik.



Jedna ulica u Beču i danas nosi Kolčićevo ime


Kajzerice, sirotinjska hrana

Dok su uživali u ispijanju kafe u kafani “Kod zrna zelenog pasulja”, Bečlije su se sladili čuvenim “kajzericama”, koje su postale popularne upravo posle Druge opsade Beča. “Kajzerice” su zapravo svojevrstan proizvod nemaštine koja je zavladala u gradu tokom opsade – svaki Bečlija tada je dobijao dnevno sledovanje brašna koje je bilo dovoljno da se napravi tek jedna “kajzerica”, što nije bilo više od 50 grama.

srbinside

Rođeni u Srbiji - najpoznatiji u istoriji



Ovo je lista najpoznatijih ljudi koji su rođeni na tlu Srbije, a koji su ostavili trag u ljudskom rodu.

U istoriji ljudske civilizacije najpoznatiji čovek koji je rođen na tlu današnje Srbije je car Konstantin Veliki. Ovaj rimski vladar, "rođeni Nišlija", započeo je hristijanizaciju Rimskog carstva, a 312. godine izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama.  Kao car doneo je dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.

Prema listi koju je sastavio Naučni institut MIT iz SAD, posle Konstantina koji je na prvom mestu na ovoj listi rođenih na tlu današnje Srbije, sledi čitav niz političara iz rimskog doba. Tek na 13. mestu nalazi se Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ koji je vladao našim političkim nebom 11 godina (1989. - 2000.)

Od 13. do 18. mesta liste nižu se opet političari Starog Rima, a onda se na 18. mestu našla prva žena - Mileva Marić, supruga Alberta Ajnštajna, matematičarka rođena u Titelu.

Na listi najpoznatijih Srba 19. mesto je zauzeo Vuk Stefanović Karadžić – reformator srpskog jezika i pisma, a Sveti Sava je zauzeo 20. mesto.

Sledi kralj Petar Prvi Karađorđević, a za njim, na poziciji 22, Josip Jelačić – čuveni hrvatski ban, rođen u Petrovaradinu.

Na 23. mestu je Miloš Obrenović, sledi Karađorđević – Aleksandar II, a za njim još jedan Obrenović – Aleksandar I.

Na 26. mestu nalazi se slavni srpski književnik, komediograf, diplomata i akademik Branislav Nušić.

Malo manje poznati Srbin od Nušića je političar i sada bivši lider DSS Vojislav Koštunica koji je na listi zauzeo 27. mesto, a posle književnika Milorada Pavića i fudbalske legende Džaje – Dragana Džajića, na 30. mestu je ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić.

Zanimljivo je da je na listi odmah iza njega predsednik Crne Gore Filip Vujanović koji je rođen u Beogradu, pa slede još dva "domaća" političara – Mirko Cvetković i Tomislav Nikolić.

Potom se nižu sportisti: Dragan Stojković, Monika Seleš, Mateja Kežman, Nemanja Vidić, Dejan Stanković, Savo Milošević.

Nole je tek 40. na listi, a za njim sledi Željko Joksimović (41) koji je sa Marijom Šerifović (48) i Milanom Stankovićem (61) osvetlao obraz muzičara rođenih na prostoru Srbije.

Do kraja liste nižu se sportisti uglavnom fudbaleri i teniseri, a od košarkaša tu je samo Predrag Stojaković. Na listi je i jedan šahista – Subotičanin Peter Leko.

1. Konstantin I

13. Slobodan Milošević

18. Mileva Marić

19. Vuk Stefanović Karadžić

20. Sveti Sava

21. Petar I Karađorđević

22. Josip Jelačić

23. Miloš Obrenović

24. Petar II Karađorđević

25. Aleksandar I Obrenović

26. Branislav Nušić

27. Vojislav Koštunica

28. Milorad Pavić

29. Dragan Džajić

30. Zoran Đinđić

31. Filip Vujanović

32. Mirko Cvetković

33. Tomislav Nikolić

34. Dragan Stojković

37. Nemanja Vidić

40. Novak Đoković

41. Željko Joksimović

42. Ana Ivanović

47. Jelena Janković

48. Marija Šerifović

52. Predrag Stojaković

53. Jelena Dokić

61. Nenad Stanković

Listu je sastavio MIT na sajtu "Panteon" (Pantheon), s namerom da na jednom mestu okupi najpoznatije ličnosti iz celog sveta. Stvarajući listu naučnici sa MIT-a su se rukovodili ne značajem koje pojedine ličnosti imaju samo u lokalnoj kulturi – već njihovim globalnim uticajem na ljudski rod.

Lista je sastavljena  tako što je, između ostalog,  pomoću složenih formula računano koliko je puta tražena biografija određene ličnosti na svim Wikipediama sveta koje postoje na 25 jezika.


mondo.

Rođeni u Srbiji - najpoznatiji u istoriji

Ovo je lista najpoznatijih ljudi koji su rođeni na tlu Srbije, a koji su ostavili trag u ljudskom rodu.



U istoriji ljudske civilizacije najpoznatiji čovek koji je rođen na tlu današnje Srbije je car Konstantin Veliki. Ovaj rimski vladar, "rođeni Nišlija", započeo je hristijanizaciju Rimskog carstva, a 312. godine izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama. Kao car doneo je dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.

Prema listi koju je sastavio Naučni institut MIT iz SAD, posle Konstantina koji je na prvom mestu na ovoj listi rođenih na tlu današnje Srbije, sledi čitav niz političara iz rimskog doba. Tek na 13. mestu nalazi se Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ koji je vladao našim političkim nebom 11 godina (1989. - 2000.)

Od 13. do 18. mesta liste nižu se opet političari Starog Rima, a onda se na 18. mestu našla prva žena - Mileva Marić, supruga Alberta Ajnštajna, matematičarka rođena u Titelu.

Na listi najpoznatijih Srba 19. mesto je zauzeo Vuk Stefanović Karadžić – reformator srpskog jezika i pisma, a Sveti Sava je zauzeo 20. mesto.

Sledi kralj Petar Prvi Karađorđević, a za njim, na poziciji 22, Josip Jelačić – čuveni hrvatski ban, rođen u Petrovaradinu.

Na 23. mestu je Miloš Obrenović, sledi Karađorđević – Aleksandar II, a za njim još jedan Obrenović – Aleksandar I.

Na 26. mestu nalazi se slavni srpski književnik, komediograf, diplomata i akademik Branislav Nušić.

Malo manje poznati Srbin od Nušića je političar i sada bivši lider DSS Vojislav Koštunica koji je na listi zauzeo 27. mesto, a posle književnika Milorada Pavića i fudbalske legende Džaje – Dragana Džajića, na 30. mestu je ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić.

Zanimljivo je da je na listi odmah iza njega predsednik Crne Gore Filip Vujanović koji je rođen u Beogradu, pa slede još dva "domaća" političara – Mirko Cvetković i Tomislav Nikolić.

Potom se nižu sportisti: Dragan Stojković, Monika Seleš, Mateja Kežman, Nemanja Vidić, Dejan Stanković, Savo Milošević.

Nole je tek 40. na listi, a za njim sledi Željko Joksimović (41) koji je sa Marijom Šerifović (48) i Milanom Stankovićem (61) osvetlao obraz muzičara rođenih na prostoru Srbije.

Do kraja liste nižu se sportisti uglavnom fudbaleri i teniseri, a od košarkaša tu je samo Predrag Stojaković. Na listi je i jedan šahista – Subotičanin Peter Leko.

1. Konstantin I

13. Slobodan Milošević

18. Mileva Marić

19. Vuk Stefanović Karadžić

20. Sveti Sava

21. Petar I Karađorđević

22. Josip Jelačić

23. Miloš Obrenović

24. Petar II Karađorđević

25. Aleksandar I Obrenović

26. Branislav Nušić

27. Vojislav Koštunica

28. Milorad Pavić

29. Dragan Džajić

30. Zoran Đinđić

31. Filip Vujanović

32. Mirko Cvetković

33. Tomislav Nikolić

34. Dragan Stojković

37. Nemanja Vidić

40. Novak Đoković

41. Željko Joksimović

42. Ana Ivanović

47. Jelena Janković

48. Marija Šerifović

52. Predrag Stojaković

53. Jelena Dokić

61. Nenad Stanković

Listu je sastavio MIT na sajtu "Panteon" (Pantheon), s namerom da na jednom mestu okupi najpoznatije ličnosti iz celog sveta. Stvarajući listu naučnici sa MIT-a su se rukovodili ne značajem koje pojedine ličnosti imaju samo u lokalnoj kulturi – već njihovim globalnim uticajem na ljudski rod.

Lista je sastavljena tako što je, između ostalog, pomoću složenih formula računano koliko je puta tražena biografija određene ličnosti na svim Wikipediama sveta koje postoje na 25 jezika.


mondo.rs

NAJMOĆNIJI SRBI U SVETU BIZNISA


Objavljena je lista najmoćnijih Srba u svetu, a na čelu te liste, naravno, nalazi se najbolji teniser sveta Novak Đoković.Nama je bilo interesantnije ko na ovoj listi 50 najmoćnijih dolazi iz sveta biznisa.


Već na drugom mestu je Filip Zepter, za koga se kaže da je jedan od najbogatijih Srba u svetu, čije se bogatstvo procenjuje na oko pet milijardi dolara. Odmah iza njega je Rebecca McDonald, vlasnica Just Energy grupe koja ima oko 2 miliona potrošača u SAD i Kanadi.


Četvrto mesto drži Nikola Popović, predsednik borda direktora Kazzinc Holdinga, kazahstanske kompanije koja upravlja najvećim rudnicima cinka u ovoj zemlji.


Od ostalih srpskih biznismena u svetu na listi među prvih 20 je pored troje pomenutih još i : Branislav Grujić (suvlasnik PSPS Farman, 6.mesto), Nikolas Čabraja (do 2009.na čelu „General Dynimics, 8.mesto), Vuk Hamović (osnivač EFT grupe, 10), Dejan Ilić (prvi čovek ARRI grupe, 11), Rozmeri Ruža Tomić (direktor Oxydent Petroleum Corporation, 12), Boris Vukobrat (suosnivač EIC TESLANIUM, 14), Milan Mandarić (biznismen, 15), Branko Tišma (osnivač PMI Cartoning Inc, 16), Milan Panić (vlasnik MP Global Enterprises, 17), sava Čvek (osnivač SCA Development International, 18), Bogoljub Karić (osnivač BK grupe, 19).


Izvor: BIZLife