Od početka godine u Srbiji je zabeleženo 140 slučajeva nasilja medju decom a svi programi borbe protiv nasilja u školama nisu doneli željene rezultate.

U neka davna vremena riječi nasilje u školama su se mogle odnositi jedino na stroge kazne profesora prema učenicima. Ove su često uključivale šibanje i slične mjere. U moderno vrijeme kada se spomene nasilje mnogo cešće je riječ o nasilju učenika prema drugim učenicima ili čak i nastavnom osoblju. Ovo nasilje se ispoljava u različitim oblicima, od najblažih kao što su verbalne uvrede, do guranja, udaraca, pa nekada čak i upotrebe oružja.

Šta mislite da izaziva nasilje u školama? Da li je nasilje ikada opravdano? Kako bi se trebalo boriti protiv toga?

Shadow ::Šta mislite da izaziva nasilje u školama? Da li je nasilje ikada opravdano? Kako bi se trebalo boriti protiv toga?

1. Svi ti klinci opsednuti su filmovima "šklj" horror produkcije, takođe akcionim, odnosno svime onime što dolazi sa tog "Zlatnog Zapada" i što je puno nasilja, krvoprolića, droge i prostitucije. Sve ono što nosi sa sobom oznaku "nepreporučljivosti za uzrast" ali nikada nisam čuo nijednog roditelja da je rekao nešto u vezi sa tim, niti podržao to kao primer da svoje dete "odlepi" od ekrana.

2. Nasilje može biti opravdano jedino u samoodbrani ili ukoliko iko brani svoju porodicu, prijatelje ili bilo koga onog do kaga mu je stalo. Ali, onda to i nije nasilje (skoro nigde). U Srbiji, ubistvo iz odbrane, ipak je ubistvo i za taj "zločin" se odgovara pred Zakonom.

3. Kako se boriti? Prosto. Odvojiti decu od "Amerikanizacije" i sve će biti u najboljem redu.

PRESS


Deca nasilnici zaštićeni kao beli medvedi

Jači od zakona - Učenik koji premlati druga, ošamari nastavnika ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon



Učenik osnovne škole u Srbiji koji premlati školskog druga, ošamari nastavnicu ili pljune tetkicu neće zbog toga biti izbačen iz škole jer ga štiti zakon. Mali nasilnik može da radi šta hoće jer za njega ne postoji adekvatna kazna u našem školskom sistemu, slažu se sagovornici Pressa, i napominju da nasilja u školama trenutno ima više nego ikada.

Premeštaj u drugu školu, kao „krajnja vaspitna mera" za tabadžiju iz školske klupe, moguć je samo uz saglasnost roditelja, ali i druge škole koja treba da prihvati da ga primi. Da se sa ovim problemom nije lako izboriti govore sve češći slučajevi brutalnog ponašanja osnovaca koji zaprepašćuju javnost.
Kao u koridi

U jednoj beogradskoj osnovnoj školi jedan desetogodišnjak, učenik četvrtog razreda, svakog dana iz zabave premlati po jedno dete. Nastavnici na čelu sa direktorom priznaju da ne mogu da učine ništa u ovom slučaju.
Maltretiraju 80 odsto nastavnika

Radmila Dodić kaže da zakon nije predvideo kazne za nasilje nad prosvetnim radnicima.

- Ovde nije popularno pominjati nasilje nad prosvetnim radnicima od strane učenika, roditelja, relevantnih institucija. Zaštitu nastavnika zakonodavac uopšte nije predvideo. Čak nije bilo ni zvaničnog reagovanja posle obrađenih odgovora u anketi koju je FBOS sproveo pod nazivom „Nasilje nad prosvetnim radnicima", a koja je pokazala da je 80 odsto nastavnika doživelo neki oblik maltretiranja - ističe Radmila Dodić.


- Ovaj dečak uvek istuče makar jedno dete. Nekada mu u pomoć priskoči i brat koji ide u osmi razred. Nasilnik poštedi samo učenike iz svog razreda, ali su oni, zauzvrat, prinuđeni da navijaju za njega i ne smeju da ga prijave. Jedan dan sam naletela na stravičan prizor u školskom dvorištu: dok je ovaj tabadžija tukao jednog nesrećnika iz petog razreda, njegovi drugovi su glasno navijali, bodreći ga. Sve je ličilo na koridu. Roditelji druge dece su očajni, traže od direktora da nešto preduzme, ali on je nemoćan jer mu je zakon vezao ruke - otkriva za Press nastavnica koja radi u ovoj školi.

Načelnica Gradske prosvetne inspekcije Verica Kovačević potvrđuje za Press da se prema postojećem zakonu osnovac, ma šta radio i kako se ponašao, ne može nikako kazniti. Krajnja kazna koja može da ga zadesi je prebacivanje u drugu školu, ali samo uz saglasnost njegovih roditelja.

- Međutim, čak i kada se roditelji slože da se dete prebaci u drugu školu, ta škola može da odbije da ga primi - navodi Kovačević.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Antić tvrdi da je nasilje u školama prisutnije nego ikad.

- Učenici se tuku, psuju kao kočijaši, maltretiraju drugove, nastavnike šutiraju, gađaju kredom, pokvase im stolicu na kojoj sede... - navodi Antić.
On ističe da je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja bukvalno ponizio nastavnike.



- S obzirom na to kakvo nam je aktuelno Ministarstvo prosvete, ali i nekoliko prethodnih, nije ni čudo što nam je Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja loš. Na obrazovne zakone ne utiču ljudi iz struke, već oni koji sede u kabinetu ministra prosvete. Školi su vezane ruke, a nastavnici su nam poniženi, uvređeni, degradirani... Učenik može da vas šutne, vi možete samo da ćutite i trpite ili da promenite radno mesto - upozorava Antić.

Prvog dana 16 prijava za nasilje u školama


Već prvog dana uvođenja SOS broja 0800-200-201 na koji se može prijaviti nasilje u školama ostavljeno je 16 poruka.



Prvog dana uvođenja SOS linije, na koju žrtve i svedoci nasilja u školama mogu da prijave ta dela, ostavljeno je 16 poruka, rečeno je danas na tribini "Zajedno protiv nasilja - na istoj strani", uz naglasak da se u borbu protiv nasilja moraju uključiti država i celo društvo.

Učesnica skupa, koji je organizovao Sindikat obrazovanja Srbije, mentor Unicefa Dragana Koruga je rekla da projekat "Škola bez nasilja" može da pokaže rezultate tek za osam godina praktikovanja u obrazovnim ustanovama, ali da je u Srbiji za samo godinu i po dana zabeležen napredak.

"Nasilje u školama smanjilo se za 14 odsto - verbalno za 21, a fizičko za 32 odsto. Međutim, u poslednje vreme beleži se rast nasilja među decom trećeg razreda osnovne škole, koji sve više učestvuju u masovnim tučama", upozorila je Koruga.

Učesnici skupa su istakli da je jedan od načina prevencije nasilja dobra i kvalitetno organiozovana nastava na časovima, ali i da decu treba motivisati da se bave vannastavnim aktivnostima.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić je istakao da deca u predškolskim ustanovama i učenici u osnovnim i srednjim školama u tim objektima moraju biti bezbedni i da je ministarstvo učinilo dosta toga da se problem nasilja reši.

"U borbi protiv nasilja u školama prosle godine smo doneli Pravilnik o protokolu postupanju ustanove kao odgovor na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Veoma je važno da se ono u školama odmah prepozna, kako ne bi bilo prekasno da se nasilje zaustavi", ocenio je Kostić.

Da je nasilje prisutno kako na ulicama, tako i u osnovnim i srednjim školama, potvrdio je i načelnik školske inspekcije Velimir Tmušić i istakao da u borbi protiv njega mora da se uključe i društvo i država.

"Ako nam ustanove nisu bezbedne, ustanova nema smisla", kazao je Tmušić i dodao da se u okviru redovne kontrole pregleda oko 2.000 škola, a da će prvi rezultati za ovu godinu biti dostupni u neradnim danima.

On je naveo da se u Srbiji ugrožava "autoritet škole", i da je neophodno uspešnije se boriti protiv nasilja u tim ustanovama.

Kada dođe do nasilja u školi, prvo moraju sa tim da budu upoznati roditelji, razredne starešine, pa onda i sve ostale nadležne institucije, smatraju učesnici tribine.

U okviru projekta "Škola bez nasilja" juče je otvorena SOS linija na kojoj žrtve i svedoci nasilja u školama mogu da prijave ta dela.

Na pozive na SOS broj 0800-200-201 odgovara stručno lice Ministarstva prosvete i nauke, koje će primati i prosleđivati informacije na određene adrese, a urgentni problemi će biti rešavani odmah.

(Tanjug)