Autor: Dream Catcher/ izvor:medias.rs


Oni se iznenada izdvoje iz mase, očaraju publiku svojim nastupom i po završetku se ponovo utope u masu, ostavljajući iznenađena ili nasmejana lica, u zavisnosti od karaktera performansa. Prošlu deceniju je obeležila ova vrsta umetničkog izraza čiji su osnovni i jedini ciljevi zabava, emitovanje pozitivne energije i širenje ljubavi.

Prvi flash mob je izveden 2003. godine u njujorškoj modnoj kući "Macy's" u koju je nekoliko stotina mobera ušlo u potrazi za "ljubavnim ćilimom". Za njim su u kratkom roku izvedena još dva flash moba, u holu hotela Hyatt gde je oko 200 mobera sinhronizovano aplaudiralo 15 sekundi i u butiku obuće "Soho" gde je gomila mobera ušla pretvarajući se da su turisti u šopingu.

Ideja flash moba, kao i uticaj na buduće mobove, delo je čoveka znanog samo kao "Bill". Dosta kasnije se ispostavilo da jo to Bill Wasik, urednik Harper magazina. U intervjuu datom za Stay Free Magazine, izjavio je da je njegov cilj bio da putem interneta organizuje ljude koji se međusobno ne poznaju da postanu deo nekog velikog, zajedničkog dešavanja.

Nakon prvih izvođenja, svet je postao inficiran ovom vrstom zabave. Neki ga zovu performans, neki jednostavno - pokret, a neki "grupa ludaka". Novi Websterov rečnik engleskog jezika definiše flash mob kao grupu ljudi koja se putem interneta organizuje, a potom se brzo okuplja na nekom javnom mestu, uradi nešto neočekivano i nestane.

Da bi projekat uspeo neophodan je faktor iznenađenja. Vrlo je važno brzo i iznenadno uključivanje izvođača koji su pomešani sa prolaznicima koji ni ne slute da se išta dešava oko njih. Svaki nastup treba da bude planiran i organizovan tako da izgleda spontano i kao slučajno dešavanje. Ono što čini flash mob drugačijim od ostalih umetnosti je činjenica da izvođači izvode radnje koje inače ne bi izvodili na javnim mestima i sami. Flash mobovi traju vrlo kratko, najčešće nekoliko minuta.

Flash mob može da bude različitog sadržaja, od pevanja i igranja, sviranja, "zamrzavanja" izvođača, pa do raznih ludorija kao što su tuča jastucima ili pak, mešavina svega navedenog. Interesantan podatak je da mnogi flash mobovi nisu imali ni jednu jedinu probu, već su učesnici kod svojih kuća vežbali za nastup po instrukcijama koje su dobijali putem interneta.

Da bi učestvovali u ovakvom događaju nisu važne godine, pol, ni fizički izgled. Važno je samo ono što spaja ljude, a to je zadovoljstvo kako učesnika tako i posmatrača. Flash mob može da se izvede bilo kada i na bilo kom javnom mestu, što možete videti u videima po našem izboru.

Legendarni nastup koji je osvojio svet, na železničkoj stanici u Antwerpenu, Belgija, 2009. godine.

Kao iznenađenje, na Oprinom KickOff Party-ju u Čikagu, kada je učestvovalo preko 20.000 ljudi.

Veliki party u tržnom centru Trafford, Mančester

Proslava 100 godina postojanja Švedskog medicinskog centra u Seattle, USA

Rusi su se pokazali kao majstori, možda zahvaljujući složenim koreografijama iz nacionalnog folklora. A sad, pojačajte zvučnike do daske i dozvolite sebi da vas okrzne atmosfera sa trga u Moskvi. Zamislite da vam prijatelji organizuju ovakvo iznenađenje na dan venčanja. Neprocenjivo!



Kao projekat flash mob je izgubio na draži onog trenutka kada je počeo da se koristi u marketinške i političke svrhe, kao i za podršku raznim pokretima i organizacijama. Bill Wasik je izjavio, nakon vrlo negativnog članka u New York Times-u, da će prestati sa organizovanjem flash mobova dok su još na vrhuncu popularnosti jer ne želi da se ugase iz razloga što neće moći da se privuče dovoljan broj učesnika.


medias