Statua Zevsa u Olimpiji

Statua Zevsa u Olimpiji posvećena je bogu Zevsu – vrhovnom bogu starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima – Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine.

Računanje vremena kod starih Grka započinje 776. godine pre nove ere kada se veruje da je počelo i održavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgrađen oko 450. godine p. n. e. usled rastuće moći antičke Grčke, jednostavni hram u dorskom stilu delovao je isuviše obično, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj ‚‚sveti” zadatak. Tokom narednih godina, hram je privlačio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p. n. e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p. n. e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim – pokušaj je propao kada su se građevinske skele koje su podigli njegovi radnici urušile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. godine nove ere po naredbi cara Teodosija i kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n. e. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g. n. e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.



Fidija je izgradnju statue započeo oko 440. godine p. n. e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovače pomoću drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonovače, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Ova tehnika se zvala hrizelfantija Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identična je po veličini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade buduće statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua završena, jedva da je mogla da stane unutar hrama.

Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m – kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, uključujući i veliki prototip u Sirenu (Libija). Međutim, nijedna od njih nije očuvana do današnjih dana. Ova statua ostala je zapamćena kao najzapaženija tvorevina grčke skulptorske umetnosti.



zanimljiveinfo

Kolos sa Rodosa

Iako je od vremena izgradnje ove ogromne statue do njenog uništenja proteklo svega 56 godina, ova svojevrsna i neponovljiva građevina svakako je zaslužila svoje mesto među svetskim čudima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska statua – ona je simbol jedinstva naroda koji je naseljavao Rodos, prelepo mediteransko ostrvo.

Ogromnu statuu osmislio je rodoski vajar Ares iz Lindosa. Osnova statue je bila napravljena od mermera, a najpre su postavljena stopala i članci noge. Statua je postupno građena tako što je bronzana prevlaka bila učvršćivana gvozdenim i kamenim ojačanjima. Da bi statua bila dovršena, izgrađena je visoka rampa oko statue koja je kasnije uklonjena. Kada je Kolos završen, bio je visok 33 metra. Kolika je zapravo bila veličina statue, najbolje svedoči Plinije Stariji: “Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku je jedva mogla da opaše prst ruke Kolosa”.

Kolos sa Rodosa se nalazio na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos u Grčkoj. U staroj Grčkoj, na malom ostrvu Rodosu nalazila su se 3 grada-države (polisa): Lalisos, Kamiros i Lindos. 408. godine p. n. e. ovi gradovi su se ujedinili i sačinili jedinstvenu teritoriju – grad Rodos.

Kako bi nakon rata sa Antagonidima iz Makedonije proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa prodali su svu ratnu opremu i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu. Izgradnja statue trajala je 12 godina i završena je 282. godine p. n. e. Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok snažan zemljotres nije pogodio Rodos 226. godine p. n. e. Grad je bio teško oštećen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu – u kolenu. Rodos je tada primio ponudu Ptolomeja III da plati sve troškove restauracije polomljene statue, ali nakon što su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. 654. godine n. e Arapi su napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji – bili su otpremljeni na leđima 900 kamila.

Kip Slobode u Njujorku je pravljen po uzoru na Kolos, dizajn, dimenzije i položaj.



Danas postoje privatne inicijative da se ponovo sagradi Kolos na Rodosu i procenjuje se da bi izgradnja koštala oko 200 miliona evra.

Христос Спаситељ


Христос Спаситељ (порт. Cristo Redentor) је скулптура која се налази на брду Корковаду (порт. Corcovado) поред Рио де Жанеира, у Бразилу и представља Исуса Христа. Налази се на 709 метара надморске висине. Скулптура је висока 38 метара, од чега 8 метара је само постоље. Радови су трајали пет година, а свечано је откривена 12. октобра 1931.

Идеја о градњи религиозног споменика се први пут појавила 1859. године. Предлог су дали отац Педро Марија Бос и принцеза Изабела. Идеја је опет узета у разматрање 1921. године, када се приближавала стогодишњица независности.


Први камен темељац је постављен 4. априла 1922., а радови су почели 1926. Међу многима који су учествовали у изградњи овог споменика, могу се поменути Еитор да Силва Коста (порт. Heitor da Silva Costa), аутор пројекта, уметник Карлос Освалд (порт. Carlos Oswald), аутор коначног дизајна споменика, и француски вајар Пол Ландовски (фр. Paul Landowski), извршилац радова.

Gatotkaca statua na Baliju

Кип слободе


Кип слободе (енгл. Statue of Liberty) је споменик у Њујорку познат и под називом „Слобода осветљава свет“ (енгл. Liberty Enlightening the World). Висок је 46,5 m, чему треба додати и 46,9 m високо постоље. Налази се на Острву слободе и представља поклон Француске Сједињеним Америчким Државама као чин пријатељства 1886. године. Скулптор споменика је Фредерик Бартолди, а унутрашњу конструкцију је израдио чувени инжењер Гистав Ајфел (пројектант Ајфелове куле).


Кип је висок 46 м са 47 метарским постољем, тако да се врх налази на 93 метара висине изнад земље. Кип је тежак 205 тона. У обиму је кип 10,6 метара, уста су широка 91 центиметара а кажипрст је дугачак 2,4 метара. Круна са седам зракова је симбол слободе коју треба да жари кроз седам мора у седам континената.


Историја

Кип слободе представља пријатељство и помоћ коју је Француска дала америчким насељеницима у њиховој борби за независност од Велике Британије која је почела 1776. године. Кип стоји на острвцету испред Њујорка од 1886. године. Данас постоји његова умањена врезија у Паризу као напомена његовог француског порекла.

Носећу конструкцију Кипа слободе предложио и консртуисао је француски грађевинар поред осталог и конструктор париске Ајфелове кула Гистав Ајфел.

Најпре је вајар Фредерик Бартолди предложио мали глинени модел у висини доспелог човека. Други модел је био висине 3 метра. Трећи модел је био четири пута мањи од кипа у природној величини. Четврти модел је био у природној стварној величини. По моделу је била одливена скулптура у бакру. Готова скулптура је предата америчкој амбасади и била је растављена на делове и допремљена је француским бродом у Њујорк. У Њујорку је састављана две године.

Временом је кип постао симбол Америке. Током века који је прошао дошло је до великих оштећења скупптуре и реконструисана је захваљујући јавном добровољном приходу средстава за реконструкцију скулптуре.

1984. године Кип слободе је уврштен у културну баштину UNESCO.

Spomenik Kristoferu Kolumbu Barselona


Spomenik Kristoferu Kolumbu se nalazi na kraju Rambla ulice, blizu mora. Možete se popeti liftom do vidikovca (koji se nalazi u sklopu spomenika), na 60 metara visine i uživati u čarobnim prizorima.

Vodorige u Parizu

Konjanička statua Marka Aurelija je drevna rimska statua koja je bila izložena na Campidogliou u Rimu. Napravljena je od bronce i visoka 3,5 m. Prikazuje cara Marka Aurelija čiji prikaz pokazuje dosta sličnosti sa ranijim statuama cara Augusta.


Podignuta je godine 176. Dio historičara vjeruje da nije prikazivala samo cara nego i pobijeđenog barbarskog vojskovođa kome Marko Aurelije svojom gestom daruje život. Predstavlja jedinu konjaničku statuu koja je preživjela iz rimskog doba; ostale su stradale od kasnijih generacija kršćana koji su u njima vidjeli paganske idole. Razlog za poštedu je bilo pogrešno mišljenje kako prikazuje prvog kršćanskog cara Konstantina Velikog. Od 8. vijeka je bila u Lateranskoj palači da bi na Piazza di Campidoglo bila premještena 1538. pod rukovodstvom Michelangela koji je za nju napravio novi pijedestal.

Džinovski Buda iz Lešana, Kina (Leshan Grand Buddha)


Ogromna kamena statua Bude nalazi se u Lešanu, gradu u srcu Kine, u provinciji Sičuan. Uklesan u liticu, veliki Buda iz Lešana najveći je kameni Buda koji sedi na svetu - visok je čak 71 metar! Širok je oko 20 metara, dok mu je nos dugačak 5,60 metara.

Statua stara 1200 godina ima oblik Maitreje, ili budućeg, ponovo rođenog Bude. Legenda kaže da je džinovski Buda, čija se stopala nalaze na ušću triju reka (Min, Dadu i Kinđi), sagrađen da štiti brodove koji su često zapadali u teškoće u brzim vodama.


Glava Bude je na istom nivou kao i vrh planine, a noge mu gaze reku. Lokalno stanovništvo smatra da je planina Buda, a Buda je planina. Ko je sagradio tako velikog Budu i zašto je ga sagradio?Turistički vodič Vu Liping nam je rekla da o tome postoji jedna priča:

''Izgradnja Lešanskog Bude započeta je u dinastiji Tang u 8. veku. Jedan budistički sveštenik Haitong doputovao je u provinciju Sečuan, i uvideo da se planina Lešan nalazi na ušću tri reke: Min,Qingji i Dadu, na mestu gde su se često dešavale saobraćajne nesreće. Haitong je odlučio da izgradi Lešanskog Budu koji će narod štititi od nesreća. Putovao je širom zemlje kako bi sakupio sredstva za izgradnju Bude. Kad se vratio na Lešan, jedan od činovnika ga je ucenio, tražeći prikupljeni novac. Haitong se razbesneo, rekavši: «Pre ću svoje oči iskopati nego što ćeš dobiti ove pare!» i zaista sebi iskopao oči. Videvši šta je uradio svojom pohlepom, činovnik je pobegao. Ali Haitong nije dočekao da vidi svoje delo završeno. Umro je čim je bila isklesana Budina glava.''

Izgradnja Lešanskog Bude završena je 90 godina nakon njegove smrti, a trud u njegovu izgradnju su uložile dve generacije. Budu su dovršili Haitongovi učenici 803. godine. Navodno je, kako bi se napravio Buda, toliko kamenja bilo uklonjeno sa stene da su tokovi triju reka ispod njega promenjeni i naposletku su njihove vode bile sigurnije za plovidbu. Nakon što je sazidan Lešan Buda, nemirne vode su se smirile a život u gradu Lešan je procvetao.


Kada sa daljine posmatramo Lešanskog Budu, još uvek nas ostavljaju bez daha vrhunska veština radnika u izgradnji Bude, i duh sveštenika Haitonga. Možda baš zbog tih razloga mnogi budisti pohode Lešan kao mesto hodočašća. Sveštenik tibetanskog Budizma Norbu Rinpoće iz provincije Ćinghai sa zapada Kine, jedan je od njih. On je izjavio:

''Za sve budiste veliko je zadovoljstvo doći i posetiti ovog svetog Budu koji ima dugu istoriju.''


Vlasti u Lešanu počele su sa renoviranjem džinovskog Bude iz Lešana, ali kolosa od 70 metara ugrožavaju erozije, kisele kiše i najezda turista. Indija inače planira da uz pomoć najsavremenije tehnologije sagradi još većeg Budu koji bi trajao više od hiljadu godina.

Tek metar i pol manji od 600 decimetara visok je Vulcan instaliran 1904. godine na ulazu u Birmingham. Rimsko božanstvo je izliveno u željezu u spomen na Svjetski sajam u St. Louisu u Missouriju i najveća je statua konstruirana u SAD, te druga po veličini u zemlji “slobodnih I hrabrih”.

Čak 96 metara visoki spomenik Petru Velikom krasi Moskvu. Ruski reformator u djelu umjetnika zauzeo je baletansku pozu na galiji koja, kao i njegova politika putuje prema zapadu. Njegov suvremenik i umjetnik Valentin Serov opisao ga je kao zastrašujuću spodobu; "dugačak, na slabašnim nožicama i s glavom nevjerojatno malenom u odnosu na ostatak tjelesine izgleda više kao lutka na koncu nego živa osoba. Pati od tikova zbog kojih mu se stalno gužva lice …". Nimalo nalik na ovaj poetski lik na galiji što plovi zrakom

Stotinu i dva metra visoka Majka domovina najveći je socrealistički spomenik ikada. Igdje.
1967. godine ju je osmislio umjetnik čije ime je Yevgenyu Vuchetichu koji je 7.900 tona tešku socijalističku gospu smjestio na Mamayev Kurgan u Volgogradu.

Yan i Huang Di... legenda kaže, najstariji su preci kineske nacije. Da, da, to su dase od kojih potiče svih milijardu Kineza. Da im zahvale, Kinezi su ove godine u Zhengzhou dovršili 106 metara visok spomenik. Inače, ovaj par Kinezi iz matice zemlje, Tajvana, Hong Konga, New Yorka, Geneve, Londona i Kajzerice, doživljavaju kao svoje prapretke.

Poznat kao „izlaz ka Zapadu“, spomenik Luk Sveti Luis je projektovao renomirani arhitekta Ero Sarinen. Luk je okružen nacionalnim parkom veličine 3.6 ara kod reke Misisipi i visok je 192 metra. Posetioci mogu da se popnu na jedan kraj Luka do osmatračnice sa koje se pruža spektakularan pogled na Sent Luis.

Restaurirana i otkrivena statua Amenhotepa Trećeg


Masivna statua faraona Amenhotepa Trećeg, teška 50 tona i visoka 13 metara, koja je srušena u zemljotresu pre otprilike 3.000 godina, renovirana je i otkrivena pre nekoliko dana u Luksoru. U njenoj restauraciji učestvovali su egipatski i nemački arheolozi.


To je druga stojeća statua faraona otkrivena i restaurirana ove godine, a ostaje da se obnovi još jedna.

“Ovo su do sada najveće stojeće statue nekog egipatskog kralja”, objašnjava arhitekta Hurig Surucijan.


Hram posvećen Amenhotepu Trećem podignut je između 1390. I 1353. godine pre nove ere. Bio je stotinu metara širok i 600 metara dugačak, ali su do danas ostali samo donji delovi građevine.

Novorestaurirane statue (prva je obnovljena u martu ove godine) nalaze se kod posmrtnog hrama Amenhotepa Trećeg.

Pridružuju se paru već poznatih džinovskih statua poznatom kao Memnonovi kolosi, koji predstavljaju faraona u sedećem položaju, ruku položenih na kolena i pogleda uprtog ka istoku. Visina im je 16 metara.

Memnonovi kolosi koji označavaju ulaz u Amenhotepov hram, najvidljiviji su ostaci onoga što je nekada bilo poznato kao najukrašeniji od svih spomenika egipatske Tebe.


“Hram je bio uništen u zemljotresima, i, budući da nikad nije iskopan do kraja, ovo nalazište je bilo obraslo vegetacijom i pretile su mu poplave, kao i agrarni razvoj”, kažu arheolozi.

Smešten na više od 600 kilometara od Kaira, Luksor je podeljen rekom Nil na dva dela, uglavnom poznata kao Istočna i Zapadna obala. Zapadna obala je mesto nekih od najdragocenijih egipatskih drevnih hramova i spomenika.


Otkrivanje statue Amenhotepa Trećeg dolazi u vreme kada se egipatski turistički sektor bori da se izvuče iz problema nastalih posle obaranja Hosnija Mubaraka s vlasti, 2011. godine.

super odmor