Маузолеј је велики и импресивни гроб, обично изграђен за умрлог вођу или неку другу значајнију особу. Име је добио по гробу краља Маузола, који се налазио у центру Халикарнаса, данашњег Бодрума у Турској. Због своје је величине и знаменитости сматран једним од седам светских чуда, а по њему су касније монументалне гробнице назване маузолејима. Гроб краља Маузола у Халикарнасу грађен је половином 4. века п. н. е. Био је висок 50 метара и састојао се од високог квадратног постоља (сокла) на коме су били постављени јонски стубови образујући пространу халу. Изнад ње се налазио кров у виду пирамиде која је била завршена групом фигура. На рељефном фризу радили су најпознатији савременици - вајари Скопас, Леохарес, Бријаксис и Тимотеос. Маузолеј је за време једног земљотреса потпуно уништен, а један опис је нађен код Плинија Старијег. Фриз, као и једна статуа налазе се у Британском музеју у Лондону.

MAUZOLEJ U HALIKARNASU
Iz Turske stigao u London



Nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola smatran je jednim od sedam svetskih čuda antičkog sveta. Upravo po njemu kasnije su sve monumentalne grobnice nazivane mauzolejima.



Kralj Mauzol, mramorna skulptura s Mauzoleja, visina 3 m, Britanski muzej, London.

Nalazi se u današnjem Bodrumu u Turskoj, na obali Egejskog mora. Kralj Mauzol je grobnicu naručio sebi za života, oko 330. godine pre nove ere, a gradili su je najpoznatiji graditelji tog doba. Kralj je umro pre završetka izgradnje, pa je posao dovršila njegova žena Artemizija. Tokom 16 vekova mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i kolonade (stubove). Vitezovi reda Svetog Ivana u 14. veku upotrebili su ga kao kamenolom za izgradnju Petrove tvrđave. Ono što je od mauzoleja ostalo čuva se u Britanskom muzeju u Londonu.



Amazonomahija (bitka s Amazonkama) (autor Skopas?), reljef s podija Mauzoleja, visina 89 cm, Britanski muzej, London.

MAUZOLEJ ĆIN ŠI HUANGA
Glinena vojska



Mauzolej imperatora Ćin Ši Huanga u predgrađu Sijana u zapadnoj Kini spada u najsadržajnije mauzoleje na svetu. Ćin Ši Huang (259-210. pre nove ere) bio je osnivač prve kineske dinastije Ćin, prvi imperator feudalnog društva Kine uopšte. Gradnja mauzoleja je počela neposredno posle njegovog ujedinjenja Kine. Za to je bilo angažovano 700.000 kulučara koji su radili gotovo 40 godina. Ali, mauzolej nije bio gotov ni do njegove smrti.



Liči na piramidu, a oko njega nalazi se više od 500 jama i grobova. Ovo, kako ga nazivaju, osmo svetsko čudo je bilo otkriveno sasvim slučajno, 1974. godine kada su meštani kopali bunar... Ćinšihuangov mauzolej čuvaju vojnici od terakote. Te skulpture vojnika i konja ocenjene su kao remek-delo od istorijske vrednosti.

TADž MAHAL
Najveći spomenik ljubavi



Dragulj istočnjačke umetnosti Tadž Mahal u 17. veku sagradio je u Agri indijski šah Džahan kao simbol ljubavi prema svojoj ženi Mumtaz Mahal, koja je preminula na porođaju. Tadž Mahal je danas najveći spomenik ljubavi... Po legendi šah Džahan je planirao da izgradi vlastiti mauzolej od crnog mermera simetričan Tadž Mahalu s druge strane obale reke Jamune, i da ih poveže srebrnim mostom. Međutim, kako ga je sin Aurangzeb svrgnuo sa vlasti, šah nije uspeo da ostvari tu želju. Tadž Mahal je visok 75 metara i skoro ceo je izgrađen od belog mermera, žada, kristala, tirkiza, safira. Ukupno 30 vrsta dragog kamenja ugrađeno je u providni beli mermer. Izgradnja je trajala 20 godina, a bilo je angažovano oko 30.000 radnika.

MAUZOLEJ TAMERLANA
Timurovo prokletstvo



Mauzolej u Samarkandu (današnjem Uzbekistanu) počeo je da se gradi još za života drugog najvećeg osvajača sveta Tamerlana, poznatog kao Timur Lenk ili Timur Ćopavi, koji je tvrdio da je potomak Džingis Kana. Timur je poznat i po tome što je u bici kod Angore 1402. porazio sultana Bajazita i zarobio ga zajedno sa ženom Oliverom, kćerkom kneza Lazara. Despot Stefan je uspeo da svoju sestru vrati u Srbiju, ali je Tamerlan zadržao 70 srpskih dunđera koji su gradili bajkoliki grad. Kada je u junu 1941. grobnicu otvorio sovjetski arheolog Mihail Gerasimov i odneo Timurove ostatke u Taškent kako bi rekonstruisao njegov lik, sledećeg jutra je počeo rat, operacija Barbarosa (nemačka invazija na SSSR), zbog čega je nastala legenda o prokletstvu koje će snaći svakoga ko uznemiri Timurov grob.

MAUZOLEJ MAO CEDUNGA
Od mene napravite đubrivo



Za života Mao Cedung je bio vrlo praktičan kada se govorilo o sahranjivanju. "Mrtve bi trebalo pretvoriti u pepeo i koristiti kao đubrivo", napisao je on u pismu članovima CK 1956. godine. Međutim, kada je 20 godina kasnije umro, članovi politbiroa su doneli odluku da njegovo telo ne kremiraju već balzamuju. Istovremeno, u celoj zemlji su gradili memorijalni kompleks. Čak 700.000 radnika besplatno je učestvovalo u gradnji. Gigantski mauzolej, dimenzija 260 puta 220 metara, otvoren je na centralnom pekinškom trgu Tjananmenu u septembru 1977, na prvu godišnjicu od smrti čuvenog kineskog lidera, a i danas je mesto koje posećuju na hiljade Kineza i turista iz celog sveta.

MAUZOLEJ ČE GEVARE
Če visok sedam metara



Mesto za mauzolej nije izabrano slučajno - na 270 kilometara od Havane komandant Če Gevara je izvojevao svoju najveću pobedu. Bitka za Santa Klaru je bila poslednja i odlučujuća bitka kubanske revolucije - 12 sati nakon što su pobunjenici zauzeli grad, u decembru 1958. general Batista je pobegao iz zemlje. Na brdu iznad grada, 1988. otvoren je memorijalni kompleks, sa sedam metara visokom bronzanom statuom Če Gevare, smeštenom na granitnom postolju. Tu je ispisano i pismo koje je uputio predsedniku Kube Fidelu Kastru, a koje je završio rečima: "Napred ka pobedi. Domovina ili smrt!" Posmrtni ostaci Če Gevare preneti su iz Bolivije 1997. Ispod statue Če Gevare gori večni plamen, koji je Kastro lično upalio.

LENJINOV MAUZOLEJ
Nova religija



Vođa svetskog proleterijata Vladimir Lenjin preminuo je pre 88 godina, a 21. januar već odavno nije dan žalosti, kao što je bio u sovjetsko doba. Već godinama se uoči godišnjice njegove smrti rasplamsava diskusija da li njegovo telo treba da ostane u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi ili ga treba sahraniti. Lenjin nije planirao da sebi diže nikakve mauzoleje i njegovi rođaci su bili protiv. Međutim, veruje se da je komunistima bilo potrebno da naprave kult koji bi zamenio religiju. Posle Staljinove smrti, 1953. godine, i njegovo telo je bilo položeno pored Lenjina, ali je Nikita Hruščov 1956. osudio Staljinov lik i delo, pa je njegovo telo uklonjeno iz mauzoleja.

MAUZOLEJ HO ŠI MINA
Sakrivali telo šest godina



Strasni revolucionar i neumorni borac protiv kolonijalizma Ho Ši Min nije doživeo ujedinjenje nezavisnog Vijetnama, ali je zaveštao da se njegovo telo kremira i pepeo raspe sa brda severa i juga zemlje kako bi posle smrti doprineo njenom ujedinjenju, makar simbolično. Međutim, njegovi saradnici nisu tu želju uslišili... Kada je posle dugogodišnje bolesti 1969. ovaj vijetnamski vođa preminuo njegovo telo je, uz pomoć ruskih stručnjaka, balzamovano. U zemlji je vođen rat i telo je sakrivano šest godina, a tek pošto su se američke trupe povukle iz Vijetnama, u avgustu 1975. telo Ho Ši Mina smešteno je u mauzolej u Hanoju, koji su izgradili moskovski stručnjaci, po uzoru na Lenjinov mauzolej u Moskvi.

ATATURKOV MAUZOLEJ
Otac nacije u muzeju



Mauzolej Mustafe Kemala Ataturka, vizionara i osnivača moderne Turske republike, poznat je i pod imenom Anitkabir. Ataturk, što doslovno znači otac Turaka, preminuo je 1938, a izgradnja mauzoleja u Ankari je započeta šest godina kasnije. Telo Ataturka prvobitno je počivalo u Etnografskom muzeju u Ankari, a posle izgradnje mauzoleja 10. novembra 1953. godine premešten je na večno mesto svog počinka, uz veliku ceremoniju. Ceo kompleks je izgrađen od najkvalitetnijeg kamena, na brdu iznad grada, a u stilu anadolske i hetitske arhitekture. U centralnom delu je sam sarkofag velikog državnika, a u blizini je i Muzej Ataturka, u kojem mogu pogledati filmovi o njegovom životu, radu i stvaranju Turske republike...

GRANTOVA GROBNICA
Granitni general



Julisiz Simpson Grant bio je američki general, vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu od 1861. do 1865. Bio je predsednik SAD u dva mandata, a njegov portret krasi novčanicu od 50 dolara. Umro je od raka 23. jula 1885, a vlasti u Njujorku su rešile da podignu grandiozni memorijalni kompleks njemu u čast. Mauzolej je otvoren 27. aprila 1897, na datum kada bi Grant napunio 75 godina, a ceremoniji otvaranja prisustvovalo je više od milion ljudi. Kraj generala je 1902. sahranjena i njegova supruga. U izgradnju mauzoleja utrošeno je čak 8.000 tona granita, a unutrašnjost je ukrašena posebnom vrstom mermera i mozaicima, koji prikazuju scene građanskog rata i mapu na kojoj su obeležena mesta na kojima su vođene bitke...


vesti

Njegošev mauzolej



Najveći i najznačajniji spomenik Nacionalnog Parka Lovćen je Njegošev Mauzolej, koji lepotom od koje zastaje dah dominira sa Jezerskog Vrha, mesta koje je ugledni pesnik i filozof odabrao za svoj večni počinak. Petar II Petrović Njegoš je bio otac savremenog srpskog nacionalnog identiteta i autor najpatriotskijeg srpskog epa "Gorski Vijenac", koji je postao najčitanije štivo među južnim Slovenima. Kao Crnogorac, Njegoš je od ranog detinjstva posedovao lično iskustvo i duboko razumevanje herojskih epskih pesama usmene tradicije.

Njegošev Mauzolej je građen od 1970. do 1974. godine i predstavlja majstorsko ostvarenje hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, u kombinaciji arhitekture i umetnosti, sa dve karijatide na ulazu u kapelu – dve mermerne karijatide predstavljaju Crnogorke koje simbolički drže kriptu, a u pročelju je monumentalna figura Njegoša isklesana u granitu, teška 28 tona. Njegošev Mauzolej je najviši mauzelj na svetu ! Od parkinga se do veličanstvene zgrade Njegoševog Mauzoleja stiže usponom uz 461 stepenicu. Sa vrha se pruža nezaboravan pogled ka Bokokotorskom Zalivu i Katunskoj nahiji, koga je Bernar Šo, ugledavši ga, ushićeno nazvao „kameno more“. Kada su jutra jasna na Lovćenu, može se videti Italija.

Маузолеј на Опленцу
Petar I Karađorđević



Топола је град и општина, налази се у Шумадији, Србија. То је место где је Карађорђе, српски револуционар изабран за вођу Првог српског устанка. против Отоманског царства 1804. Локална црква Светог Ђорђа је место сахране Кнеза и краљевске породице Карађорђевић.

Изградња цркве Светог Ђорђа на месту малог Опленца (337м надморске висине) по пројекту Косте Ј. Јовановића, започета је 1. маја 1910. године. Одлучено је да фасада буде од белог мермера из мајдана са оближње планине Венчац, данас у свету цењен по јединственом белом мермеру. Цркву је осветио Архиепископ српски Димитрије 23. септембра 1912. године. Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину завршену, умро је 16. августа 1921. године а његов наследник краљ Александар Први Карађорђевић лично се старао о њеном завршетку.

После постављања новог бакарног крова са позлаћеним ребрима на кубуретима, звона изливених , мозаика за који су коцкице израђене у Берлинској фирми "Пул и Вагнер" ( Phul & Wagner) бронзаног полијелеја и потребних кандила, црква је поново освећена 9. септембра 1930. године. До 1947. у њој је обављено богослужење , после чега је проглашена за споменик културе од изузетног значаја и отворена је за посетиоце.

На улазу у цркву, изнад портала, се налази грб династије Карађорђевића. Црква је петокуполна грађевина са основом у облику крста чија се 4 дела простиру ка 4 стране света.

Kuća cveća – mauzolej prvog para SFRJ



Posle sahrane Jovanke Broz biće to jedinstven objekat u svetu, jer su u mauzolejima sahranjivani samo šefovi država, bez supruga

Prostorija na desnoj strani, gledano od ulaza u Kuću cveća, u kojoj bi mogla da bude sahranjena Jovanka Broz, do sada je bila namenjena izlaganju muzejske građe povezane sa Josipom Brozom, a poslednja od njih bila je postavka „Nesvrstani” prikazana pre dve godine, povodom pola veka od osnivanja ovog pokreta. U tom delu Titovog mauzoleja koji zauzima više od 200 kvadratnih metara, do 1977. godine, kada se doživotni predsednik SFRJ preselio ovde, nalazio se njegov kabinet za odmor.

– Ovo zdanje nastalo je 1975. i bilo je zamišljeno kao objekat u kojem bi predsednički par provodio slobodno vreme. U sredini, gde počiva Josip Broz, nalazila se zimska bašta, a u dva malo manja odeljka sa desne i leve strane, napravljena su dva kabineta, sa desne za šefa države, a sa leve za njegovu suprugu. Oni su izgubili prvobitnu namenu kada se Tito tri godine pred smrt ovde preselio. Naš muzej je te dve bočne celine za odmor osmislio kao izložbeni prostor, pa je u levo od ulaza, gde se nekada nalazio Jovankin kabinet, od 2005. smeštena postavka Titovih štafeta, a u desnoj trenutno nema nijedne postavke – objašnjava Veselinka Kastratović-Ristić, kustos Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ), u čijem je sastavu i Kuća cveća.

U MIJ-u kažu da o radovima i pripremama za sahranu očekuju uputstva Vlade Srbije koja bi trebalo da odluči i da li će Jovanka biti sahranjena uz samog Tita ili u njegovom nekadašnjem kabinetu za odmor. U muzeju najavljuju i da već narednih dana očekuju i veću posećenost, dok juče u ovoj kulturnoj ustanovi, osim novinara, nije bilo gostiju, s obzirom na to da su prestonički muzeji ponedeljkom zatvoreni. Računajući odjek koji je vest o teškoj bolesti i smrti Titove udovice imala u čitavom regionu, procene su da će Kuću cveća osim redovnih poštovalaca iz Beograda, obići i veći broj posetilaca ne samo iz Srbije, već i iz bivših jugoslovenskih republika.

Veselinka Kastartović-Ristić dodaje da je zdanje Kuće cveća, posle izmena koje su bile neophodne kako bi se ovde sahranio Josip Broz, konstruisano tako da podseća na mauzolej i da samim tim nije bilo predviđeno da ovde bude još grobnica.

– U takvim memorijalnim kompleksima širom sveta, od istoka do zapada, sahranjivani su samo šefovi država, ali bez supruga. Ako posmatramo iz ugla nekoga čija su struka muzeji, Kuća cveća nije mesto gde bi Jovanka Broz mogla da bude sahranjena, niti je ikada bila ostavljana takva mogućnost – tvrdi Kastratović-Ristić, ali zaključuje da s obzirom na okolnosti koje su povezane sa životom Jovanke Broz i činjenicu da je prirodno da supružnici počivaju zajedno, poslednja volja Titove udovice da njen grob bude baš ovde zvuči kao nešto što je sasvim uobičajeno i prirodno.

Anđeoska tvrđava



Anđeoska tvrđava (talijanski Castel Sant' Angelo ili Mausoleo di Adriano) je mauzolej cara Hadrijana u Rimu, na obali Tibera koji je sagrađen po njegovoj naredbi kao grobnica za njega i članove njegove obitelji. Anđeoska tvrđava je sagrađena na mjestu Domicijanovih vrtova (Horti Domitiani) Cilindrična građevina na kvadratnoj osnovi građena je od 135.-139. god. i nekoć je izvana bila obložena mramornim pločama. Njezin vrh krasila je pozlaćena kočija kojom upravlja Hadrijan prerušen u boga sunca Apolona. Careve se pokapalo pod lukove mauzoleja približno do 271., kad je pod prijetnjom najezde germanskih pljačkaša postao tvrđavom i priključen je gradskim zidinama.


Sadašnje ime ustanovljeno je god. 590., pošto se Grguru Velikom, dok je predvodio procesiju Rimom moleći se za zaustavljanje kuge, ukazao anđeo kako uvlači mač u korice, što je bio čin za koji se vjerovalo da simbolizira kraj pošasti. Na vrhu tvrđave se nalazi spomenik anđela.

Godine 847. Leon IV. preuredio je tvrđavu u papinsku utvrdu, a 1277. Nikola III. povezao ju je s Vatikanom dugim, još uvijek vidljivim, podzemnim hodnikom, passettom. 1527. godine prolaz je iskorišten za bijeg pape Klementa VII. pred vojskom Karla V. Bježeći, veliki dio Švicarske garde, tj. papinske vojske, izginuo je braneći papu. Danas članovi Švicarske garde polažu prisegu na isti datum kada se to dogodilo, 6. svibnja svake godine, spominjući se ovog tragičnog događaja. U doba renesanse je služila kao zatvor, a zatim vojarna. U njoj su bile zatočene čuvene ličnosti kao Giordano Bruno i Cagliostro.

Godine 1933. tvrđava je restaurirana i pretvorena u muzej sa 58 soba koji čuva drevne željezne blagajne (nekoć su sadržavale crkvena blaga koja su pape sklanjali na sigurno u unutrašnjosti tvrđave), freske i različitu građu koja se odnosi na izgradnju tvrđave. Ondje su apartmani papa i zatvorske ćelije. Izlošci su raštrkani po sva četiri kata i razbacani uokolo po zbunjujuće, ali očaravajuće raspoređenim sobama i hodnicima. Najljepša je ipak Sala Paolina, ukrašena štukaturom, freskama i iluzionističkim slikama. Najdojmljiviji pak prizor pruža pogled na sve strane s terase dvorca, mjesta gdje se odigrava posljednji čin Puccinijeve Tosce.


Zanimljivosti

Spiralni pogrebni prilaz
Stubište Aleksandra VI.
Dvorana za oružje i mačevanje
Sudska dvorana
Freska: Pravda pripisuje se Domenicu Zagi
Kapela Leona X.: Michelangelovo pročelje
Sale di Clemente VII sa zidnim slikama
Cortille del Pozzo
Zatvori (Prigione storiche)
Sala Paolina
Pogled iz lođe Pavla III.

Mauzolej u Halikarnasu

Mauzolej u Halikarnasu je bio nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Bio je izgrađen na površini od 33 x 39 m, a visok 50 m. Slično Velikoj piramidi u Egiptu, i ovo mesto predstavlja grob jednog antičkog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po mnogo čemu – između ostalog, lepota građevine je ta koja je, više nego njena veličina, zadivila milione ljudi od vremena izgradnje pa sve do danas. Mauzolej se nalazio u gradu Bodrumu (u starogrčko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu današnje Turske.



Od 377. do 353. godine p. n. e, karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj ženi i sestri Artemiziji i pretpostavlja se da je njena gradnja započela još za kraljevog života. Građevina, prozvana Mauzolej, završena je oko 350. godine p. n. e, tri godine nakon Mauzolove smrti i godinu dana nakon Artemizijine smrti.

Tokom 16 vekova Mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i kolonade (stubove). Početkom 15. veka, Vitezovi svetog Jovana okupirali su okolinu i sam Halikarnas i izgradili ogromni krstaški zamak. Kada su odlučili da ga ojačaju i utvrde 1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgrađen tada već značajno oštećen Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskorišćena za izgradnju više raznih građevina. Danas, masivni krstaški zamak i dalje postoji u Bodrumu, a obrađeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uočiti u strukturi njegovih zidova.

Sama konstrukcija Mauzoleja bila je pravougaona u osnovi, dimenzija 40 m x 30 m. Grobnica i sarkofag izrađeni su od alabastera i ukrašeni zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu popločanom mermerom i okruženom kolonadama (stubovima) u jonskom stilu. Kolonade su podupirale piramidalni krov takođe ukrašen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala kočije koje su vukla četiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45 m, od čega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20 m, 12 m su bile visoke kolonade, 7 m piramidalni krov i 6 m statua kočija na vrhu krova.

Na građevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih životinja u prirodnoj veličini i većih. Isklesali su ih četiri grčka skulptora – Briaksos, Leohares, Skopas i Timoteus, pri čemu je svaki od njih ukrašavao po jednu stranu Mauzoleja. Posebno mesto u istoriji pripada ovoj građevini ne samo zbog brojnih statua ljudi i životinja, već i zbog činjenice da ona nije bila posvećena nijednom od bogova stare Grčke. Danas se po imenu ove građevine sve velike i raskošne grobnice nazivaju mauzolejima.

Шеик Мустафино турбе


Турбе (маузолеј), на углу Браће Југовића и Вишњићеве улице, саграђено је 1783/4. Натпис на плочи изнад улаза говори да се ради о месту где је сахрањен Шеик Мустафа Багдађанин, дервиш садијског реда. Турбе је подигнуто по налогу Хасни Ефендије (заменика везировог). Уз турбе се некада налазила и текија – зграда за потребе обављања дервишких обреда. У турбету су сахрањена још два дервиша. Орсанли Мехмед-баба и Хатенћели шеф Хаџи Омербаба. Грађевина је у основи правилног шестоугаоника чије су стране дугачке 4,9 m. Таква је и основа тамбура на којем почива кружна купола. Укупна висина турбета износи 8,5 m. Саграђено је од камена, а камени оквир око врата и венци изнад зида и изнад тамбура профилисани су. Унутрашњост је украшена записима из Курана, док се на средини просторије налази покривен саркофаг који обележава гроб.

IZNENADIĆE VAS: Sve ove poznate svetske atrakcije kriju mračnu tajnu


Ove spomenike i turističke atrakcije dnevno posećuju turisti iz celog sveta, ipak mnogi ne znaju šta je smešteno u unutrašnjosti poznatih zdanja.

Neke od najpoznatijih arhitektonskih čuda i građevina na svetu kriju neke bizarne i čudne tajne. Možemo posmatrati ove građevine i ni ne pretpostaviti šta se zapravo tu krije. Ove impresivne građevine su ništa drugo do – grobnice.

1. Tadž Mahal


Jedna od najpoznatijih građevina i palata na svetu je zapravo poklon indijskog vladara njegovoj supruzi, koja se zvala Tadž. U ovoj velelepnoj građevini počivaju i Tadž i njen suprug.

Piramide u Gizi


Opšte je poznato da su piramide u Gizi sagrađene kao grobnica za egipatskogfaraona. Sve ovo za samo jednog čoveka. Prilično impresivno, zar ne?

Humajunova grobnica


Još jedna grobnica u Indiji je turistička atrakcija, a u njoj je sahranjen vladar Humajun, sa članovima njegove porodice.

Anitkabir


Ovde je sahranjen Mustafa Ataturk, osnivač i otac Turske države.

Vestminster opatija


Ova katedrala je večni dom mnogih velikana iz sveta književnosti. Vilijam Blejk Lord Bajron, Čarl Dikens, Radjard Kipling, sestre Bronte i Džejn Ostin počivaju ovde.

Mazar e Kvaid


Ovaj spomenik je grobniva Muhameda Ali Džinaha, oca Pakistanske nacije. Završen je 1960. godine, i nalazi se u Karačiju.

Panteon


Ovo slavno zdanje je prvo bio hram posvećen bogovima, ali od vremena renesanse koristi se kao crkva i grobnica. Ovde su sahranjena dva italijanska kralja, slikar Rafael i još nekolicina velikana.