Олга Јанчић





Олга Јанчић (Битољ, 1. фебруар 1929 — Београд, 26. октобар 2012) је била jugoslovenska
i српска вајарка.

Олга Јанчић са родитељима 1930. долази у Београд где похађа основну школу (1936-1940)
и IV женску гимназију (1940-1945). Године 1945. уписује Академију ликовних уметности
у Београду код професора Лојза Долинара и Томе Росандића а после завршених студија
од 1950. до 1954. је на специјализацији у Мајсторској радионици Томе Росандића.
Од 1948. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.
Прву самосталну изложбу одржала је 1959. године у Београдy
Један је од оснивача групе „Простор 8“ 1957. године.
Граду Београду 1993. године предаје лагат од деведесет скулптура који се данас чува у
Кући легата. Преминула је 26. октобра 2012. године у 83. години живота у Беоргаду.



Скулпторска уметност Олге Јанчић постављено је још у самом почетку
стваралаштва на стабилним основа преткласичне и класичне европске уметности,
колико и на постулатима високог модернизма одакле је она изградила један аутентични
пластички свет јединствен у српском и југословенском вајарству. Било да се иражавала
у пуној, волуминозној форми или у рељефима, она је истраживала елементарну
суштину иконичке представе остављајући посматрачима довољно простора да њене
радове употпуне властитом перцепцијом и имагинацијом. За Олгу Јанчић скулпторско
дело је било место на коме је од архетипова правила монументалну магијску представу,
каткада изобличавајући њен смисао, каткада и самим називом радова упућујући
посматрача ка јасном запажању или различитим асоцијацијама од еротског до
наративног, од изгледа тектонских маса до псеудофигуративних композиција. Два
су материјала у коме она ствара: камен (каткада мермер) и бронза, и у оба случаја
траг и потез њене руке било да клеше или да обликује гипсану масу, водили су истом
циљу - изазивању менталних и визулених сензација која покрећу и задовољавају
естетске потребе гледалаца. Од педесетих година прошлог века Олга Јанчић је давала
пуни допринос ономе што је у критици названо савременост у ликовним уметностима
и са својим делима она је равноправно стајала са истовременим сликарством које
је било испирисано истим креативним мотивима који су произашли из те епохе.


wikipedija







Torzoid



Motherhood II, 1957.

Bez naziva

Olga Jancic radi svoju skulpturu