Studentski trg


Na prostoru današnjeg Studentskog trga nekada je bilo izrovano zemljište sa turskim nadgrobnim spomenicima. U drugoj polovini XIX veka je prekopano i poravnato, pa je na tom mestu otvorena Velika pijaca, u čijoj zaleđini je dominiralo tek podignuto Kapetan Mišino zdanje, sa svetlom fasadom i crvenkastim ornamentima i šarama oko prozora i kapija. Kada je Beograd dospeo u srpske ruke, teren nekadašnje pijace je očišćen i izravnat, da bi na njemu bio podignut i uređen park.

Студентски трг је најстарији градски трг у Београду и заузима простор између улице Васе Чарапића до Узун-Мирокве. У оквиру Студентског трга се налази и Универзитетски парк.


Трг у XIX веку

За време Турске окупације, овде се налазило турско гробље, које се ту налазило до шездесетих година 19. века. На месту данашњег Универзитетског парка, 1824. године отворено је Пазариште, које је касније преименовано у Велика пијаца. Приликом прераде урбанистичког плана 1869. Студентски трг је добио правилнији облик. На једној страни трга је остала Велика пијаца, док је на другој направљен парк. Препознатљивост тргу даје Капетан-Мишино здање, које је било и остало место препознавања овог трга. Тај објекат данас користи Ректорат Универзитета у Београду.

Трг у XX веку

1927. је завршено склањање Велике пијаце, и тада је цео простор претворен у парк. 1897. овде је подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. је пренет споменик Доситеја Обрадовића. Споменик Јовану Цвијићу откривен је 1953. године. Раније се у парку налазила чесма посвећена Александару Обреновићу.

Пре Првог светског рата на ивицама трга су се налазила два хотела - Македонија (на углу Васе Чарапића и Студентског трга) и Империјал (поред Капетан-Мишиног здања). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице се налазила кафана Ослобољење која је срушена 1935. године.

Студентски трг данас


Данас је Студентски трг окружен седиштима више факултета - Филозофским, Филолошким, Природно-математичким и Географским. У средишту трга се налази Универзитетски парк, који је обновљен током 2012. године и представља једно од омиљених места Београђана за дружење и опуштање.

Terazijski trg


Terazijski trg ili od milja Terazije je pored Trga Republike jedno od najpopularnijih mesta za sastanak i svakako jedna od najprometnijih raskrsnica, koja povezuje skoro sve delove grada. Od trenutka kad je Beograd počeo da se razvija, pa sve do danas, smatra se srcem grada i prilikom posete Terazije morate da obiđete ili bar prođete pored trga.


Zaštitni znak trga je Terazijska fontana/česma koja je zamenila jednu jednostavnu česmu po nalogu Miloša Obrenovića 1859. godine. Fontana poznata po četiri lavlje glave iz čijih usta teče hladna voda je jedan od najpoznatijih simbola grada. U nekom trenutku fontana je bila premeštena u Topčiderski park i zaboravljena, ali je onda nakon 65 godina restaurirana i vraćena na svoju orginalnu lokaciju, na mesto kojem pripada i stoji do danas. Međutim, ova fontana kao centralna tačka trga ne služi samo za sastanke, već i kao mesto na kojem i mladi i stari tokom leta razmenjuju najrazličitije sličice za svoje albume.


Terazijski trg je takođe poznat i po takozvanom hotelskom trouglu, jer ga okružuju tri najstarija gradska hotela - Moskva, Balkan i Kasina.

Trg Republike


Glavni gradski trg, Trg Republike, omiljeno je sastajalište omladine, pre kretanja na druge lokacije za zabavu. Ustvari, svi koji slabo poznaju Beograd, za svoju orijentaciju obično uzimaju ovaj trg. Kada vam u Beogradu kazu "Vidimo se na Trgu!", onda misle na ovaj trg. Na Trgu se nalaze Narodno pozorište, Narodni muzej, spomenik knezu Mihailu Obrenoviću III i spomenik Branislavu Nušiću.


Sadašnji trg formiran je posle rušenja Stambol-kapije (1866) i podizanja zgrade Narodnog pozorišta (1869). Stambol-kapija, koju su sagradili Austrijanci početkom 18. veka, nalazila se između spomenika knezu Mihailu i Narodnog pozorišta. To je bila naveća i najlepša kapija u vreme dok je grad bio opasan šancem. Kroz nju je vodio put za Carigrad (Istanbul), po kome je i dobila ovaj naziv. U narodu je Stambol-kapija ostala zapamćena po tome što su Turci na prostoru ispred nje vršili egzekucije "sirotinje raje" nabijanjem na kolac. Prilikom zauzimanja Beograda (1806) pred ovom kapijom smrtno je ranjen Vasa Čarapić, poznati vojskovođa iz Prvog srpskog ustanka. U spomen na ovaj događaj ulica u blizini ovog mesta dobila je njegovo ime, a podignut je i spomenik.


Posle uspostavljanja srpske vlasti i rušenja Stambol-kapije, prostor današnjeg Trga Republike dugo je ostao neizgrađen. Narodno pozorište stajalo je više od 30 godina kao jedina velika zgrada. Kada je 1882. podignut spomenik knezu Mihailu, počelo je postepeno urbano formiranje ovog trga. Na mestu današnjeg Narodnog muzeja bila je podignuta dugačka prizemna zgrada u kojoj se, između ostalog, nalazila poznata kafana "Dardaneli", stecište umetničkog sveta. Zgrada je srušena da bi se na njenom mestu 1903. podigla Uprava fondova (sadašnja zgrada Narodnog muzeja). U malom parku pored Narodnog pozorišta, sve do Drugog svetskog rata, nalazili su se poznata kafana i bioskop "Kolarac". Palata "Riunione", u kojoj se nalazi bioskop "Jadran", sagrađena je 1930. Stare prizemne i jednospratne zgrade sa trgovačkim radnjama porušene su prilikom nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. Na njihovom mestu je podignuta i najveća zgrada na ovom trgu, Dom štampe, u kojoj se nalaze "Gradska kafana" i Međunarodni pres-centar.

Trg Nikole Pašića


Trg Nikole Pašića nalazi se između Terazija, Bulevara kralja Aleksandra i Dečanske ulice, i najmlađi je beogradski trg. Izgrađen je 1953. godine kada je na njemu postavljen vodoskok.

U prvoj polovini 19. veka ovde je bila pusta livada koju je presecao Carigradski drum. Taj deo druma postepeno se pretvarao u ulicu koja se najpre zvala Sokače kod "Zlatnog topa" (po istoimenoj kafani u blizini), a zatim Markova ulica. Nedaleko od mesta gde je sada Dom Narodne skupštine, na početku Vlajkovićeve ulice, nalazila se jedana od najvećih turskih dzamija - Batal-dzamija, koja je srušena 1869. godine.


Urbano i arhitektonsko formiranje trga otpočelo je posle Drugog svetskog rata, kada su porušene stare zgrade, premeštena tramvajska okretnica, izgrađen vodoskok, uklonjene ograde ispred bivše dvorske bašte i Narodne skupštine, i podignut veliki broj zgrada, među njima Dom sindikata i zgrada Gradske uprave. Ovaj trg je dugo nosio ime Trg Marksa i Engelsa.

Spomenik Nikoli Pašiću

Podignut je 1998. na trgu koji nosi ime ovog velikog srpskog drzavnika. Rad je vajara Zorana Ivanovića.

Trg Slavija


Slavija nije samo naziv istoimenog trga već i pojam koji označava deo Beograda, prostor između ulica Kralja Milana, Beogradske, Makenzijeve, Svetosavske, Bulevara oslobođenja, Deligradske i Nemanjine. Svih 7 ulica se uliva u Trg Slavija i čini ga velikim saobraćajnim čvorištem grada. Ta kruzna raskrsnica, na kojoj vozila dolaze iz svih smerova, je pravi test za novopečene vozače.

Ovaj trg sve do osamdesetih godina 19. veka bio je baruština gde su Beograđani išli u lov na divlje patke. Kada je Škot Frensis Makenzi, poznat kao poslovan čovek, kupio veliki prostor iznad današnjeg trga i isparcelisao ga radi prodaje, počelo je i njegovo formiranje. Trg je jedno vreme nosio naziv po istaknutom vođi socijalističkog pokreta u Srbiji Dimitriju Tucoviću, čiji je spomenik postavljen u centru trga.


Na trgu se nalazi terminal Jat Airwaysa.