Neobični nazivi beogradskih kafana

Mnoge beogradske kafane i restorani nose neobične nazive, pri čemu je i "kumovanje" najčešće bilo nesvakidašnje.



Violeta kućo stara

Iako je nekada na svakih 50 stanovnika u Beogradu bila otvarana po jedna kafana kao mesto okupljanja gradskih boema, pisaca, novinara i ličnosti iz javnog života na kojima su se donosile važne političke odluke, pisale pesme, tekstovi, danas mlade više zanima noćni provod i dobra muzika.

Mesto o kome mnogi Beograđani, a posebno Beograđanke danas sve češće pričaju je kafana "Ona, a ne neka druga" u Grobljanskoj ulici u Zemunu, nedaleko od Gardoš kule.

Neobičan naziv vlasnici su dali tako što su jedan dan ušli u knjižaru i, kako se prepričava među Beograđanima koji su imali priliku da posete ovu kafanu, rešili da iz neke knjige žmureći izaberu rečcenicu koja će biti njeno buduće ime.

Prst je pao na rečenicu "Ona, a ne neka druga" iz knjige Duška Radovića, pa je osamdeset kvadratnih metara prostora od klasične kafane postala vladajuća teritorija nežnijeg pola.

Mnogi tvrde da je jedino u ovoj kafani, koja je otvorena pre pet godina strogo dozvoljeno "maltretiranje" muškaraca i osoblja, ali i lupanje čaša i flaša koje najčešće plaća "bolja polovina".



Kafana "Violeta, kućo stara" u Topolskoj ulici, koja je otvorena pre četiri godine, takođe, ima neobičan "način kumovanja" koji je poznat većini Vračaraca.

Objekat u kome se danas služe neobični specijaliteti ima podudarnost sa replikom koju glumac Slavko Štimac izgovara u filmu Specijalno vaspitanje "Gde si Violeta, kućo stara", a vlasnici su prvo želeli da je nazovu "Stara kuća" jer sam objekat potiče iz 1922.

Tokom radova na njenoj adaptaciji, slučajni prolaznik pitao je vlasnike šta se tu otvara i kada je čuo da će na tom mestu biti kafana, suznih očiju je pitao da li ona može da se zove Violeta.

Prema njegovim rečima, želeo je da se zove tako zbog devojke u koju se zaljubio pred sam početak Drugog svetskog rata, a koja je otišla da radi kao bolničarka i koju nikada više nije video.

U Ulici Dragoslava Jovanovića nalazi se još jedan restoran koji nosi neobično ime "Gradonačelnik". Nije poznato da li to ima veze sa tim što se nalazi u blizini gradske skupštine, ali toplinu ambijenta, u kome su smešteni predmeti, fotografije i mnoga dokumenta iz perioda između dva svetska rata, uz dobru evergrin muziku, oseti svako ko svrati u njega.

Kafana "Luda kuća" na Novom Beogradu, ranije upadljiva samo po neobičnom imenu, od nedavno se pročula i po tome što je u nju često tokom svog skrivanja svraćao haški begunac Radovan Karadžić, odnosno dr Dragan David Dabić.

Mesto je bilo poznato po dobrom vinu, a sada i guslama, na kojima je dr Dabić, uz čašu "medveđe krvi", često zabavljao goste, a iznad njegove glave stajala je slika iz vremena kad je bio vođa bosanskih Srba.

Gosti te kafane još u neverici prepričavaju šta se desilo, a na stolu stoji čaša "medveđe krvi", kao sećanje na posete dr Dabića, odnosno Radovana Karadžića.

I mnoge druge beogradske kafane i restorani imaju neobična imena, ali nije poznato kako su data. Među njima su "Šta je, tu je", "Mitologija", "Pavle Korčagin", "Iguana", "Mi Da Mi", "Trač", "Zaplet", "Žabar" i druge.


RTS.

Od osnivanja prve mehane u Beogradu prošlo skoro tri veka, a inspiracija za njihove nazive ne jenjava, pa se tako i danas može otići na ručak u "Pogodjenu patku", "Ludu kuću" ili se "zadovoljiti" onim što nude u restoranu "Šta je tu je".Tokom godina, ugostiteljski objekti u prestonici dobijali su imena na različite načine - po mestima, vlasnicima, citatima iz knjiga, nesrećnim ljubavima ili sticajem raznih okolnosti pred njihovo otvaranje.

Vlasnici nekih od restorana sa neobičnim imenima u Beogradu ispričali su kako su dobijali ideje za nazive svojih lokala. "Bio sam na ispraćaju, gde su se trubači, na zahtev da sviraju pesmu 'Izgubljeno jagnje', razleteli po ćoškovima i svako je svirao iz svog ugla. Pošto je lokal bio pred otvaranjem, setili smo se te upečatljive situacije i - eto imena", rekao je Radiša Kostić iz restorana "Izgubljeno jagnje".

Neki su se prilikom odabira imena vodili glavnom ugostiteljskom frazom - privući goste po svaku cenu. "Gledajući emisiju o ruskim lokalima sa zanimljivim imenima, pre 15 godina, kada smo nameravali da otvorimo lokal, mom mužu je pala na pamet ideja za ime 'Vruć gavran' jer je neobično i smatrali smo da će privući pažnju", kazala je Katarina Pavlović, vlasnica tog paba u centru grada koji najčešće posećuju mladi.

Pored restorana čiji jelovnici nude specijalitete stranih kuhinja, poslednjih godina u Beogradu su sve popularniji oni sa odrednicom "etno", u kojima se sedi za stolovima sa kariranim stoljnacima, pije rakija iz čokanja i jedu duvan-čvarci. "Kada smo odlučili da otvorimo restoran, jedino što smo znali jeste da će biti u etno stilu i uz sve poteškoće koje su nas pratile do konačnog otvaranja, uvek smo bili optimistični i govorili - šta je, tu je, pa smo odlučili da tako nazovemo restoran, ispričao je Aleksandar Cvetinčanin iz restorana "Šta je tu je". "Za dve i po godine, koliko restoran postoji, najčešći gosti su nam stranci, koji su oduševljeni srpskom kuhinjom, posebno čvarcima, koje mi prevodimo kao 'bombone od svinje'", rekao je Cvetinčanin.

Beogradske kafane su 90-ih bile odraz vremena u kome se živelo, pa je, tako, ispred studenstkog doma "Ivo Lola Ribar", na Bulevaru kralja Aleksandra, postojala kafana "Kod žirafu vanevropsku zverku", koja je izgledala kao kiosk, kaže taksista Milan Simojlović. Tih godina u Beogradu otvoren je i kineski restoran, čije je ime, "Luda kuća", simbolizovalo tadašnju situaciju u zemlji, tvrde njegovi vlasnici. "Restoran je otvoren 1995. godine. S obzirom na tešku, ludu situaciju u zemlji, dao sam taj naziv i restoranu. Luda država-luda kuća, čak je i pokojni Minimaks, u svojoj emisiji napravio parodiju na našu tadašnju vladu i moj restoran", priseća se vlasnik Miroslav Milanović.


Neke kafane postale su simboli pojedinih delova grada, pa tako danas mesto oko nekadašnje kafane "Tri bika" na Karaburmi Beogradjani i dalje tako zovu, iako je ime promenjeno u "Stari most".

Na drugom kraju grada, na Čukarici, od nekada popularnog mesta za izlaske, ostalo je samo ime "Krivi Stojko" jer je splav pretvoren u privatnu kuću na vodi.

U samom centru Beograda, medjutim, obrnuta je priča - stara kuća pretvorena je u jednu od najposećenijih kafana - "Violeta, kućo stara", koja je ime dobila po legendarnoj rečenici iz filma "Specijalno vaspitanje" i jedne ljubavne priče koja se može pročitati na svakom stolu u toj kafani. "Tokom radova na adaptaciji kuće ulicom je prolazio stari gospodin, Beogradjanin, kažu boem, koji je izmedju dva svetska rata živeo u Francuskoj, a kada je od vlasnika saznao šta se priprema, zamolio je da se kafana nazove 'Violeta', po jednoj Violet Arto, iz Lunevila, u koju je bio zaljubljen", piše na ukrašenim papirima ispod svakog od staklenih stolova.

Da "kum" nekog od ugostiteljskih objekata ipak ne bi previše pustio mašti na volju u davanju imena, brine se Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije. "Usvajanje žigova regulisano je Zakonom o žigovima tako da sva imena koja narušavaju javni poredak i moral budu odbijena, npr. imali smo predlog za naziv fast food-a "Do jaja", što je odbijeno", rekla je Tanjugu VD načelnika Zavoda za intelektualnu svojinu Marija Božić.

Кафана „?“ је најстарија београдска кафана. Подигао ју је базрђанбаша Наум Ичко 1823. године за кнеза Милоша Обреновића, а кнез ју је поклонио Томи Костићу за заслуге у Другом српском устанку. У приземљу је већ 1826. године Eћим Тома, зет Наума Ичка, отворио кафану која се звала „Ећим-Томина кафана“. Ова кафана је типичан примерак градске куће балканског типа с почетка XIX столећа. Зграда је постављена на уличну регулацију, а дубину парцеле заузима башта и двориште. На дворишној страни, окренутој башти и бунару, налазио се дрвени доксат. Кров покривен ћерамидом имао је истурену стреху и високе димњаке. Грађена је у бондручној конструкцији. Има подрум, приземље и спрат. Кафана је временом мењала власнике и називе. До 1878. звала се „Ећим-Томина кафана“, а нови закупац, Богосав Марјановић, Ужичанин, променио јој је име у „Код пастира“. Неколико година касније зграда поново мења власника. Нови власник, који је кућу купио 1885. године, Иван Павловић, трговац црквеним стварима, отворио је 1892. године дућан и кафану „Код Саборне цркве“, желећи овим називом да истакне близину саборног храма као и повезаност своје трговине и Цркве. На захтев београдског проте Новице Лазаревића, који је власнику кафане запретио судом јер назив није одговарао ни Цркви ни Уредби о механама, фирма је преко ноћи скинута како не би „ни називом скрнавила храм Божији“. Власник је уместо старог назива привремено ставио велики знак питања, чекајући да се духови у чаршији смире. Али се тај знак, необично обележје старе кафане, допао Београђанима и задржао до данас.


beogradskonasledje.

Ko je kumovao neobičnim nazivima poznatih kafana u Beogradu - Od prezimena vlasnika do imena stare ljubavi



O prvim Beogradskim kafanama pisalo se još 1740. godine. Mnoge su nosile neobične nazive, pri čemu je i "kumovanje“ najčešće bilo nesvakidašnje. Dobijale su imena po vlasnicima, po mestima i gradovima, neke po staležu, ali bilo je i poetičnih kao i imena po prirodnim pojavama. Danas kafane nose moderna imena, međutim ima i onih koji su naziv dobile po rečenicama iz knjiga, ali i po starim izgubljenim ljubavima.

Beograd je odvajkada imao kafane veoma neobičnih intenzivnih naziva, zbog čega se mnogi pitaju kako su "kumovima“ padala na pamet baš ta imena koja su plenila pažnju i privlačila goste da svrate i odmore dušu. Prve kafanice za točenje rakije nikle su u hrišćanskom delu Beograda, Varoš kapiji i Sava mali, a tek kasnije na Dorćolu. Od velikog broja nekadašnjih starih kafana, svega je nekolicina opstala, i sve one su zadržale stara imena.

Nazivi stariji od jednog veka

Čuvena Skadarlijska kafana "Tri šešira“ potiče iz 1864. godine, a nazvana je po radnji koja je proizvodila šešire. Tu su se skupljali gosti svih staleža. Zanatlije, političari, glumci, književnici, trgovci, pesnici, novinari, umetnici, a bila je drugi dom Čiča Ilije, Žanke Stokić, Bore Stankovića, Dobrice Milutinovića, Milorada Gavrilovića.



Kafana "?“ nosi naziv od 1892. godine. Zgrada je građena od 1820 do 1823. godine kao vlasništvo Nauma Ička. Knez Miloš 1825. godine zgradu poklanja svom vidaru Ećimu Tomi, koji je držao kafanu do 1878. godine. Postoje zapisi da je u periodu od 1878. do 1892. godine kafana bila vlasništvo Bogosava Ivkovića koji je kafanu nazvao "Kod pastira“ i pod tim nazivom radila je do 1892. godine. U nju su svraćali viđeniji ljudi Srbije među kojima je bio i Vuk Karadžić. Od 1892. godine vlasnik kafane je Ivan Pavlović, koji kafani daje ime "Kod Saborne crkve“. Ime je smetalo crkvi koja je digla tužbu, pa je tabla sa tim natpisom skinuta i postavljena sa "?“, a naziv je ostao do danas.



"Moskva“ je otvorena 1906. godine, kada je završena i gradnja hotela. Kafanu i hotel sagradilo je carsko rusko osiguravajuće društvo "Rosija - Fonsijer“, pa otuda i njen naziv. Inače, kafana je okupljala mnoge, a postoji anegdota da je za njenim stolovima oboreno i formirano tri ili četiri vlade.

Zvezdarska kafana "Lipov lad“ nalazila na prostoru gde danas posluje istoimeni restoran. Kako je bila na kraju grada, do Prvog svetskog rata u nju se dolazilo na izlet. Ime je dobila po debelom hladu i mirisu lipa koji se pružao u njenoj bašti.

Neke ljubavi se nikad ne zaboravljaju



Međutim i nazivi restorana novijeg doba nastajali su na jednako interesantan način. Mesto o kome mnogi Beograđani, a posebno Beograđanke danas sve češće pričaju je kafana "Ona, a ne neka druga“ u Grobljanskoj ulici u Zemunu, nedaleko od Gardoš kule. Neobičan naziv vlasnici su dali tako što su jedan dan ušli u knjižaru i, kako se prepričava, rešili da iz neke knjige žmureći izaberu rečenicu koja će biti njeno buduće ime. Prst je pao na rečenicu "Ona, a ne neka druga“ iz knjige Duška Radovića, pa je prostor klasične kafane postao vladajuća teritorija nežnijeg pola.

Kafana "Violeta, kućo stara“ u Topolskoj ulici, takođe, ima neobičan "način kumovanja“ koji je poznat većini Vračaraca. Njen naziv ima podudarnost sa replikom koju glumac Slavko Štimac izgovara u filmu Specijalno vaspitanje "Gde si Violeta, kućo stara“, ali nije po tome dobila ime. Vlasnici su prvo želeli da je nazovu "Stara kuća“ jer sam objekat potiče iz 1922. godine. Tokom radova na njenoj adaptaciji, slučajni prolaznik pitao je vlasnike šta se tu otvara i kada je čuo da će na tom mestu biti kafana, suznih očiju je pitao da li ona može da se zove Violeta. Objasnio je da bi bilo lepo da se zove tako zbog devojke u koju se zaljubio pred sam početak Drugog svetskog rata, a koja je otišla da radi kao bolničarka i koju nikada više nije video. Njegova želja na kraju je uklopljena sa željom vlasnika u postojeće ime restorana.



Još jedan restoran koji nosi neobično ime "Gradonačelnik“nalazi se u Ulici Dragoslava Jovanovića, međutim nije poznato da li to ima veze sa tim što se nalazi u blizini Gradske skupštine.
I mnoge druge beogradske kafane i restorani imaju neobična imena, ali nije poznato kako su data. Među njima su "Šta je, tu je“, "Mitologija“, "Pavle Korčagin“, "Iguana“, "Mi Da Mi“, "Trač“, "Zaplet“, "Žabar“ i druge.

Nekadašnja imena



Prvi nazivi beleže se po imenu vlasnika npr. "Kolarac“, "Jokićeva kafana“, "Cvetko“, "Aksentijeva bašta“, a iz izveštaja iz 1859. godine u Beogradu je zabeleženo 307 kafana po vlasniku. Kasnije se daju imena po mestu gde se nalaze npr. "Zeleni venac“, Čukarica“, "Dušanovac“, ali i po gradovima kao što su "Moskva“, "Pariz“, "Venecija“... S kraja 19. i početkom 20. veka javljaju se i poetična imena kafana poput "Lep izgled“, "Dva goluba“, "Tri šešira“, "Belo jagnje“, "Veseli dvori“, "Mesečina“, "Tri lista“...



Period nacionalnog oslobođenja sa sobom nosi i nazive kao što su "Hercegovina“, "Jedrene“, "Moskva“, "Evropa“, "Sarajevo“, "Kraljević Marko“, "Velika Srbija“. Pojedini nazivi kafana dati su po staležu i zanimanju, a dobijale su nazive i po prirodnim pojavama kao što su "Zemljotres“, "Repata zvezda“ "Bums“.



tekst preuzet iz lista BLIC od 13.09.2008

Starac sa papagajima



Kafana kod Dva papagaja dobila je ime na sasvim poseban način, otkriva Branislav Nušić. "Tu je, u jednoj maloj kućici, stanovao neki starac koji je imao dva mala zelena papagaja i sa njima je zalazio na vašare i crkvene slave, te su izvlačili one ceduljice u kojima je ispisana sudbina. On je kavez sa ovim tičicama držao uvek nad vratima svoje sobice u koju se s ulice ulazilo, te su se deca zbirala i zabavljala gledajući zelene tice. Na taj način oni su postali popularni i čitav kraj se njima označio: "Tamo kod ona dva papagaja!" te i docnije, kad je i starca i njegovih papagaja nestalo, reklo bi se: "Tamo kod dva papagaja", pa nije čudo sto je i sama kafana, koja se tu digla, i bez volje gazdine, sama sobom dobila naziv kod "Dva papagaja"."

Prve beogradske kafane nosile su imena prema svojim gazdama ili vlasnicima zgrade u kojoj su otvorene.


Drugih imena i nazvanja nije bilo, utvrđuje Branislav Nušić u svojoj hronici o stecištima javnog života, dajući najpoznatije primere onog doba: Šiška-Lazina, Kolarac, Hadži-Maksimova, Uroševa, Šiškova, Hajdukovićeva kafana, Panđelova, Pandilova, Taletova, Dumina, Najdanovića, kafana Petka baštovana, Pere Džambasa, Žmurkova, Čadina (postalo od Čiča Dina, skraćeno Ča Dina - Čadina), Alekse Žandara, Vitorova pivnica, Germanova bašta, Đozina kafana, Zuljanova kafana, Šumenkovićeva, Sokolovićeva...

"Naročita imena kafana ponikla su najpre po mestu na kome su, bez namera da to bude firma kafana. Tako, na primer, kafana Tekija bila je u blizini one tekije na staroj velikoj pijaci, pa su je tako i prozvali: 'ona kafana kod tekije', određujući time njeno mesto. Kasnije, povikom i kafana se sama prozvala Tekija.

Tako isto kafana Tobdžijska pijaca, Astronomska kula, Ladno kupatilo, Čubura, Smutekovac, Veliki bašamaci, Narodna skupština, itd. Razume se da i među ovim nabrojanim kafanama, koje nose imena po mestu, ima i poznijeg datuma - Narodna skupština, Astronomska kula - ali su one samo usvojile tradiciju koja je zaostala od prvih kafana i od prve pojave krštavanja kafana."

Drugi način na koji su kafane dobijale ime bio je prema nekakvoj oznaci ili predmetu koji se izdvajao u njihovoj blizini. Dva jablana, kasnija kafana Zagreb, krštena je prema dva usamljena drveta ove vrste koji su pored nje rasli, pa se i ceo kraj označavao kao "tamo kod dva jablana". Prirodno je, dakle, da je ta okolnost nametala i ime kafani, utvrđuje Nušić:


"Tako je i postalo i ime Zlatna rupa, po blizini one poznate rupe na Vračaru, koja je za vreme dinastičkih proganjanja, prošloga veka, služila kao zatvor u koji su trpani politički protivnici. Na taj je način dobila naziv i kafana kod Palidrvca jer se nalazila u neposrednoj blizini prve naše fabrike palidrvca, na Dorćolu."

Tako isto je dobila ime i poznata kafana u Skadarliji kod “Tri šešira”. Tu je ranije bila radionica (fabrika) šešira staroga Dimčića, oca poznatijega kafedžije kod “Imperijala” Ðoke Dimovića. Na kući je bila istaknuta firma na kojoj su bila od lima izrezana tri šešira. Ti su šeširi dugo stajali i docnije, kad je fabrika prestala da radi, a kad se u toj kući otvorila kafana, sama je sobom, i bez ikakvoga krštenja, ponela ime kod “Tri šešira”.

Po jednoj takvoj oznaci sačuvano je i do danas ime jedne od najstarijih kafana u Beogradu. To je ona kafana u Dušanovoj ulici, na dnu Kapetan-Mišine, koja još i danas nosi ime kod “Crnog orla”. Još za vreme austrijske vladavine Beogradom (1717-1739) postojala je tu zgrada koja je morala biti kakva vojnička ustanova. Vrlo je verovatno da je tu bila isturena straža na putu koji je vodio iz Višnjice kroz Temišvarsku kapiju, iza koje je odmah bila i rezidencija princa Jevđenija Savojskog (Pirinčana). Ta mala stražarska kasarna imala je dva sprata; na gornjem je stanovao starešina straže a dole vojska. Tu se svaki prolaznik, koji bi izlazio iz varoši ili ulazio u varoš, morao prijavljivati. Na toj zgradi, spolja, bio je istaknut veliki crni orao, austrijski grb. Kada su Nemci, po zaključenju Beogradskog mira 1739, predali Beograd Turcima, uneli su u ugovor da se sve građevine koje su Nemci radi utvrđenja Beograda podigli poruše. Kako ova mala kasarna (straža) nije pripadala onima koje su podignute radi utvrđivanja grada, ostala je nepovređena i docnije, kada je na Dorćolu počeo sve više da preovlađuje hrišćanski elemenat, tu je otvorena jedna od prvih beogradskih kafana. Na zgradi je dugo, vrlo dugo, kroz punih stotinu godina, stajao još uvek naslikan onaj crni orao i svet je kafanu po tome sam nazvao kafanom kod “Crnog orla”. Ta kafana i danas postoji pod istim imenom.

Imena kafana postajala su često i po rodnome mestu onoga koji drži kafanu. Takva imena nose kafane: Rudničanin, Guberevac, Mecovalija, Kičevac, itd.

Još češći je slučaj da je kafana nazvana po zanimanju one klase ljudi koji su se u njoj iskupljali. Tako su postala imena: Trgovačka kafana, Esnafska kafana, Tesač, Ratar, Tri kovača, Devet kočijaša, itd.

Tek posle velikog pokreta 1848. godine, kada su vojvođanski elementi počeli jače da pridolaze u Beograd, doneli su oni i običaj, koji je već vladao u njihovim krajevima, da i kafanama daju naročito izmišljena imena. U prvome redu su bila dinastička imena naših i stranih prijateljskih dinastija. Tako su postale kafane: Knez Mihailo Prestolonaslednik, Srpski kralj, Srpska kraljica, Srpska kruna, Ruski car, Ruska kruna, Grčki kralj, Grčka kraljica, Rumunski kralj, Češka kruna, itd.

Uporedo s tim odmah su počele da se javljaju, kao nazivi, imena evropskih prestonica i drugih velikih gradova, kao: Petrograd, Atina, Zlatan Prag, Odesa, Njujork, Berlin, London, Pariz, Solun, Vidin, Sofija, Mali Pariz, Mostar, Sevastopolj, Beli Petrograd, itd, a uporedo sa ovim i imena zemalja, kao: Amerika, Transval, Bosna, Britanija, Rusija, Balkan, Sibirija, Makedonija, Hercegovina, itd. Odmah zatim počela su se upotrebljavati i imena naših gradova i mesta, koja su obično bila vezana sa rođenjem ili poreklom kafedžijinim. Tako su postala imena kafana: Paraćin, Valjevo, Borča, Kragujevac, Resnik, Žiča, Užice, Ðerdap, Deligrad, Ohrid, Avala, Posavina, Šar-planina, Šumadija, Bitolj, Visoki Dečani, Ljubić, Zvornik, itd.

Uticajem vojvođanskih omladinaca, zanesenih rodoljubljem, počela su se ubrzo javljati i istorijska imena vezana bilo za ime ili za događaj istorijski. Takvi su nazivi po imenima istorijskim: Obilić, Carica Milica, Toplica, Devet Jugovića, Car Dušan, Marko Bočaris, Kraljević Marko, Luka Vukalović, Hajduk Veljko, Car Lazar, Rajić, Veliki Petar, itd. A istorijski događaji, kao natpisi kafana, ovi su: Takovski ustanak, Nezavisna Srbija, Topola, Balkanski savez, Ujedinjenje, itd.



Zlatni konj, Pop Lukina ulica

Uporedo sa tim počela je da se javlja i poezija u izboru imena, te su tako postala naročito tražena imena: Lepi izgled, Košutica, Vinova loza, Belo jagnje, Veseli dvori, Jezero, Bela mačka, Slavija, Zeleni venac, Poslednji groš, Žirovni venac, Zadužbina, Avala, Vulkan, Zlatan krst, Mladi Arapin, Zlatno burence, Zora, Lepa Katarina, Beli orao, Tri lista, Sablja dimiskija, Srebrna kugla, Tri grozda, Dva tigra, Dva sokola, Složna braća, Zlatan konj, Zlatan top, Slavina, Dve bule, Zlatan anđeo, Dva bela goluba, Tri lafa, Grozd, Jelen, Baštovanka, Zlatna lađa, Paun, Dva lovca, Mesečina, Golub, Proleće, Sedam Švaba, Zlatan bokal, itd, itd.

Imena kafana su postajala i na druge načine. Kakva ličnost se popularisala u svetskim događajima i odmah je njeno ime uzeto za firmu kafane: Gurko, Kriger, Garibaldi, Napoleon; kakav događaj ili ideja koja je tako isto popularna: Nova vlada, Velika Srbija, Balkanski savez, a najčešće još po profesiji onih koji su se u toj kafani okupljali. Tako su postala imena kafana: Vlakovođa, Gardist, Dva Talijana, Sedam Švaba, Tesač, Ratar, Bandista, Dva lovca, Devet kočijaša, Patroldžija, Barudžija, Požarna kasina, Jevrejska kasina, Kraljeva garda, itd.


Posle rata nastala je manija za stranim imenima, naročito u centru Beograda. Tako su nikli: Union, Splendid, Ekscelsior, Luksor, Palas, Kleridž, Transval, itd. I dok se centar grada tako internacionališe, ne izostaju ni periferije. I one su počele da traže egzotične natpise kafanama, među kojima se ističe: “Bife promaja” i kafana “Zemljotres”.

Jedno od najoriginalnijih imena nosi kafana Jaćimovića-Jagode u Aleksandrovoj ulici. Na njoj, kao firma, piše:

Čija nije bila

Čija biti neće

Beograd broji danas skoro tri stotine kafana i one niču svaki dan. Teško bi bilo kroničaru snaći se; te kafane niču i zatvaraju se, dućani se za noć prepravljaju u kafane a kafane u dućane. Nekadašnji znameniti “Zlatan krst” danas je velika pomodna trgovina Cuparina; nekadanja znamenita kafana “Prestonaslednik” pozniji “Grand hotel” danas je banka; nekadanja tako isto znamenita terazijska kafana “Pariz” eno se, koliko pre nekoliko dana, pretvorila u dućane. Tako isto menjaju se gdekad i imena kafana te stara zaboravljaju. Kao primer neka posluži ona kafana u Poenkareovoj ulici koja je nekad nosila ime: “Šarena mehana”, pa zatim “Kineski car”, pa “Elita”, pa “Velika Britanija”, pa “Zvezda” i zatim “Atina”.


Branislav Nušić