Sačuvajte ukuse leta i kombinujte željene vrste svežeg voća. Lekovito bilje i povrće je takođe moguće konzervisati na brz i jednostavan način.
Međutim, kod ovog postupka je važna priprema. Tegle moraju biti besprekorno čiste ako želite da specijaliteti ostanu sačuvani duži vremenski period. Temeljno očistite tegle i sterilizujte ih u ključaloj vodi. Potom ih pustite da se osuše prirodnim putem; nemojte ih sušiti krpom jer se može desiti da se konac tkanine ili masnoća zadrže na staklu. Prokuvajte zatvarače i poklopce u vodi u kojoj je rastvoreno malo sirćeta, isperite ih čistom vodom i ostavite da se osuše. Obavezno pazite da ivice ostanu čiste prilikom punjenja tegli. Preporučujemo vam da za punjenje koristite levak.
Kada izvršite temeljno sve pripreme, ostaje samo da odlučite koji ćete način konzerviranja koristiti kako biste čak i zimi mogli da uživate u blagodetima leta.
Pregled klasičnih metodaFlaširanje i pakovanje u tegle: Proizvod koji želite da konzervirate najpre slažete u tegle, a potom stavite poklopac, ali tako da ne bude mnogo pričvršćen. Da bi se uništile bakterije, tegle se zagrevaju do temperature od oko 100° C. Zagrevanje takođe utiče na širenje sadržaja u teglama. Kada se potom budu ohladile u vodi, sadržaj će se ponovo smanjiti i stvoriti vakuum. Na taj način će se poklopci čvrsto priljubiti uz tegle tako da ne propuštaju vazduh. Tako konzervirane namirnice mogu da se čuvaju do dve godine.
Kiseljenje: Za dugotrajno skladištenje voća, bilja, itd. koriste se različite metode. Samo se sušeno bilje, beli luk ili paradajz obično čuvaju u ulju. Povrće možete dva puta preliti ključalim sirćetom ili ga skuvati u sirćetu. Voće se kiseli u alkoholu, kao što su rum ili voćna rakija. Efekat dugotrajnog čuvanja uz pomoć alkohola potpomaže i prisustvo šećera.
Prokuvavanje: Za prokuvavanje se preporučuje toplo punjenje. Voće se kuva u rastvoru šećera, a tegle se pune dok je voće još uvek vruće. Tegle bi najpre trebalo napuniti do pola kako bi se postepeno prilagođavale temperaturi. Potom ih treba napuniti do 2 cm ispod vrha a onda ih okrenuti nadole na pet minuta. Imajte na umu da bi poklopce koji se zavrću prethodno trebalo sterilizovati alkoholom.
Sušenje: Sušenje se može vršiti na različite načine – na otvorenom ili u rerni.
Sušenje na vazduhu Voće i povrće se iseče i okači na kanape. Potom se suše nedelju dana ili više nedelja u zavisnosti od toga koliko vode sadrže.
Sušenje u rerni Ovaj način je brži i više higijenski. Voće i povrće se poslaže na pleh za pečenje i suši se tri do šest časova na prosečnoj temperaturi od 30° do 40° C. Važno je da ih na svakih sat vremena okrećete. Međutim, ne preporučujemo sušenje u mikrotalasnoj rerni.
Savet Da biste utvrdili da li je voće i povrće dovoljno suvo, stavite jedan deo u plastičnu kesu i zatvorite je. Ako u kesi dođe do kondenzacije, potrebno je nastaviti sa sušenjem.
Koji šećer je dobar?
Kada pravite džem, možete koristiti bilo koju vrstu kristal šećera. Međutim, biće vam lakše ako budete koristili šećer za konzerviranje ili za džem.
Šećer za konzerviranjeBudući da je krupan, šećer za konzerviranje ne peni previše prilikom kuvanja džema i kompota, zbog čega nastaje manje mehurića i džem/kompot je gušći.
Šećer za želiranje Sastoji se od šećera i pektina i idealan je za dosta zrelo i meko voće koje se samo teško zgušnjava. Međutim, prilikom korišćenja šećera za želiranje, voće ne sme da se kuva duže od osam minuta jer će u suprotnom postati izrazito mekano i neće moći da formira gustu smešu.
Važnost mešavine
Stavite kilogram šećera na kilogram voća da biste postigli efekat konzerviranja.
Kako napraviti ukusan džem?
• 1 kg bobičastog voća (ribizli, brusnica, kupina ili malina)
• 1 kg šećera za želiranje:
Operite voće i ostavite da se osuši, stavite ga u šerpu i malo ga poravnajte. Dodajte mu šećer za želiranje i kuvajte četiri minuta. Redovno mešajte dok kuvate. Čiste sterilizovane tegle napunite vrućim džemom, čvrsto ih zatvorite i okrenite ih nadole na pet minuta.
Nadamo se da ćete uživati prilikom berbe i konzerviranja ubranih plodova!
vrtni magazin