Priča o Mary, jedinom slonu na svetu koji je ubijen vešanjem, već sto godina izaziva jezu niz kičmu svih koji je slušaju. Surovost prema životinjama nije retkost, ali događaji poput ovog nas podsećaju na šta je sve čovek spreman.

Mary je bila najveći slon cirkusa Sparks World Famous Shows, teška oko pet tona. Cirkus je gostovao u gradiću Kingsport u američkoj državi Tenesi. Novi i neiskusni deser, Walter Eldridge, jahao je na njoj do izvora vode da je napoji. Mary, najveća zvezda Sparksa koja je izvodila muzičku tačku svirajući 25 melodija, se u jednom trenutku zaustavila da pojede razbijenu lubenicu koja je stajala na putu. Eldridge je zamahnuo štapom za dresuru i udario je, želeći da je natera da nastavi put. Iako je Mary kao i sve cirkuske životinje bila u strahu od štapa, izgleda da je neiskusni radnik pogodio izuzetno oseljivo mesto na ustima slonice koja je potpuno podivljala. Surlom ga je zbacila sa sebe i jednim udarcem nogom mu smrskala lobanju.

Gomila ljudi se okupila na ulici oko Mary koja je mirno stajala na mestu svog zločina. Skandirali su: „Ubijte slona, ubijte slona“. Lokalni kovač je ispalio pet kutija metaka, ali nijedan nije uspeo da prođe kroz debelu kožu životinje i ozbiljnije je povredi. Mary je zatvorena, a o njenoj sudbini je trebalo da odluči Charlie Spark, vlasnik cirkusa.


Nažalost, Spark je odlučio da poslednji put iskoristi Mary, njenim ubistvom privuče publiku, spreči negativnu reputaciju svog cirkusa i otkazivanje predstava. Pošto slon nepogrešivo oseti otrov u hrani, Mary je bilo nemoguće otrovati. Vatreno oružje dostupno u malom gradu tog doba bilo je nemoćno spram ogromne životinje. Među predlozima su se našli i oni da se Mary smrska između dve lokomotive u pokretu, ili da se veže za dva voza koja idu u suprotnim smerovima i tako rastrgne. Spark je ipak odlučio nešto treće, želeći da od pogubljenja slonice napravi spektakl. Odlučio je da Mary ubije vešanjem.

Kako u malom Kingsportu nije postojao dovoljno velik kran koji bi mogao da obavi tu suludu misiju, a i populacija nije bila dovoljno velika da obezbedi Sparku spektakl koji je planirao, Mary su odvezli u susedni grad Erwin. Na dan vešanja, dželati su lancima vezali glavu slonice za kran koji je korišćen za podizanje vagona, a noge joj vezali za prugu. „Genije“ koji je vodio proces pogubljenja je zabravio da joj odveže noge pre početka vešanja i dok se kran podizao okupljena rulja je slušala jezive krike skona koji je bukvalno razapinjan između pruge i krana. Ovo, nažalost, nije bio kraj jezivog pogubljenja. Kada su joj odvezali noge, lanac krana je pukao i slonica je pala na zemlju slomivši kuk. Pričvrstili su novi i jači lanac, a Mary je u strašnoj agoniji izdisala više od pola sata, uz burno skandiranje publike.


Sabravši se posle ovog stravičnog događaja, čelnici grada Erwina su dugo pokušavali da speru ljagu sa svog imena, tvrdeći da je priča izmišljotina. Nažalost, analiza autentičnih fotografija i svedočenja savremenika događaja su pokazala da se ono što svi požele da zaborave čim čuju, u Tenesiju početkom XX veka zaista dogodilo.


Slonica Mary obešena je u gradu Erwinu 13. septembra 1919. godine



medias.