Ава Јустин Поповић

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Justin Popović (1894-1979) je bio arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.

Blagoje Popović, potonji otac Justin, je rođen u Vranju 6. aprila (25. marta po starom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Familija Popovića je kroz generacije bila sveštenička, jedino je Blagojev otac Spiridon bio samo crkvenjak.

Blagoje biva mobilisan u „đačku četu" pri vojnoj bolnici u Nišu tokom Prvog svetskog rata, a kasnije oni se zajedno sa vojskom i sveštenstvom povlače preko Albanije. Stigavši u Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za monaški postrig, patrijarh blagosilja i bogoslov Blagoje postaje monah Justin.

Od 1934. je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao Srpsko filozofsko društvo 1938. u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetotačke literature.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije.

U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije.

Otac Justin je stalno bio proganjan, saslušavan, privođen. Malo je bilo onih koji su stajali u njegovu odbranu.

Otac Justin je umro u isto vreme i u isti dan kada je i rođen - na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine.

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Beseda na Velikii petak govorena u Karlovačkom patrijaršiskom hramu 1924.

STRAŠNI SUD NAD BOGOM

"Nikada nije bilo manje Boga u čoveku, draga braćo, nego - danas; nikada manje Boga na zemlji nego - danas. Danas se đavo ovaplotio u čoveka da bi razovaplotio Bogočoveka. Danas se sve zlo uselilo u telo čoveka da bi Boga isteralo iz tela. Danas se sav pakao preselio na zemlju. Da li se iko seća da je zemlja ikada bila raj? Današnji pad čovekov je neizmerno veći od prvog pada; onda je čovek otpao od Boga, a danas je - raspeo Boga, ubio Boga. Čoveče, kako ti je ime ako ne đavo? No, šta ja govorim? To je uvreda za đavola. Đavo nikada nije bio tako zao, tako umetnički zao kao čovek. Gospod Hristos je i u pakao sišao, ali ga tamo raspeli nisu. A mi smo Ga raspeli.

- Zar ljudi nisu gori od đavola: zar zemlja nije paklenija od pakla? Iz pakla nisu proterali Hrista; a ljudu su Ga danas proterali sa zemlje, proterali iz tela svog, iz duše, iz grada svog.

U zenicu duše moje, braćo, upilo se kao zmija zlobno pitanje i zlurado me pita: Zar je čovek ikada bio dobar kad je mogao Hrista raspeti? - Ti veruješ u čoveka; hvališ se njime; optimist si? - Oh, pogledaj čoveka, pogledaj čovečanstvo sa zenita Velikog petka, pogledaj čoveka kako ubijia Bogočoveka i reci: jesi li i sada optimist? Ne stidiš li se što si čovek? Ne vidiš li da je čovek gori od đavola?

Zaboravite sve dane pre i sve dane posle Velikog petka; svedite čoveka u granice Velikog petka - nije li on zenica sviju zala, trkalište svih iskušenja, stecište svih gadosti? Nije li danas zelja poludela u čoveku? Nije li danas čovek, ubijajući Bogočoveka, dokazao da je on zaista - ludilo zemlje?

Ni Strašni sud, braćo, neće biti strašniji od Velikog petka. Ne, on će biti nesumnjivo manje strašan jer će onda Bog suditi čoveka, a danas čovek sudi Boga. Danas je Strašni sud za Boga; sudi mu čovečanstvo. Dans čovek ocenjuje Boga; ocenjuje Ga sa 30 srebrenika. Hrista sa 30 srebrenika! - Zar je to poslednja cena? Zar je Juda naša poslednja reč o Hristu?

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Беседа уочи Великог Петка - 1965. године

Ава Јустин Поповић

Велики Четвртак, Велики Петак, Велика Субота. Све велико и све страшно. Шта се то збива на земљи? Људи неће Бога, људи хоће да истерају из тела Сина Божијег, Господа Христа. А гле, Он је дошао у овај свет, родио се као човек, био мало детенце, па дечак, па зрео човек, 33 и по године живео као човек у овоме свету. Узео на себе све муке човекове, све муке рода људскога, узео на себе највећу муку – грех људски. Јагње Божије, гле, узима грех света на себе. Грех света, то је највећи терет. Нема тежег терета у роду људском од греха. И сав грех људски Господ Христос узео на себе родивши се на овај свет.

Ни један дан, ни једна ноћ Његова није била радост. Све мука до муке, жалост до жалости, гледајући људе. А сваки човек у овоме свету, пред очима Господа Христа, шта је него један бујни извор, водоског из кога бију греси и греси и греси, значи муке човекове. Нико тако није сагледао и није знао и није осетио каква је мука грех као Господ безгрешни, шта правда, шта неправда, шта живот а шта смрт, шта рај а шта пакао, шта Бог а шта ђаво.

И људи са свих страна хрлили су к Њему, гомиле и гомиле људи хитало је к Њему са свих страна, и Он је, по великом човекољубљу Свом, исцељивао људе од свих болести, од свих напасти, изгонио духове нечисте, проповедао Царство Небеско и Царство Божије у овоме царству греха и смрти. Колика је чудеса чинио Господ, колико добра, да кад су се људи трудили да пронађу у Њему ма какав, најмањи грех, нису успели. Најопаснији вребачи, најопаснији шпијуни срца људских нису могли у Њему пронаћи ни трунку греха. Зато их је Он смело питао: „Који ме од вас гони за грех?“ Нико га од људи није могао прекорити ни за какав грех. Он, чули сте данас из Светог, првог Јеванђеља, када су наишли војници и слуге, старешине јеврејских првосвештеника да га ухвате, погледао их је и сви су падали пред Њим....само у том тренутку, Он је допустио да Његов Божански вид пусти из себе да Божански страх и сви су попадали на земљу. И допустио је Спаситељ силна исмевања. Чули сте данас из Светих Јеванђеља, Јеванђеља Страдања Господњих, какве је све муке, каква понижења, какве увреде Он поднео. И шибања и пљувања и шамаре! А Црква на то припева људима СЛАВА ДУГОТРПЉЕЊУ ТВОМЕ ГОСПОДЕ.

Та, Он је речју васкрсавао мртве. Та, Он је Лазара који је почео да смрди у гробу васкрсао једном речју Својом. Он је васкрсао из мртвих сина Наинске удовице. Он је губавце исцељивао речју, погледом, сенком! А шта се сад збива? Он ћутке подноси све, све муке, све увреде. За сва добра људи му одвраћају и узвраћају разноврсним заверама.

Прошао је Он кроз сав људски живот, показао какав треба да је човек, како треба да живи у овоме свету, да живи Божанском истином, Божанском правдом. Зато Свето Јеванђеље тражи од нас Хришћана да ми живимо као што се пристоји Богу у телу, као што приличи Богу у телу. А Бог у телу то је Господ Христос. Ето, Он човек показује како треба ми да живимо у овоме свету. Да живимо без греха, да живимо у Вечној Истини Његовој, у Вечној Правди, у Вечној Љубави, у Вечној Доброти. Ради тога је створен човек. А гле, ми пригрливши грех, пригрлисмо нас, пригрлили смо неправду, пригрлили завист, пакост, пригрлили смрт. А кроз све грехе пригрлили и загрлили ђавола.

И Он дошао у овај свет, Господ Благи, да све то узме на себе, све те страшне муке наше, да узме и грех и смрт и да нас од њих ослободи. И кад су Његови непријатељи, фарисеји и садукеји ликовали, пролазили поред Његовог крста и ругали му се: „Ако си Син Божији, сиђи с крста па ћемо ти веровати“, када су они то радили Он је ћутао и мирно говорио: „Опрости им Боже“. Та они су видели безброј Његових чудеса. Сами су говорили „Та овај човек учини толико чудеса, шта ћемо радити с Њим? Сам народ оде за Њим. Сви људи одоше за Њим!“ И сад допушта сва ругања, сва понижења. Ради чега? Ради тога, браћо моја и сестре, да би ушао у нашу смрт, да би и њу узео на Себе, да би и њу сломио као Бог. Зато је дошао у овај свет, зато је примио крст да би силом Божанства Свог као Богочовек разрушио смрт. И вели се у једној нашој дивној црквеној песми: Господ је примио све поруге, и шамаре, и пљувања и сва страдања да свима нама дарује васкрсење из мртвих. Ето, ради тога је Господ ушао у смрт нашу, спустио се у смрт људску да ту најтежу и најстрашнију муку узме на Себе, да је разори и да нама људима подари васкрсење из смрти, да људима подари бесмртност и Живот Вечни, да тело људско учини бесмртним а душа је већ створена бесмртном.

Сатана је ликовао када је ушао у Јуду, када му је Јуда отворио врата срца свога. Ликовао је што ће и Исуса предати на смрт преко Јуде. И мислио је: То је тај Исус из Назарета који ми је толике муке задао, ено човек је, тело људско носи. Смрт! Смрт ће га сатрти, као што је све оне људе сатрла од почетка света до данас, до самог Господа Христа.

Уствари, ових Светих великих дана води се борба за човека, борба између Бога и сатане, између Господа Христа и сатане који улази у Јуду и из њега дела кроз слободну вољу Јудину. Страшно је, браћо, што је Јуда допустио да буде оруђе сатане. Вели се у једној црквеној песми данашњој да Јуда по делима својим показа се други ђаво. По делима својим показа се други ђаво! Причестио се Јуда на Тајној Вечери, Господ га причестио, и он изашао, отишао непријатељима и продао свога учитеља Божанског. У једној тужној црквеној песми данашњој вели се: „Јуда са Светим Причешћем у устима издаде Господа!“

Каква страшна слобода, какав страшан пад. Већи је ово грех, браћо, него Адамов у рају! Јудин грех је већи од свих грехова људских! Он Бога издаје! Бога чијом је силом васкрсавао и сам мртве и чинио безбројна чудеса са осталим Светим Апостолима. Колико зла у њему! Колико злобе! Колико злоће! Свесно иде и продаје Бога! Господ Христос ћутке прима све. Јер Он, Он ратује и бори се за човекову душу, да човека ослободи од смрти. И кад је распет на крсту и издахнуо, Он је онда сишао Душом Својом Божанском у царство смрти, у ад, и силом Божанства Свог разорио ад. Разорио царство смрти и извео душе свих праведника и свих људи из ада у Царство Небеско. Зато је Господ поднео смрт. Зато је Господ поднео и крст. Да нам свима да васкрсење из смрти, да нам свима да победу над смрћу. А ђаво то знао није. Мислио је ђаво: „Ја ћу њега сатерати у смрт и онда у царство моје, у царство смрти.“ Али кад је Господ сишао у царство смрти, сишао је са душом Својом Царском која је била сав Бог. И Он је, како се вели у једном дивном црквеном тропару, Он је сишао у ад и Божанском силом Својом разорио ад, и изнео из ада душе људске.

Тако је Господ узео на Себе смрт људску, победио и разорио и тиме обезоружао, кога? Ђавола! Сатану! Онога сатану који је кроз Јуду мислио да уништи Господа Христа. Јер, сатана држи род људски у власти својој грехом! Држи га смрћу! А и грех и смрт јесу сила његова, две руке његове, две руке сатанине. Те му је руке Господ одсекао и ослободио човека од смрти, од робовања смрти, од робовања греху. И дао нам силе, васкрсне силе, да и ми побеђујемо смрт, и ми побеђујемо грех, а побеђујући њих да победимо и ђавола.

Зато је после крста Христовог и васкрсења Његовог ђаво немоћан и беспомоћан пред Христовим људима. Сваки Хришћанин са вером у Господа Христа и Крстом Његовим Светим побеђује вражију силу, сваку вражију силу. Испуњују се Спаситељеве речи речене Светим Апостолима: Ево дајем вам власт да стајете на змију, да стајете на сваку сили вражију и ништа вам неће наудити! Ништа! Ни ђаво, ни грех, ни смрт.

Ето победе! Ето све победе! Ми Хришћани ту победу славимо данас, сутра, прекосутра а посебну победу на дан Васкрсења Христова! Ми Хришћани смо Хришћани тиме што живимо Господом Христом, што доживљујемо непрекидно Њега. Велики Четвртак, Велики Петак, ми доживљујемо сва страдања Господа Христа, којом пострада за нас, доживљујемо као своја. Плачемо за Њим и са Њим, кајемо се и молимо се Њему. Али, исто тако ми доживљујемо са Њим и васкрсење Његово. Ми заједно с Њим васкрсавамо, по великој љубави Његовој и човекољубљу Његовом, васкрсавамо из свих смрти и побеђујемо смрт, по даној милости Његовој. „Јуче ја се распех са Њим“, вели Свети Георгије Богослов, „распех се са Господом Христом на Велики Петак, а ево данас на Ускрс васкрсавам са Њим.“ То враћа сваког Хришћанина. Ми тугујемо тугом Христовом, ми тугујемо грехом и због греха нашег људског знамо да је Господ поднео све то ради нас, ради страшних грехова наших, ради ужаса наших, страхота наших. Али, Његово је човекољубље безбројно, неизмерно. Он, Он нас води вољом Божијом у греху нашем и ето дарује васкрсне силе, дарује нам Своју Божанску силу да и ми побеђујемо све што је смртно у нама, наш сваки грех. Побеђујемо и ђавола, творца греха и смрти. Зато пред нама Хришћанима отворена су сва небеса. Смрт, склања се и бежи од нас. Смрт тела, то је спавање тела за нас Хришћане. Привремено заспи тело, да чека дан Страшнога Суда и васкрсне из мртвих, и споји се са својом душом и уђе у Вечно Царство или Љубави Христове, или, демонског зла. Зависи од тога шта је човек радио за живота на земљи. Је ли био Христов или био против Христа. И ми, браћо моја драга, сваке године прослављајући ове велике Свете дане, ми подарујемо себе, ми вером оваплоћујемо себе, ми доживљујемо све што је Христово, Његову Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот Његов доживљујемо као свој. И зато, нема страха у нас! Пред нашом вером падају сви непријатељи наше вере, а највећи непријатељ наше вере то је ђаво и све слуге његове! Непријатељ наше вере је грех, сваки грех! Али, ето Господа који узима грех света на себе, узима и грех мој, и грех твој, по великом човекољубљу Свом и даје ти силе и мени и теби кроз Свето Причешће, кроз Свете Тајне да побеђујемо у себи све што је смртно и све што је греховно.

Вера, каква сила! Каква моћ! Какав пораз за сваки грех! За трње греха. Па молитва, па љубав, па милостиња, па пост! Све су велике силе Божанске силе које Господ Христос дарује свакоме од нас да ми побеђујемо непријатеље душе наше и непријатеље спасења наших.

Зато, браћо моја, ове велике и Свете дане да проводимо у Светој тузи, да дочекамо радосно Васкрсење и да нашој радости не буде краја! Васкрсење Христово, радост над радостима. Вечна радост која никад не престаје. Ето, туга па радост, треба свако од нас да има, сваки да је носи у срцу свом и кад на њега наиђу искушења, невоље и муке и тмини и помрчини и ноћи овога света безбројна нападну на њега кроз зле људе или кроз страшна збивања у овоме свету, он, нека ту буктињу Небеске радости држи високо у савести својој, у души својој. Нек се не уплаши ни греха, ни ђавола ни смрти! Никакве смрти, никаквог ђавола, никаквог греха. Него нека смело иде и гази свако искушење, сваку змију, сваку шкорпију! Ништа вам неће наудити! Не бојте се никаквог зла овога света, никаквог гоњења овога света, никакве смрти овога света, никаквог ђавола овога света! Јачи је Господ наш Спаситељ од свих, од свих смрти, од свих ђавола, од свих грехова.

Њему слава и хвала сада и у све векове.

Амин.

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Danas je čovečanstvo osudilo Boga na smrt. To je najveći bunt u istoriji neba i zemlje. To je najveći greh u istoriji neba i zemlje. Ni pali andjeći to učinili nisu. Danas je izvršen Strašni sud nad Bogom. Nikada nevinijeg osuđenika, nikada bezumnijeg sudiju svet video nije. Ismejan je Bog strašnije nego ikad, ...Јад всесмехливиј" uselio se danas u čoveka, i ismejao Boga i sve što je Božije. Ismejan je danas Onaj Koji se nikada smejao nije. Vele da se Gospod Isus nikada smejao nije, a često su ga viđali gde plače. Posramljen je danas Onaj Koji je došao da nas proslavi; mučen je danas Onaj Koji je došao da nas izbavi od muke; predaje se danas na smrt Onaj Koji nam je doneo život večni.

Čoveče, ima li kraja tvome bezumlju? Ima li dna tvome padu?

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

"Krst - najsramniji dar, darovali smo Onome Koji nam je darovao večnu slavu. Gubavče, on te očistio od gube, zar Mu zato krst daruješ? Slepče, On ti je oči otvorio, zar za to da bi video načiniti krst i raspeti Ga na njemu? Mrtvače, On te vaskrsao iz groba, zar zato da Njega sateraš u svoj grob? Blagim vestima zasladio je Sladčajši Isus gorku tajnu života nešeg, braćo, za koju Ga od njih darujemo takvom gorčinom?

Лудие мои, что сотворих вам? Ne ispunih li Judeju čudesima? Ne vaskrsnuh li mrtvace jednom rečju? Ne iscelih li svaku bolest i nedug? ... Šta mi vi dajete? Za isceljene rane mi dadoste; za život ubijate me i raspinjete na drvetu..."

Veliki petak je stid naš, braćo, i sram, i poraz. U Judi Iskariotskom bilo je pomalo od svačije duše. Da nije tako, bili bismo bezgrešni. Kroz Judu - svi smo pali; svi smo Hrista prodali; svi smo Hrista izdali, i đavola primili, sastanu primili. Da satanu. Jer je u sv. Evanđelju rečeno: I po zalogaju uđe satana u Judu. Po kakvom zalogaju? - Po zalogaju koji mu Hristos dade; po pričešću; po Hristu. Ah, ima li većeg pada, većeg užasa? Srebroljublje, ti si Gospoda Hrista izdalo! Srebroljublje, ti Ga i danas izdaješ! Judu, koji je bio učenik Hristov, koji je tri godine bio sa Njim, koji je prisustvovao svim čudesima Hristovim, koji je imenom Isuovim gubave čistio, bolesne isceljivao, mrtve vaskrsavao, nečiste duhove izgonio, toga Judu - srebroljublje je učinilo izdajicom i Hristoubicom; kako onda da mene i tebe ne učini izdajicom i Hristoubicom, mene koji nisam tri godine Boga u telu gledao, koji nisam imenom Isusovim ni gubave čistio, ni bolesne isceljivao, ni mrtve vaskrsavao? Juda je dugo bio s Onim Koji nije imao gde glave skloniti, s Onim Koji je i delima i rečima učio da ne treba nositi ni srebra ni zlata. A ja? A ti? - Ne umeš li da se raduješ siromaštvu, brate, ne umeš li da si srećan siromaštvom, znaj da si kandidat za Judu. Ne pitaj: Da nisam ja, gospode? - jer ćeš nesumnjivo čuti odgovor: Da, ti kaza. - Čezneš li za bogatstvom, tinja li u tebi žudnja za novcem, znaj da se u tebi začinje Juda. Brate i prijatelju, zapamti na sav život: srebroljublje je raspelo Hrista, ubilo Boga; srebroljublje je od učenika Hristovog stvorilo neprijatelja Hristovog, ubicu Hristovog. No ne samo to: ono je i Judu ubilo. Srebroljublje ima to prokleto svojstvo da čoveka čini ne samo Hristoubicom već i samoubicom: a ubivši Boga u čoveku, ono zatim ubija i samog čoveka.

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Strašna je tajna smrti, braćo, no najstrašnija je kad ljudi predaju Boga na smrt i žele da Ga ubiju svega, da sav bude mrtav, sav bez ostatka. Danas je dan kada su ljudi strašni za Boga: jer muče Boga kao što Ga niko nikad mučio nije, jer pljuju Boga kao što Ga niko nikada pljubavo nije; jer biju Boga kao što Ga niko nikada bio nije. Neka umukne sve što se čovek zove. Да молчит всекаен плот человеча. Neka se niko ne hvali čovekom jer, gle, čovečanosto ne trpi Boga u svojoj sredini, ubija Boga. Zar se takvim čovečanstvom hvaliti? Zar o veličiti takvog čovečanstva govoriti? Neka se niko ne hvali humanizmom; ah, ta to je sve samo - satanizam, satanizam i - satanizam.

Danas su ne đavoli, ne zverovi, ne šakali, već ljudi ispleli venac od trnja i na glavu Hristu metnuli. Trnovim vencem kite Onoga Koji je čoveka okitio besmrćem. Trnovi venac pletem za Hrista i ja, i ti, prijatelju, ako sam srebroljubac, ako sam bludnik, ako sam klevenik, ako sam ogovaralo, ako sam pijanica, ako sam nemilostiv, ako sam gnevljiv, ako sam nedarežljiv, ako grešne misli mislim, ako nečista osećanja imam, ako vere nemam, ako ljubavi nemam. Svaki greh moj, svaki greh tvoj, svaki greh naš trn je koji umećemo u prokleti venac koji izbezumljeno čovečanstvo plete oko glave Gospoda Isusa.

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

"U mučenju Boga čovek je nemilosrdniji od đavola. - Vi ne verujete? Čujte šta očevidac priča: tada mu pljuvaše u lice; - ah, u Njegovo lice, u Njegovo čudesno i čarobno lice. - Gospode, zašto mi se usta ne ogubaše? Ne zato li da bi nas trpljenju i krotosti naučio? Pljuvaše ono divno, ono blago lice, koje više vredi nego sva sazveđća, nego sva blaženstva. Šta kažem? - Da, nego sva blaženstva jer je u tom krotkom licu - sve blaženstvo, sva radost .. Pljuvahu ono lice pred kojim se more smirivalo i umiljavalo; ono lice koje je burne duše smirivalo i pokoj svima davalo. - I vi se hvalite čovekom! Oh, svijajte zastave, moljci i ništavila! Niko, niko ne treba da se stidi sebe kao čovek, niko od đavola, niko od zverova, niko od životinja. Ljudi pljuju Boga - ima li što užasnije od toga? Ljudi biju Boga - ima li što satanskije od toga? Braćo, ako nema pakla, trebalo bi ga izmisliti, izmisliti za ljude, samo za ljude.

Njega, Tvorca i Spasitelja pljuju i biju, a On krotko i ćutke podnosi sve, - Imaš li izgovora, ti koji svaku uvredu uvredom vraćaš? Koji zlo zlom vraćaš? Koji kuneš kada te kunu? I mrziš kada te mrze? Vraćajuči zlo zlom, ti Gospoda Hrista pljuješ; mrzeći one koji tebe mrze, ti Hrista biješ i mučiš; vraćajući uvredu uredom, ti Gospoda Isusa ismevaš i sramotiš jer On to činio nije.

I Boga popljuvanog, Boga ismejanog, Boga izbijenog izvodi Pilat pred bogoborce i pita ih: Kakvu krivicu nalazite na ovom čoveku? - Odgovorite vi slepi koji ste Hristom progledali; vi gluvi koji ste Hristom pročuli; vi hromi koji ste Hristom prohodali; vi nemi koji ste Hristom progovorili; vi mrtvi koji ste Hristom vaskrsli! - I odgovoriše bezumni i povikaže pomamni: raspni ga, raspni! Zločinac je!

I krotkog Gospoda Pilat predaje na raspeće. A ljudi ga vode od mitarstva do mitarstva, od muke do muke, od poruge do poruke. I poruganog Boga - raspinju; prikivaju ga za krst. - Zar klince zabijate u ruke Hristove, u ruke koje su tolike bolesnike iscelile? Tolike gubavce očistile? Tolike mrtve vaskrsle? Zar da umuknu usta koja su govorila kao što čovek nikada govorio nije? - Jaire, gde si? Lazare, gde si? Udovice nainska, gde si da zaštitiš Gospoda tvog i mog? Zar raspinjete Njega - utehu neutešnih, nadu beznadežnih, oko slepih, uvo gluvih, vaskrsenje mrtvih? Zar klince zabijate u te svete noge koje su mir nosile, koje su blagovestile, koje su po moru kao po suvu hodile, koje su hitale ka svima bolesnicima? Ka Lazaru mrtvom? Ka gadarinskom đavoimenom.

Raspet je Bog. - Jeste li zadovoljni, bogoborci; jeste li srećni bogoubice? Šta mislite o Hristu na krstu? - Varalica je; nemoćan je; sablazan je; ako si Sin Božiji, siđi s krsta! Aha, ti što hram za tri dana podižeš, pomozi sam sebi i siđi s krsta! - No, šta misli Gospod sa krsta o ljudima pod krstom? - Ono što samo Bog ljubavi i Bog krotkosti misliti može: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade" - Vaistinu ne znaju šta rade sa Bogom u telu. Zar je Gospodu bilo lakše u telu nego na krstu? Teže, kažem vam, nego kada bih ja u svakoj pori imao po đavola i čoveka, između smrti i Boga negoli između smrti i čoveka. Spasitelj je osećao tu muku: Njegova čista, bezgrešna priroda ustala je protiv smrti i On na dogledu smrti: Zabrinu se i poče tužiti: žalosna je duša moja do smrti! Kada i Bog tuži, kada se i Bog žali na smrt, onda, recite, ima li za čoveka išta strašnije od smrti? Išta neprirodnije od smrti? Išta odvratnije od smrti? Smrt je teška za Boga a kamoli za čoveka. Od svega, smrt je najteža za čoveka jer predstavlja najveću udaljenost čoveka od Boga. Čovek u Hristu je to bolno osetio i ispovedio: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? - To vapije Jedinorodni Sin Božiji, koji je jednosuštan s ocem, jedno sa Ocem. Nije li to najbolji dokaz da je smrt sila koja odbija od Boga, udaljuje od Boga, razjedinjuje od Boga?

Raspeli smo Boga. Čoveče, šta hoćeš dalje? Da nije razbojnika blagorazumnog - ne bi za te bilo opravdanja. Da nije njega - zemlja bi ostala zauek pakao. Kada su se o Hrista sablaznili svi učenici, razbojnik ga je ispovedio kao Gospoda i kao Cara: Opomeni me se Gospode, kada dođeš u Carstvo tvoje! - Razbojnik je nada naša, jer je poverovao u Hrista kao Boga onda kada je Isus bio porugan, ismejan, izmučen, kada je bio u najsramnijem, u najponiženijem položaju, kada je kao svaki čovek stradao i mučio se užasno.

No dok ljudi pljuju Boga, dok ljudi raspinju Boga, dotle sva priroda protestvuje protiv toga:

I bi tama po svoj zemlji od šestoga sata do devetoga. I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! U ruke tvoje predajem duh svoj. I ovo rekavši - ispusti dušu. I pomrče sunce, i zavesa crkena razdrije se napola. I zemlja se zatrese, i kamenje se raspade, i grobovi se otvoriše i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli.

**Član** **Poruka** : 51 **Učlanjen** : 19.03.2014

Беседа о Србима

Гле ми Срби, остависмо пост, остависмо молитву, заборависмо Бога, и Српска се земља претворила у пустињу, у пустињу греха и смрти. Шта је? Где је правда? Где су Срби? Где је светосавска душа српска? Погазише Свето Еванђеље, цркве опустеше. Сети се Србин Бога два-три пута у години. А душа ти дата бесмртна да живиш ради Неба и Вечности, да победиш све што је смртно, сваки грех, човече, несрећни Србине! Српска земља од безбожништва нашег, од маловерја нашег, претворила се у пустињу. Пустош и пустиња: од Суботице право до Ђевђелија и од Јадрана до Тимока, Срби подивљали. Срби заборавили на све што је светосавско, на све што је еванђелско. Појурили Срби у биоскопе, појурили Срби за културом европском, појурили Срби за гардеробом, за обућом европском, за хаљинама европским. Бацили своје обичаје, бацили своју свету народну ношњу. Облаче се као Цигани и Циганке. Хеј, Срби! Пустиња. Пустош. То је Српска земља, а скоро и свака српска душа.

Ко од вас живи, или од нас, по Еванђељу Христовом?! Ко је крштен међу вама? Ко? Свештеници издали Бога. Многи. Професори издали Бога. Генерали издали Бога. Псовке. Авај, Господе! Нема на земљи парче земљишта на коме се толико хули Бог и руга Божанство. Јуче, колико јуче говори пријатељ који је допутовао, једва сам издржао у аутобусу, вели, једва од псовки силних. Псују људи, авај, псују и жене! Жене псују! Хај! Хај! Хај! Гадости! И жене, жене псују. Каква срамота! Срби, шта вам је у души осим блуда? Шта осим псовки? Је ли у томе ваш живот? Јесте ли зато послани на овај свет? Јесте ли зато потомци Светог Саве? Да све опоганите, прво душу своју, језик свој, несретни језик. И онда, онда, шта вам остаје у овоме свету? Пустиња смрти и греха. У овоме свету нова пустиња.

Тамо, тамо ћеш видети шта је псовка, тамо ћеш видети да ће ти се душа испаштати за псовку језика. Зато, зато што језик, који ти је дат да хвалиш Бога и да браћу са њим тешиш, ти си претворио у оруђе демонске псовке, служиш ђавола својим језиком. И мислиш на неко добро, мислиш да ће Господ благословити тебе, твоје прљаве гадости, грехе, твој гној? Не! Не благосиља Господ то! Него ето, ви сте културни, ви слушате радио, из куће си избацио иконе, а унео си радио; сељачке куће уносе телевизоре, а избацују иконе из својих кућа. Хеј, Срби, Срби! Ви ћете заједно са тим вашим телевизорима, заједно са вашим радио-апаратима отићи да вас ђаво у паклу весели у својим, својим богохулствима. Па ћете онда видети да је све касно. Ваш је живот био лажни живот у култури такозваној, живот у лажној цивилизацији, живот у лажној моди, у лажним задовољствима, живот у лажним радостима. Све ће бити касно, све!

» Kir Janja-Tvrdica-Jovan Sterija Popović