Ne secam se tacno datuma kada se desio taj tako bitan momenat u mome zivotu, ali secam se da je bio izuzetno cudan dan. Kisa se ceo dan neckala hoce li padati ili ne, a neki prokleti vetar je samarao prolaznike, po mom misljenju, iz sve snage. Ali, ni taj vetar ni neodlucna kisa nisu mogli da pokvare trenutak. Ponekad, dok razmisljam o tom trenutku, od kog je proslo dosta vremena, imam osecaj da je to bio samo jedan delic, zapravo onaj delic koji je oduvek nedostajao, kako bi slika 'Novog i lepseg zivota' bila sklopljena. Znate, ima onih koji samo prodju pored vas, neprimetno i nebitno, ali ponekad ima onih koji vas malo zakace u prolazu, pa vam zagolicaju misli i postanu vas hobi. Kada kazem "hobi" ne mislim na neko poigravanje sa njima, nego mislim na ono sto radis u slobodno vreme, a to je razmisljanje o nekome. Zapravo, u mome slucaju se to i ne moze nazvati hobi, nego profesija koju zaista ozbiljno shvacam i posvecujem joj maksimalno paznju trudeci se da u tom razmisljanju ne napravim niti jedan glupi korak ili smesni geg i dovodim to razmisljanje do perfekcije. Iskreno, nije tesko dovesti nesto do perfekcije, tj. savrsenstva, kada se radi o nekome ko je apsolutno savrsen. Srecemo dnevno na stotine razlicitih pogleda, ali niti jedan mi se nije toliko urezao u misli kao taj. Taj pogled je idealno izgledao u drustvu kristalno-belog osmeha. Da, zaista jeste. Zagledah se, ne zbog iznenadjenosti ili nekog cudjenja. Zagledah se da upijem i urezem u misli svaku tackicu tog oka. Caklile su se kao roj onih zvezdica na vedrom nebu. Eh, da mi je biti strucnjak za citanje sudbine iz tog sazvezdja. Pozeleh da je tamo upisana moja sudbina, a ne necija druga. Ocajnicki pozeleh da zauvek vidim svoj lik u tom oku, ali ocaranost pogledom ispracenim tim tako luckastim osmehom prekinula je pomisao da ima jos malo vremena. Zapravo, ja zurim. Stvarno zurim. I eto, sad izgubih cak jedan, mozda i dva minuta vremena (koliko je moglo da se uhvati u prolazu). Samo, taj minut ili dva pretvorio se u dane, nedelje, mesece, a negde u aprilu sledece godine trebalo bi da se transformise i u godinu. Covece, nije bas zdravo gledati istu sliku pred ocima toliko dugi period, ali nema veze. I da poludim, ne smeta, jer kaze Djole da ovo jeste vreme ludih. I toga se drzim, ali ozbiljno se drzim, posebno jer je konkurencija velika, a ja nisam od onih koji vole da se isticu normalnoscu.

I sta sad na kraju meni ostaje? Ocigledno nista novo. Svaki dan, vec uigrano razmisljanje koje ce mi izvuci po neki osmeh kada se prisetim drndanja srca u tom trenutku, ali neka. Ostaje mi i to da pored razmisljanja, smeskanja i nadanja pocnem da trazim ono sto mi je pobeglo toga dana. I znam, naci cu te oci. Hocu, sigurno. Mozda onda kad se najmanje nadam. Ne znam, ali raduje me to sto znam da postoji neko ko je uspeo da me zaludi i da taj neko koraca negde pod istim ovim nebom kao i ja. I zaista, mnogo volim vedre noci. Posebna se simbolika krije u pogledu na zvezdano nebo i budi cudan osecaj...skoro, pa kao onaj koji su probudile one zvezdice u tom oku onog dana i onog datuma kojeg nikako ne mogu da se setim...

Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška..
I teški lom u srcu mom...

Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije. A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom Ćupu je štos...Kada ono prestaje detinjstvo? Kada ti netko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno... Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ...

Slusala je moje srce, naslonivsi mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
-Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila.Dobro je to srce.Malo kasni, ali kucka tu i tamo.A narocito kucka tu.U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezeknuto gledali.
U redu je, momci.Volim ovu devojku.Ne brinite nista...

Nisam imao sluha za njene uznemirene i drhtave šapate baš onda kad su mi javljali ono što sam toliko želeo čuti i jasno, mala breskva je pomislila da je ne volim više...
Tako to ide... Ostavio sam je predugo u onim opasnim ćutanjima, u onim tišinama u kojima je ona jedini sagovornik i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro...
I tu smo gde smo.....

„Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne sviđa kao čovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poželeti.”
— Jovan Dučić

„Nema sunca bez svetlosti, ni čoveka bez ljubavi.”
— Johan Volfgang Gete

„Nase strasti su prave ptice feniksi: kad stara izgori, iz njenog pepela se odmah dize nova.”
— Johan Volfgang Gete

„Mnoga se srca gube u opstem, samo se najplemenitije posvecuje jednome.”
— Johan Volfgang Gete

„Ko ne oseća ljubav, nek nauci da laska, jer inace neće dobro proci.”
— Johan Volfgang Gete

Strasti su mane ili vrline, ali pojacane.”
— Johan Volfgang Gete

"...Mi nikad nismo bili ljubavnici...Samo smo se,ponekad,u noćima punog meseca malo tražili po dugim talasnim dužinama čežnje...
I to je sve..." Balasevic

"Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću.
Umire jer joj ne znamo obnoviti izvor.
Umire od slepila,
grešaka, izdaje.
Umire od bolesti i rana;
umire zbog dosade,
gubitka svežine i sjaja."- Anais Nin

"Moj ponos je u tome da dočekam ljubav-reče trava.
Možeš da me zgaziš i da me ne vidiš,ja ću opet da se uspravim i da čekam.
Mene ne možeš voleti zbog cvetova.
Moja lepota je u istrajnosti,ali će proći vreme dok ti uvidiš moju lepotu."

"Lek od breskvinog lišća"

" Ljubav !
Čitava knjiga u jednoj reči,
celi okean u jednoj suzi,
sedam nebesa u jednom pogledu,
vihor u jednom uzdahu,
grom u jednom dodiru,
hiljadu godina u jednom trenu."

(Tuper)

"Ljubav je jedna strast koja nece da zna
ni za prošlost ni za sadašnjost."

(Balzak)

"Ljubav je stvar osećanja, a ne volje.
Ne mogu voleti zato što hoću,
a još manje zato što moram,
stoga je obavezna ljubav glupost"

( Kant )

"Ljubav odoleva vremenu koje sve otima.
Nikada nije istinski voleo onaj
ko misli da je ljubav prolazna"

(Johan Volfgang fon Gete)

"Biti zaljubljen ne znači nužno i voleti.
Biti zaljubljen je određeno stanje;
voleti je čin.
Stanje podnosimo,
za čin se odlučujemo."

(Denis de Rougemont)

"Kad pripadam tebi,
tad konačno,
pripadam samom sebi"

(Michelangelo Buonarroti)