Od 'dabl-dabla' do gradonačelnika



Pre 25 godina, bivši plej Finiks Sansa Kevin Džonson promašio je slobodno bacanje čime je prekinuo niz od 57 ubačenih. Ovo nije rekord NBA lige, duži niz nepogrešivosti imaju Kobe Brajant, Redži Miler, Leri Bird, Dirk Novicki, Peđa Stojaković, Stiv Neš. Ovaj podatak je samo povod za priču o jednoj zanimljivoj karijeri.

Kevin Džonson je rođen 1966. godine u Sakramentu, glavnom gradu Kalifornije, kao mali doživeo je tešku traumu, otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći, te su ga odgojili baba i deda.

Košarkom je počeo da se bavi u srednjoj školi, bio je odličan koledž košarkaš, pohađao je Berkli, dabl-dabl mu je bio kao dobar dan i prvi je student čije dres sa brojm 11 povučen od stane Golden Bersa.

1987. godine izabran je kao sedmi pik u prvoj rundi drafta od strane Klivlend Kavalirsa, ali tamo proveo samo ruki sezonu, posle čega je trejdovan u Sanse.

U Finiksu će ostati do kraja karijere, 12 sezona je branio boje ovog kluba i stekao status legende.

Bio je član nezaboravne generacije čiji je predvodnik bio Čarls Barkli, koja je u sezoni 1992/93 imala nestvaran skor tokom ligaškog dela od 62 pobede i 20 poraza. U 1/4 finalu plejofa spektakularno su eliminisani Lejkersi, sa 0:2 na 3:2, potom San Antonio Sparse i u finalu zapada bilo boji od Sijetl Supersoniksa posle sedam mečeva.

Finiks je izgubio u velikom finalu od Džordanovih 'Bulsa' sa 4:2. Krenuli sa dva poraza (oba kući), ali napravili brejk u Čikagu u vratili seriju na svoj parket. presudila im je trojka Džona Paksona u poslednjim trenucima, to je momenat koji je označio pad ovog izuzetno atraktivnog tima.

Svađa Kevina Džonsona i Čarlsa Barklija, dvojice glavnih nosilaca igre, je dodatno doprinela tome.

Kevin Džonson nikada nije imao status superstara, mada je tri puta bio učesnik 'All Star' spektakla i pet puta biran u najbolji tim NBA lige.

Podatak da je uz Medžika Džonsona jedini košarkaš koji je na preko 500 mečeva imao preko 20 ubačenih poena i preko 10 asistencija dovoljno govori.

Čuvar je rekorda Finiks Sansa po broju asistencija u jednoj sezoni (991), kao i na jednoj utakmici (25), što dodatno dobija na snazi ako uzmemo u obzir da su posle nejga za klub iz Arizone igrali plemejkeri kao što su Stiv Neš i Džejson Kid.

Pogodio je najviše slobodnih bacanja u istoriji kluba, skoro 4 hiljade.

Prvi je igrač u istoriji NBA lige koji je u jednoj sezoni bio među tri najbolja asistenta i tri najbolja trojkaša.



Bio je član američke reprezentacije 1994. godine, tzv. Drim tima II,  koji je u Kanadi osvojio zlatnu medalju na Mundobasketu. Tadašnji selektor, legendarni Don Nelson, nazvao ga je dušom tima.

Poslednju sezonu za Sanse odigrao je 2000. godine, prethodnu je propustio  zbog povrede, koja je uticala da završi karijeru u 34. godini, možda i pre no što je želeo. Njegov dres sa brojem #7 je povučen iz dalje upotrebe.



Po završetku karijere Kevin se vratio u rodnu Kaliforniju i otisnuo u političke vode. 2008. godine postao je gradonačelnik Sakramenta, a od 2012. mu teče drugi mandat.


sportske.

Čovek koji je sam postavljao granice: Majkl Džordan



Danas, na spomen imenice košarka u sedam milijardi ljudi, koliko trenutno postoji na planeti Zemlji, budi asocijaciju na lik i delo Majkla Džordana. Ne postoje koincidencije, ništa nije slučajno, i za to postoji valjani razlog. Bilo da su ga voleli ili ne, stručnjaci se uglavnom slažu u jednom: on najveći igrač svih vremena...

Ne, možda nije postigao najviše poena, možda nije najmlađi poobarao rekorde, ali je čovek koji je, ne samo NBA ligu već košarku generalno, podigao na najviši mogući nivo. Košarkaški Ronaldinjo pre samog Rondaldinja...


Od malih nogu veliki talenat

Nesumnjivo je da je Džordan ostavio neizbrisiv trag u svetu NBA lige. U ostalom, američki mediji su nedelju dana pre 17. februara ogromnu pažnju posvetili jubilarnom 50. rođendanu bivšeg asa Čikago Bulsa. Međutim, s početka njegove karijere nije sve "mirisalo" da će jednog dana, igrajući pod temperaturom rušiti Jutu Džez u finalu NBA lige, nije ništa ukazivlo da će postati igrač koji je najviše poena postigao u plej-of utakmici (63), niti da će postati član "Kuće slavnih" ili ubaciti 43 poena sa 40 godina...

Džordan je bio samo kap u okeanu, jedan od klinaca koji je otvorenih usta gledao utakmice u NBA ligi i pratio svoje idole. Tog 17. februara 1963. godine, negde u Bruklinu, rodilo se četvrto od petoro dece Džejmsa i Deloris Džordan. Piča koja nije baš tipična za tamnopute košarkaše, roditelji mu nisu imali neku tešku priču, nisu živeli u svetu narkotika, imali problem sa zakonom ili nešto slično. Naprotiv, majka mu je bankarka, otac mu je bio šef u lokalnom preduzeću.

Međutim, Majkl je priliku da upozna Bruklin i Njujork dobio tek kasnije u životu. Nedugo nakon što je prohodao, Džordanovi se seli u Vilimington, u Severonoj Kalorini. Kao i većina klinaca svuda u svetu, Em Džej je sanjao da će jednog dana postati profesionalni sportista. Trenirao je bejsbol, američki fudbal i košarku. Zanimljivo, za vreme njegove srednje škole u Emsli, treneri su bili ubeđni kako najmanje talenta poseduje baš za košarku.

Naime, u mlađim danima Majkl je sa ocem Džejmsom često igrao bejbol. Njegova ljubav prema ovom sportu udaljila ga je, kasnije, van košarkaškog terena na jednu sezonu. Međutim, kao tinejdžer Majkl je reputaciju stekao baš kao odličan bejzbol igrač. U državi Severna Karolina pričalo se o talentovanom bejbol igraču Majklu Džordanu, čak je bio i nominovan za najkorisnijeg igrača Bejb Rut lige nakon što je njegov tim osvojio državno prvenstvo.

U svetu košarke, Džordanovo mesto u srednjoj školi bilo je rezervisano za klupu. Trener Klifton Hering je verovao da će Majkl poboljšati svoju igru u juniorskom timu. Najvećim delom odgovornost za tako nešto leži u činjenici da je buduće "Njegovo leteće visočasntvo" u tom trenutku bio visok 180 centimetara. Međutim, ubrzo je porastao, stigao do proseka od 25 poena po utakmici i od tog momenta je legenda počela da se prepliće sa istorijom...

"Moj brat Leri mi je mnogo pomogao na putu ka košarkaškim uspesima. Često smo igrali 1 na 1 i kao po pravilu me je dobijao. Međutim, baš na tom basketu, učio sam neke osnovne fore koje sam kasnije primenjivao čak i u NBA ligi. Najveća stvar koju sam dobio od tih košarkaških partija sa svojim starijim bratom, jesto ta želja za pobedom. Žudeo sam da postanem bolji od njega. Užasno me je nevrialo to što me stalno pobeđuje i to nisam mogao da trpim. Mislim da sam baš na taj način postao jedan pravi košarkaški ratnik", priseća se Džordan. Činjenica da je postao dominatna sila u svojoj srednjoj školi uslovila je odlazak na mnoge košarkaške kampove. Na jednom od njih Em Džej upoznaje trenera Univerziteta Severna Karolina, Dina Smita koji je rešio da regrutuje Majkla u svoje redove. Novembra 1980. godine Džordan je napisao molbu za upis na Univerzitet Severne Karoline.

Uspeh na koledžu

Kao senior je vodio svoju srednju školu do 19 pobeda. U početku je Majkl više učestvovao u bodrenju ekipe, pošto se tada igra vrtela oko Sema Perkinsa i Džejmsa Vortija, koji su kasnije otišli u NBA ligu. Slavu je stekao kada je 1982. godine u završnici NCAA prvenstva, u utakmici sa Univerzitetom Džordžtauna, postigao koš u poslednjoj sekundi i doneo pobedu od 63:62, kao i titulu. Već tu mogao je da se nasluti koliki je meč-viner budući as Čikago Bulsa. Predstojao je odlazak na draft...

Sad je već priča za sebe draft klasa 1984. godine. O ovom draftu može da se napiše knjiga sama za sebe. Postoje različita viđenja stručnjaka o tome šta bi bilo da su klubovi drugačije igrače, ali se svi oni slažu u jednom: draft 1984. godine je najkvalitetniji u istoriji NBA lige. Nesrećni Portland je birao pre Čikaga, izabrao je Sema Bouvija, čoveka koga su povrede omele da pokaže koliko zaista vredi. Hjuston je sa prve pozicije uzeo Hakima, "The Dream-a". Čikago, kao što se zna, je svoj izbor potrošio na Džordana...

I tako je počelo... Ali, nije sve teklo kao po loju. Karijera Majkla Džordana bila je isprepletana stalnom borbom da uspostavi svoju dominaciju na terenu. Prvih šest sezona u NBA ligi Čikago Bulsi bili su samo topovska hrana moćnim Seltiksima i Detroit Pistonisima. Mnogi kažu da se tada igrala drugačija košarka i da su tada prijateljstva među igračima iz različitih klubova bili presedan.

U prilog tome ide i sledeći podatak. Već u prvoj godini Džordan je zbog svojih 28,2 poena po meču dobio poziv za "Ol-star" meč. Zanimljivo, do dana današnjeg on je poslednji bek koji je u ruki sezoni stigao do poziva za najvažniju revijalnu utakmicu. Baš na tom meču, rodilo se jedno veliko neprijateljstvo između njega i Ajzee Tomasa, tada najboljeg plejmejkera u NBA ligi, igrača Detroit Pistonsa. Upravo je Ajzea bio incijator sabotaže Em Džeja na "Ol-staru" pošto su se svi stariji NBA košarkaši dogovorili da ne dobacuju Džordanu loptu na ovom meču. Tako je prvo učešće na smotri najvećih zvezda za Džordana prošlo kao pravi fijasko...

Narednih sezona, Bulsi nisu uspevali da urade nešto više. Nije vredelelo ni prisustvo Majkla Džordana, ni činjenica da se etablirao kao čovek koji pogađa bitne šuteve, kao igrač koji rešava mečeve. Konkurecija je bila isuviše jaka. Međutim, 1989. godine na klupu "Bikova" seda Fil Džekson. Dinastija je stvorena...

Na kraju sezone 1993-94. Džordan je šokirao javnost izjavom da se penzioniše, izjavljujući da nema više ambicija da igra košarku. Mnogi su smatrali da je ubistvo njegovog oca 1993. bio glavni razlog za penziju. Posle ovoga, Majkl je rešio da ispuni životni san, da igra profesionalni bejzbol. Godine 1994. potpisao je ugovor sa timom Vajt Soks iz Čikaga. Bez Džordana, Bulsi su ostvarili 55 pobeda, a u plejofu su prekinuli niz od tri titule porazom on Njujorka u polufinalu Istoka. Mnogi smtraju da je ovaj izlet Em Džeja bio jedna od glupljih stvari koje je uradio i da je samo sebi smanjio broj titula. Drugi su verovali da je Džordanova karijera prošlost, ali...

Povratak na teren

Nakon toga videli smo ono najbolje od Majkla Džordana. Gospodar "fejd-aveja" zagospodario je NBA ligom. Kada su Sjedinjene Američke Države 1992. godine na Olimpijske igre u Barseloni prvi put poslala "Drim-tim", Em Džej je dobio priliku da se revanšira Ajzei Tomasu. Naime, selektor je bio Čak Dejli, u to vreme prvi terner Detroita. Naravno, on je u svom sastavu želeo Majkla Džordana koji je uveliko bio najbolji igrač NBA lige. Međutim, njegovo "Leteće visočanstvo", kakav je nadimak dobio zbog dva uzastopna trijumfa na "Ol-staru" u atraktivnom zakucavanju (1987. i 1988. godine) imao je svoje ulove.

Džordan je od Dejlija tražio da izabere: ili on ili Ajzea Tomas. Trener Detroita našao se u nezavidnoj situaciji. Morao je da bira između jednog od najboljih plejmejkera svih vremena i tadašnjeg najboljeg igrača NBA lige. Sa plejmejkerom je bio više od saradnika, bio je dobar prijatelj. U Barselonu je putovao Džordan, a SAD su osvojile zlato.

"Tokom svoje karijere promašio sam 9.000 šuteva. Izgubio sam 300 utakmica. Čak 26 puta sam imao prilike da pogodim šut za pobedu, ali nisam. Tokom života sam uspevao da padnem iznova i iznova. Zato sam i uspeo",

ispričao je Majkl Džordan u čuvenoj reklami. I ništa nije slagao. Međutim, urpkos tome on je postigao 28 koševa za pobedu. Devet je ubacio u poslednjoj sekundi, 25 od tih 28 je ostvario u Čikagu, a tri u Vašingtonu. To znači da Em Džej ima preko 50% uspešnosti kada su u pitanju šutevi za pobedu. Statistika koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U ostalom, dva puta po tri vezane titule sa Čikagom, najbolji timski skor u istoriji NBA lige (72-10) koji su Bulsi upisali, činjenica da je u čuvenom "Flu-gejmu" u petom meču finala NBA lige sa Jutom ubacio 38 poena sa temperaturom od 39,2 stepeni, stvorile su mit o ovom igraču. Šta tek reći za 40. godina postigao 43 poena?

Možda otuda ne iznenađuje previše da danas, sa 50 godina, na basketu pobeđuje drugog pika s drafta Majkla Kid-Gilkrista?

Najbolji kada je navjiše trebalo

U svih šest finala u kojima je učestvovao Majkl Džordan je bio proglašen za najkorisnijeg igrača, pet puta je bio najkorisniji igrač lige, 14 puta je bio učesnih "Ol-star" vikenda, 10 puta je bio najbolji strelac lige, a jednom čak i najbolji defanzivac. Postigao je ukupno 32,292 poena, a prosečno je tokom blistave NBA karijere beležio 30,1 poen, 6,2 skoka i 5,3 asistencije.



Prva titula

Nije sve uvek bilo med i mleko za Majkla u NBA ligi. Koliko je bila jaka konkurencija sa Lejkersima, Seltiksima i Pistonsima dovoljno govori i podatak da je Džordan tek u sedmoj sezoni u ligi došao do prve titule. U sezoni 1990-91 Bulsi su u plej-ofu savladali Njujork, Filadelfiju, a u finalu istoka konačno je je pao i Detroit koji je u prethodne tri sezone bio nepremostiva prepreka za Čikago.

U finalu protiv Lejkersa, Džordan je nastavio da proizvodi magiju, a finalna serija ostala je upamćena po čuvenom potezu Džordana kada je u letu prebacio loptu iz desne u levu ruko kako bi izbegao blokadu Sema Perkinsa. Bulsi su dobili Lejkerse sa 4-1, a Džordan je prosečno beležio 31,2 poena, 11,4 asistencije, 6,6 skokova i 2,8 ukradene lopte.


nbaserbia.

Коби Брајант



Коби Брајант (енгл. Kobe Bryant; Филаделфија 23. август 1978) је амерички кошаркаш који тренутно наступа за Лос Анђелес лејкерсе.

Син је бившег америчког кошаркаша и тренера Џоа Брајанта. Брајант је један од ретких кошаркаша у НБА који није ишао на колеџ, већ је драфтован директно из средње школе. Као 13. пика 1996. одабрали су га Шарлот хорнетси, који су га проследили у Лејкерсе у замену за Владета Дивца. Са Лејкерсима је освојио 5 шампионских титула (2000, 2001, 2002, 2009, 2010). Био је 14 пута учесник Ол стар утакмица, а 1997. је победио на такмичењу у закуцавањима.Коби Брајант и Шакил О'Нил су водили Лејкерсе до 3 узастопне титуле, од 2000-2002 године.За анале ће остати упамћена утакмица која је одиграна 22.јануара 2006. године између Торонто Рапторса и Лос Анђелес Лејкерса , приликом које је Коби Брајант постигао 81 поен, што је његов рекорд каријере,а уједно и други најбољи лични учинак на једној утакмици, одмах после Чејмберленових 100 поена из 1962. године. Са 34 године и 104 дана, Коби Брајант је постао најмађи кошаркаш у историји лиге који је постигао 30000 поена. Он је најболји стрелац у историји Лејкерса.


Велики таленат

Коби Брајант је рођен у Филаделфији, као најмлађи од троје деце и једини син бившег НБА играча Џоа Брајанта. Када је Коби Брајант напунио 6 година преселио се са родитељима у Италију, где је његов отац играо наставио да игра кошарку. У том периоду је научио италијански и шпански језик. Током лета млади Коби би се враћао у САД, где би играо летњу кошаркашку лигу. Почео је да се бави кошарком још са 3 године и док је одрастао омиљени клуб су му постали Лос Анђелес лејкерси. Такође се бавио и фудбалом, а омиљени клуб му је ФК Милан. Његов деда би му слао видео-снимке НБА утакмица, које би Брајант учио. Пре него што се његов отац повукао из кошарке 1991. године, породица се вратила да живи у САД.


Средњошколска звезда

Брајант је још у средњој школи обећавао. Ишао је у средњу школу Лоувер Мерион. Школа се налази у једном од предграђа Филаделфије, које се зове Лоувер Мерион(Нижи Мерион). Ту је бележио сјајне бројке и пружао, још тада, незаборавне кошаркашке ноћи. Током своје друге сезоне у Средњој школи, Кобију је тренер био његов отац. Следеће три године, Коби је имао сјајну статистику,30,8 поена по игри;12 ухваћених лопти;6,5 асистенција;4 украдене лопте по игри. Завршио је средњошколску каријеру као најбољи стрелац Јужне Пенсилваније, притом превазишавши врхунске играче попут Вилт Чејмберлена и Лајонела Симонса. Током 1995. године у Адидасовом АБЦД кампу, Коби је зарадио МВП признање као сениор, играјући раме уз раме са будућим саиграчем из Лејкерса, Ламаром Одомом.



НБА драфт

Коби Брајант је први бек који је драфтован директно из средње школе. Драфтован је као 13. пик од стране Шарлот хорнетса 1996. године. Лос Анђелес лејкерси су склопили уговор којим би свог стартног центра Владета Дивца мењали за драфт права Шарлот хорнетса. Тако је млади, талентовани бек доспео у Лос Анђелес лејкерсе. Онда следи вртоглави успон у његовој НБА каријери.



Током своје прве НБА сезоне, Коби је углавном улазио у игру са клупе као замена за стартног бека Едија Џоунса. Али како је врме пролазило, Брајант је добијао већу минутажу, те је тако постао најмлађи играч који је икад играо у НБА утакмици, па и најмлађи НБА стартер икад. На крају сезоне, Коби је просечно играо малих, али вредних 15,5 мин. по утакмици. Током Ол Стар утакмице 1997. године, Брајант је победио на такмичењу у закуцавању, те тако постаје најмлађи кошаркаш НБА лиге који је то успео да освоји, са свега 18 година. На крају сезоне 1996/97, Брајант је заслужио место у другом НБА руки тиму. У Брајантовој другој НБА сезони, Брајант је добијао већу минутажу, те полако почео да се истиче међу младим бековима. Са прошлогодишњом статистиком од 7,6 поена, Брајант је игру подигао на скроз други ниво, па је постизао 15,4 поена у својој другој НБА сезони. Брајант је добијао већу минутажу и због тога, што је играо позицију ниског крила, а не бека. Коби је је био кандидат за титулу НБА шестог играча године(енгл. NBA′s Sixth Man of the Year Award). Коби је те године захваљујући гласању фанова постао такође најмлађи стартер на НБА Ол-стар утакмици. Брајантових 15,4 поена по утакмици је рекордни статистички податак у историји НБА лиге за све играче који нису стартери. Другим речима, ниједан играч који је улазио у игру са клупе није имао више од Кобијевих 15,4 поена по утакмици(тај рекорд је и данас није оборен). Сезона 1998/88 је означила сврставање Кобија међу елитне и најбоље бекове. Трејдом(заменом)који се десио стартним бековима Едију Џоунсу и Нику Ван Екселу, Коби је постао стартни бек током локаута, који је трајао 50 утакмица. Коби је тада потписао уговор на 6 година вредан $70 милиона. Чак и у таквој раној фази каријере, Брајанта су поредили са легендама попут Меџиком Џонсоном и Мајклом Џорданом.



Златно доба Брајнтове каријере почиње сезоном 1999/2000. Долазак Фила Џексона на место главног тренера је била окосница Брајантове каријере. Прекаљени стручњак је током 90их са Чикаго Булсима (за њих су играли Мајкл Џордан и Скоти Пипен) освојио 6 НБА шампионских титула (прстена). Џексон је Кобију и Шакилу О'Нилу представио тактику чувеног нападачког троугла која је Брајанту давала више простора да поентира, али и да асистира, понајвише Шакилу О'Нилу. Тако је настао чувени дуо центар-бек, који је сјајно функционисао. Коби је тада постао већ планетарна звезда. Играње на Ол стар викенду више није било нешто невероватно и запањујуће за кошаркаша таквог квалитета као Брајант. Почетком ове сезоне Коби је био повређен, те је пропустио 6 почетних недеља НБА лиге. Али, када се вратио, готово да није излазио из игре. Играјући 38 минута по утакмици, Брајант је забележио напредак у свим статистичким подацима. Дуо О′Нил и Брајант, потпомогнути јаком клупом и сјајним тренером, забележили су сезону са невероватних 67 победа и свега 15 пораза, те су тако Лејкерси изједначили пети најбољи пласман у НБА историји. Сјајни Шакил О'Нил бива изабран за НБА МВПа и Коби Брајант, који улази у поставу НБА другог тима, постаје најмлађи играч који је то икада успео да постигне. Најбољи показатељ сјајног тима су три узастопне титуле 2000, 2001. и 2002



У сезони 2000/01 Брајант је постигао резултате сличне прошлогодишњим. Али видљиво је одскакао у једној категорији, у овој сезони постизао је просечно 6 поена више него у прошлој, сада је постизао 28,5 поена просечно. Водио је тим и у асистенцијама, такође, па је Коби у том сегменту имао просечно 5 асистенција. Ово је такође и сезона када су несугласице између Кобија и Шакила постале учесталије и почеле да излазе на површину.Међутим Лејкерси су добили свега 56 утакмица, што је за 11 утакмица слабији учинак учинак у односу на претходну сезону. У плејофу Лејкерси су релативно лако избацили Блејзерсе, Кингсе и Сан Антонио спарсе. Потом је уследило финале са Филаделфија севентисиксерсима. Филаделфија је у продужетку добила прву утакмицу,али су Лејкерсу потом добили 4 утакмице заредом и тако освојили шампионат.

Мануте Бол



Мануте Бол (енгл. Manute Bol; Гограл, 16. октобар 1962 — 19. јун 2010. Шарлотсвил) је бивши судански кошаркаш и који је играу у НБА лиги на позицији центра. Са висином 2,30 и до појаве Ђорђа Мурешана, Мануте је био највиши играч НБА лиге свих времена.

Каријера

Бол је кошарку почео да игра у 1978. године Судану за тимове Вау и Картун. Ту га је запазио тренер америчког Форлан Диксон универзитета и наговорио га да иде у Америку да се школује и игра кошарку. За Бриџпорт колеџ је играо у сезони 1984-1985 када му је већ одређивана професионална НБА каријера.

Бол је 1985. године изабран са Бриџпорт колеџа у НБА лигу и другом кругу драфта као 31. избор од стране тад још Вошингтон булетса, сада Визардси. Бол је играо за Вашингтон, Голден Стејт, Филаделфију и Мајами и био је један од најбољих блокера лиге. У НБА лиги је наступао десет сезона.



Активиста

Бол је био познат и по хуманитарном раду са групом „Судан санрајз” за помоћ Судану и Африци. Његов циљ као хуманитарца био је да у Судану изгради 41 школу.

Tony Parker


William Anthony "Tony" Parker, Jr. (Brugge, 17. svibnja 1982.) je francuski košarkaš koji igra kao playmaker za NBA momčad San Antonio Spurs.


Sin profesionalnog košarkaša, Tony Parker je svoju profesionalnu karijeru započeo 1999. godine u klubu Paris Basket Racing prije nego je 2001. godine uvršten u NBA Draft. Parkera su izabrali San Antonio Spursi kao 28. Pick u prvom krugu Drafta. Parker je ubrzo postao glavni playmaker Spursa te im je pomogao u osvajanju NBA prvenstva 2003., 2005., 2007. i 2014. godine. Zbog svoje brzine i velikog postotka realizacije, Parker je šest puta igrao NBA All-Star utakmicu, tri je puta bio dio All-NBA druge momčadi i jednom dio All-NBA treće momčadi. Godine 2007. izabran je za MVP-a NBA finala.

Za seniorsku reprezentaciju debitirao je 2001. godine te je osvojio po jednu broncu, srebro i zlato na EuroBasketu. Nakon pobjede nad Litvom (80:66) u finalu EuroBasketa 2013, Parker je proglašen MVP-jem cjelokupnog turnira te je završio turnir kao najbolji strijelac Francuske s 19 poena po utakmici.

Osim košarkom, Parker se bavi i glazbom te je izdao hip-hop album naslovljen TP. Od 2007. do 2011. bio je u braku s glumicom Evom Longorijom. Od 2014. je u braku s novinarkom Axelle Francine, s kojom ima sina Josha.

Арвидас Сабонис


Арвидас Ромас Сабонис (лит. Arvydas Sabonis; Каунас, 19. децембар 1964) је бивши совјетски и литвански кошаркаш. Играо је на позицији центра. Са литванском репрезентацијом је освојио Олимпијске игре, Светско и Европско првенство.

Dirk Werner Nowitzki


Dirk Werner Nowitzki (Würzburg, Njemačka, 19. 6. 1978.) njemački je profesionalni košarkaš. Igra na poziciji krilnog centra, a trenutačno je član NBA momčadi Dallas Mavericksa. Izabran je u 1. krugu (9. ukupno) NBA drafta 1998. od strane Milwaukee Bucksa. Nowitzki je deseterostruki NBA All-Star te je jedanaest puta biran u All-NBA momčad i jednom je izabran za nakorisnijeg igrača lige. Nakon dolaska u Dallas podigao je svoju igru na višu razinu. 2007. postao je prvi Europljanin s nagradom za najkorisnijeg igrača NBA lige te je u sezoni 2005./06. odveo Maverickse do njihovog prvog NBA finala u povijesti franšize gdje su izgubili u šest utakmica od Miami Heata. S njemačkom reprezentacijom ostvario je brojne uspjehe. Predvodio ih je do bronce na Svjetskom prvenstvu 2002. u Indianapolisu, gdje je izabran za najkorisnijeg igrača natjecanja i srebra na Europskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, gdje je također izabran za najkorisnijeg igrača natjecanja.


Novicki je jedan od najkompletnijih košarkaša današnjice. Visok je 213cm, težak 111 kg i prirodna mu je pozicija krilnog centra, mada se po potrebi snalazi i u ulogama krila i centra. Jeste fraza, ali za njega nema tajne u košarci i prilično je teško izdvojiti neki aspekt njegove igre kao najbolji.

Za svoju građu neverovatno kontroliše loptu i zapanjujuće je brz i okretan. To mu omogućuje da često igra licem ka košu, a njegov zaštitni znak postao je šut u padu iz okreta, kojim je nebrojeno puta rešavao utakmice u korist svog tima. Ima ruku ’meku’ kao najbolji bek i postao je tek peti košarkaš u istoriji NBA lige koji je u sezoni šutirao minumum 50% iz igre, 40% za tri poena i 90% sa linije penala. To se dogodilo 2006/2007. kada je Dirk i proglašen za MVP-ja sezone sa prosečno 24,6 poena, 8,9 skokova i 3,4 asistencije.

Nepogrešiv je sa linije penala, ubojit za tri poena, a veoma dobro reaguje i kada ga udvajaju. Upravo posle takvih situacija dolazi najveći broj njegovih asistencija. U zavisnosti od karakteristika direktnog rivala, veoma efektno može da odigra i leđima ka košu, kada neretko koristi i polaganje levom rukom. Praktično ga je nemoguće braniti jer zbog atletskih dispozicija može uvek da šutira preko ruke, tako da najviše od njegovog raspoloženja zavisi koliko će dobro odigrati.


Dirk je postao živa legenda kluba i prvi je ikada po broju postignutih poena i uhvaćenih lopti. Već deset sezona u nizu Novicki ubacuje bar 21,8 poena po utakmici, on je jedini košarkaš u istoriji NBA lige koji je prvi strelac tima deset godina, a da pritom tim svake godine ima 50 i više pobeda.


Novicki je vođa reprezentacije Nemačke od Evropskog prvenstva 2001. godine u Turskoj. Već tada je bio najbolji strelac šampionata sa 28,7 poena po meču, a polufinale je ’pancerima’ izmaklo nakon poraza od domaćina u četvrtfinalu posle produžetka. Godinu dana kasnije Dirk je Nemačkoj doneo prvu medalju – bronzu na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, a tada je bio najbolji strelac i MVP turnira.

Godine 2003. Novicki je povredio stopalo i na EP je pružao promenljive partije, pa se Nemačka nije ni plasirala na Olimpijske igre u Atini.

Iskupljenje je došlo u Beogradu, kada su predvođeni fantastičnim Novickim ’panceri’ osvojili srebrnu medalju. U polufinalnom meču sa Španijom Dirk je pogodio odlučujući šut na četiri sekunde do kraja, ali u finalu sa Grcima nije imao snage. Ponovo je izabran za MVP-ja turnira sa prosečno 26,7 poena i 10,8 skokova. Aplauze sa početka teksta, koje je doživeo u Beogradskoj areni, Novicki je kasnije opisao kao najlepši momenat u profesionalnoj karijeri.


B92