Istorija dečijeg obrazovnog programa

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Prema istraživanju, deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može da zabavi, informiše i pravi deci društvo, sa druge strane ona može da utiče na njih i na nepoželjan način.

Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači decu od važnih aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje, vežbanje, treniranje nekog sporta i socijalizacija. Međutim, gledajući televiziju deca mogu itekako da saznaju nove informacije, da se edukuju.

Istraživanje sprovedeno na četiri nacionalne TV stanice - Prvom i Drugom programu RTS, TV Pink i B92 pokazalo je da je sadržaj programske ponude siromašan bez obzira na veliki broj emisija i da dečiji, kulturno umetnički, obrazovni i naučni program zajedno u proseku traju koliko i reklame.

Deci koja su izuzetno zanemarena publika, RTS1 nudi osam sati programa nedeljno, RTS2 šest i po, B92 tri i po a Pink jedan sat. Crtani filmovi čine većinu tih emisija. Za omladinu na RTS-u ne postoji nijedan sprecijalizovan program. Svih ostalih vrsta programa zajedno (dečiji, obrazovni, kulturno-umetnički) ima manje nego reklamnog (oko 10%). Specijalizovani dečiji i programi za mlade, kao i obrazovi programi su na domaćim televizijama nestajuća vrsta - veoma su zahtevni i skupi za proizvodnju a oglašivačima nisu dovoljno atraktivni. Postalo je jasno da dečji i obrazovni programi ne donose profit. Obrazovne emisije su najčešće na RTS2 (9,8%), u prosečnom obimu su prisutne na TV B92 (4,5%), ispod proseka na RTS1 (2,4%), dok ih TV Pink uopšte nema.

Svi se sećamo čuvenih emisija za decu, koje se činile svojevremeno dečiji - obrazovni program u Srbiji : "Na slovo na slovo", "Kocka, kocka, kockica", "Poštar Aca", Lutkomendija", "Zooteka", "Životinjsko carstvo", "S one strane duge", "Pazi, sveže obojeno", "Vukov video bukvar", "Neven", "Putokaz", "Otkrivalica", "Korak od sna", "Fazoni i fore", "Metla bez drške", "Priče iz Nepričave", "Kolariću, paniću", "Poletarac", "Vukov ćošak", "Laku noć, deco".
Posebno poznata i u najlepšem sećanju ostala je emisija „Muzički Tobogan", autora i voditelja Minje Subote. Emisija je emitovana u kontinuitetu punih osamnaest godina. Od strane gladalaca i kritike dobila je najviše ocene a po gledanosti i popularnosti predstavlja sigurno rekordnu seriju na našem televizijskom programu.
Generacije koje su rasle uz „Tobogan", pamte ga kao srećne trenutke detinjstva. Pamte ga i pominju čak i danas u svim republikama bivše Jugoslavije kao uspešan „most", koji je povezivao decu na ovim prostorima. U pedagoškim udžbenicima za fakultete i više škole, "Muzički tobogan" istaknut je kao primer i obrazac zabavno edukativne emisije za decu. Autor i voditelj Minja Subota, za ovu seriju dobio je Godišnju nagradu Televizije Novi Sad. „Tobogan" je predstavio i u njemu, još kao mala deca, svoje talente iskazali, oni koji su danas postali istaknute umetničke zvezde. Leontina, Tanja Banjanin, Ceca Slavković, Teodora Bojović, Nataša Bekvalac, sve su to "toboganska" deca.

Navodimo primer Nataše Bekvalac u MUZIČKOM TOBOGANU.

Takođe, istoriju dečijih emisija obrazovnog karaktera, pisala je i emisija „NA SLOVO NA SLOVO".

Trka za rejtingom i profitom ukida obrazovni pa samim tim i dečiji obrazovni TV program. Otkako se pojavilo više medija ( većina komercijalnih ), dečji i obrazovni programi ne donose profit, ali oni moraju da postoje. Zakonska odgovornost je, pre svega javnog servisa, da novac koji ulažu svi, bude namenjen i programu za decu i mlade. Zarad kvaliteta programa, na svim nacionalnim RTV stanicama treba da bude više dečjih i obrazovnih emisija. Što naravno, u našoj zemlji i nije slučaj. Primer stanja emitovanja dečijeg, ili obrazovnog programa uopšte je televizija B92 koja ima i obrazovne i dečje emisije a njihovo trajanje je znatno kraće od trajanja oglasnog programa. Isti slučaj je i na prvom kanalu RTS-a koji ima i nešto kulturno-umetničkog programa. Treba spomenuti da jedino televizija Pink ne pridaje ni minimum značaja obrazovnom programu.


Ono što je najvažnije istaći jeste to da bi mediji u Srbiji, uprkos produkcijskoj krizi i bez obzira na rejting, morali više pažnje da posvete dečijim i obrazovnim programima.

Jer ipak, ne treba zaboraviti da su DECA NAŠE NAJVEĆE BLAGO.






autor Valentina Karanović