Maestro kraljeve muzike



Engleski kompozitor Edvard Elgar (Sir Edward William Elgar, 1st Baronet), rođen je na današnji dan, 02. juna 1857. godine, kao četvrto od sedmoro dece. Pošto je njegov otac bio orguljaš, klavir-štimer i vlasnik muzičke radnje, Elgar već sa osam godina počinje da uči sviranje na klaviru i violini, a nedugo zatim počinje da uči i sviranje na orguljama.

Okružen notama, instrumentima i knjigama o muzici u radnji svog oca, Elgar je sam učio muzičku teoriju. U 15-oj godini trebalo je da ode u Lajpcig kako bi studirao muziku. Međutim, zbog nedostatka finansija, morao je da napusti školovanje i da se zaposli kod lokalnog advokata. U to vreme održao je i svoje prve koncerte kao violinista i orguljaš. Posle nekoliko meseci, napustio je posao kod advokata i posvetio se u potpunosti muzici, dajući časove klavira i violine i povremeno radeći u očevoj radnji.

U 29-oj godini upoznao je Alisu Roberts, koja je bila osam godina starija od njega i pripadala višem društvenom staležu. Venčali su se tri godine kasnije, protivno željama njene porodice. Ovaj brak je vrlo pozitivno uticao na Elgara. Alisa mu je pružala veliku podršku i pomoć. Čak je bila i njegov menadžer i sekretar i puno je radila na afirmaciji njegovih kompozicija.

Elgar je pisao orkestarska dela, oratorijume, kamernu muziku, simfonije, instrumentalne koncerte i solo pesme. Njegovo prvo veliko orkestarsko delo bile su „Enigma varijacije“, koje je posvetio svojim prijateljima. U ovom delu svaka varijacija predstavlja određeno raspoloženje nekog od njegovih prijatelja. Kompozicija je bila veoma dobro prihvaćena zbog svoje originalnosti.

Međutim, najpoznatije Elgarovo delo je zbirka od pet „Raskošnih i ceremonijalnih marševa“ („Pomp and Circumstance Marches“), koje je komponovao između 1901. i 1930. godine. Prvom od ovih marševa, „Land of Hope and Glory“, Elgar je pridodao i stihove, koje je napisao A. C. Benson i posvetio ga krunisanju kralja Edvarda VII. Ovaj marš postao je vrlo brzo popularan i korišćen je kao druga nacionalna himna. Zahvaljujući ovoj kompoziciji, Elgaru je dodeljena titula viteza „Master of the King`s music“ 1924. godine, a priređen je i trodnevni muzički festival u Kovent Gardenu, njemu u čast, na kome su prisustvovali i kralj i kraljica.