Deca čuvari tradicije

Nastupima oko 900 dece iz 28 ansambala u Užicu, Požegi, Bajinoj Bašti, na Zlatiboru, u Drvengradu na Mokroj Gori i Andrićgradu u Višegradu, završen je Međunarodni festival dečjeg folklora



NASTUPIMA oko 900 dece iz 28 ansambala u Užicu, Požegi, Bajinoj Bašti, na Zlatiboru, u Drvengradu na Mokroj Gori i Andrićgradu u Višegradu, minulog vikenda završen je Međunarodni festival dečjeg folklora „Licidersko srce“. Ova svojevrsna manifestacija okupila je decu iz Rusije, Francuske, Albanije, Turske, Poljske, Moldavije, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske i Srbije. Kroz pesmu i igru promovisana je saradnja dečje zajednice, očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa, što je, uz razvoj i jačanje prijateljskih odnosa među zemljama, i bio cilj ove međunarodne smotre.


Pored nastupa folklornih ansambala, publika je uživala u defileima, igraonicama, animacijama, izložbama, upoznavanju starih zanata... U svim mestima gde su organizovane folklorne radionice i koncerti prodavala su se liciderska srca, a sav novac prikupljen na ovaj način biće prosleđen stradalima u majskim poplavama. Učesnici su tokom trajanja ove manifestacije posetili najznačajnija turistička odredišta zapadne Srbije i Republike Srpske.

Organizacija Festivala bila je poverena Udruženju građana „Era“ iz Užica, a održan je pod pokroviteljstvom predsednika Republike Tomislava Nikolića, uz podršku ministarstava kulture, omladine i sporta, grada Užice, opština Čajetina, Požega i Bajina Bašta. Medijski pokrovitelj manifestacije bile su „Večernje novosti“.

Licidar

Licidar je čovek čije je zanimanje pravljenje licidarskih kolača. Ovo zanimanje (zanat) je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima. Licidarski kolači su više za gledanje nego za jelo. Neki licidarski kolači uopšte nisu za jelo jer sadrže pored brašna i gips (da bi bili lepši i čvršći). Osnovna namena im je da budu ukras i da se okače oko vrata ili na zid. Zato nije bilo bitno da li su sveži već kako izgledaju.

Licidari svoje proizvode prodaju u svojim radnjama ili na vašarima. Deca su na vašarima želela da im roditelji kupe taj šareni licidarski kolač (bar onaj za jelo). Licidarski kolači mogu biti u obliku: srca, papuče, gitare, krave ... Najčešće nisu ukusni.

Ipak najpoznatiji kolač u obliku srca je Licidarsko srce. To srce pored raznih ukrasa ima i malo ogledalo. To su momci poklanjali devojkama na vašarima kao znak svoje simpatije.


Istorija

Od davnih vremena med, brašno i mirišljavi začini čine osnovni sastav mednog testa, od kojeg se prave licitarski (liciderski) kolači a zanatlije koji ih prave su licitari. Još u starom Egipta su postojale velike radionice u kojima su se pravili obredni medeni kolača. Prilikom arheoloških iskopavanja piramida, uz sarkofage su se često mogli naći i medenjaci, kao i kalupi za njihovu izradu. Kalupi su bili različitih oblika – životinja, čovek, oružje... Iz Egipta se zanat preneo u Evropu i to preko Grka i Rimljana.



Reč licitar dolazi od austro-nemačke reči Lebzelter, ali se izvodi od latinske reči libum koja označava žrtveni kolač.


Najveći vrhunac licitarskog zanata je bio u doba Austrougarske monarhije. Veliki broj zanatlija, medokolačara, bavio se ovim poslom koji iziskuje mnogo umešnosti, vremena i truda. Svaki primerak licitarskog kolača, bilo da je on u obliku životinje, čoveka ili srca, unikatan je, jer se svaki kolač ukrašava ručno i nikada nema dva ista primerka.

U Srbiji se, osim u Beogradu, ovaj zanat javlja tek u drugoj polovini 19. veka. I to kao voskarsko-liciderski. Praktično je prenet iz Vojvodine gde je bio razvijen u 18. veku. Ova dva veoma različita zanata i po materijalima i po alatima su spojeni potrebama tržišta - tražnje tj. tražnja je bila mala pa su zantlije bili primorane da se bave sa oba zanata. Interesantno je da su se licidarskim zanatom bavili Nemci a Srbi voskarskim.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije