Још први Хришћани су се осењивали крсним знаком, као надање у помоћ Господа Исуса Христа који нас је спасао Својим страдањем на Крсту, и као непобедиво оружје против ђавола. Пошто су они дубоко поштовали и волели Господа Исуса Христа, чинили су то са пажњом и дужним поштовањем. Али, како је слабила вера код Хришћана, тако су многи почели немарно да се крсте. И тиме да чине велики грех.

Када би многи могли да виде себе како се крсте, изненадили би се, и можда застидели. Као да их неко јури, као да ће се опећи, пролете руком испред себе. Ево зато једног примера из књиге блаженопочившег оца Гаврила из манастира Ралетинац код Крагујевца, великог мисионара, о правилном крштењу.

« Недавно један човек беше дошао у цркву на богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање зашто се тако крсти, одговорио је:

- Невоља ме научила.
После тога исприча следеће:

- Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене. Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам. У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи други. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: Не плашим се ја од таквог крста! И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин. Тек што то учиних, сатана закука и побеже.

Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим са страхом Божјим.

Сви људи који се не моле Богу, не умеју ни да се прекрсте, по томе ће се увек познати чија је вера празна и мртва. Такви се налазе под власти сатане у свако доба, у њиховим срцима враг пландује и ужива, тамо је мрак у души и она је мртва без Духа Божјега, а то јадни људи не знају, кад дође смрт они тек тада виде коме су служили и коме припадају, али доцкан. «

Зато, пријатељу, увек кад се крстиш (пре и после: сна, рада, јела, пута, за време молитве, Причешћа, кад ти је лако, и кад ти је тешко, увек), крсти се правилно, пажљиво и побожно, јер је то преимућство нас, православних Хришћана, које нам је Бог даровао.

Састави десну шаку у крсни знак (да сви прсти буду правилно и чврсто састављени, да се не би између њих «провукао ђаво», како је говорио велики отац Јустин (Поповић), и са три прста додирни чело, стомак, десно и лево раме, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин. Сви велики подвижници су много пута виђали ђаволе, и одагнавали су их знаком Крста (у тропару Светој Петки певамо: ... наоружавши се храбро крсним знаком против духовних непријатеља (ђавола)...). Многи верници, а посебно жене, стављају на себе знак «антихриста», тако што додирују чело, па стомак, а затим место рамена, додирују врхове својих груди – што је изврнути Крст, а он је символ «антихриста». Стога осењујте рамена, а не груди, како не би навлачили гнев Божји на себе.