Crvena za ljubav i strast, bela za nevinost i čistotu.


Klubova koji su izabrali te dve boje ima na svim meridijanima. Neki su povezani navijačima, neki istorijom, a neki su najveći rivali.

One najznačajnije i njihove priče pokušali smo da izdvojimo i upoznamo vas sa njima.

Podsećamo vas da klubovi nisu poređani po određenom redosledu i značaju a, kao što smo rekli, crveno-belih ima mnogo širom sveta, tako da je moguće da smo neke izostavili. Ipak, trudili smo se da izaberemo najzanimljivije.

AL AHLI



Zemlja: Egipat
Grad: Kairo
Osnovan: 24. aprila 1907. godine (106)
Trofeji (značajniji): 36 titula prvaka Egipta, 35 nacionalnih kupova, 8 puta prvak Afrike, treće mesto na FIFA Svetskom prvenstvu klubova
Popularnost: kontinentalna

Mnogi verovatno nisu znali, ali Al Ahli iz Kaira je krajem februara 2014. postao klub sa najviše internacionalnih trofeja na svetu! Egipćani su u utakmici afričkog Superkupa savladali Sfaksen iz Tunisa i osvojili 19. titulu u međunarodnim takmičenjima, čime su iza sebe ostavili Milan i Boku Juniors sa po 18.

Ovaj klub je, takođe, vlasnik najviše osvojenih trofeja u istoriji svetskog fudbala – u svojim vitrinama ima čak 126 pehara!

Afrička fudbalska federacija (CAF) proglasila je Al Ahli 2000. godine za najuspešniji klub veka, ali su nešto kasnije stigle dve najuspešnije sezone u istoriji kluba. Za divljenje i van granica Crnog kontinenta.

Klub iz Kaira je sezonu 2004/05. završio bez poraza u svih 46 utakmica i sa četiri osvojena trofeja (prvenstvo, kup i Superkup Egipta i afrička Liga šampiona), a godinu dana kasnije ponovljen je isti uspeh, uz osvojeno treće mesto na FIFA svetskom prvenstvu klubova.

Al Ahli je daleko najpopularniji klub u Africi sa, nezanično, oko 50 miliona pristalica širom kontinenta, međutim, za njegove navijače vezuje se i jedna tragedija. Po završetku utakmice sa El Masrijem u Port Saidu, 1. februara 2012, domaći navijači napali su goste, a u neredima su život izgubile 74 osobe (po nekim izveštajima i više).

MONDO je u decembru 2013. imao priliku da se lično uveri u izdanje najbrojnije navijačke grupe u Egiptu (Ultras Ahlavi), koja je u Maroku bodrila svoj klub tokom FIFA Svetskog prvenstva za klubove.

Klub iz Kaira osnovan je 1907. godine od strane lidera Studentske unije u glavnom gradu Egipta, kojima je bilo potrebno mesto na kojem će se okupljati tokom borbe protiv kolonizacije, a 1922. odlučeno je da članovi kluba mogu da budu samo Egipćani, čime je Al Ahli dobio epitet "narnodnog kluba", koji je aktuelan i dan danas.

Od osnivanja, igrači Al Ahlija nose crvene dresove, bele šortseve i crvene štucne (čarape), međutim, povremeno su šortsevi crne boje, zbog orla koji se nalazi na grbu. Treća boja, koja se koristi za rezervnu garnituru dresova je tamno plava.

Najveći rival Al Ahliju je Zamalek, koji takođe nosi crveno-bele dresove, s tim da u njihovom slučaju dominira bela boja, sa dve crvene vodoravne pruge na grudima.

AJAKS



Zemlja: Holandija
Grad: Amsterdam
Osnovan: 18. marta 1900. godine (113)
Trofeji (značajniji): 32 titule prvaka Holandije, 18 nacionalnih kupova, 4 puta prvak Evrope, 2 Interkontinentalna kupa, 2 Superkupa Evrope, 1 Kup pobednika kupova, 1 UEFA kup,
Popularnost: globalna

Ajakas je jedan od najpopularnijih klubova u svetu po radu svoje Omladinske škole. Oslanjajući se na sopstvene pogone, klub iz Amsterdama je ostvario brojne uspehe, među kojima je i trofej Lige šampiona 1995. godine, ovojen najvećim delom zahvaljujući talentovanim igračima, koji su tek potom stekli inostranu slavu.

Holandskom i evropskom fudbalu Ajaks je dao brojne asove, kako igračke, tako i trenerske: Rinusa Mihelsa, Johana Krojfa, Marka Van Bastena, Denija Blinda, Franka Rajkarda, braću Kuman, Klarensa Sedorfa, Marka Overmarsa, Patrika Klajverta i mnoge, mnoge druge. Među njima je i legendarni kapiten kluba iz Amsterdama, Velibor Vasović, poznat i po tome što je tokom karijere prešao iz Partizana u Crvenu zvezdu, pa se vratio među crno-bele. Bila su to neka druga vremena u odnosu na ova današnja...

Ajaks je po osnivanju nastupao u crnoj opremi, sa crvenom ešarpom vezanom oko struka igrača. Kada je ekipa 1911. izborila plasman u najviši rang holandskog fudbala, klub je bio primoran da promeni boju dresova, pošto je istu nosila Sparta iz Roterdama. Tada nije bilo rezervnih garnitura, tako da je klub koji je tek ušao u viši rang morao da se prilagođava pravilima. U Ajaksu su se opredelili za bele dresove sa širokom uspravnom linijom na sredini, spreda i otpozadi, po kojima su vremenom postali prepoznatljivi širom planete.

Zanimljivo je da i Ajaksovi najveći rivali, Fejnord iz Roterdama i PSV Ajndhoven, takođe nose crveno-belu opremu.

Fejnord je klub osnovan 1908. godine, ali pod imenom Vilhelmina (tadašnja i prva kraljica Holandije). Prva garnitura dresova sastojala se od crvenih majica sa plavim rukavima i belih šortseva. Do 1912. i konačnog naziva Fejnord, po roterdamskom kraju u kojem je osnovan, klub je čak tri puta menjao ime, a za konačnu boju dresova izabrane su crvena i bela pruga na majicama (po pola), crni šortsevi i crne štucne.

PSV je boju svojih dresova dobio već na osnivačkom sastanku 1913. godine, pošto je prvi predsednik kluba, Jan Vilem Hofkes, izabrao crvenu i belu po krajnje jednostavnom principu – na stolu je stajao sok od maline, crvene boje, a do njega beležnica belih korica. Ugledavši ih, odlučio je da PSV nosi crveno-bele dresove, zapisano je u istorijskim podacima o osnivanju ovog kluba iz Ajndhovena.

Sve do 70-ih godina PSV je nosio majice sa crveno-belim vertikalnim prugama, crne šortseve i crveno-bele čarape horizontalnih pruga. Potom su nošene skroz crvene majice, a onda su 1989. opet vraćene pruge, uz povremenu promenu boje šortseva sa crne na belu.

RIVER PLATA



Zemlja: Argentina
Grad: Buenos Ajres
Osnovan: 25. maja 1901. godine (112)
Trofeji (značajniji): 34 titule prvaka Argentine, 2 puta prvak Južne Amerike, 1 Interkontinentalni kup
Popularnost: Globalna

River Plata je jedan od najpoznatijih argentinskih klubova, mnogima širom sveta zanimljiv zbog svog rivalstva sa Bokom Juniors. Gradski derbi Buenos Ajresa spada među najpopularnije na planeti zbog atmosfere koju nosi i jedan je od događaja koji se nalazi na skoro svakoj listi posvećenoj atrakcijama koje treba videti za života.

River je osnovan četiri godine pre svog najvećeg rivala, a klub je ime dobio po engleskom nazivu za zaliv na ušću reka Urugvaj i Parana u Atlanski okean, što je inače i granica između Argentine i Urugvaja.

Dresovi, čiji je dizajn po nekim javnim glasanjima proglašen za najlepši na svetu, prepoznatljivi su po crvenoj dijagonalnoj liniji preko bele podloge. Šortsevi i štucne su crni još od prvog dana.

Postoje dve različite priče zašto su izabrane baš ove boje. Po jednoj, zastupljenijoj, izabrane su boje koje simbolizuju krst Svetog Georgija, koji se nalazi na zastavi Đenove, pa pošto je većina osnivača Rivera poreklom iz tog italijanskog lučkog grada, odlučeno je da dres bude crveno-beli.

Po drugoj verziji, zanimljivijoj, jedan od osnivača kluba je tokom ulične zabave u Buenos Ajresu ukrao iz automobila crvenu svilenu traku, koju je kasnije prišio na svoju majicu. To se dopalo ostalima i klub je dobio dresove po kojima je svetski poznat i dan danas.

Ostaje samo dilema da li je crvena šara na beloj podlozi počela da se koristi 1905. ili 1908. godine...

Riverov nadimak je "milioneri" zato što se smatra da za ovaj klub navija bogatiji sloj stanovništva u Buenos Ajresu, dok je Boka više "narodski" klub. Navijači River Plate nose zanimljiv naziv – "Los Borrachos del Tablon", što u prevodu znači "pijanice sa tribine".

River je, takođe, najtrofejniji argentinski klub sa četiri titule više od Boke Juniors, ali se poslednjih godina nalazi u velikim finansijskim problemima, pa je čak i ispao iz elitnog ranga 2011. Ipak, vratio se godinu dana kasnije.

ARSENAL



Zemlja: Engleska
Grad: London
Osnovan: 1886. godine (128)
Trofeji (značajniji): 13 puta šampion Engleske, 10 trofeja FA kupa, 2 Liga kupa, 1 Kup pobednika kupova
Popularnost: globalna

Bez obzira što je poslednji trofej osvojio 2005. godine (FA kup), a poslednju titulu Premijer lige godinu dana ranije, Arsenal se smatra jednim od najpopularnijih klubova na svetu.

Mnogi navijači ne slažu se sa politikom trenera Arsena Vengera "kupi jeftino – prodaj skupo" i njegovim opredeljenjem da igra sa mladim igračima, bez velikih zvezda u timu, ali "tobdžije" godinama unazad imaju svoje mesto pri vrhu engleskoj fudbala i u Ligi šampiona.

Svetlo crveni dres, belih rukava, prepoznatljiv je na svim kontinentima, ali to nisu boje koje su fudbaleri Arsenala nosili na samom početku.

Po osnivanju 1886. godine (zanimljivo je da tačan datum nije poznat), Arsenal je od Notingem Foresta na poklon dobio garnituru bordo majica. Preciznije, osnivači tadašnjeg Dajal Skvera (koji je ubrzo potom preimenovan u Rojal Arsenal, pa Vulvič Arsenal, a od 1914. i Arsenal), Fred Birdsli i Moris Bejts bili su bivši igrači Foresta. Pošto nisu imali oprevu za svoj klub, obratili su se starim prijateljima i na poklon dobili bordo majice, bele šortseve i plavo-bele čarape.

Prepoznatljiva crvena majica sa belim rukavima počela je da se nosi tek 1933. godine, na inicijativu tadašnjeg trenera Heberta Čepmena. Kao i kod River Plate, i o ovom slučaju postoje dve verzije.

Po jednoj, Čepmen je tokom utakmice primetio navijača koji je imao crveni džemper prebačen preko bele majice, a po drugoj, na isti način inspirisao ga je sportski karikaturista Tom Vebster, sa kojim je često igrao golf.

Tokom godina Arsenalov dres postao je inspiracija drugim klubovima, među kojima su Sparta iz Praga, Braga, Hibernijan...

Rezervna garnitura dugo je bila plave boje, a u sezoni 1969-70. pojavile su se žute majice, sa plavim šortsevima i štucnama, koje su se zbog uspešnih rezultata tih godina smatrale srečnim. Sve do 1982, kada su rezervni dresovi Arsenala promenjeni u zeleno-plave. To je potrajalo samo godinu dana, a zanimljivo te sezone za londonski klub igrao je proslavljeni fudblaer Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon. Ubrzo e vraćena žuta boja, koja se od tada kombinuje u raznim varijantama.

U Engleskoj još mnogo klubova nosi crveno-belu boju, a neki od njih su Sanderlend, Sautempton, Stouk... Ipak, Arsenal je daleko najpopularniji.

ATLETIKO MADRID



Zemlja: Španija
Grad: Madrid
Osnovan: 29. april 1903. godine (110)
Trofeji (značajniji): 9 puta šampion Španije, 10 trofeja nacionalnog kupa, 2 titule Lige Evropa, 1 Interkontinentalni kup, 1 Kup pobednika kupova, 1 Intertoto kup, 2 Superkupa Evrope
Popularnost: nacionalna

Dugo su navijači Atletiko Madrida čekali da njihov klub ponovo bude konkurent Realu i Barseloni u borbi za titulu. Još od 1995, kada je Radomir Antić doveo "jorgandžije" do trofeja Primere. Ove sezone na Visente Kalderonu atmosfera je ponovo užarena, a uz sjane partije u nacionalnom prvenstvu, Atletiko blista i na evropskoj sceni, gde ga očekuje četvrtfinale Lige šampiona.

Crveno-bele pruge i plavi šortsevi ponovo su postali popularni širom Evrope, najviše zaslugama sjajnog trenera Dijega Simeonea (nekadašnjeg igrača Atletika) i golgetera Dijega Koste.

Priča otkud baš te boje na dresovima Atletika je vrlo interesantna... Tačnije, kao i u nekim prethodnim slučajevima (River i Arsenal) ima ih dve.

Atletiko Madrid osnovala su trojica studenata iz Baskije, pa je po uzoru na Atletik Bilbao njihov klub prvih godina nastupao u plavo-beloj opremi. Sve do 1911. godine.

Po jednoj verziji, do promene je došlo pošto su u Atletiku počeli da koriste crveno-belu tkaninu, koja se koristila za pravljenje dušeka za krevet. Do nje je lako moglo da se dođe i bila je jeftina, a otuda i podrugljiv naziv "jorgandžije".

Po drugoj verziji, i Atletik Bilbao i Atletiko Madrid svoje dresove kupovali su u Engleskoj, od Blekburn Roversa. Jednom prilikom, bivši igrač i član uprave Madriđana, Huanito Elorduj, nije uspeo da nađe plavo-bele dresove Blekburna, pa je kupio crveno-bele od Sautemptona. Nove boje su prihvaćene, ali je plavi donji deo uniforme zadržan.

I dan danas Atletiko Madrid i Atletik Bilbao imaju korektan odnos, što se moglo videti u finalu Lige Evrope 2012, kada su se ovi klubovi sastali u Bukureštu. Atletiko je ubedljivo pobedio 3:0, ali je za svaku pohvalu to da se u gradu i na stadionu nije dogodio nijedan incident, već su navijači oba kluba šetali zajedno i mešali se u lokalima.

ATLETIK BILBAO



Zemlja: Španija
Grad: Bilbao
Osnovan: 1898. godine (116)
Trofeji (značajniji): 8 puta šampion Španije, 23 trofeja nacionalnog Kupa kralja, 1 Superkup Španije
Popularnost: regionalna

Priča o bojama dresova Atletik Bilbaa ista je kao i prethodna o Atletiko Madridu. Baskijci su, doduše, po osnivanju prvo nastupali u belim majicama, potom od 1902. u Blekburnovoj plavo-beloj, a zatim i u Sautemptonovoj crveno-beloj, koju su zadržali do danas.

Zašto smo onda razdvojili Atletiko i Atletik? Zbog toga što je Atletik Bilbao specifičan klub i zaslužuje posebnu pažnju.

Baskijci su verovatno jedini profesionalni klub koji uspeva da se odupre pravilima modernog fudbala, a da i pored toga beleži dobre rezultate.

Od osnivanja, za Atletik Bilbao igraju samo igrači rodom iz Baskije, a uz to, sve do 2008. godine Baskijci nisu imali ime sponzora na svojim dresovima. I sada su, donekle, ostali verni svojim idealima (bez upuštanja u to da li su oni ispravni ili ne), pošto im se na prednjoj strani dresova reklamira lokalna naftna kompanija "Petronir", koja je za to platila dva miliona evra.

Dizajn Atletikovih dresova često podseća na zastavu Baskije, a u finalu UEFA kupa i Kupa kralja 2005. godine, igrači su na grudima imali natpis te regeije.

Zbog sve te promocije oblasti koja traži otcepljenje od Španije, Atletik Bilbao često je na udaru kritika, ali to im ne smeta da beleže uspešne rezultate.

Crveno-belo-crni (po šortsevima i štucnama) trenutno su četvrti u Primeri, a 2012. igrali su finale Lige Evrope, simbolično, protiv Atletiko Madrida. Uprkos sjajnim partijama te sezone na međunarodnoj sceni, doživeli su ubedljiv poraz (0:3).

Atletik Bilbao je uz Barselonu i Real Madrid jedini klub koji nikada nije ispao iz elitnog ranga španskog fudbala, a takođe je jedan od četiri kluba Primere koji nisu sportska preduzeća, već su u vlasništvu navijača. To su još Real, Barselona i Osasuna.

VIĆENCA



Zemlja: Italija
Grad: Vićenca
Osnovan: 9. marta 1902. godine (112)
Trofeji (značajniji): 1 Kup Italije
Popularnost: Lokalna

Iako je u svojim redovima imala legende poput Paola Rosija i Roberta Bađa, Vićenca nikada nije uspela da postane šampion Italije. Najbliža tome bila je davne 1911, u svom prvom učešću u nacionalnom šampionatu. Fudbaleri u crveno-beloj opremi stigli su tada do finala, ali ih je tamo porazio u to vreme nepikosnoveni Pro Verkeli.

U sezoni 1977/78. Vićenca je predvođena Paolom Rosije završila kao drugoplasirana, iza Juventusa, a klub sa severoistoka Italije zbog svoje ofanzivne nazivan je u to vreme Real Vićenca, po slavnom madridskom klubu. Ipak, samo nekoliko godina kasnije klub se našao u trećoj ligi zbog loših rezultata.

Sredinom 80-ih, Roberto Bađo je počeo svoju profesionalnu karijeru igrajući za Vićencu i pomogao saigračima da se vrate u Seriju B. Ubrzo je usledio i povratak u najviši rang, ali je po odlasku Bađa u Fiorentinu, 1985. naredne sezone Vićenca poslata opet u treću ligu zbog nameštanja utakmica.

Uspeli su "bjanko-rosi" da se izdignu posle svih problema i 1997. godine osvoje Kup Italije, a zatim se i plasiraju u polufinale tadašnjeg Kupa pobednika Kupova, gde ih je zaustavio kasniji pobednik Čelsi.

Fudbaleri Vićence od prvog dana osnivanja kluba igraju u crveno-beloj opremi, izabranoj po bojama zastave grada. Uvek su se koristile uspravne pruge, s tim da ih je u početku bilo neverovatih 37! Šare su potom proširene, pa ih je jedno vreme bilo pet, a od 70-ih je ustanovljeno da dres ima sedam crvenih pruga.

CRVENA ZVEZDA



Dresovi Crvene zvezde iz 1968. godine

Zemlja: Srbija
Grad: Beograd
Osnovan: 4. marta 1945. godine (69)
Trofeji (značajniji): 25 puta šampion Srbije, 24 kupa Srbije, 1 šampion Evrope, 1 Interkontinentalni kup
Popularnost: globalna

"Iste boje, ista vera". Ovako glasi zajednički slogan navijača beogradske Crvene zvezde, atinskog Olimpijakosa i moskovskog Spartaka, koji su u "bratskim" vezama.

Njihovo predstavljanje počećemo od našeg kluba, Crvene zvezde.

Najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osnovan je 4. marta 1945, kao član Sportskog društva Crvena zvezda i od tada nosi crveno-bele dresove. A malo je nedostajalo da glavna boja bude plava.

Naime, na poslednjoj sednici Inicijativnog odbora za osnivanje ovog sportskog društva pre održavanja skupštine, diskutovalo se o imenu. Postoje razne verzije priče, ali po onoj koja se uzima za zvaničnu, predlog Slobodana Ćosića da se društvo nazove Zvezda naišao je na opšte odobravanje. Jedna od varijanti bilo je da bude Plava zvezda, ali se onda javio Zoran Žujović i navodno rekao: "Kad je Zvezda, neka bude crvena".

Od ugašenih beogradskih klubova Velika Srbija, SK Jugoslavija i SK 1913, Crvena zvezda je preuzela boje, pa su tako crvena i bela kombinacija varirale sve do 1957. godine, kada su u fudbaleri prvi put istrčali na teren u prugastom dezenu. Dve godine kasnije vraćeni su prvobitni crveni dresovi, ali samo na jednu sezonu. Od 1959. osnovna varijanta Zvezdinog dresa je "štraftasta" – crveno-bela.

Rezervna varijanta nekada je skroz plava, nekada bela, a 2006. godine kao treća opcija predstavljena je narandžasta boja. Navijači su se ubrzo oglasili parolom "crveno-bele na teren, narandžaste u cirkus", tako da igrači nisu imali mnogo prilika da ih obuku.

Od značajnijih klubova u Srbiji, crveno-bele dresove nosi i Vojvodina, koja se za njih odlučila po uzoru na Slaviju iz Praga. U prvim utakmicama po osnivanju, Novosađani su nastupali u svetlo plavim majicama i belim šortsevima.

SPARTAK MOSKVA




Zemlja: Rusija
Grad: Moskva
Osnovan: 18. aprila 1922. godine (91).
Trofeji (značajniji): 21 titula nacionalnog prvaka, 13 kupova Rusije
Popularnost: nacionalna

Moskovski Spartak najtrofejniji je ruski klub, a drugi je po uspešnosti u bivšoj Sovjetskoj uniji (iza Dinamo Kijeva).

Crveno-beli osnovani su kao "narodni" tim, odnosno kontra "armijskom" CSKA i "policijskom" Dinamu.

Za osnivače se smatraju četvorica braće, koji su za klupske boje izabrali crvenu i belu. Prepoznatljiv crveni dres sa velikom horizontalnom belom prugom na grudima počeo je da se koristi od 1934. godine, kada su šortsevi bili crni. Tako je bilo sve do 50-ih godina prošlog veka, kada je donji deo promenjen u belu. Rezervna varijanta dresa je bela majica sa crvenom prugom.

OLIMPIJAKOS




Zemlja: Grčka
Grad: Atina
Osnovan: 10. marta 1925. godine (89).
Trofeji (značajniji): 40 puta šampion Grčke, 26 puta pobednik nacionalnog kupa
Popularnost: nacionalna

Najuspešniji grčki klub već godinama dominira domaćom scenom, a ove sezone mogao bi nešto više da napravi i u Evropi, pošto je u prvom meču osmine finala Lige šampiona savladao slavni Mančester junajted 2:0.

Uspesi Olimpijakosa sa pažnjom se prate i među navijačima Crvene zvezde, zbog već pomenute "bratske" veze koja obuhvata i moskovski Spartak.

Gotovo identični dresovi jedan su od razloga zašto su se spojili beogradski i atinski navijači.

Olimpijakos je svoje motive pronašao u drevnim Olimpijskim igrama, okarakterisanim kao moral, nadmetanje i veličina. Za grb je izabran lik koji simbolizuje pobednika Olimpijskih igara, a za boje crvena, koja predstavlja strast i bela, za čistotu i čednost.

Od početka, crveno-bele šare na dresu poređane su naizmenično i uspravno. Šortsevi i štucne su crveni.


mondo