Kabala

Kabala je škola najranije hebrejske tradicije koja izražava jedinstvenu i fascinantnu perspektivu duhovnosti, stvaranja i odnosa između Boga Tvorca i Njegovih tvorevina u fizičkom svetu – a pre svega ljudi. Jezgro učenja Kabale je staro preko 4000 godina, čineći Kabalu jednim od najstarijih spiritualnih puteva na svetu. Put Kabale je većim delom bio nepoznat izvan hebrejske kulture sve dok nije isplivao na kratko u Španiji u 11. veku i po Evropi par vekova kasnije.

Mnoge spiritualne i mistične tradicije su bile pozajmljene iz kabalističkih tradicija, često preslikavajući prelepe i intrigantne simbole i dijagrame iz kabalističkih rukopisa bez potpunog razumevanja njihovog značenja. Na primer, 22 Velike Arkane iz Tarot karata bazirane su na interpretaciji dijagrama Kabalističkog Drveta Života. Mistične tradicije povezane sa Hrišćanstvom, Hermetizmom, Magijom, Numerologijom, Astrologijom i bezbroj drugih praksi i sistema verovanja bili su pod manjim ili većim uticajem Kabale. Ipak, kabalistička učenja u onome što bismo mogli nazvati “čistom formom” nisu bila dostupna širokoj publici sve do nedavno.

Kabala se zasniva na različitim tekstovima, a glavni među njima su Knjiga Stvaranja, Zohar i Tora. Veći deo tradicije se prenosio lično, usmenim putem, generacijama unazad. Knjiga stvaranja je prvi tekst kabalističke tradicije nastao pre više od 4000 godina. Zohar, ili Knjiga Sjaja je napisana pre oko 2000 godina i sadrži glavni skup kabalističkih učenja. Kabala je dostupnija u javnosti od 1922. godine kada je Rav Jehuda Ašlag preveo Zohar sa drevnog aramejskog na moderni hebrejski jezik i tako omogućo svima koji govore hebrejski da po prvi put proučavaju drevnu mudrost Zohara. Priče predstavljene u Tori, hrišćanima su poznatije kao Stari Zavet, i predstavljaju metaforičke kodove koji pomažu učenicima Kabale da razumeju izvesne ključne principe Knjige Stvaranja i Zohara.

Reč “Kabala”, bukvalno se prevodi kao “primanje”, što je jednostavna ali moćna reč u kontekstu Kabale. Pažnja je na primanju, ne na sebičan ili materijalistički način, već na duhovan način: primanje mudrosti, prosvetljenja i blagoslova od strane Tvorca. Proces primanja direktno od Tvorca može da se posmatra i kao nauka i kao umetnost. Kabalistička učenja iz Zohara se fokusiraju na proces razumevanja mehanizama univerzuma sa ciljem da se ponovo dođe do jedinstva sa Tvorcem. Kabalu neki naučnici upoređuju sa Velikom Teorijom Ujedinjenja koju fizičari još uvek pokušavaju da pronađu – ona je pogled na svet koji objašnjava i dekodira načine i misterije unverzuma kroz proučavanje i ličnu primenu svevažećih principa i odnosa. Proučavanjem Kabale, svako može da stekne uvid neophodan za postizanje “Konačnog Iskupljenja,” i ponovnog ujedinjenja sa Bogom.

Jedno od najvažnijih verovanja koje se pominje u Kabali je verovanje u reinkarnaciju. Kao i Hindusi i Budisti, kabalistička tradicija kaže da svi ljudi žive mnogostruke živote na Zemlji. Glavna razlika je ta što Kabala podučava da je konačna svrha ovih života da svi postignu spiritualno prosvetljenje da bi celo čovečanstvo moglo da se ponovo pridruži Tvorcu. Posle velikog biblijskog pada sve ljudske Duše su proizašle od Adama i Eve, i bile su uskraćene jedinstva sa Bogom. Uzrok biblijskog pada je sebičnost i želja Duše da bude Bog za sebe, što narušava princip Jedinstva sa Jednim. Lek za ovu situaciju dolazi kroz neprestani proces pokajanja i iskupljenja, gde se svaka duša rađa puno puta da bi postigla potrebni i određeni nivo spiritualnog razvoja kroz procese prosvetljenja. U ovom smislu je kabalistička perspektiva veoma slična budističkoj ili hinduističkoj perspektivi. Možda najvažnija razlika je ta što Kabala podučava da sve pale Duše moraju da budu prosvetljene da bi čovečanstvo dostiglo Konačno Iskupljenje i ponovo postalo jedno sa Tvorcem. Ukratko, niko nije iskupljen dok svi nisu iskupljeni. Ovaj pristup reinkarnaciji naglašava, između ostalog, odgovornost za celo čovečanstvo, jer naši lični životi i duhovni napredak su u direktnoj vezi sa svim Dušama koje postoje.

Jedan od najznačajnijih aspekata ovog intrigantnog duhovnog puta je da sledbenici Kabale vrlo često prihvataju religiozne puteve drugih. Za razliku od sveopšteg isključujućeg stava u različitim spiritualnim učenjima, učitelje Kabale ohrabruju sledbenike svih religija da proučavaju Kabalu i da pokušaju da primene njena učenja u svojim sopstvenim spiritualnim putovanjima. Na Kabalu treba gledati kao na mudrost iza određenja religioznih sekti i “izama.” Kabala je skup uvida koji nam daju pogled na univerzum, kroz oko Tvorca, tako da možemo da živimo strpljivo, u miru, prosvetljenju i mudrosti dok se potpuno ne formira izgubljena jezgra našeg mikrokosmosa. Tada će se ostvariti naš san i vapaj za ponovnim jedinstvom sa Jednim, sa Bogom.

Znanje kabale je moćno. Kroz vekove ezoteristi svih naroda su po ugledanju na jevrejsku kabalu stvarali svoje sisteme kabale. Najstariji i osnovni tekst kabale je Sefer Jetsirah, tzv. Knjiga formiranja. Postoji verovanje da jevrejski misticizam potiče još od vremena Avrama i da se znanje Sefer Jetsirah-a prenosilo usmenim putem sa kolena na koleno.

Rabi Akibi u 10. veku izneo je na svetlo dana prvu kratku knjigu, pisani dokument Sefer Jetsirah – Knjigu formiranja. Sefer Jetsirah – Knjiga formiranja opisuje osnovnu strukturu kabale, zatim stvaranje univerzuma kroz 22 skrivene staze, 10 sefirota, 22 hebrejska slova alef-bet-a.

U Francuskoj nastala je Knjiga Iluminacija - Bahir u 11. veku n.e.. U Španiji nešto kasnije praktikovao se Zohar. Proterivanje Jevreja iz Španije 1492. doprinelo je da se klasična kabala raširi po celoj Evropi. Aronom Ben Samuel stvorio je nemačku kabalu po ugledanju na Merkabah, naglašavajući magijske reči.

Uopšte rečeno, zapadna kabala je ustvari hrisćanska kabala sa dodacima kao što su alhemija, tarot, magijske reči, astrologija, numerologija, notarikon, temurah, itd, jer mogućnost dodavanja novih aspekata u kabali je laka i neograničena. Zajedničko za sve kabale je želja za mističnim iskustvom ponovnog sjedinjenja sa Bogom. Meditacija, molitva, molitva za druge, mantra, post i ispravno življenje su način za postizanje tog cilja.

Kabala je ključ ka kontroli suptilnih snaga u postizanju istinskog mističnog iskustva u smislu jedinstva. Transcendentalno iskustvo leži iza granica racionalnog čak i iracionalnog uma. Božansko je još više na lestvici duhovnog postignuća. Svoje iskustvo ispričati drugima je teško izvodljivo. To iskustvo se može preneti samo Božanskim sredstvima komunikacije koja leže iznad ili iza drveta života, zato su viši sefiroti slabo pojmljivi.

Drvo života se izražava kroz sefirote u 4 sveta:

Atcilut- arhetipski, Božanski svet, svet emanacije, područje zračenja
Beriah- kreativni svet, svet Arhanđela, područje stvaranja
Jetsirah- formativni svet, svet Anđela, područje oblikovanja
Azijah- manifestovani svet, svet čakri i nadija, fizičko područje

Iza Ketera u svetu Atciluta nalaze se tri reda negativnog postojanja: ništa, beskonačno ništa i beskonačna svetlost. Velovi sadrže i skrivaju nemanifestovane aspekte sefirota, one koje ljudski um teško može da pojmi. Keter je nastao koncentracijom beskonačne svetlosti. On je prva saznatljiva tačka manifestacije. Atcilut pa i Berijah su iza ljudskog poimanja. Njihova struktura se naslućuje kroz izraz sefirota u nižim svetovima. Svet Jetsiraha i Azijaha su nesto bliži za razumevanje.

Drvo života opisuje silazak Božanskog u manifestovani svet. Drvo života sadrži tri stuba na kojima je postavljeno 10 sefirota. Leva strana drveta života - stub strogosti odgovara levoj strani mozga, Pingala. Desna strana drveta života - stub milosti preferira desnoj strani mozga, Ida. Kičmena moždina odgovara srednjem stubu drveta života - stubu ravnoteže, šušumni kanal. Drvo života je spiritualnije u svom gornjem delu. 22 staze koje sadrže 22 slova herbejskog alfabeta povezuju 10 sefirota. Svaki sefirot ima svoj broj i značenje.

Sefirot br.1 Keter je Misao,
Sefirot br. 2 Čohmah je Mudrost,
Sefirot br. 3 Binah - razumevanje,
Sefirot br. 4 Česed - milost,
Sefirot br.5 Gevurah - moć,
Sefirot br. 6 Tifaret - slava,
Sefirot br. 7 Necač - pobeda,
Sefirot br. 8 Hod - poistovećivanje sa Bogom,
Sefirot br. 9 Jesod - temelj i
Sefirot br. 10 Malkut - kraljevstvo.

Sefirot Daat - znanje nema broj, nalazi se u ponoru između Čohmaha - Binaha i Česeda - Gevuraha.

Svaka staza povezuje 2 sefirota. Staze drveta života predstavljaju naše kretanje iz jednog stanja u drugo. Staze su naši subjektivni doživljaji. U Kabali značajno mesto među stazama zauzimaju staze koje imaju tzv. majčinska slova, to su 3 horizontalne ravni na drvetu života: SHIN povezuje Čohmah i Binah, to je Ravan Vatre, i povezan je sa desnim stubom drveta života - glava. Ravan Vatre vlada svetlom na nebesima, sto uključuje konstelacije planeta i zvezda. ALEF povezuje Česed i Gevurah, to je Ravan Vazduha, povezan je sa centralnim stubom drveta života - pluća. Ravan Vazduha kontroliše kišu. MEM povezuje Necač sa Hodom, to je Ravan Vode, povezan je sa levim stubom drveta života - stomak. Ravan Vode je izvor godišnjih doba na svetu. Kako Zemlja rotira oko Sunca, vode Zemlje se menjaju.

Svakoj stazi odgovara jedna velika arkana, ključ ili tajna. Arkane predstavljaju kosmičke elemente, svaka od njih je mali svemir za sebe. Za razumevenje arkana je potrebna mentalna sposobnost koja je kadra da istovremeno razlikuje i poistovećuje naizgled nespojive koncepte. Nespojivost postoji samo u glavi onog koji je zamišlja. Kad se ovo shvati, postaje moguća inicijacija. Tada um sam sebe nadmašuje pomoću izmirenja suprotnosti.

Istinski smisao tarot karata je spoznaja univerzuma, svaka karta tarota je ključ nevidljivog sveta. Tarot karata ima ukupno 78, i to: 22 velike arkane koje su sastavni deo staza drveta života, zatim 40 malih arkana koje predstavljaju četiri elementa raspoređena u sefirote i 16 dvorskih karata, koje takođe prirpadaju sefirotima. Sefirot, emanacija ili sfera je simbol objektivnog stanja. Sefirot je broj. Brojevi su primitivni oblici arhetipova. Oni su posrednici između ljudi i viših slojeva, viših svetova. Broj je naziv za tajni zakon. Simbol je tehnička pomoć. Simbol je intuitivna ideja. Simbol pretvara psihičku energiju nižeg u više oblike. Znamo da logika ego svesti ne dopire do podsvesti, do nesvesnog. Simbolička slika može imati poznate elemente ali iza celine stoji skriveno, nešto što ne možemo protumačiti. To nešto je suprotno značenje. To je tajna. Nesvesni deo naše ličnosti razume simbole. Simbolom se najbolje izražava tek naslućeni nesvesni sadržaj. Simbolički proces je nesvestan. Doživljava se u slikama, tj. poruke dobijamo u obliku slika. Bez simbola ne možemo stupiti u vezu sa nesvesnim. Može se reći da je simbol srednji put na kome se suprotnosti sjedinjuju za nova kretanja.


sunnyray