GUČA NEKAD I SAD: Evo zašto je vole premijeri, princeze i pisci

Za dva dana zagrmeće trube u varošici Guči! Tokom pet dana sabora ovo malo spaja najrazličitije tipove ličnosti, jer ovde možete sresti sve od Španaca, Francuza, pa do Australijanca. Kojom brzinom se oni uklope u ovdašnji mentalitet, govori to što se na Sabor, po pravilu - uvek vraćaju.


Foto: Beba Bojović

Ovogodišnji 54. Dragačevski sabor trubača u Guči počeće u sredu, 6. avgusta, a očekuje se da u raznim programima nastupi čak 1.080 učesnika.

Po običaju, sabor otvara truba koja se oglašava u centru varošice u 10 sati, praćena sa prangijama koje će grunuti sa okolnih brda. Od tog momenta, sabor je i zvanično otvoren.

Ove godine, domaćin Guče je predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić, koji će podići saborsku zastavu na jarbol.



I dok traju koncerti, nadmetanja i lumperajke po šatorima, samo turisti znaju kako da postignu da na tako malom mestu, vide što više i osete duh sabora.

Za Zlatnu trubu, koja je tradicionalna nagrada za najboljeg svirača ovog instrumenta, takmičiće se ove godine 17 trubačkih orkestara koji su se
plasirali na predtakmičenjima u trubačkim centrima širom Srbije.

Takođe, svake godine se održava i međunarodno takmičenje trubača na kome će nastupiti dva najbolja orkestra iz Srbije, kao i orkestri iz Moldavije, Slovenije, Makedonije, Rumunije, Italije i Francuske.



Izvorna truba u Guči
Pun naziv ovog sabora je Dragačevski sabor trubača u Guči i on spada u red najvećih, najčuvenijih i najposećenijih kulturno - umetničkih manifestacija izvornog narodnog stvaralaštva, posebno trubačkog u Srbiji i na Balkanu.

Za ovu manifestaciju tradicionalno je rezervisan za prvu polovinu avgusta i to od 1961. godine. Na prvom saboru učestvovala su samo samo četiri trubačka orkestra, svi iz Dragačeva. Danas, u predtakmičenjima učestvuje na stotine, a na finalno takmičenje dođe 20 seniorskih i 18-20 omladinskih i pionirskih orkestara iz cele Srbije.

Voda, internet i struja u kampu
Mladomir Sretenović, predsednik Saborskog odbora, kaže da je ove godine kamp uređen po savremenim standardima, sa električnom energijom, vodom i internetom, i dodao da će parking za sve dane Sabora koštati 1.000 dinara.



Na Saboru svoje radove izlažu narodni umetnici - slikari, vajari i zanatlije: tkalje, opančari, grnčari, remenari, drvodelje, kolačari… Predstavljaju se nove knjige o Saboru i Dragačevu, priređuju etnografske i istorijske izložbe, takmiče se kazivači narodnih zdravica, biraju najlepše nošnje.

Poznati u Guči
Promociji trubačke fešte u Guči svakako su doprinele i mnogobrojne javne ličnosti, koje svake godine dolaze na Sabor. Već na peti Sabor, koga su u početku izbegavali ondašnji političari zbog sumnje da se ovde neguje srpski nacionalizam i propagira četništvo, došla je Olivera Katarina, koja je izazvala oduševljenje među saborašima. Pela se po stolovima, igrala i pevala do uranka. Najveću senzaciju izazvalo je pojavljivanje princeze Jelisavete Karađorđević, 1990, a potom tri godine kasnije i Lepe Brene, koja je sa suprugom Bobom Živojinovićem helikopterom sletela u Guču. Zoran Đinđić je uz trubače uživao 1994, a to je ponovio i kada je bio predsednik Vlade. Domaćin Sabora u dva navrata bio je Velimir Ilić, a 2004. godine ovde je bio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Česti gosti su bili i Ivica Dačić, Dragan Kojadinović, Bogoljub Karić, Željko Obradović... Poslednjih godina u programu Sabora nastupaju i mnogi pevači - Ceca, Miroslav Ilić, Aca Lukas, Goran Bregović...

Izvor: novosti.rs

U momačkom višeboju odvija se takmičenje u tradicionalnim sportskim disciplinama: rvanje u kosti, skok iz mesta uvis i udalj, bacanje kanena s ramena, gađanje kroz prsten jabuke.

Ceca i Miroslav Ilić
Kada je reč o nastupima estradnih umetnika, ove godine nastupaju Svetlana Ceca Ražnatović i Miroslav Ilić. Ceca peva u četvrtak, 7. avgusta, a Miroslav Ilić i Manjifiko poslednjeg dana Sabora, u nedelju, 10. avgusta.

I umetnost i igra
U kulturno umetničkim programima, svih saborskih dana, učestvuju izvorni muzički umetnici: pevači, instrumentalisti, pevačke grupe, folklorni ansambli iz svih krajeva Srbije. Redovni gosti sabora su razni orkestri I kulturno umetnička društva iz raznih zemalja Evrope i Amerike I srpske dijaspore.



U saborskom ambijentu, organizuju se kolektivna venčanja, a u nedelju, završnog dana Sabora uz svečanu povorku trubača finalista, inprovizuje se dragačevska svadba iz 19. veka.

Na finalnom trubačkom takmičenju, koje prati stručni žiri i žiri publike, najbolji orkestri i solisti stiču zvanja dragačevskih pobednika, koja im otvaraju put na brojne domaće i svetske festivale.



Filmovi o Guči
Guča je bila i tema za film koji je pod ovim imenom, oduševio publiku širom sveta, a u njegovom stvaranju učestvovali su i strani i domaći filmski umetnici.

Ove godine predstavljen je i turski dugometražni dokumentarni film posvećen Saboru trubača u Guči "Rock the Trumpet", turskog reditelja Sali Saliji-Salini, prikazan je na specijalnoj projekciji u Izmiru.

GUČA: NEKAD I SAD

Sećanje na prvi Sabor u Guči još čuva profesor Nikola Nika Stojić, jedan od osnivača Sabora. Prisećajući se svakog detalja oko organizovanja prvog Sabora, on nam je često govorio da je već tada sve "mirisalo" na to da se u Guči tog oktobra 1961. godine organizuje nešto krupno, nešto što će učmali dragačevski kraj preporoditi. I tako je i bilo...

- Otišli smo u Beograd i zatražili pomoć od Branka V. Radičevića. On nam je obećao da će dovesti žiri sastavljen od profesora, kao i novinare, koji bi došli da izveštavaju iz Guče. Tako se i dogodilo - kazao nam je Stojić.
- Dan pre Sabora došli su novinari sa Brankom. Uveče su bukvalno ukrali trubače i odveli ih u kafanu "1. maj". Tamo su pili do zore i to sve uz zvuke trube. Nije bilo moguće razdvojiti ih. Tako je Guča osvanula sa tom galamom, i to je, ustvari, bila prva saborska budilica. Sećam se tog dana, bio je 14. oktobar 1961. godine, na dan Pokrova Presvete Bogorodice. Narod se beše okupio u porti crkve u Guči. Tiskali su se pred pozornicom da vide šta se to događa. U stavu mirno, u narodnim nošnjama, četiri trubačka orkestra zasvirala su "Sa Ovčara i Kablara", a potom još i uvežbanu pesmu, dva narodna kola i jedan marš - po izboru. Žiri je bio ozbiljan. Strepeli smo kakve li će reakcije biti. U narodu se, međutim, videlo da smo pogodili, neki od njih su zaplakali. A kada se sve završilo, predsednik žirija je ustao i rekao: "Vi ne shvatate šta se danas dogodilo. Ovo je početak renesanse srpske trube". Bili smo presrećni... Odmah smo počeli da razmišljamo o drugom saboru.
Izvor: novosti.rs

Pet i po decenija kasnije
Od tog trenutka Guča nije više bila ona ista varoš kao pre Sabora. Za nju se za pet i po decenija pročulo širom planete, a ova mala dragačevska prestonica svake godine u vreme održavanja Sabora ugosti oko pola miliona saboraša, koji pristižu iz svih krajeva sveta. Za 54 godine, kroz Guču je prošlo oko 1.500 trubačkih orkestara, a trube su uveseljavale nekoliko desetina miliona ljubitelja limenih instrumenata.
Izvor: novosti.rs

Prvi put dama u borbi za Zlatnu trubu u Guči

Danijela Veselinović iz Arilja sa svojim orkestrom koji nosi njeno ime boriće se za zlatnu trubu na 54. Saboru trubača u Guči u nedelju i prva je dama u istoriji manifestacije koja nastupa na ovom prestižnom takmičenju.


Guča | Foto: RAS

Ona kaže za Tanjug da se ne boji predstojećeg takmičenja, iako će nastupati rame uz rame sa najvećim majstorima trube u našoj zemlji.

Danijela je po oceni žirija, novinara i publike na predtakmičenju održanom na Zlatiboru proglašena za najboljeg trubača.

- Ovo je veliki uspeh za nas, došli smo rasterećeni, sviraćemo za publiku i predstavićemo se "Mikijevim kolom", kao i pesmom "Na Moravi vodenica stara" - navela je ona.

Danijela je, kako kaže, još od malih nogu zavolela trubu, koju joj je otac kupio kada je imala samo osam godina.

Prema njenim rečima, sama je uzimala ovaj instrument, a naklonost ka njemu pokazali su i njena braća Slobodan i Bojan, pa su 2003. osnovali svoj orkestar.

- Tehniku sviranja pokazivao nam je jedan naš rođak, pa smo, uprkos mladosti i neiskustvu, krenuli da sviramo po veseljima - ističe ona i dodaje da je veoma brzo shvatila da je muzika njena budućnost.

Završila je nižu i srednju muzičku školu u Kraljevu, a trenutno je na trećoj godini na novosadskoj Akademiji.

- Sada sviramo razne žanrove, ja posebno volim klasiku, džez, a ljubitelj sam i srpskih izvornih pesama i kola. Ne plašim se predstojećeg takmičenja, boriću se, dugo smo se pripremali... - zaključila je Danijela.

tanjug