Skulptura



Par predaka

Utvrditi tačan datum afričkih skulptura je veoma teško jer su to većinom drvene figure, a vreme trajanja drveta je od 150 do 250 godina. Većina skulptura su prilagođene valjkastom obliku debla drveta, i često su obojene jarkim bojama ili su pitanju inkrustracije — delići školjke, komadići obojenog stakla, zubi životinja idr, utisnuti u drvo.

U nekim delovima afričkog kontinenta rezbare se kljove slona i životinjske kosti. Kamena skulptura je veoma retka, kao i primena metala, jer je znanje o livenju bronze bilo jedino u zapadnoj Africi, i to u skulpturama iz Benina iz 13-14. veka koja su se izvedila tehnikom „cire perdue“ - livenje uz pomoć modela od voska. Keramika je najčešće upotrebna, kućna i izrađuje se u različitim tehnikama i oblicima.



Makonda

Skulpture u drvetu



U tradicionalnoj afričkoj skulpturi u drvetu odražava se kultura sopstvenog originalnog filozofskog sistema. Ona daje konkretne vizuelne oblike jednom visokoorganizovanom sistemu mišljenja, koji ima svoju logiku i skladnost. To je filozofija koja prirodu bića kao i sveta uopšte shvata kao proces, manifestaciju snage, pokretne i promenljive energije.

U religiji zemljoradničkih naroda zapadne Afrike, kao i u njihovoj klasičnoj skulpturi, izuzetno mesto imaju figure predaka.

Statuama koje služe ovom kultu daju se svakodnevni pokloni i prinose žrtve u hrani i piću. One imaju svoje određene likovne karakteristike – odlikuje ih monumentalnost i životni intenzitet, čak i kad su malih dimenzija. Stav im je orijentisan na ukočenost i ravnotežu, figure imaju izraz mira i stabilnosti, koji nisu uslovljeni tek materijalom ili oštricom dleta ili noža. U jednistvu linija, površina i zapremina koje čine statuu ogleda se stamena snaga porodice, roda, plemena.

Neke figure služe u magijske svrhe, mnoge se upotrebljavaju u naročitim ceremonijama i obredima u vezi sa ritualom posebnih kultova i tajnih društava. Mogu predstavljati magijsku figuru, vrstu božanstva, fetiš i drugo, a uopšte uzev to su obredni kipovi.

   

Kultna figura

museumofafricanart.

Bronzana skulptura



Petao

Bronzane skulpture srednjovekovnih umetnika poniklih u narodima zapadne Afrike po svojoj virtuoznosti, tehničkoj savršenosti i dostignućima svedoče o bogatoj i raznovrsnoj umetničkoj tradiciji u tom delu afričkog kontinenta. Počev od najstarijih dosad otkrivenih predmeta livenih u bronzi pomoću komplikovane tehnike izgubljenog voska iz 9 veka u mestu Igbo-Ukvu u Nigeriji, do čuvene beninske umetnosti, začete krajem 15 veka, i skulptura naroda Kameruna, Burkine Faso, Obale Slonovače i drugih zemalja, ostaje neizbrisiv utisak o delima visoke umetničke vrednosti. Pronađeni predmeti govore o tome da njihov nastanak nije bio vezan samo za oltare pojedinih kultova (na primer, skulpture petlova i ovnova u Beninu), već su bili izrađivani i bez ikakave praktične, didaktičke ili kultne namene, dakle kao čisto umetničko delo. I kao što je bio slučaj i drugde u svetu, najčešće su ta dela u skupocenoj bronzi pripadala višim društvenim slojevima – kraljevima i drugim uglednicima, povlašćenog materijalnog i društvenog položaja.




Komemorativni portret

Skulpture najčešće predstavljaju različite životinje (kao što su lav, leopard, pevac, krokodil, antilopa, bik ili ptice) ili ljudske figure sa karakterističnim predmetima kao što su puška, kotarica, lula i drugi. Čuvena je skulptura grada Ife (religiozni i rani politički centar Joruba od 9 do 15 veka) zbog realističkih predstava ljudskih glava, od kojih su mnoge rađene u prirodnoj veličini.